Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka prema novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti

Email Print


Napomena:
  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Vebsajt "Otvorena vrata pravosuđa"

Objavljeno: 09.08.2019.



U skladu sa novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnost podaci o ličnosti su na primer: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana (JBMG), poreski broj, broj zdravstvenog osiguranja, broj telefona, broj lične karte, pasoša, slika, video zapis osobe, tonski zapis osobe, otisci prstiju, DNK, podaci o lokaciji i kretanju, itd. Dakle, sve informacije kojima se može utvrditi identitet jednog lica, smatraju se podacima o ličnosti.

Za posedovanje i upotrebu podataka najčešće se koristi termin obrada podataka o ličnosti. Obrada je zapravo svaka radnja koja uključuje lične podatke - kopiranje, ustupanje, prikupljanje, čak i uvid u zdravstveni karton predstavlja obradu podataka o ličnosti. Za subjekte koji obrađuju podatke o ličnosti, najčešće upotrebljavamo termine rukovalac i obrađivač, fizičko ili pravno lice, kao i državni organi, koji određuju svrhu za koju se podaci prikupljaju, obrađuju ih i/ili poverava nekom drugom subjektu na obradu.

Obrada ličnih podataka o građanima nije sama po sebi nezakonita, ali je važno da postoji jasno određena svrha obrade podataka koja nije protivna zakonima. Pa tako poslodavci prikupljaju podatke kao što su: ime i prezime, adresa, datum i mesto rođenja, matični broj, broj lične karte, državljanstvo, broj zdravstvenog osiguranja itd., u svrhu obračuna zarada, uplate poreza i osiguranja, kasnijeg ostvarivanja prava na penziju i sl. Ovakva obrada ličnih podataka svoj osnov crpi u raznim zakonima i propisima (Zakon o radu, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o zdravstvenom osiguranju…).

Pored ovakve vrste obrade podatka, obrada podataka može se vršiti i na osnovu pristanka lica na koje se podaci odnose. Takva obrada podataka odnosi se na situacije u kojoj je lice nekom svojom radnjom dalo pristanak za prikupljanje i obradu podataka.

Novi Zakon pristankom za obradu podataka o ličnosti podrazumeva: svako dobrovoljno, određeno, informisano nedvosmisleno izražavanje volje lica, izjavom ili jasnom potvrdnom radnjom.

Primer takvog pristanka bi bio ulazak u tržni centar na čijim vratima je naglašeno da se unutrašnjost objekta snima. Ulaskom unutra smo obavešteni i dali smo svoj pristanak da budemo snimani. Još jedan primer date saglasnosti je i već čuveno čekiranje accept (prihvatam) prilikom preuzimanja aplikacija sa Play Store-a. Većina građana ne čita tekst koji je povezan sa kvadratićem gde obeležavamo da se slažemo sa uslovima pod kojim kompanija posluje ili aplikacija radi. Tu se zapravo nalaze informacije koje se odnose i na upotrebu naših ličnih podataka. Pa tako, neke od tih aplikacija zahtevaju pristup galeriji sa fotografijama, kontaktima u našem telefonskom imeniku itd.

Kada se za obradu podataka zahteva saglasnost lica, rukovalac je dužan da pruži osnovne informacije o sebi, i da licu čiji su podaci saopšti informacije vezane za obradu podataka: o svrsi obrade, pravnom osnovu obrade i legitimnom interesu rukovaoca da podatke obrađuje; informacije da li će rukovalac deliti podatke sa nekim drugim subjektom u zemlji ili van zemlje; o roku u kojem će podaci o ličnosti biti čuvani, o pravima lica povodom obrade podataka, kao i o tome da li obrada podataka podrazumeva automatizovanu obradu podataka i profilisanje. Ove informacije rukovalac je dužan da prezentuje osobi na koje se podaci odnose pre traženja saglasnosti za obradu podataka.

Prava lica čiji se podaci o ličnosti obrađuju

Bez obzira na to da li je pravni osnov za obradu podataka dobijena saglasnost, ili neki pravni propis, lica na koja se podaci odnose ostvaruju određena prava u pogledu te obrade:

  • Pravo na obaveštenje o obradi, uvid i dobijanje kopije
  • Svi građani imaju pravo da budu obavešteni o tome da li neki rukovalac (neko fizičko ili pravno lice ili organ vlasti) vrši obradu njihovih ličnih podataka. Ukoliko rukovalac poseduje Vaše lične podatke, na Vaš zahtev dužan je da Vam ih stavi na uvid. Uvid uključuje pregled, čitanje, slušanje podataka i sl. Na Vaš zahtev, rukovalac koji poseduje lične podatke o vama dužan je da Vam sačini kopiju tih podataka.

  • Prava lica povodom izvršenog uvida
  • Nakon izvršenog uvida, ili dobijene kopije ličnih podataka koje rukovalac poseduje o Vama, možete zahtevati ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka, kao i prekid i privremenu obustavu obrade.

  • Pravo na prenosivost
  • Ovo pravo je novina u našem pravnom sistemu. Ono podrazumeva da lice na koje se podaci odnose može zahtevati od rukovaoca prenošenje ličnih podataka drugom rukovaocu, kada je to tehnički izvodljivo, odnosno kada se lični podaci, koji su predmet zahteva za prenošenje, nalaze u strukturiranom i mašinski čitljivom formatu. Primer za to bi bio da banka čiji ste klijent, na Vaš zahtev izvrši prenos Vaših ličnih podataka u drugu banku.

  • Pravo na povlačenje saglasnosti
  • U situacijama kada je pravni osnov za obradu ličnih podataka Vaš pristanak, imate pravo da u bilo kom trenutku povučete datu saglasnost. Ovo znači da se uvek možete obratiti rukovaocu koji obrađuje Vaše podatke i zahtevati od njega da prekine obradu Vaših podataka.

Zahtev za ostvarenje prava

Zakonom nije predviđeno kako treba da izgleda zahtev kojim se traži uvid u lične podatke, izdavanje kopije, ispravka, dopuna, ažuriranje, brisanje podataka itd. Međutim, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izradio je dva formulara koji treba da olakšaju građanima ostvarivanje ovih prava. Prvi se odnosi na situacije u kojima želite da proverite da li neki rukovalac poseduje podatke o Vama, želite uvid u njih i/ili kopiju. Drugim zahtevom od rukovaoca možete tražiti ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka itd. Oba zahteva je moguće preuzeti na sledećem linku Poverenika https://www.poverenik.rs/en/data-protection/forms-zs.html. Zahtevi se mogu uputiti rukovaocima za koje pretpostavljate ili znate da raspolažu Vašim ličnim podacima.

Obraćanje Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i sudska zaštita

U slučaju da lice na koje se podaci odnose smatra da se obrada podataka o ličnosti vrši suprotno odredbama Zakona, ono ima pravo da podnese pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Poverenik je samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti, koji vrši poslove zaštite podataka o ličnosti.

Pored obraćanja Povereniku, lice na koje se podaci odnose može podneti tužbu za zaštitu svojih prava, protiv rukovaoca ili obrađivača za kog smatra da je obradom ličnih podataka povredio neko od prava propisanih Zakonom. Pored ove vrste zaštite moguće je pokrenuti postupak i pred osnovnim sudom tužbom za naknadu štete zbog nezakonitog rukovanja podacima o ličnosti.

Savet je da se u svim slučajevima povrede prava iz ove oblasti, lica na koje se podaci odnose prvo obrate Povereniku, kao organu u čijoj direktnoj nadležnosti je oblast zaštite podataka o ličnosti i koji ima razvijenu praksu postupanja u ovoj oblasti.



Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge