Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Ugovor o zajmu

Email Print


Napomena:
  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Redakcija Paragraf Lex

Objavljeno: 02.11.2018.



• Zakonska zatezna kamata i rok zastarelosti potraživanja •

Ugovor o zajmu uređen je Zakonom o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). ZOO predviđa da se zajmoprimac može obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu. Odredbe ovog zakona koje se odnose na zajam ne uređuju bliže obavezu plaćanja kamate.

U praksi su se, zahvaljujući sudskim odlukama, formirali određeni stavovi povodom visine kamate na zajam između fizičkih lica. Značajna su dva principa. Prvo, da kamata mora da odgovara načelu jednake vrednosti uzajamnih davanja i, drugo, da ugovaranje kamate ne sme biti u suprotnosti sa imperativnim normama ZOO.

Kada je reč o prvom principu, jednakost uzajamnih davanja podrazumeva da zajmoprimac plaća određenu naknadu za korišćenje novca koji je dobio na zajam. Razume se da fizička lica, kao i pravna lica, mogu da ugovore i zajam bez kamate. Ali, ako se ugovara kamata, ona bi trebalo da bude ekvivalentna onome što bi predstavljalo razumnu "cenu" za korišćenje tuđeg novca. Treba imati u vidu i onoga ko plaća tu cenu (kamatu), kao i onoga ko naplaćuje tu cenu. Kada je reč o zajmoprimcu, potrebno je utvrditi koju bi kamatu zajmoprimac platio u različitim opcijama, prema onome što se nudi na tržištu. To uključuje ispitivanje visine kamatne stope po kojoj banke odobravaju kredite ili, eventualno, druge izvore pozajmica. Očekuje se da visina kamatne stope bude uobičajena, odnosno na nivou koji se najčešće ugovara na tržištu, imajući u vidu različite subjekte koji nude pozajmice. Iz ugla davaoca zajma kao fizičkog lica, pravo uvažava njegov interes da za pozajmljeni novac dobije određenu kamatu. Ako već nema razloga da daje zajam bez kamate, onda bi visina kamatne stope koju on naplaćuje za dati zajam bila razumna, ako bar pokriva iznos koji bi on dobio kada bi uložio novac kod neke banke i od nje dobio kamatu za novčani depozit. Pri tome treba imati u vidu i period na koji se daje zajam i prosečne kamatne stope koje banke plaćaju na odgovarajuće depozite. Zbog toga, zasigurno, visina kamatne stope nije nedozvoljena ako se kreće između stope koju banke plaćaju na novčane dopozite (zavisno od perioda zajma - po viđenju ili oročene) i stope koju banke naplaćuju po osnovu datih kredita (takođe zavisno od perioda zajma). Razume se, reč je o prosečnoj kamati na određenom relevantnom tržištu.

Kada je reč o zakonskoj zateznoj kamati, ona se plaća u situaciji kada dužnik padne u docnju sa ispunjenjem novčane obaveze. U odnosu na pomenute kamate koju plaćaju ili naplaćuju banke, ona je uvek znatno viša. Po svojoj prirodi, ona predstavlja vrstu građanskopravne sankcije za neispunjenje obaveze plaćanja. Kao vrsta sankcije ona uključuje i "dodatni teret" za dužnika, a to znači plaćanje po višoj stopi od one koja se uobičajeno ugovara na novčane obaveze. Zbog ovog dodatnog tereta ona ne može biti kvalifikovana kao kamata koja je u skladu sa principom ekvivalencije prestacija, ali se njena visina pravda potrebom sankcionisanja dužnika koji nije blagovremeno ispunio svoju obavezu.

Ako bi se prilikom zaključenja ugovora o zajmu između fizičkih lica ugovorila kamata u visini stope zakonske zatezne kamate ili i više od toga, bez obzira na to što zajmoprimac ispunjava svoju obavezu vraćanja zajma blagovremeno, onda se mora postaviti pitanje zbog čega se zajmoprimac sankcioniše i kada svoju obavezu vraćanja zajma ispunjava blagovremeno. To teško može biti u skladu sa principom ekvivalencije prestacija. Da bi se to opravdalo trebalo bi dati objašnjenje koje nije u suprotnosti sa principima obligacionog prava. Hipotetički, nije nemoguće da se i ovakva kamata opravda, ali je to malo verovatno. Sloboda ugovaranja postoji, ali je ta sloboda ograničena različitim normama/pravnim institutima u cilju obezbeđenja pravedne i pravične primene propisa.

Drugo što bi trebalo ispitati u svakom slučaju kada je kamata na zajam ugovoreno neuobičajeno visoko (npr. u visini koja je jednaka ili premašuje stopu zakonske zatezne kamate) je i to da li postoje uslovi za primenu nekog drugog pravnog instituta koji zabranjuje takvo ugovaranje. Pre svega, trebalo bi voditi računa o mogućnosti da zajam sa previsokom kamatom bude kvalifikovan kao zelenaški ugovor. Ako je ugovorena neuobičajeno visoka kamata na zajam (viša od one koju banke naplaćuju, pa čak viša i od zakonske zatezne kamate), onda bi trebalo ispitati zbog čega je zajmoprimac prihvatio tako nepovoljnu kamatu. Ako postoji neki od razloga koje predviđa ZOO onda bi se takav ugovor o zajmu mogao kvalifikovati kao zelenaški sa svim posledicama koje iz toga proizlaze, a koje predviđa ovaj član.

Ovde ne postoje precizne pravne norme o dozvoljenom i nedozvoljenom procentu. Imajući u vidu prirodu odnosa ne bi ni bilo moguće propisati precizne procente. Umesto toga su definisani pravni standardi, što znači da treba oceniti svaku situaciju rukovodeći se načelima obligacionih odnosa.

Stopa zakonske zatezne kamate uređena je Zakonom o zateznoj kamati. Stopa kamate nije određena fiksno, već promenljivo. Utoliko stopa nije određena, već odrediva. Osim toga, stopa se razlikuje zavisno od toga da li se obračunava na dug u dinarima ili u nekoj drugoj valuti.

Ako je reč o dugu koji glasi na dinare, ovaj zakon predviđa da se stopa zatezne kamate utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije uvećane za osam procentnih poena. Član 4. ovog zakona uređuje kako se obračunava zatezna kamata na iznos duga koji glasi na evre ili neku drugu stranu valutu. Član 6. definiše i obrazac prema kome se kamata izračunava. Sve ovo znači da je stopa zakonske zatezne kamate različita u različitim periodima i da se izračunava za konkretan period docnje dužnika i zavisno od valute na koju glasi obaveza.

Referentna kamatna stopa je kamatna stopa prema čijim promenama se upravljaju druge kamatne stope. Tako npr. referentna kamatna stopa Narodne banka Srbije predstavlja polaznu kamatnu stopu, pošto se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu, odnosno raspon kamatnih stopa, utvrđuje prema visini te kamatne stope. Pored toga, referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije može biti jedna od komponenti u strukturi promenljivih kamatnih stopa za kredite u dinarima (ref. kamatna stopa + marža). Pošto je referentna kamatna stopa promenljiva kategorija, usklađivanje nominalne kamatne stope s referentnom vrši se u vremenskim intervalima koji su navedeni u ugovoru o kreditu.

EURIBOR, ili evropska međubankarska stopa (Euro Interbank Offered Rate), predstavlja dnevnu referentnu kamatnu stopu po kojoj 57 prvoklasnih evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuju novac na međubankarskom tržištu. Podatke o visini EURIBOR-a svakog dana u 11 sati objavljuje Rojters na veb-sajtu www.reuters.com, a mogu se naći i na veb-sajtu www.euribor-ebf.eu.

U Srbiji banke koriste EURIBOR kao referentnu kamatnu stopu, tj. kao osnovicu u strukturi nominalne kamatne stope pri obračunu kamatnih stopa na kredite koji su indeksirani evrima. Najčešće su u ponudi tromesečni i šestomesečni EURIBOR, a njihova vrednost se obračunava dnevno. Banka visinu kamatne stope usklađuje s vrednošću EURIBOR-a na dan usklađivanja.

Ako se planira zaključivanje ugovora o kreditu s promenljivom kamatnom stopom treba obratiti pažnju na to šta utiče na promenu njene visine. Ukoliko je u pitanju referentna kamatna stopa, gleda se njena visina u tom trenutku, kao i trend kretanja u prethodnom periodu. Iako kretanje referentnih kamatnih stopa ne može da se predvidi, korisno je u svakom slučaju pratiti ga i praviti poređenje njihovih oscilacija. Takođe, važno je i znati kada banka vrši promenu kamatne stope i za koji period ta promena važi.

Ukoliko je ugovorena promenljiva kamatna stopa ona je promenljiva za promenu ugovorene referentne kamatne stope, odnosno ukoliko je ugovorena fiksna kamatna stopa ona nije podložna promenama ove vrste.

Link ka sajtu NBS gde se nalaze podaci o kamatnim stopama http://www.nbs.rs/internet/latinica/30/30_4/30_4_5/

Opšti rok zastarelosti, prema ZOO, iznosi deset godina. Ovaj rok će se primenjivati u svim situacijama (pravnim odnosima) za koje (zakonom) nije propisan posebni rok.

ZOO izdvaja određena potraživanja za koja propisuje kraći rok zastarelosti, međutim među nabrojanim potraživanjima se ne navodi ugovor o zajmu kao pravni osnov nastalog potraživanja za koga bi važio specijalni rok zastarelosti.

Od posebno propisanih rokova, izdvajamo rok iz člana 374. ZOO kojim je propisano da međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri godine. Međutim, iako se radi o potraživanju između pravnih lica, nema mesta primeni ove odredbe, niti primeni trogodišnjeg roka, i to zbog toga što se kod ugovaranja davanja zajma ne radi o prometu robe i usluga između pravnih lica, te se ima primeniti desetogodišnji rok iz člana 371. ZOO.



Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge