Zastava Bosne i Hercegovine

Obaveza izdavanja elektronskih faktura

Često postavljana pitanja, rokovi i propisi u vezi sa e-Fakturama

Ovu stranicu ćemo dopunjavati novim situacijama, primerima i odgovorima na pitanja, slobodno je posetite ponovo.


Ukoliko vam je potrebno rešenje za slanje faktura, pogledajte
Paragrafov program za slanje e-Faktura


Pogledajte snimak vebinara o elektronskom fakturisanju


1. Kada počinje primena odredaba Zakona o elektronskom fakturisanju za privatni, a kada za javni sektor?

Obaveza subjekta privatnog sektora Početak primene
Izdavanje elektronske fakture subjektu javnog sektora (budžetlijama i javnim preduzećima) 1. maj 2022.
Prijem i čuvanje elektronskih faktura (izdatih od strane subjekata javnog i privatnog sektora) 1. jul 2022.
Izdavanje elektronske fakture subjektu privatnog sektora 1. januar 2023.
Evidentiranje obračuna PDV osim transakcija u kojima je jedna od strana subjekt javnog sektora 1. januar 2023.

Obaveza subjekta javnog sektora Početak primene
Izdavanje elektronske fakture subjektu javnog sektora 1. maj 2022.
Prijem i čuvanje elektronskih faktura (izdatih od strane subjekata javnog i privatnog sektora) 1. maj 2022.
Evidentiranje obračuna PDV 1. maj 2022.
Izdavanje elektronske fakture subjektu privatnog sektora 1. jul 2022.

Prema članu 24. Zakona o elektronskom fakturisanju, počevši od 1. jula 2022, obaveza subjekta privatnog sektora je da prima elektronske fakture izdate od strane subjekata javnog i privatnog sektora, koje su poslate posredstvom Sistema elektronskih faktura (SEF).


Imate nedoumice?
Tu smo da Vam pomognemo


2. Ko je u obavezi da upravlja (šalje, prima, čuva) elektronskim fakturama kroz Sistem Elektronskih Faktura (SEF)?


  1. Subjekt javnog sektora:
    • označava opšti nivo države u smislu zakona koji uređuje budžetski sistem
      (KJS: korisnici javnih sredstava/budžetlije) i
    • javna preduzeća u smislu zakona koji uređuje javna preduzeća, koje nije obuhvaćeno opštim nivom države
  2. Subjekt privatnog sektora: obveznik poreza na dodatu vrednost, osim subjekta javnog sektora
  3. Poreski punomoćnik stranog lica
  4. Dobrovoljni korisnici SEF: ukratko, svi ostali subjekti (koji nisu u sistemu PDV) nemaju obavezu da koriste SEF po zakonu ali mogu da se opredele za dobrovoljno korišćenja SEF-a. Ukoliko se odluče na korišćenje SEF, u obavezi su ga koristiti celu tekuću i narednu kalendarsku godinu. U toj situaciji se na njih sve obaveze primanja, slanja itd primenjuju na isti način kao i na subjekte privatnog sektora.


3. Kada postoji obaveza slanja faktura preko Sistema Elektronskih Faktura SEF? (za subjekte koji su u obavezi da fakture šalju preko SEF)




Obaveza izdavanja elektronske fakture preko SEF postoji u transakcijama među subjektima javnog sektora i subjektima privatnog sektora (korisnicima SEF - bez obzira da li je dobrovoljni ili obavezni korisnik). Pod transakcijom se, u smislu Zakona, smatra transakcija sa naknadom, odnosno transakcija bez naknade, koja se odnosi na isporuku dobara, odnosno pružanje usluga, uključujući i avansno plaćanje.


Važna napomena 1: Zahtevi za plaćanje koji se ne odnose na promet dobara i usluga, kao što je zahtev za refundaciju/prefakturisanje troškova među navedenim subjektima, ne podleže obavezi evidentiranja preko SEF.

Važna napomena 2: Kada jedan korisnik SEF izdaje račun licu koje nije korisnik SEF (jer nije subjekt javnog sektora niti subjekt privatnog sektora/PDV obveznik, a nije ni dobrovoljni korisnik), ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture preko SEF.


Izuzeci od obaveze izdavanja elektronske fakture preko SEF:

  • Promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom koji uređuje fiskalizaciju, osim kada se na zahtev subjekta javnog sektora izdaje e-faktura u skladu sa članom 198a Pravilnika o porezu na dodatu vrednost.

  • Ugovorne obaveze usmerene prema korisnicima sredstava iz međunarodnih okvirnih sporazuma

  • Nabavka, modernizacija i remont naoružanja i vojne opreme, nabavka bezbednosno osetljive opreme, kao i sa njima povezanim nabavkama dobara i usluga

Važna napomena 1: ukoliko niste obveznik PDV-a, a do sada ste bili u obavezi da fakture evidentirate i na Centralnom Registru Faktura (CRF), fakture više nećete registrovati direktno na CRF već će SEF sam slati fakture na CRF. Ovo praktično znači da biste poslali fakturu koja zahteva evidentiranje u CRF, moraćete da se registrujete na SEF. Postoji mogućnost da će se ova registracija tretirati kao dobrovoljna registracija i bićete u obavezi da nastavite da šaljete i primate fakture preko SEF. Čekamo zvanični odgovor/stav Ministarstva Finansija da li će se ovo korišćenje smatrati dobrovoljnim u smislu Zakona i da li to znači da ćete biti u obavezi da buduće fakture šaljete i primate preko SEF posle prve registracije.


Važna napomena 2: Čak iako niste u obavezi da koristite SEF za slanje faktura, u određenim situacijama možete biti u obavezi da ga koristite radi evidentiranja PDV. Za više informacija pogledajte sekciju niže o posebnom evidentiranju PDV u SEF.

4. Da li se elektronske fakture šalju u PDF formatu, email-om?

Ne, fakture se šalju preko Sistema Elektronskih Faktura (SEF), u XML formatu.

5. Šta je Sistem Elektronskih Faktura (SEF)?

SEF je program odnosno informatičko-tehnološko rešenje koji je napravila/naručila država (Ministarstvo Finansija) preko koga se vrši slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje elektronskih faktura, na koji je potrebno da se registrujete, ukoliko se Zakon o elektronskom fakturisanju odnosi na vas. Putem tog programa šaljete fakture vašim klijentima. Fakture se šalju u XML formatu, a PDF format se opciono šalje kao propratna dokumentacija.


6. Šta je XML format i kako se pravi?



XML format je format e-Fakture koji je propisan zakonom, a popunjava se po UBL 2.1 standardu (EN 16931-1 – standard SRPS EN 16931-1:2019/A2:2020 koji je identičan sa evropskim standardom EN 16931-1:2017+A1:2019/AC:2020 i koji je određen kao srpski standard).


XML format dokumenta nećete moći sami da pravite već preko:

  1. Specijalizovanog programa za slanje elektronskih faktura kao što je Kancelarko

  2. Ili putem računovodstvenih programa (ukoliko se integrišu sa SEF ili povežu sa programom kao što je Kancelarko koji je integrisan sa SEF).

  3. Alternativno, možete se direktno logovati na SEF i ručno online popunjavati polja za efakture a SEF će to konvertovati u XML.

7. Koji propisi čine pravni okvir koji reguliše elektronsko fakturisanje?


Propisi koji sadrže norme koje se odnose na elektronsko fakturisanje su:

8. Za ŠTA se koristi SEF (sistem elektronskih faktura)?

Dve osnovne funkcije odnosno obaveze u SEF su:

  1. Upravljanje e-Fakturama: izdavanje/slanje, primanje, čuvanje, prihvatanje/odbijanje - odnosi se na subjekte javnog sektora (državne institucije i javna preduzeća) i subjekte privatnog sektora, kojim se u smislu Zakona smatraju PDV obveznici i

  2. Evidentiranje PDV: evidentiranje PDV od strane poreskih dužnika u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, što pored subjekata javnog i privatnog sektora u smislu Zakona, uključuje i pravna lica i preduzetnike koji nisu PDV obveznici (npr. lice koje nije u PDV sistemu se smatra poreskim dužnikom za usluge primljene iz inostranstva).

Važna napomena: Izdavanje e-Faktura i evidentiranje PDV u SEF ne utiču na obaveze podnošenja PDV prijave i popunjavanja POPDV Obrasca, koje su obveznici dužni da vrše na isti način, kao i pre donošenja Zakona o elektronskom fakturisanju.


Fakture možete slati direktno/neposredno preko SEF ili posredno putem nekog od
program za slanje eFaktura koji je povezan sa SEF.

8.1. Da li su predviđene kazne za ne-evidentiranje ili pogrešno upravljanje e-Fakturama u SEF?

Da, Zakon o elektronskom fakturisanju propisuje kazne za povredu obaveza izdavanja, prijema i čuvanja elektronskih faktura kao i za korišćenje podataka u svrhe koje nisu propisane zakonom. Raspon kazni je od 50.000 do 2.000.000 dinara, a može se kazniti pravno lice - subjekt privatnog ili javnog sektora, preduzetnik, informacioni posrednik, kao i odgovorna lica u pravnim licima. Kaznene odredbe propisane su u članovima 18-21. Zakona o elektronskom fakturisanju.


8.2. Da li su predviđene kazne za ne-evidentiranje ili pogrešno evidentiranje PDV u SEF?

Izmenama i dopunama Zakona je propisana novčana kazna za nepoštovanje obaveze evidentiranja PDV u sistem za subjekte privatnog sektora (pravna lica i preduzetnike u sistemu PDV) i javna preduzeća, kao i za odgovorna lica u pravnom licu ili javnom preduzeću.

Međutim, kako se obaveza elektronskog evidentiranja PDV odnosi na širi krug lica, nego obaveza izdavanja elektronske fakture, nije propisana, niti predložena kazna za nepoštovanje predmetne obaveze od strane drugih lica, koja se ne smatraju subjektima privatnog sektora u smislu Zakona o elektronskom fakturisanju ili javnim preduzećima u smislu zakona koji uređuje javna preduzeća.


9. Ko je dobrovoljni korisnik SEF?



"Dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura" je obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana i obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona koji uređuje porez na dobit pravnih lica, osim subjekta javnog i privatnog sektora, koji se u skladu sa zakonom prijavio za korišćenje sistema elektronskih faktura i na kojeg se shodno primenjuju odredbe zakona koje se primenjuju na subjekta privatnog sektora.

Konkretno, to su pravna lica i preduzetnici koji nisu u sistemu PDV.

10. Molimo navedite primere u kojima subjekti imaju obavezu da posebno evidentiraju PDV u SEF.

Obavezu evidentiranja PDV u sistem elektronskih faktura ima lice koje je dužno da obračuna PDV kao poreski dužnik, a da u konkretnom slučaju nije dužno da izda elektronsku fakturu. Na primer:

  • Obveznik PDV (subjekt privatnog sektora) vrši promet preduzetniku koji nije u PDV sistemu – nije dužan da izda elektronsku fakturu, a na svoj promet obračunava PDV. Tada je dužan da tako obračunati PDV evidentira u SEF;
  • Primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, koji je u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV poreski dužnik i vrši interni obračun PDV, a lice koje vrši promet izdaje elektronsku fakturu na kojoj nije obračunat PDV. Tada primalac računa vrši obračun PDV na promet drugog lica i tako obračunat PDV evidentira u SEF;
  • Primalac usluge od lica iz inostranstva koje nema poreskog punomoćnika u Srbiji, kada se u skladu sa odredbama člana 12. Zakona o PDV smatra da je mesto prometa usluge Srbija – ovo lice se smatra poreskim dužnikom, vrši obračun PDV na promet stranog lica i tako obračunat PDV evidentira u SEF;
  • Primalac dobara i usluga za promet sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim dobrima, koji se u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 1) Zakona o PDV smatra poreskim dužnikom. Obveznik koji vrši promet izdaje elektronski račun bez obračunatog PDV, primalac dobara i usluga kao poreski dužnik vrši obračun PDV na promet drugog lica i tako obračunat PDV evidentira u SEF;
  • Promet na malo (u smislu Zakona o fiskalizaciji) od strane PDV obveznika, kada ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalnog uređaja. Obveznik PDV ne izdaje elektronsku fakturu (jer je u pitanju promet na malo), ali pošto se ne izdaje ni fiskalni račun, PDV obračunat na svoj promet evidentira u SEF.


Imate nedoumice?
Tu smo da Vam pomognemo


11. Kako identifikovati dobrovoljnog korisnika? Način da proveravamo jedan po jedan preko sajta Poreske uprave nije praktičan, mi imamo oko 2000 računa dnevno.

Odredbom člana 5. stav 9. Zakona o elektronskom fakturisanju propisano je da je lista korisnika sistema elektronskih faktura javna lista koja sadrži poreske identifikacione brojeve subjekata javnog sektora, subjekata privatnog sektora i dobrovoljnih korisnika sistema elektronskih faktura koji imaju obavezu da prime i čuvaju elektronsku fakturu u skladu sa ovim zakonom, kao i jedinstvene brojeve korisnika budžetskih sredstava subjekata koji su upisani u Evidenciju korisnika javnih sredstava i koja se vodi kod Centralnog informacionog posrednika upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija.
Ideja je da listu korisnika sistema objavljuje Ministarstvo finansija od početka primene prava i obaveza u skladu sa ovim zakonom i to na portalu posvećenom sistemu elektronskog fakturisanja (https://www.efaktura.gov.rs/).

12. Kako se u SEF evidentiraju dokumenti o smanjenju i povećanju naknade (tzv. knjižna odobrenja i knjižna zaduženja)?

Na osnovu Specifikacije prilagođene primene standarda EN 16931-1 za elektronske fakture u unutrašnjem prometu u Republici Srbiji, vrsta dokumenta se bira odabirom šifre, pri čemu su za dokument o smanjenju i dokument o povećanju naknade predviđene sledeće šifre:

381 - knjižno odobrenje
383 - knjižno zaduženje

Osim toga, na sledećem linku dati su primeri XML datoteka po UBL 2.1 standardu, pri čemu su dati i primeri za knjižno odobrenje i za knjižno zaduženje.

Napominjemo da su Pravilnikom o elementima elektronske fakture propisani obavezni elementi dokumenta o smanjenju i povećanju naknade, a to su:

  • naziv, adresa i poreski identifikacioni broj izdavaoca ukoliko je izdavalac pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, u skladu sa ažurnim podacima iz odgovarajućeg registra;
  • naziv, adresa i poreski identifikacioni broj primaoca ukoliko je primalac pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, u skladu sa ažurnim podacima iz odgovarajućeg registra;
  • redni broj i datum dokumenta o smanjenju, odnosno povećanju naknade;
  • iznos za koji je smanjena, odnosno povećana naknada ;
  • broj elektronske fakture za izvršeni promet dobara i usluga, odnosno datum početka i datum završetka vremenskog perioda u kojem su izdate elektronske fakture za izvršeni promet dobara i usluga, u slučaju da se izmena vrši za sve elektronske fakture izdate u tom periodu.

13. Koliko se dugo čuvaju fakture između javnog i privatnog sektora?



Zakonom o elektronskom fakturisanju (član 15), propisano je da se elektronske fakture primljene ili izdate od strane subjekta javnog sektora čuvaju trajno, dok se elektronske fakture primljene ili izdate od strane subjekta privatnog sektora čuvaju 10 godina od isteka godine u kojoj je izdata elektronska faktura.

Iako nije izričito propisano šta se dešava u slučaju kada je elektronska faktura izdata od strane subjekta javnog sektora, a primljena od strane subjekta privatnog sektora ili obrnuto, zaključuje se da je intencija zakonodavca bila da propiše obavezu trajnog čuvanja elektronskih faktura koje uključuju subjekte javnog sektora.


14. Čuvanje faktura:
Da li se faktura mora čuvati kod samog obveznika? U stavu 1. i 2. člana 15. Zakona o elektronskom fakturisanju napisano je da se faktura čuva u sistemu elektronskih faktura trajno ili u roku od 10 godina (u zavisnosti da li je korisnik javni sektor ili privatni sektor)?

Obaveza čuvanja elektronskih faktura ustanovljena je članom 15. Zakona o elektronskom fakturisanju i za subjekte javnog sektora i za subjekte privatnog sektora. Ako je reč o subjektu javnog sektora, nezavisno od okolnosti da li je izdavalac ili primalac elektronske fakture, elektronska faktura čuva se trajno u Sistemu elektronskih faktura.
Što se tiče subjekata privatnog sektora, članom 15. stav 3. Zakona o elektronskom fakturisanju propisano je da se elektronska faktura izdata i primljena od strane subjekta privatnog sektora čuva u Sistemu elektronskih faktura ili u sistemu informacionog posrednika, koji je angažovan za poslove čuvanja od strane subjekta privatnog sektora. Dakle, ukoliko se subjekt privatnog sektora ugovorom ne opredeli za čuvanje elektronskih faktura kod informacionog posrednika, elektronske fakture će se čuvati u Sistemu elektronskih faktura (u zakonski predviđanom roku), za čije funkcionisanje je odgovoran Centralni informacioni posrednik. Posledično, subjekt nema obavezu da sam čuva elektronsku fakturu.
(Član 20. Zakona sadrži odredbu o kazni za prekršaj pravnog lica – subjekta privatnog sektora, odnosno odgovornom licu, odnosno preduzetniku, ako ne čuva elektronsku fakturu u skladu sa Zakonom; Međutim, Uredba o uslovima i načinu čuvanja i stavljanja na uvid elektronskih faktura i načinu obezbeđivanja verodostojnosti i integriteta sadržine faktura u papirnom obliku, na kraju, nije ostavila mogućnost da se elektronske fakture čuvaju drugde osim u Sistemu elektronskih faktura ili u sistemu informacionog posrednika.

Svi subjekti (javni sektor i privatni sektor) apsolutno će imati mogućnost da izvezu svaku elektronsku fakturu iz Sistema u „ljudski čitljiv oblik“, pa i da je štampaju. Zakon o elektronskom fakturisanju ih na to ne obavezuje, ali ni ne dira u odredbe Zakona o privrednim društvima, a Sistem elektronskih faktura neće onemogućiti subjekte da ispune obaveze proistekle iz ovog (ili drugih) propisa.

U teoriji, jedini način da se prekršaj izvrši je da subjekt privatnog sektora prijavi da elektronske fakture čuva u sistemu informacionog posrednika, a da sa informacionim posrednikom čuvanje zapravo ne ugovori).

15. Da li preduzetnik koji nije u PDV sistemu evidentira fakturu koju izdaje PDV obvezniku u SEF?

Obaveza izdavanja elektronske fakture postoji isključivo u transakcijama:

  • Između subjekata javnog sektora;
  • Između subjekata javnog i subjekata privatnog sektora i
  • Između subjekata privatnog sektora.

Na ovom mestu treba imati u vidu da se subjektom privatnog sektora u smislu Zakona, smatra isključivo lice koje je evidentirano u PDV sistem (osim subjekata javnog sektora). To dalje znači da preduzetnici koji nisu evidentirani u PDV sistem, nisu dužni da izdaju elektronske fakture, bez obzira da li promet vrše licima koja su u PDV sistemu ili licima koja nisu u PDV sistemu, osim ukoliko se registruju kao dobrovoljni korisnici sistema elektronskih faktura.


16. Da li će se preduzetnik paušalac smatrati “dobrovoljnim korisnikom” nakon što ispostavi fakturu subjektu javnog sektora kroz sistem e-fakture?



Preduzetnik paušalac se ne smatra obaveznim korisnikom sistema elektronskih faktura u skladu sa Zakonom. Međutim, ukoliko od 1. maja 2022. godine bude izdavao fakture subjektima javnog sektora, pri čemu je te fakture potrebno registrovati na centralni registar faktura (u skladu sa Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama), ovo lice će biti dužno da se registruje na sistem elektronskih faktura kako bi preko ovog sistema registrovalo fakture na CRF (neće postojati mogućnost direktnog pristupa centralnom registru). Na ovaj način, preduzetnik postaje dobrovoljni korisnik na koga se primenjuju odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju koje se odnose na subjekte privatnog sektora.

To konkretno znači da će ova lica od 1. jula 2022. godine biti dužna da primaju elektronske fakture izdate od drugih korisnika SEF-a, kao i da će biti dužni da izdaju elektronske fakture subjektima privatnog sektora i drugim dobrovoljnim korisnicima od 1. januara 2023. godine.

17. Rokovi za izmirenje obaveze propisani Zakonom o rokovima počinju da teku prvog narednog dana od dana registrovanja elektronske fakture u sistemu elektronskih faktura. Kada će se smatrati da je dužnik primio tu fakturu? Danom kada je faktura izdata u sistemu SEF ili kada je primalac fakture označio tu fakturu kao prihvaćenu? Isto pitanje je i u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima u pogledu računanja docnje, računanja potencijalne kamate i redosleda namirenja obaveza?



Na pitanje koje se odnosi na momenat kada se smatra da je dužnik primio fakturu primenjuje se član 10. stav 5. Zakona o elektronskom fakturisanju: „Elektronska faktura smatra se dostavljenom u trenutku izdavanja u skladu sa ovim zakonom“. Time se ne dira u odredbe Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama (koje uređuju rok za izmirenje novčanih obaveza).

Imamo u vidu da terminologija Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, u delu u kojem se odnosi na registrovanje elektronske fakture nije u skladu sa Zakonom o elektronskom fakturisanju, koji ne poznaje termin registrovanja elektronske fakture (već „izdavanje“).

18. Posledice odbijanja fakture:
U zakonu nisu jasne posledice odbijanja elektronske fakture od strane subjekta javnog sektora i od strane subjekta privatnog sektora. Da li možemo dobiti malo više informacija o pravnim posledicama odbijanja fakture?

Radnja odbijanja elektronske fakture sama po sebi ne proizvodi pravno dejstvo; to je obaveštenje subjektu koji je poslao elektronsku fakturu da primalac po njoj neće postupati. Dakle, pravne posledice odbijanja elektronske fakture ne razlikuju se sadašnjih pravnih posledica obaveštavanja izdavaoca da primalac odbija da uzme u obzir fakturu u papirnom obliku.


19. Da li je primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva (kada se primenjuje član 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV) dužan da evidentira PDV u SEF? Da li se na taj način jedan promet duplira u SEF – jednom kada obveznik koji vrši promet izda elektronsku fakturu, drugi put kada primalac evidentira PDV?

Kada jedan obveznik evidentiran u PDV sistem izdaje račun u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV, drugom obvezniku PDV (ili subjektu javnog sektora – kada se ovo lice smatra obveznikom iz člana 9. stav 1. Zakona o PDV), lice koje vrši promet izdaje elektronsku fakturu, iako na istoj ne obračunava PDV.

S druge strane, primalac računa iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV, kao poreski dužnik vrši interni obračun PDV i tako obračunat PDV evidentira u SEF (posebna obaveza evidentiranja PDV u SEF).

Na ovaj način ne dolazi do dupliranja evidentiranih podataka, budući da jedno lice izdaje elektronsku fakturu (u kojoj nije obračunat PDV), a drugo lice evidentira PDV. Napominjemo da je Zakonom o elektronskom fakturisanju predviđeno da ne dolazi do preklapanja obaveze izdavanja elektronske fakture i obaveze evidentiranja PDV, kao posebne obaveze kod jednog istog lica (kada se lice koje izdaje elektronsku fakturu smatra poreskim dužnikom PDV, pa nema obavezu da posebno evidentira PDV), ali u slučajevima kada elektronsku fakturu izdaje lice koje je izvršilo promet, ali se ne smatra poreskim dužnikom, PDV evidentira primalac dobara i usluga, koji internim putem vrši obračun PDV.


20. Da li može doći do razlika između POPDV i SEF u jednom poreskom periodu kada se preko SEF izda dokument o smanjenju osnovice, ali još nisu ispunjeni uslovi za smanjenje PDV (obveznik nije dobio potvrdu od primaoca da je smanjio prethodni PDV)?



U navedenom slučaju obveznik koji izdaje dokument o smanjenju osnovice preko SEF, ne smanjuje obračunati PDV, jer nisu ispunjeni uslovi za smanjenje propisani Zakonom o PDV. To znači da u POPDV obrascu, kao i u poreskoj prijavu PP PDV, ne dolazi do smanjenja obračunatog PDV, iako u SEF postoji podatak o izdatom dokumentu.

Na osnovu navedenog, moguće je da dođe do trenutnog razlikovanja podataka u SEF i Obrascu POPDV, što je moguće sve dok (potencijalno) ne bude omogućeno povezivanje SEF sa poreskom prijavom, odnosno automatsko povlačenje podataka iz SEF, što je prema nezvaničnim informacijama predstavnika Ministarstva jedan od sledećih koraka u razvoju sistema.

Dodatno napominjemo, da evidentiranje podataka kroz SEF ne utiče na obračun PDV, odnosno na uslove koje je potrebno ispuniti da bi obveznik stekao pravo na smanjenje PDV, kod naknadnog smanjenja naknade za izvršeni promet.

21. Da li se računi izdati licima u inostranstvu (za promet dobara i usluga) evidentiraju u SEF?

Prema trenutno važećim propisima, ne postoji obaveza izdavanja elektronskih faktura licima iz inostranstva. U slučaju kada postoji obaveza obračuna PDV za promet inostranim licima (npr. promet usluga licima koja se ne smatraju obveznicima u skladu sa članom 12. Zakona o PDV, obveznik koji vrši promet, dužan je da tako obračunat PDV posebno evidentira u SEF.

22. Da li lice koje je u PDV sistemu evidentira u SEF račun koji primi od lica koje nije u PDV sistemu?

Ulazni računi se ne evidentiraju u SEF. Kada promet vrši lice koje nije evidentiran u PDV, ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture, osim ukoliko ovo lice nije dobrovoljni korisnik SEF (kada bi elektronsku fakturu izdalo lice koje vrši promet, a koje je dobrovoljni korisnik SEF-a, a ne primalac). Budući da navedeni promet (koji vrši lice koje nije u PDV sistemu), ne podleže oporezivanju PDV, ne postoji ni obaveza, niti mogućnost evidentiranja PDV u SEF.

23. Da li su firme koje primaju samo ulazne ili šalju samo izlazne fakture u obavezi da koriste sistem elektronskih faktura?

Da, svi subjekti javnog sektora su u obavezi da šalju ili primaju elektronske fakture kroz sistem e-Faktura u skladu sa Zakonom o elektronskom fakturisanju.

24. Da li je privredno društvo koje se finansira iz budžeta grada, ali i iz drugih izvora (tip KJS - 7 - ostali korisnici javnih sredstava), obavezni korisnik sistema elektronskih faktura u smislu Zakona o elektronskom fakturisanju?



Pripadanje određenoj grupi korisnika javnih sredstava nije činjenica od značaja za utvrđivanje obaveznih korisnika sistema elektronskih faktura po Zakona o elektronskom fakturisanju, već kriterijum da li je u pitanju subjekt javnog ili subjekt privatnog sektora (definisanih članom 2. Zakona o elektronskom fakturisanju). Naime, odredbom člana 2. Zakona predviđeno je da subjekt javnog sektora označava opšti nivo države u smislu zakona koji uređuje budžetski sistem, odnosno javno preduzeće u smislu zakona koji uređuje javna preduzeća, koje nije obuhvaćeno opštim nivoom države.

U skladu sa navedenim, subjektima javnog sektora u smislu Zakona o elektronskom fakturisanju smatraju se:

  • Subjekti koji pripadaju opštem nivou države i
  • Javna preduzeća

Kako je prethodno navedeno za definiciju pomenutih subjekata relevantni su propisi Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o javnim preduzećima.

S tim z vezi, Zakonom o budžetskom sistemu definisano je da opšti nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na svim nivoima države; obuhvata budžet Republike Srbije, budžete lokalnih vlasti, vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja na svim nivoima vlasti, kao i netržišne i neprofitne institucije koje su kontrolisane i finansirane od strane države na svim nivoima vlasti.

Takođe, Zakonom o javnim preduzećima definisano je da je javno preduzeće ono preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Dakle, ukoliko jedno lice, bez obzira na to što je korisnik javnih sredstava, ne pripada subjektima opšteg nivoa države, kao ni u javna preduzeća u skladu sa citiranim odredbama, ono se ne smatra subjektom javnog sektora u smislu Zakona o elektronskom fakturisanju. Ukoliko je ovo lice u PDV sistemu, ono se smatra subjektom privatnog sektora u smislu predmetnog Zakona. Međutim, ukoliko se ne smatra subjektom javnog, ni subjektom privatnog sektora, ovo lice nije obavezni korisnik sistema elektronskih faktura.

U slučaju da se navedeno lice, koje nije obavezni korisnik sistema elektronskih faktura, registruje na sistem (po sopstvenom opredeljenju ili usled činjenice da subjektima javnog sektora izdaje fakture koje se registruju na centralni registar faktura), postaje dobrovoljni korisnik na koga se primenjuju propisi Zakona o elektronskom fakturisanju koji se odnose na subjekte privatnog sektora.

25. Subjekti privatnog sektora čiji su zakonski zastupnici stranci:
Da li stranac, zakonski zastupnik kompanije može sa svojim elektronskim sertifikatom da se uloguje na sistem e fakture? Ovo pitanje je značajno jer zakonski zastupnici – nerezidenti Republike Srbije, ne mogu da pristupe elektronskim servisima Poreske uprave iz određenih tehničkih razloga.

Zakon o elektronskom fakturisanju nijednom odredbom nije ograničio ovakvu mogućnost. Nesporno je da strani državljani mogu posedovati elektronski sertifikat (uslovi se mogu proveriti sa organima/organizacijama koje izdaju elektronske sertifikate u Republici Srbiji – spisak dostupan na adresi https://epotpis.mtt.gov.rs/registar-pruzalaca-kvalifikovanih-usluga-od-poverenja-2 .
Sam Sistem elektronskih faktura ne zahteva JMBG. Biće tek testiran scenario autentikacije korišćenjem KES-a za zakonskim zastupnikom koji je strano lice.

26. Storniranje prihvaćenih faktura u sistemu:
Da li je u sistemu e faktura moguće izvršiti storniranje već prihvaćenih faktura?

Izdavalac elektronske fakture ima mogućnost da poništi izdatu elektronsku fakturu do momenta njenog prihvatanja od strane primaoca. Nakon prihvatanja elektronske fakture od strane primaoca, ukoliko izdavalac želi da stornira izdatu elektronsku fakturu, u obavezi je da izda storno fakturu.

27. Da li je lice koje je u PDV sistemu dužno da u SEF evidentira PDV koji je obračunat za promet ka fizičkom licu?



Zakonom o elektronskom fakturisanju je od obaveze izdavanja elektronskih faktura izuzet (obaveza izdavanja elektronske fakture ne postoji) promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom koji uređuje fiskalizaciju.

Prometom na malo, u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji, smatra se svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja - automata.

Dakle, osnovno je pravilo da se promet fizičkim licima (promet na malo), evidentira preko fiskalnog uređaja, što znači da je izuzeto iz obaveze izdavanje elektronskih faktura.

Ipak, u onim slučajevima u kojima se PDV oporeziv promet vrši fizičkim licima, a postoji osnov za izuzimanje od obaveze evidentiranja preko fiskalnog uređaja, obveznik koji vrši promet evidentira tako obračunat PDV u SEF. Dakle, ni tada se ne izdaje elektronska faktura, ali se PDV evidentira ukoliko se promet ne evidentira ni preko fiskalnog uređaja.



28. Da li se u SEF evidentiraju i fakture bez naknade?

Zakonom o elektronskom fakturisanju definisano je da je elektronska faktura, između ostalog, i faktura koja se izdaje za promet bez naknade. Međutim, kod propisivanja posebne obaveze evidentiranja PDV u SEF, predviđeno je da ova obaveza postoji u onim slučajevima u kojima obveznik poreza na dodatu vrednost vrši promet dobara i usluga bez naknade (kada postoji obaveza obračuna PDV), ali kada u skladu sa Zakonom o PDV ne izdaje račun za taj promet.

Napominjemo da je Pravilnikom o PDV (član 164) propisano da obveznik PDV nema obavezu da izda račun iz člana 42. Zakona za (između ostalog) promet dobara i usluga bez naknade, osim za:

  • promet dobara i usluga iz člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona (prenos celokupne ili dela imovine);
  • promet dobara i usluga iz člana 6a Zakona (koncesije);
  • promet dobara i usluga za koji se, u skladu sa čl. 11. i 12. Zakona, smatra da je izvršen u inostranstvu.

Ipak, obveznik ima pravo da izda račun i onda kada nije u obavezi u skladu sa navedenom odredbom Pravilnika.

U vezi sa navedenim, ukazujemo da je Zakonom o elektronskom fakturisanju propisano da postoji obaveza evidentiranja PDV (što znači da ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture) od strane PDV obveznika, koji je poreski dužnik za promet bez naknade, onda kada ne izdaje račun u skladu sa zakonom, a ne kada nije dužan da izda račun.

Iz navedenog proizlazi da obveznik PDV kod PDV oporezivog prometa bez naknade izdaje elektronsku fakturu:

  • kada je u skladu sa Pravilnikom dužan da izda račun i
  • kada nije dužan, ali odluči da izda račun u skladu sa Zakonom o PDV.

U drugim slučajevima, kada ne postoji obaveza izdavanja računa za promet bez naknade, a obveznik ne odluči da izdaje račun dobrovoljno, dužan je da evidentira obračunati PDV po navedenom osnovu.

Napominjemo da promet bez naknade koji se u smislu Zakona o PDV ne izjednačava sa prometom uz naknadu, ne podleže obavezi evidentiranja u SEF.

29. Koji su obavezni elementi elektronske fakture i da li se to utvrđuje na osnovu Zakona o PDV ili na osnovu Zakona o elektronskom fakturisanju?

Zakonom o elektronskom fakturisanju propisani su uobičajeni elementi elektronske fakture, dok su obavezni elementi (što se u nekoliko stavki razlikuje od uobičajenih elemenata) propisani Pravilnikom o elementima elektronske fakture, formi i načinu dostave prateće i druge dokumentacije kroz sistem elektronskih faktura, načinu i postupku elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura i načinu primene standarda elektronskog fakturisanja.

Ovim Pravilnikom, utvrđeno je da elektronska faktura obavezno sadrži:

  • naziv, adresu i poreski identifikacioni broj izdavaoca ukoliko je izdavalac pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, u skladu sa ažurnim podacima iz odgovarajućeg registra;
  • jedinstveni broj korisnika javnih sredstava (u daljem tekstu: JBKJS) izdavaoca, ukoliko je izdavalac korisnik javnih sredstava koji se nalazi na spisku korisnika javnih sredstava iz člana 8. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19 i 149/20);
  • poslovni račun izdavaoca;
  • naziv, adresu i poreski identifikacioni broj primaoca ukoliko je primalac pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, u skladu sa ažurnim podacima iz odgovarajućeg registra;
  • JBKJS primaoca, ukoliko je primalac korisnik javnih sredstava koji se nalazi na spisku korisnika javnih sredstava iz člana 8. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu;
  • redni broj i datum elektronske fakture;
  • datum avansne uplate, ukoliko se radi o fakturi za avansno plaćanje, odnosno datum prometa dobara, odnosno pružanja usluga, ukoliko se ne radi o fakturi za avansno plaćanje;
  • šifru i/ili naziv dobra, odnosno usluge za svaku stavku sa elektronske fakture i količinu i jedinicu mere za isporučena dobra, odnosno obim pruženih usluga za svaku stavku sa elektronske fakture;
  • vrednost za svaku stavku sa elektronske fakture;
  • ukupan iznos elektronske fakture;
  • iznos avansnih plaćanja, ukoliko je bilo avansnih plaćanja koja su se odnosila na jednu ili više stavki sa elektronske fakture.

Kada elektronska faktura predstavlja dokument o smanjenju ili povećanju naknade, ona pored navedenih elemenata, sadrži i podatak o fakturi koja je izdata za izvršeni promet, odnosno datum početka i datum završetka vremenskog perioda u kojem su izdate elektronske fakture za izvršeni promet dobara i usluga.

Dakle, za obavezne elemente elektronske fakture relevantni su propisi o elektronskim fakturama (Zakon i Pravilnik).

30. Kako se izdaju fakture od stranih lica prema subjektima javnog sektora? Kroz ovaj sistem e-faktura ili ne?



Elektronska faktura koju strani privredni subjekt izdaje subjektu javnog sektora izdavaće se u skladu sa odredbom člana 9. stav 3. Zakona o elektronskom fakturisanju – neposredno i uz uslov da je elektronska faktura izdata u skladu sa evropskim standardom.

31. U kom smeru će ići numeracija faktura, da li postoji univerzalan sistem ili možemo primenjivati svoj postojeći?

Propisima kojima se uređuje obaveza izdavanja elektronska faktura nisu definisana pravila numeracije, tako da smatramo da nema smetnji da se zadrži dosadašnja numeracija.

32. Kako sistemu pristupaju zakonski zastupnici koji imaju ograničenje ovlašćenje (supotpis).

U skladu sa odredbama Pravilnika o načinu i postupku registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, načinu pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura i načinu korišćenja podataka koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura, registrovanje za pristup Sistemu elektronskih faktura vrši zakonski zastupnik subjekta prometa, odnosno subjekt prometa lično u slučaju kada je subjekt prometa fizičko lice. U konkretnoj situaciji, to će biti lice upisano u odgovarajući registar Agencije za privredne registre kao zakonski zastupnik pravnog lica i kao ostala ovlašćena lica. Problem u kojem određeni zakonski zastupnici nisu uspeli da se registruju na demo verziju sistema tehničke je prirode i, prema trenutnim informacijama, rešen je.

33. Knjižna odobrenje/zaduženja - da li će biti moguće da se vezuju za više faktura iz određenog perioda, ali ne i za sve fakture izdate u tom periodu?



Biće omogućeno vezivanje knjižnog odobrenja/zaduženja za više konkretnih faktura.

34. Da li smo u obavezi da čuvamo e fakture, ukoliko smo u obavezi da primamo i šaljemo fakture? Preciznije, ukoliko centralni sistem čuva sve fakture, da li mi imamo mogućnost pristupa (sa elektronskim sertifikatom)? Kada se u zakonu kaže da fakture čuva sistem elektronskih faktura, na koji se sistem misli? Da li je u pitanju sistem koji kompanija razvija ili država?

Obaveza čuvanja elektronske fakture, u skladu sa odredbama Zakona o elektronskom fakturisanju, može se ispuniti čuvanjem u Sistemu elektronskih faktura ili čuvanjem kod informacionog posrednika (potonju mogućnost koju imaju samo subjekti privatnog sektora). Važno je napomenuti da Zakon o elektronskom fakturisanju ne dira u odredbe drugih propisa koji regulišu čuvanje određenih dokumenata (npr. Zakon o računovodstvu tretira čuvanje računovodstvenih isprava), u smislu da ih ne derogira.

35. Da li će način plaćanja, gotovinski, bezgotovinski ili platnim karticama firme imati uticaj na evidentiranje faktura u sistemu za elektronsko evidentiranje faktura?

Ne, način plaćanja nije od značaja za evidentiranje faktura u sistemu za elektronsko fakturisanje, međutim od značaja je da li je faktura između subjekata nastala u maloprodaji u smislu zakona kojim je uređena fiskalizacija. Ukoliko je promet dobara ili usluga predmet evidentiranja preko elektronskog fiskalnog uređaja u smislu Zakona o fiskalizaciji neće postojati obaveza slanja elektronskih faktura kroz sistem elektronskih faktura. Razmena podataka između elektronskog fiskalnog uređaja i sistema za elektronsko fakturisanje će biti uspostavljena preko procesora fiskalnih računa.

36. Koji ostali elektronski sistemi su povezani sistemom za elektronsko fakturisanje da firma ne mora duplo da unosi podatke?



Elektronska faktura koju strani privredni subjekt izdaje subjektu javnog sektora izdavaće se u skladu sa odredbom člana 9. stav 3. Zakona o elektronskom fakturisanju – neposredno i uz uslov da je elektronska faktura izdata u skladu sa evropskim standardom.

37. Da li je trenutno testno okruženje sistema za elektronsko fakturisanje identično konačnom sistemu za elektronsko fakturisanje?

Ne, testno okruženje kao i demo verzija dostupna na portalu efaktura.gov.rs nisu identični sistemu za elektronsko fakturisanje koji tek treba da bude u produkciji (live režim rada). Cilj puštanja u rad demo verzije i testnog okruženja je bio da se utvrde nepravilnosti u radu i daju eventualne sugestije oko samog rada portala za elektronsko fakturisanje. Obzirom da su stigle mnoge primedbe, sugestije i inicijative očekuje se izmena određenih funkcionalnosti samog sistema za elektronsko fakturisanje.

38. Da li postoji mogućnost da se prilikom čekiranja opcije "Primalac plaća PDV" u komentar stavi da je to po članu 10. Zakona o PDV-u, a ne da se to naknadno mora unositi u komentar? Napominjemo da je obavezno da se na fakturi navede član zakona po kome se plaća PDV.

Ovde se mora staviti napomena o članu Zakona o porezu na dodatu vrednost. Posredi je tehničko pitanje načina na koji se ta napomena stavlja. U ovom trenutku, smatramo da ovakvu napomenu ne bi trebalo unificirati, pošto primalac može obračunavati PDV ne samo po članu 10. stav 2. tačka 3) Zakona, već to može činiti i po drugim odredbama zakona.

39. Da li građevinske firme kroz SEF mogu izdavati privremene situacije za naplatu? I da li te situacije moraju biti overene od strane ovlašćenog lica kao i do sada?



Privremene građevinske situacije će se overavati na isti način kao i pre donošenja Zakona o elektronskom fakturisanju, u skladu sa relevantnim propisima koji uređuju ovu oblast, kao i obligacionim odnosom ugovornih strana. Sa aspekta propisa o PDV i Zakona o elektronskom fakturisanju, važno je napomenuti da privremena situacija ne mora da predstavlja račun u smislu Zakona o PDV, tj. evidentno je da će biti potrebno da se izdaje posebno račun (elektronska faktura), a da će privremena situacija da se prilaže kao prilog uz elektronski račun.

Napominjemo da Zakonom i Pravilnikom o elementima elektronske fakture nije propisano da se privremene situacije obavezno dostavljaju preko SEF, nego je ovo predviđeno kao mogućnost za obveznike.

40. Kako se postupa u slučaju da postoji potreba da na ISTOM RAČUNU budu iskazani:
• naknada koja NIJE PREDMET oporezivanja
• Promet koji je oporeziv
• promet koji je oslobođen PO VIŠE OSNOVA
• Naknada iz člana 17. (naplata u ime i za račun drugog lica)

Faktura koja se šalje na SEF može imati više različitih kategorija po kojima se PDV ne obračunava, može takođe pored njih imati i više različitih stopa PDV. U okviru svake kategorije se bira razlog/napomena po kom članu propisa se PDV ne obračunava – tu je jedino ograničenje, u okviru iste kategorije se ne može birati više razloga/napomena, već može biti samo jedna.

41. Na koji način bi se unosile sve stavke za izvršene građevinske radove? Specifikacija kao prilog Privremene situacije ponekad ima više od 100 strana u kojoj su iskazane sve vrste radova, sa količinama i cenama.

Vrsta i količina dobara, kao i vrsta i obim pruženih usluga ne podrazumeva da je potrebno u elektronskoj fakturi (ili u do sada postojećoj formi računa) iskazivati sve elemente specifikacije. Na računu se iskazuje da se fakturiše promet po određenoj privremenoj situaciji/ugovoru i slično (što predstavlja promet), a u prilogu se dostavljaju specifikacije u skladu sa ugovorom sa primaocem računa.

42. Da li se ulazni PDV iz fakture koje nije odobrena u SEF može koristiti kao prethodni PDV?



prema članu 7. stav 2. Zakona o elektronskom fakturisanju definisano je da Zakon o elektronskom fakturisanju ne utiče na primenu odredaba zakona kojim se uređuje obračunavanje i plaćanje poreza na dodatu vrednost i podzakonskih akata usvojenih na osnovu tog zakona, kao ni na primenu odredaba zakona kojim se uređuje računovodstvo u delu odredaba kojim se uređuje računovodstvena isprava. Dakle odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju ne regulišu pravo na odbitak prethodnog PDV u smislu Zakona o PDV, tako da činjenica da faktura nije odobrena u SEF nije od uticaja na pravo obveznika da odbije prethodni PDV pod uslovom su ispunjeni uslovi za odbitak prethodnog PDV propisani Zakonom o PDV.

43. Naša specifičnost je u tome što je kod nas račun otpremnica jedan dokument, nisu dva. Da li po novom sistemu moramo da razdvojimo dokument i imamo dva dokumenta: e fakturu koja se šalje elektronski i otpremnicu koja mora da prati robu.

Zakon o PDV i Zakon o elektronskom fakturisanju regulišu obavezu i način izdavanja faktura tj. računa. Propisima o trgovini regulisana je obaveza, način izdavanja i postupanja sa dokumentima koja prate robu. Česta pojava u praksi je da se otpremnica (kao robni dokument) i račun (kao obavezan dokument po Zakonu o PDV) izdaju kao jedinstven dokument. Ovo je tehničko pitanje koje je zaživelo u praksi, ali ni jedan zakon do sada ovo pitanje nije regulisao (mada ni zabranjivao). Imajući u vidu da će se od početka primene ZEF-a, putem sistema elektronskih faktura izdavati dokument koji je samo „faktura“ („račun“ po ZPDV-u), nameće se zaključak da će postojati obaveza da se dokument o otpremi dobara (dokument koji prati robu u transportu) izdaje kao poseban dokument. Trenutno postoje najave da sprema propis o elektronskoj otpremnici, čime bi sva dokumenta bila izdavana u elektronskom obliku.

44. Da li se iz ERP-a obveznika može (bez API) grupno vršiti prenos e-faktura (a ne svake fakture pojedinačno); kao komentar je dat primer "grupnog" unosa faktura u CRF

Nije podržano masovno unošenje i slanje faktura, predviđen je jedan XML fajl je za jednu fakturu.

45. Ukoliko promet bude izvršen pre početka primene Zakona o elektronskom fakturisanju, ali se račun izdaje nakon početka primene, da li se izdavanje računa vrši preko E-Fakture?

Da. Vrši se slanje elektronske fakture putem sistema elektronskog fakturisanja.

46. Da li će se podatak o datumu izdavanja elektronske fakture unositi ručno ili će biti automatski popunjeno polje u SEF?

Datumom izdavanja fakture će se smatrati sistemski datum slanja fakture.

47.Ako korisnik nije u sistemu PDV i nema obavezu elektronskog fakturisanja, a ipak ima posla sa javnim sektorom i mora da registruje fakturu, pa to i uradi, da li je tom prijavom i evidentiranjem u sistemu eFaktura postao dobrovoljni korisnik i da li sada svaku sledeću fakturu mora prijaviti kroz sistem eFaktura?

Prijavom na sistem postao je dobrovoljni korisnik i ubuduće fakture šalje kroz sistem elektronskih faktura, u skladu sa Zakonom o elektronskom fakturisanju.

48. Prijavom na sistem postao je dobrovoljni korisnik i ubuduće fakture šalje kroz sistem elektronskih faktura, u skladu sa Zakonom o elektronskom fakturisanju?

Sve fakture se primaju u jedinstveni inboks primaoca, odgovornost primaoca jeste da organizuje rad sa ulaznim fakturama, bilo putem korisničkog interfejsa ili povezivanjem sa računovodstvenim programom.

49. Da li se profakture izdaju preko sistema elektronskih faktura?

Profakture se ne izdaju preko sistema elektronskih faktura, jer po svojoj suštini predstavljaju ponudu za zaključenje posla, a ne zahtev za isplatu po osnovu transakcije (prometa dobara ili usluga).

50. Da li se u sistem elektronskih faktura evidentira otkupni list od poljoprivrednog gazdinstva, po osnovu koga se poljoprivredniku isplaćuje PDV nadoknada od 8%, koja se po zakonom propisanim uslovima može koristiti kao prethodni PDV?

Zakonom o elektronskom fakturisanju nije predviđeno da obveznik evidentira svoje ulazne račune u SEF. Ukoliko lice od koga vrši nabavku nije korisnik SEF, račun ili drugi dokument koji dobavljač izdaje za izvršeni promet se izdaje izvan SEF, te ne postoji obaveza za primaoca da ga evidentira u sistem, iako ima pravo da PDV nadoknadu (po zakonom propisanim uslovima) koristi kao prethodni PDV.


SAZNAJTE DETALJNIJE O PROGRAMU ZA ELEKTRONSKO FAKTURISANJE - KANCELARKO