Zastava Bosne i Hercegovine

NACRTI ZAKONA IZ OBLASTI ENERGETIKE I RUDARSTVA: Nacrti zakona uglavnom ne prepoznaju interes građana


Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Regulatorni institut za obnovljivu energiju (RERI) organizovali su javnu raspravu o četiri zakona iz oblasti energetike i rudarstva čije se usvajanje uskoro očekuje u Narodnoj skupštini. Pored dobrih predloga, prema oceni većine učesnika, predloženi zakoni uglavnom ne prepoznaju interes građana u tim oblastima.

U utorak, 9. februara 2021. godine završila se zvanična javna rasprava o Nacrtu zakona o obnovljivim izvorima energije, Nacrtu zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, Nacrtu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici.

Predstavnici BOŠ-a i RERI-ja naglašavaju da je zvanična državna javna rasprava za prigovore od strane građana i stručnjaka na predložene zakone trajala prekratko, svega sedam dana, što nije dovoljno da se detaljno sagledaju sva predložena rešenja.

Prema rečima Mirka Popovića iz RERI-ja, država i društvo se prilikom usvajanja tih zakona nalaze pred izazovom.

Razlog za takvu ocenu prema njegovim rečima, leži u činjenici što "zarobljena država predviđa da sprovede energetsku tranziciju" kroz nova zakonska rešenja (kroz Zakon o obnovljivim izvorima energije).

"Poštovanje procedura je temelj demokratije, (a) ovde nam se to onemogućava", smatra Popović.

U Nacrtu zakona o obnovljivim izvorima energije, prema njegovim rečima, nije definisano šta je to korišćenje obnovljivih izvora energije i kako objašnjava, nejasno je kako država utvrđuje javni interes kod strateških projekata u toj oblasti.

Podseća da u takvim slučajevima može doći do situacije da ograniče ljudska prava građanima, jer je u nekim slučajevim gradnje mini-hidroelektrana bilo negativnih iskustava sa eksproprijacijom zemljišta i pretvaranju privatnog u javni interes.

Popović zaključuje da se na taj način ne postiže energetska tranzicija, na koju Srbiju obavezuju institucije čiji je ona sama član, kao i Evropska unija, kojoj namerava da se pridruži.

Aleksandar Macura iz nevladine organizacije RES fondacija podseća da energetska tranzicija, ili dekarbonizacija (smanjenje emisije CO2, ugljen-dioksida) energetike ne može da se sprovede, ako se ne zabrane ugalj i lignit, energenti koji se u Srbiji inače obilato koriste iako zagađuju životnu sredinu.

Prema njegovom tumačenju, predloženi set zakona konačno uvodi u domaće zakonodavstvo načela koja su preuzeta od Energetske zajednice i koja su definisana u "Integrisanom nacionalnom planu za klimu i energiju".

Smatra da Narodna skupština treba da ima veću ulogu u donošenju planova za tu vrstu tranzicije i naglašava da će RES fondacija insistirati upravo na toj njenoj ulozi.

"U suprotnom nećemo svojom voljom ostvariti energetsku tranziciju, može da se desi da nam to nametnu (spolja)", kaže Macura.

Macura naglašava da se kroz nove predložene zakone iz oblasti energetike konačno uvodi pojam "energetsko siromaštvo", kao i da je taj problem prepoznat kao prioritet.

Kako naglašava to treba da doprinese primeni mera energetske efikasnosti kod siromašnih građana, a ne treba zaboraviti ni na ulogu stambenih zajednica u tim projektima.

Prema rečima Slobodana Jerotića iz JKP "Toplana Šabac" koji je između ostalog podržao i osnovanje energetske zadruge "Sunčani krovovi", jedan od problema je što se novim zakonom ne definiše pojam energetske zadruge.

Prema njegovom mišljenju zakonima treba definisati interese građana, jer "veliki igrači" na tržištu definišu i postavljaju uslove onako kako to samo onako kako njima odgovara.

"Ovaj zakon je sve samo ne prijateljski orijentisan prema građanima", smatra Jerotić.

Prema rečima Viktora Beriše iz Mreže za klimatsku akciju neophodno je da se zakoni oslanjaju jedni na druge, ali najpre treba doneti dugoročnu strategiju u energetici, kojom bi se definisalo kuda ide država u toj oblasti, dok bi zakoni bili "alati" za njeno sprovođenje.

"Zakoni važe do 2030, strategija (treba) da definiše šta treba da se radi posle", kaže predstavnik Mreže za klimatsku akciju.

On naglašava da je to važno i zbog toga što će se slični zakoni 2030. godine menjati i u Evropskoj uniji, pa će Srbija morati da se usklađuje.

Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu (WWF) smatra da je netransparentan način na koji država organizuje javne rasprave o novim zakonima i dopunama postojećih o energetici i rudarstvu.

"Predlažem da uputimo pismo Evropskoj komisiji, Evropskoj delegaciji, Energetskoj zajednici u vezi sa procesom donošenja novih zakona i izmenama postojećih", izjavila je Dimović.

Predstavnica Udruženja Inženjera zaštite životne sredine Nevena Nenadović, smatra da se predloženim izmenama Zakona o rudarstvu ne definiše tretman rudarskog otpada i podseća da javnosti nije poznato šta se dešava sa već donetom Uredbom o rudarskom otpadu.

Uredba je trebalo da stupi na snagu 2020. godine, a druge strane, upitno je i koje su strateške mineralne sirovine za državu u predlogu izmena Zakona o rudarstvu.

Nenadović kaže i da mnoge izmene Zakona o rudarstvu idu u korist rudnika litijuma, koji multinacionalna kompanija Rio Tinto planira da izgradi o oblasti reke Jadar.

Dodaje i da se u predlogu kod geoloških istraživanja pominje geološko istraživanje strateški bitnih sirovina, ali nije navedeno o kojim sirovinama je reč.

Takođe, prema njenim rečima, u predlogu se kod definisanja javno-privatnog partnerstva kao strateški važne sirovine za ugovaranje tog poslovnog odnosa pominju uran, nikal i kobalt.

Sa druge strane se, kako primećuje Nenadović, u predlogu izmena Zakona o rudarstvu non stop se govori o zaštiti životne sredine, ali se ne spominje Zakon o zaštiti životne sredine, koji sprečava ekološke katastrofe u toj vrsti rudarenja.

Govoreći o predloženim izmenama Zakona o rudarstvu, Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) smatra da građani nisu dovoljno informisani o toj grani privrede, kao i da se država ne trudi da to popravi.

Kalmar ocenjuje da najnoviji predlog izmena Zakona o rudarstvu treba prijaviti Ustavnom sudu Srbije i na taj način sprečiti njegovo usvajanje, jer ne donosi korist građanima.

Objašnjava i da pojam rudne rente koji definiše aktuelni zakon mora da se izmeni, jer rudarske kompanije često fingiraju gubitke i zbog toga plaćaju manju rudnu rentu.

"Privatni vlasnici postaće apsolutni vlasnici, javnosti neće biti dostupni nikakvi podaci, promoviše se apsolutno isključivanje javnosti, (kada se govori) o rudama i opasnostima od njihovog vađenja", kaže Kalmar.

Prema njegovim rečima, ne postoji ni zakonska odrednica koja definiše zatvorene rudnike, poput onog u Zajači za koji se vezuju brojni ekološki incidenti i nakon zatvaranja.

Kalmar smatra da zakonski treba odrediti naplatu posebne takse u oblasti rudarstva, a novac od naplate bi se koristio za saniranje nesrećnih slučajeva u rudarstvu, ili prilikom sanacije napuštenih rudnika.

Kalmar objašnjava i da nove izmene Zakona o rudarstvu predviđaju da neki privatni preduzetnik može da vrši rudarska istraživanja na ogromnim područjima površine, kako kaže i do sedamsto kilometara kvadratnih (sedam puta 100 kilometara).

Predstavnik CEKOR-a je napomenuo da političari često govore kako Srbija "leži" na rudama vrednim 200 milijardi dolara, ali da to u stvari nije "prava" istina, jer izbegavaju da kažu da je to njihova bruto vrednost.

U tu vrednost treba uračunati cenu izgradnje svih neophodnih rudnika i svih drugih pratećih poslova i troškova koji idu uz taj posao, a nisu nimalo jeftini, zaključuje Kalmar.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Čedomir Savković, 09.02.2021.
Naslov: Redakcija