Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI I RACIONALNOJ UPOTREBI ENERGIJE - Tekst propisa


I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način efikasnog korišćenja energije i energenata (u daljem tekstu: energije); politika efikasnog korišćenja energije; sistem energetskog menadžmenta; mere politike energetske efikasnosti: u zgradarstvu, kod energetskih delatnosti i krajnjih kupaca, za energetske objekte i energetske usluge; energetsko označavanje i zahtevi u pogledu eko-dizajna; finansiranje, podsticajne i druge mere u ovoj oblasti, osnivanje i poslovi Uprave za energetsku efikasnost (u daljem tekstu: Uprava); kao i druga pitanja od značaja za prava i obaveze fizičkih i pravnih lica u vezi sa efikasnim korišćenjem energije.

Cilj

Član 2.

Cilj ovog zakona je stvaranje uslova za efikasno korišćenje energije i unapređenje energetske efikasnosti, čime se doprinosi:

1)         ostvarivanju ušteda energije;

2)         sigurnosti snabdevanja energijom;

3)         smanjenju uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene;

4)         održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa;

5)         povećanje konkurentnosti privrede;

6)         poboljšanju uslova za ekonomski razvoj;

7)         smanjenje energetskog siromaštva.

Značenje izraza

Član 3.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) agregator je pružalac usluge grupisanja kratkoročne potrošnje i proizvodnje više krajnjih kupaca ili pro-kupaca, radi fleksibilnijeg nastupa na tržištu električne energije, prodaje ili aukcije na organizovanim energetskim tržištima;

2)         visokoefikasna kogeneracija je kogeneracija čija proizvodnja iz kogeneracijskih jedinica osigurava uštede primarne energije u odnosu na referentne vrednosti za odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije za unapred zadati procenat, izračunat u skladu sa Metodologijom za utvrđivanje efikasnosti postupka kogeneracije, kao i proizvodnja iz malih kogeneracijskih i mikro kogeneracijskih jedinica, kojom se osiguravaju uštede primarne energije

3)         godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije (godišnji izveštaj) je izveštaj kojim obveznik sistema energetskog menadžmenta izveštava ministarstvo nadležno za poslove energetike o sprovedenim merama i aktivnostima i stepenu realizacije ciljeva definisanih programom i planom energetske efikasnosti;

4)         deo zgrade je upotrebna celina unutar zgrade (krilo, blok, sprat, stan, poslovni prostor ili slično) koja je predviđena ili preuređena za zasebno korišćenje, koja se greje.

5)         distribucija toplotne energije je razvod toplotne energije distributivnom mrežom toplotne energije, tj. vrelovodnom, toplovodnom, parovodnom mrežom i/ili mrežom za razvod rashladnog fluida, od obračunskog mernog mesta proizvođača toplotne energije do obračunskog mernog mesta kupca;

6)         eko-dizajn je uključivanje aspekata životne sredine u projektovanje i konstrukciju proizvoda koji utiču na potrošnju energije, radi poboljšanja učinka proizvoda na životnu sredinu tokom njegovog celokupnog životnog ciklusa;

7)         elaborat o energetskoj efikasnosti energetskih objekata je elaborat u kojem se na osnovu propisanih metoda dokumentovano izračunava, odnosno procenjuje, stepen energetske efikasnosti energetskih objekata;

8)         energetska efikasnost je odnos između ostvarenog rezultata u uslugama, dobrima ili energiji i za to utrošene energije;

9) energetska oznaka je grafički dijagram, bilo u štampanom ili elektronskom obliku, koji uključuje skalu slova latiničnog pisma od "A" do "G", gde svako slovo predstavlja klasu, a svaka klasa odgovara uštedi energije, iskazana u sedam različitih boja, od tamno zelene do crvene u cilju da informiše kupce proizvoda o energetskoj efikasnosti i energetskoj potrošnji; uključuje reklasirane oznake i oznake sa manje razreda i boja u skladu sa ovim zakonom;

10)       energetska sanacija zgrade je izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećoj zgradi, kao i popravka ili zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog ili manjeg kapaciteta, kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne utiče na bezbednost susednih objekata i saobraćaja, ne utiče na zaštitu od požara i zaštitu životne sredine, ali kojima može da se menja spoljni izgled uz potrebne saglasnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti zgrade, odnosno smanjenja potrošnje svih vrsta energije primenom tehničkih mera i standarda na postojećim elementima zgrade, uređajima, postrojenjima i opremi;

11)       energetska usluga je usluga koja obezbeđuje materijalnu ili drugu korist, odnosno dobro nastalo kombinacijom primene energetski efikasnih tehnologija ili aktivnosti, koje mogu uključiti rad, održavanje, upravljanje i kontrolu potrebnih za pružanje usluge, koja se pruža na osnovu ugovora i koja u normalnim okolnostima dovodi do proverljivog, merljivog, odnosno procenjivog poboljšanja energetske efikasnosti ili ušteda primarne energije;

12)       energetski menadžer je fizičko lice koje ima licencu energetskog menadžera, imenovano od strane obveznika sistema energetskog menadžmenta da prati i beleži načine korišćenja i količine upotrebljene energije, predlaže mere energetske efikasnosti i obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom;

13)       energetski pregled je sistematska procedura za pribavljanje odgovarajućih podataka i saznanja o postojećem nivou, načinu i strukturi potrošnje energije objekta, proizvodnog procesa, privatne ili javne usluge, pomoću kojih se utvrđuju i kvantifikuju ekonomski isplative mere energetske efikasnosti i priprema izveštaj o energetskom pregledu;

14)       energetski savetnik je fizičko koje ima licencu energetskog savetnika i sprovodi energetski pregled u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona;

15)       energetsko siromaštvo je rezultat kombinacije niskih prihoda domaćinstva, velike potrošnje raspoloživih prihoda na energiju i nedovoljne energetske efikasnosti;

16)       energija je električna energija, toplotna energija i energenti u koje spadaju: ugalj, prirodni gas, nafta, derivati nafte (bezolovni motorni benzini, avionski benzini, mlazna goriva, gasna ulja, ulja za loženje, tečni naftni gas i drugo), uljni škriljci, obnovljivi i drugi izvori energije;

17)       efikasno korišćenje energije je korišćenje energije za kvalitetno obavljanje odgovarajućih aktivnosti i pružanje usluga na način kojim se postiže minimalna potrošnja energije, u okviru tehničkih mogućnosti savremenih postrojenja, opreme i uređaja;

18)       zastupnik je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, kojeg je proizvođač pismeno ovlastio da za njegov račun preduzima radnje u vezi sa stavljanjem proizvoda na tržište Republike Srbije;

19)       zgrada, u smislu ovog zakona je građevina sa podom, krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina u kojoj se koristi energija radi postizanja određenih uslova ugodnosti, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr.

20)       zgrada približno nulte potrošnje energije je zgrada koja ima vrlo visoku energetsku efikasnost i malu potrošnju energije, koja se u značajnoj meri zadovoljava iz obnovljivih izvora uključuju i energiju iz obnovljivih izvora koja se proizvodi na katastarskoj parceli zgrade ili u blizini zgrade u skladu sa propisima iz oblasti građevinarstva;

21)       zgrade centralne vlasti su administrativne zgrade u svojini Republike Srbije koje koriste organi i organizacije koji imaju nadležnost na celoj teritoriji Republike Srbije;

22)       izveštaj o energetskom pregledu je izveštaj koji nakon sprovedenog energetskog pregleda priprema energetski savetnik u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

23)       ISEM je informacioni sistem za praćenje i analizu potrošnje energije i vode u javnim zgradama koji služi za potrebe sistema energetskog menadžmenta i kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove energetike;

24)       isporuka proizvoda na tržište je svako činjenje dostupnim proizvoda koji utiče na potrošnju energije na tržištu Republike Srbije radi distribucije, potrošnje ili upotrebe, u okviru privredne delatnosti, sa ili bez naknade;

25)       isporuka toplotne energije u smislu ovog zakona je predaja toplotne energije koju vrši pružalac energetske usluge korisniku energetske usluge na osnovu ugovora o efikasnoj isporuci toplotne energije;

26)       isporučilac proizvoda je proizvođač ili njegov zastupnik ili uvoznik koji stavlja proizvod koji utiče na potrošnju energije na tržište Republike Srbije;

27)       javna zgrada je zgrada u javnoj svojini;

28)       korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama;

29)       kogeneracijska jedinica je proizvodna jedinica koja može da radi u režimu kogeneracije;

30)       kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije (kogeneracija) je proces istovremene proizvodnje toplotne i električne ili mehaničke energije u istom procesu;

31)       kotao je uređaj koji se sastoji od gorionika i tela kotla, u kojem se fluid zagreva energijom oslobođenom u procesu sagorevanja;

32)       krajnji kupac je fizičko ili pravno ili preduzetnik lice koje kupuje energiju za sopstvene potrebe;

33)       kupac proizvoda je fizičko ili pravno lice ili preduzetnik, koji kupuje, iznajmljuje ili drži proizvod za sopstvenu upotrebu bez obzira da li postupa u okviru ili van svog poslovanja, trgovine, zanata ili profesije;

34)       lista sa podacima je standardni dokument koji sadrži informacije o proizvodu, u štampanom ili elektronskom obliku;

35)       MVP (monitoring and verification platform) je informacioni sistem za praćenje i proveru ostvarenih ušteda finalne energije, koji služi za praćenje sprovođenja akcionog plana za energetsku efikasnost u Republici Srbiji i kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove energetike;

36)       mere energetske efikasnosti su radnje koje dovode do proverljivog i merljivog ili procenjivog povećanja energetske efikasnosti i preduzimaju se kao rezultat mere politike energetske efikasnosti;

37)       mere politike energetske efikasnosti su regulatorni, finansijski, fiskalni, ili instrumenti informativnog karaktera koje utvrđuju organi i druga tela, kao i druge javne službe radi stvaranja okvira podrške ili podsticaja za učesnike na tržištu, da pružaju i nabavljaju energetske usluge i primenjuju druge mere energetske efikasnosti;

38)       mikro-kogeneracijska jedinica je jedinica za kogeneraciju maksimalne snage ispod 50 kWe;

39)       model je verzija proizvoda čije sve jedinice imaju iste tehničke karakteristike relevantne za oznaku energetske efikasnosti i listu sa podacima, kao i istu identifikaciju modela;

40)       napredni merni sistem ("smart metering system") je elektronski sistem koji uključuje napredne merne uređaje za merenje protoka energije, podsisteme za prenos, skladištenje, obradu i analizu podataka, kao i centralni upravljački podsistem koji omogućava dvosmernu komunikaciju sa naprednim mernim uređajima koristeći neki oblik elektronske komunikacije;

41)       je elektronski sistem za merenje protoka energije koji omogućava merenje i registraciju više parametara potrošnje energije nego klasični merni uređaji, u stvarnom vremenskom periodu isporuke;

42)       neto potrošnja finalne energije je ukupna finalna energija isporučena za energetske svrhe u industriji, transportu, domaćinstvima, javnim i komercijalnim delatnostima, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, isključujući sopstvenu potrošnju električne i toplotne energije u sektoru proizvodnje električne i toplotne energije i gubitke električne i toplotne energije u prenosu i distribuciji;

43)       odgovor potrošnje je promena potrošnje električne energije krajnjeg kupca kao odgovor na tržišne signale, uključujući promenu cene električne energije, ili kao rezultat prihvatanja ponude krajnjeg kupca da proda smanjenje ili povećanje potrošnje energije po ceni koja se nudi na organizovanom tržištu;

44)       plan energetske efikasnosti je planski dokument sa merama i aktivnostima kojima obveznik sistema energetskog menadžmenta planira da sprovede program energetske efikasnosti;

45)       poboljšanje energetske efikasnosti je smanjenje potrošnje energije za isti obim i kvalitet obavljenih proizvodnih aktivnosti i pruženih usluga, ili povećanje obima i kvaliteta obavljenih proizvodnih aktivnosti i pruženih usluga uz istu potrošnju energije, koje se ostvaruje primenom mera efikasnog korišćenja energije (tehnoloških promena, ponašanja korisnika energije i/ili ekonomskih promena);

46)       potrošna topla voda je voda iz vodovodne mreže zagrejana toplotom iz sistema daljinskog grejanja, namenjena potrošnji kod krajnjih kupaca;

47)       potrošnja primarne energije je ukupna potrošnja energije, isključujući potrošnju za neenergetske svrhe;

48)       prodavac je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, koji potrošačima prodaje, izdaje u zakup, prodaje na lizing ili prikazuje proizvod, ili instalater koji isporučuje proizvod krajnjem kupcu, sa ili bez plaćanja;

49)       program energetske efikasnosti je planski dokument koji donosi jedinica lokalne samouprave, odnosno drugi obveznik sistema energetskog menadžmenta o planiranom načinu ostvarivanja i veličini planiranog cilja uštede energije, za period od najmanje tri godine;

50)       proizvod je roba ili sistem čija upotreba utiče na potrošnju energije, koja se stavlja na tržište i/ili pušta u rad, uključujući delove koji utiču na potrošnju energije tokom korišćenja, koji su stavljeni na tržište ili pušteni u rad za kupca, a koji su namenjene za ugradnju u proizvod;

51)       pro-kupac je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik, krajnji kupac električne energije koji deo svojih potreba za električnom energijom zadovoljava iz sopstvene proizvodnje i koristi distributivnu mrežu za predaju viška proizvodnje i preuzimanje električne energije kada mu njegova proizvodnja nije dovoljna da zadovolji sopstvene potrebe;

52)       proizvođač je fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi proizvod ili za kog se proizvod projektuje ili proizvodi, a koje taj proizvod stavlja na tržište pod svojim imenom ili žigom;

53)       pružalac energetske usluge je fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koji pruža energetsku uslugu i sprovodi druge mere za poboljšanje energetske efikasnosti kod korisnika energetske usluge;

54) puštanje u rad je prvo korišćenje nekog proizvoda u Republici Srbiji u skladu sa njegovom namenom;

55)       reklasirana oznaka je energetska oznaka za određenu grupu proizvoda čija klasa je promenjena i može se razlikovati od energetske oznake pre promene klase uz istovremeno očuvanje vizuelne usklađenosti svih oznaka

56)       rekonstrukcija je izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

57)       SEMIS je informacioni sistem za praćenje sprovođenja sistema energetskog menadžmenta kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove energetike;

58)       sistem daljinskog grejanja/hlađenja je razvod toplotne energije, od mesta proizvodnje toplotne energije, preko distributivne mreže toplotne energije, u više objekata, za potrebe grejanja ili hlađenja prostora ili za potrebe tehnoloških procesa;

59)       sistem za grejanje je sistem uređaja i opreme potrebnih za pripremu vazduha u prostoriji, pomoću kojeg se postiže viša temperatura;

60)       sistem za klimatizaciju je sistem uređaja i opreme potrebnih za pripremu vazduha u prostoriji, u smislu kontrole njegove temperature, odnosno pomoću kojeg se njegova temperatura može sniziti;

61)       specifična potrošnja energije je količnik utrošene energije i količine proizvoda ili usluge, ili ukupne površine objekta i sl. Specifična potrošnja energije je jedan od indikatora kojim se ocenjuje unapređenje energetske efikasnosti;

62) stavljanje na tržište je je prva isporuka proizvoda na tržište Republike Srbije sa ciljem njegove distribucije ili upotrebe uz naplatu ili besplatno, bez obzira na način prodaje;

63)       tehnički sistem zgrade je sva tehnička oprema zgrade ili dela zgrade za grejanje, hlađenje, ventilaciju prostora, zagrevanje potrošne tople vode, osvetljenje zgrade, automatsko upravljanje i kontrolu, proizvodnju električne energije u zgradi, ili kombinaciju navedenog, uključujući sisteme koji koriste energiju iz obnovljivih izvora energije;

64)       toplotna pumpa je uređaj ili tehnički sistem ili instalacija koja omogućava da se toplota u smeru suprotnom od prirodnog prenosi iz okolnog vazduha, vode ili zemlje niže temperature, na vazduh u objektu ili potrošnu toplu vodu više temperature, za potrebe grejanja ili za industrijsku namenu. Kod reverzibilnih toplotnih pumpi, protok toplote može biti i iz objekta na okolinu;

65)       toplotna energija je unutrašnja (termička) energija vrele vode, tople vode ili pare ili rashladnog fluida, koja se koristi za zagrevanje ili hlađenje prostora, zagrevanje potrošne tople vode ili za potrebe tehnoloških procesa;

66)       ukupna neto površina zgrade ili dela zgrade je podna površina zgrade ili dela zgrade gde se energija koristi za ostvarivanje parametara ugodnosti unutrašnjeg prostora.

Ostali izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju značenje određeno zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

II. POLITIKA EFIKASNOG KORIŠĆENjA ENERGIJE

Osnovni akti

Član 4.

Osnovni akti kojima se utvrđuje politika efikasnog korišćenja energije su:

1) Strategija razvoja energetike Republike Srbije koja se priprema i donosi na način uređen zakonom kojim se uređuje oblast energetike (u daljem tekstu: Strategija);

2) Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije (u daljem tekstu: Program ostvarivanja Strategije), koji se priprema i donosi na način uređen zakonom kojim se uređuje oblast energetike;

3) Akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije;

4) Program energetske efikasnosti koje donosi jedinica lokalne samouprave.

Strateški i planski dokumenti republičkih organa, koji nisu navedeni u stavu 1. ovog člana, a koji doprinose sprovođenju politike efikasnog korišćenja energije donose se uz saglasnost Ministarstva nadležnog za poslove energetike.

Ciljevi efikasnog korišćenja energije utvrđuju se strateškim i planskim aktima iz stava 1. ovog člana.

Akcioni plan za energetsku efikasnost

Član 5.

Akcionim planom za energetsku efikasnost u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Akcioni plan), koji se donosi u skladu sa Strategijom i Programom ostvarivanja Strategije i međunarodno preuzetim obavezama, na period od tri godine, bliže se utvrđuje sprovođenje mera efikasnog korišćenja energije.

Sadržina Akcionog plana

Član 6.

Akcioni plan naročito sadrži:

1) planirane nacionalne ciljeve povećanja energetske efikasnosti Republike Srbije za period od tri godine;

2) mere politike energetske efikasnosti, aktivnosti na primeni mera energetske efikasnosti, nosioce aktivnosti, rokove i procenu očekivanih rezultata svake od mera kojima se predviđa ostvarivanje planiranog cilja;

3) finansijske, pravne i druge instrumente predviđene za sprovođenje planiranih mera i aktivnosti efikasnog korišćenja energije;

4) ocenu stepena ostvarenja planiranog cilja uštede energije iz prethodnog Akcionog plana.

Akcioni plan po potrebi može detaljnije pokrivati pojedine sektore proizvodnje, distribucije i prenosa energije, kao i sektore potrošnje energije (poput zgradarstva uključujući i zgrade približno nulte potrošnje energije, javnih i komercijalnih usluga, transporta, industrije i drugo), koje svojom specifičnošću značajno utiču na potrošnju energije, a čijim bi se unapređenjem bitno uticalo na ostvarivanje postavljenih ciljeva ušteda energije.

Akcioni plan donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Sadržina akcionog plana iz stava 1. ovog člana, izuzetno može da bude deo drugog planskog dokumenta iz oblasti energetike i klime, pri čemu deo o energetskoj efikasnosti ovog dokumenta predlaže Ministarstvo.

Sprovođenje Akcionog plana

Član 7.

Ministarstvo je odgovorno za koordinaciju i kontrolu sprovođenja Akcionog plana.

Ministarstvo prikuplja podatke o sprovođenju akcionog plana, vrši proveru i ocenu ušteda energije ostvarenih sprovođenjem Akcionog plana.

Izveštaj o sprovođenju akcionog plana Ministarstvo podnosi Vladi najmanje jednom u tri godine.

Izveštaj iz stava 3. ovog člana obavezno sadrži ocenu efekata realizacije mera sadržanih u Akcionom planu, stepen realizacije postavljenih ciljeva, uključujući mere za prevazilaženje uočenih problema i teškoća.

U slučaju iz člana 6. stav 4. ovog zakona, izveštaj iz stava 3. ovog člana, je sastavni deo izveštaja o sprovođenju drugog strateškog ili planskog dokumenta.

Organi državne uprave, drugi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, uključujući gradske opštine, javna preduzeća i drugi korisnici javnih sredstava dužni su da u okviru svojih nadležnosti sprovode mere iz akcionog plana i da dostavljaju Ministarstvu podatke koji su neophodni za praćenje sprovođenja akcionog plana.

Ministar nadležan za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministar) propisuje način i rokove dostavljanja podataka neophodnih za praćenje sprovođenja akcionog plana i dostavljanje podataka putem MVP informacionog sistema.

Planiranje energetske efikasnosti jedinice lokalne samouprave

Član 8.

Jedinica lokalne samouprave, u svojim planskim aktima planira aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti u skladu sa Strategijom, Programom ostvarivanja Strategije, Akcionim planom, ovim zakonom i zakonom kojim je uređen planski sistem Republike Srbije.

Metodologije i elementi za proračun ušteda energije

Član 9.

Ministar propisuje metodologiju za proračun, praćenje, proveru i ocenu efekata mera energetske efikasnosti koja se naročito primenjuje prilikom: planiranja ciljeva energetske efikasnosti, praćenja sprovođenja planskog dokumenta u oblasti energetske efikasnosti, izveštavanja o rezultatima ostvarenih mera energetske efikasnosti, uključujući i sistema energetskog menadžmenta i prilikom izveštavanja o realizaciji mera Uprave za energetsku efikasnost (u daljem tekstu: Uprava).

Ministar propisuje faktore konverzije koji se koriste za obračun konverzije finalne energije u primarnu, kao i faktore emisije ugljen dioksida (SO2).

Ministar propisuje metodologiju za proračun broja stepen dana grejanja i hlađenja.

Republički hidrometeorološki zavod i javna preduzeća i ustanove, koji za svoje potrebe mere temperaturu spoljašnjeg vazduha, obavezuju se da podatke o satnim očitavanjima temperature sa svojih meteoroloških stanica unose u informacioni sistem ISEM za potrebe obračuna broja stepen dana, u skladu sa metodologijom iz stava 3. ovog člana.

III. SISTEM ENERGETSKOG MENADžMENTA

Subjekti sistema energetskog menadžmenta

Član 10.

Subjekti sistema energetskog menadžmenta jesu: Vlada, Ministarstvo, obveznici sistema energetskog menadžmenta, energetski menadžeri i energetski savetnici.

Ovlašćenja Vlade

Član 11.

Vlada kao subjekat sistema energetskog menadžmenta donosi propise u oblasti efikasnog korišćenja energije, na predlog Ministarstva, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ovlašćenja Ministarstva

Član 12.

Ministarstvo uređuje, organizuje, sprovodi i prati funkcionisanje i realizaciju ciljeva sistema energetskog menadžmenta, i to:

1) prikuplja i analizira godišnje izveštaje o ostvarivanju ciljeva uštede energije obveznika sistema energetskog menadžmenta;

2) upravlja informacionim sistemom za praćenje sprovođenja sistema energetskog menadžmenta;

3) organizuje poslove obuke i polaganja ispita za energetske menadžere i energetske savetnike i izdaje uverenje o položenom ispitu;

4) izdaje licence energetskim menadžerima i energetskim savetnicima;

5) vodi registre licenciranih energetskih menadžera i licenciranih energetskih savetnika koji sadrže sledeće podatke: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, adresu prebivališta, kontakt podatke sa elektronskom adresom, broj licence i datum izdavanja odnosno oduzimanja licence, od kojih su ime i prezime, broj licence i kontakt podaci sa elektronskom adresom dostupni javnosti;

6) objavljuje na internet stranici Ministarstva sledeće podatke o licenciranim energetskim menadžerima i licenciranim energetskim savetnicima: ime i prezime, broj i vrstu licence, opštinu prebivališta i kontakt podatke, uz prethodnu pisanu saglasnost lica na koje se odnose;

7) vrši poslove u oblasti finansiranja efikasnog korišćenja energije i nadzora nad radom Uprave;

8) donosi Program podizanja svesti iz oblasti energetske efikasnosti;

9) sprovodi promotivne aktivnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti;

10) obavlja i druge poslove propisane ovim zakonom.

Obveznici sistema energetskog menadžmenta

Član 13.

Obveznici sistema energetskog menadžmenta (u daljem tekstu: Obveznici sistema) su:

1) privredna društva i javna preduzeća čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru, ako koriste više energije od količine koju propiše Vlada;

2) privredna društva i javna preduzeća čija je pretežna delatnost u sektoru trgovine i usluga, ako koriste više energije od količine koju propiše Vlada;

3) jedinica lokalne samouprave i gradske opštine sa više od 20.000 stanovnika po poslednjem popisu stanovništva, na način i pod uslovima koje propiše Vlada;

4) organi državne uprave, drugi organi i organizacije Republike Srbije, organi i organizacije autonomne pokrajine i organizacije za obavezno socijalno osiguranje na način i pod uslovima koje propiše Vlada i

5) ustanove osnovane od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci i drugim oblastima, kao i drugi, korisnici javnih sredstava koji nisu navedeni u tač. 1) – 4) ovog člana na način i pod uslovima koje propiše Vlada.

Obaveze obveznika sistema

Član 14.

Obveznik sistema dužan je da:

1) prati i analizira sve vidove svoje potrošnje energije, vodi o toj potrošnji redovnu i tačnu evidenciju;

2) donosi i na zahtev dostavlja Ministarstvu planska akta energetske efikasnosti iz čl. 17-19. ovog zakona radi postizanja uštede energije u skladu sa ciljevima uštede koje definiše Vlada;

3) imenuje potreban broj energetskih menadžera;

4) obaveštava Ministarstvo o licu koje je imenovao za energetskog menadžera i o licu koje je ovlastio da pored energetskog menadžera potpisuje godišnji izveštaj;

5) donosi interni akt kojim će biti uređena struktura lica zaduženih i odgovornih za realizaciju ciljeva energetskog menadžmenta, odgovornosti, koordinaciju i procedure za upravljanje potrošnjom energije;

6) sprovodi mere energetske efikasnosti navedene u programu, odnosno planu iz tačke 2) ovog člana;

7) dostavlja Ministarstvu godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije sadržanih u programu i planu iz tačke 2) ovog člana;

8) obezbeđuje sprovođenje energetskog pregleda najmanje jednom u četiri godine, ako podzakonskim aktom nije drugačije propisano;

9) unosi podatke u SEMIS;

10) preduzima i druge aktivnosti i mere u skladu sa zakonom.

Obveznici sistema iz člana 13. tač. 3)-5) ovog zakona dužni su da redovno, a najmanje jednom mesečno, unose u ISEM podatke o potrošnji energije i vode u javnim objektima koji su u njihovoj nadležnosti.

Obveznici sistema iz člana 13. tač. 3) i 4) ovog zakona dužni su da planiraju sredstva za sprovođenje mera definisanih programom i planom energetske efikasnosti.

Oobveznici sistema iz člana 13. tač. 3) i 4) ovog zakona dužni su da planiraju sredstva za sprovođenje mera definisanih programom i planom energetske efikasnosti i za indirektne korisnike budžetskih sredstava nad kojima vrše zakonom utvrđena prava u pogledu finansiranja tekućeg i investicionog održavanja objekata.

Vlada bliže uređuje obaveze Obveznika sistema iz stava 1. ovog člana.

Ministar bliže propisuje rokove u kojima Obveznici sistema sprovode energetski pregled.

Ministar bliže propisuje vrste ovlašćenja za pristup, način i pravila korišćenja informacionih sistema SEMIS i ISEM, metodologiju prikupljanja i obrade podataka koji se unose u ove informacione sisteme, kao i tehničke i druge uslove za njihovo korišćenje.

Ciljevi uštede energije i granična vrednost potrošnje

Član 15.

Vlada na predlog Ministarstva utvrđuje godišnje planirane ciljeve ušteda energije za obveznike sistema u skladu sa aktima politike energetske efikasnosti iz člana 4. stav 1. tač. 1-3) ovog zakona i graničnu vrednost godišnje potrošnje energije na osnovu koje se određuje koja privredna društva i javna preduzeća su obveznici sistema.

Ministar propisuje način proračuna godišnje potrošnje energije iz stava 1. ovog člana.

Privredna društva i javna preduzeća, dužni su da izvrše proračun godišnje potrošnje energije na način propisan u stavu 2. ovog člana koji na zahtev dostavljaju Ministarstvu.

Dostavljanje godišnjeg izveštaja

Član 16.

Obveznici sistema energetskog menadžmenta dostavljaju Ministarstvu godišnji izveštaj iz člana 14. stav 1. tačka 7) ovog zakona na propisanom obrascu najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Ministar propisuje obrazac godišnjeg izveštaja i način njegovog dostavljanja.

Planska akta energetske efikasnosti obveznika sistema energetskog menadžmenta

a) Program energetske efikasnosti koji donosi jedinica lokalne samouprave

Član 17.

Jedinica lokalne samouprave, koja je obveznik sistema energetskog menadžmenta, donosi program energetske efikasnosti, u cilju izvršenja obaveza obveznika sistema energetskog menadžmenta, koji naročito sadrži:

1) planirani cilj ušteda energije, u skladu sa propisom donetom na osnovu člana 15. stav 1. ovog zakona;

2) pregled i procenu godišnjih energetskih potreba, uključujući procenu energetskih svojstava objekata;

3) plan aktivnosti radi sprovođenja mera energetske efikasnosti koje će obezbediti efikasno korišćenje energije, i to:

(1) plan energetske sanacije i održavanja javnih objekata koje koriste organi jedinice lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave,

(2) planove unapređenja sistema komunalnih usluga (sistem daljinskog grejanja, sistem daljinskog hlađenja, vodovod, javna rasveta, upravljanje otpadom, javni transport i drugo),

(3) planirane mere energetske efikasnosti;

4) nosioce, rokove i procenu očekivanih rezultata svake od mera energetske efikasnosti, kojima se predviđa ostvarivanje planiranog cilja;

5) izveštaj o rezultatima sprovođenja prethodnog programa energetske efikasnosti jedinice lokalne samouprave;

6) sredstva potrebna za sprovođenje programa, izvore i način njihovog obezbeđivanja.

Program iz stava 1. ovog člana donosi se na period od tri godine.

Program energetske efikasnosti iz stava 1. ovog člana, može biti donet i kao sastavni deo drugog planskog dokumenta jedinice lokalne samouprave, u kom slučaju mora sadržati sve elemente navedene u stavu 2. ovog člana.

b) Program energetske efikasnosti koji donose drugi obveznici sistema energetskog menadžmenta

Član 18.

Program energetske efikasnosti donose drugi obveznici sistema energetskog menadžmenta (osim jedinice lokalne samouprave) na period od tri godine.

Program energetske efikasnosti iz stava 1. ovog člana, sadrži naročito:

1) u skladu sa propisom donetom na osnovu člana 15. ovog zakona;

2) pregled i procenu godišnjih energetskih potreba, uključujući procenu energetskih svojstava objekata;

3) predlog mera i aktivnosti koje će obezbediti efikasno korišćenje energije;

4) nosioce i rokove realizacije predloženih mera;

5) rokove i procenu očekivanih rezultata svake od mera kojima se predviđa ostvarivanje planiranog cilja;

6) izveštaj o rezultatima sprovođenja prethodnog programa energetske efikasnosti;

7) finansijske instrumente (izvore i način obezbeđivanja sredstava) predviđene za sprovođenje planiranih mera i aktivnosti.

v) Plan energetske efikasnosti koji donose drugi obveznici sistema energetskog menadžmenta

Član 19.

Plan energetske efikasnosti donose drugi obveznici sistema energetskog menadžmenta na period od jedne godine.

Plan energetske efikasnosti iz stava 1. ovog člana detaljnije razrađuje mere politike energetske efikasnosti i aktivnosti iz programa iz čl. 17. i 18. ovog zakona, a sadrži naročito: mere energetske efikasnosti i aktivnosti kojima se ostvaruje efikasno korišćenje energije, nosioce i rokove za sprovođenje planiranih aktivnosti, očekivane rezultate za svaku od mera, odnosno aktivnosti, finansijske instrumente (izvore i način obezbeđivanja) predviđene za sprovođenje planiranih mera i izveštaj o realizaciji prethodnog plana energetske efikasnosti.

Energetski menadžer

Član 20.

Energetski menadžer je fizičko lice koje ima licencu energetskog menadžera, izdatu u skladu sa ovim zakonom, i koje je imenovano od strane obveznika sistema.

Energetski menadžer za obveznika sistema obavlja sladeće poslove:

1) prikuplja i analizira podatke o načinu korišćenja energije;

2) priprema program i plan energetske efikasnosti;

3) predlaže mere energetske efikasnosti i učestvuje u njihovoj realizaciji;

4) priprema godišnji izveštaj;

5) preduzima druge aktivnosti i mere energetske efikasnosti.

Energetski menadžer obveznika sistema koji su korisnici javnih sredstava dostavlja Ministarstvu podatke neophodne za praćenje sprovođenja akcionog plana na način i u rokovima utvrđenim propisom iz člana 8. stav 5. ovog zakona.

Imenovanje energetskog menadžera

Član 21.

Obveznik sistema imenuje energetskog menadžera tako što raspoređuje na poslove energetskog menadžera lice iz reda zaposlenih kod Obveznika sistema.

Kod obveznika sistema iz člana 13. tačka 3) ovog zakona poslove energetskog menadžera može obavljati i funkcioner u smislu zakona kojim se uređuje položaj zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave.

Obveznik sistema iz člana 13. ovog zakona može imenovati energetskog menadžera tako što će ugovorom angažovati lice koje nije kod njega zaposleno.

Dva ili više obveznika sistema iz člana 13. tačka 3) ovog zakona, iz razloga ekonomičnosti i efikasnosti obavljanja poslova, može imenovati isto lice za energetskog menadžera i sporazumom urediti zajedničko obezbeđivanje obavljanja njegovih poslova.

Ministar propisuje bliže uslove za imenovanje energetskih menadžera prema vrsti obveznika sistema i vrsti licence energetskog menadžera.

Energetski savetnik

Član 22.

Energetski savetnik je fizičko lice koje ima licencu energetskog savetnika.

Energetski savetnik iz stava 1. ovog člana može da sprovodi energetske preglede.

Energetski pregled za obveznike sistema sprovodi pravno lice ili preduzetnik koje ispunjava uslov koji se odnosi na broj i odgovarajuću licencu angažovanih energetskih savetnika koji sprovode taj pregled.

Ministar bliže propisuje broj i odgovarajuću licencu energetskih savetnika iz stava 3. ovog člana, u zavisnosti od vrste objekata na kojima se sprovodi energetski pregled.

Energetski pregled

Član 23.

Energetski pregled obuhvata naročito: prikupljanje podataka o potrošnji i načinu korišćenja energije, analizu postojećeg nivoa energetske efikasnosti, identifikaciju mera za povećanje energetske efikasnosti sa procenom energetskih ušteda i njihovih finansijskih efekata.

Kategorije energetskih pregleda obveznika sistema su:

1) energetski pregled za oblast industrijske energetike,

2) energetski pregled za oblast energetike zgrada i

3) energetski pregled za oblast energetike javnog sektora.

Pravno lice ili preduzetnik koji su sproveli energetski pregled izrađuje izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu, koji dostavlja obvezniku sistema i izvod iz izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu, koji dostavlja Ministarstvu.

Obveznik sistema i pravno lice koje je izvšilo energetski pregled dužni su da izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu čuvaju trajno i na zahtev dostave na uvid Ministarstvu.

Ministar bliže propisuje minimalne kriterijume sprovođenja energetskog pregleda.

Ministar bliže propisuje obim i način sprovođenja svake kategorije energetskog pregleda iz stava 2. ovog člana, za obveznike sistema i sadržaj i način dostavljanja izvoda iz izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu.

Ministarstvo u okviru informacionog sistema SEMIS prikuplja i čuva podatke o energetskim pregledima obveznika sistema sprovedenim u skladu sa ovim zakonom.

Izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu

Član 24.

Izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu sadrži naročito:

1) energetski bilans objekta, proizvodnih procesa i usluga koje su predmet pregleda;

2) procenu postojećeg nivoa energetske efikasnosti objekta, proizvodnih procesa i usluga koje su predmet pregleda;

3) predlog mera za povećanje energetske efikasnosti objekta, proizvodnih procesa i usluga koje su predmet pregleda;

4) procenu ostvarivih ušteda energije i smanjenja emisije CO2 za svaku predloženu meru, kao i procenu ukupnih ostvarivih ušteda energije i ukupnog smanjenja emisije CO2 u slučaju istovremene primene više mera efikasnog korišćenja energije, uključujući i ekonomsko-finansijsku analizu tih mera;

5) završno stručno mišljenje koje uključuje predlog mera za efikasno korišćenje energije koje treba sprovesti;

6) druge podatke od značaja za procenu energetske efikasnosti i predlaganje mera za efikasno korišćenje energije.

Ministar bliže propisuje sadržinu izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu, prema kategorijama energetskog pregleda iz člana 23. stav 2. ovog zakona.

Sukob interesa energetskog savetnika

Član 25.

Energetski savetnik ne može da obavlja energetski pregled, ako postoji sukob interesa između tog energetskog savetnika i subjekta u kojem se vrši energetski pregled.

Sukob interesa energetskog savetnika postoji ako je savetnik, savetnikov supružnik ili neko od rodbine savetnika iz prvog ili drugog stepena srodstva (roditelji, deca, usvojioci i usvojenici, braća ili sestre):

1) zaposlen u privrednom društvu koje je predmet energetskog pregleda ili je član upravnog ili nadzornog odbora tog privrednog društva;

2) akcionar ili vlasnik udela u privrednom društvu koje je naručilo dati pregled ili vlasnik objekta za koji se vrši energetski pregled;

3) zaposlen ili je akcionar ili vlasnik udela, član upravnog ili nadzornog odbora u privrednom društvu koje je uradilo tehničku dokumentaciju, ili izvršilo tehničku kontrolu tehničke dokumentacije, ili je bilo izvođač radova na objektu ili u pravnom licu u kome se pregled vrši.

Uz izveštaj o energetskom pregledu, savetnik obavezno prilaže i potpisanu izjavu da se ne nalazi u bilo kojoj od situacija koja je ovim zakonom definisana kao sukob interesa.

Organizacija za obuku

Član 26.

Za obavljanje poslova obuke energetskih menadžera i energetskih savetnika ministar ovlašćuje organizaciju, koja ispunjava uslove koji se odnose na kadrovsku osposobljenost, tehničku opremljenost i prostor u kome se obavlja obuka (u daljem tekstu: Organizacija za obuku).

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana izdaje se rešenjem Ministra na period od četiri godine i može se obnoviti.

Ministar bliže propisuje uslove iz stava 1. ovog člana, kao i uslove za obnavljanje ovlašćenja Organizaciji za obuku.

Obuka za energetske menadžere i energetske savetnike

Član 27.

Organizacija za obuku sprovodi obuku za energetske menadžere:

1) za oblast industrijske energetike,

2) za oblast energetike zgrada i

3) za oblast energetike javnog sektora.

Organizacija za obuku sprovodi obuku za energetske savetnike:

1) za oblast mašinske tehnike,

2) za oblast elektrotehnike i

3) za oblast arhitekture.

Organizacija za obuku izdaje potvrdu o završenoj obuci iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ministar propisuje način sprovođenja i sadržinu programa teorijske i praktične obuke iz st. 1. i 2.

Saglasnost na visinu troškova obuke iz st. 1. i 2. ovog člana, na predlog Organizacije za obuku, daje Ministarstvo.

Uslovi za polaganje ispita za energetskog menadžera

Član 28.

Ispit za energetskog menadžera može polagati lice koje ima:

1) stečeno visoko obrazovanje osnovnih akademskih i strukovnih studija u oblasti tehničko-tehnoloških nauka u obimu od najmanje 180 ESPB ili ekvivalentnog nivoa utvrđenog drugim posebnim propisima, i potvrdu o završenoj teorijskoj i praktičnoj obuci za energetskog menadžera, ili

2) stečeno visoko obrazovanje master akademskih i strukovnih studija u obimu od najmanje 60 ESPB, ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 240 ESPB, odnosno najmanje 120 ESPB, ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 180 ESPB u naučnim oblastima mašinstva, elektrotehnike ili tehnologije i potvrdu o završenoj praktičnoj obuci za energetskog menadžera.

Ispit za energetskog menadžera iz oblasti energetike javnog sektora, pored lica navedenih u stavu 1. ovog člana, može polagati i lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na master akademskim, odnosno strukovnim studijama obima od najmanje 300 ESPB ili ekvivalentnog nivoa utvrđenog drugim posebnim propisima u naučnoj oblasti ekonomije i potvrdu o završenoj teorijskoj i praktičnoj obuci za energetskog menadžera.

Uslovi za polaganje ispita za energetskog savetnika

Član 29.

Ispit za energetskog savetnika za oblast mašinske tehnike može polagati lice koje ima:

1) stečeno visoko obrazovanje master akademskih i strukovnih studija u obimu od najmanje 60 ESPB, ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 240 ESPB, odnosno najmanje 120 ESPB, ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 180 ESPB u užoj naučnoj oblasti mašinskog inženjerstva;

2) položen ispit za energetskog menadžera za oblast industrijske energetike ili energetike zgrada;

3) licencu za inženjera iz stručne oblasti mašinsko inženjerstvo, uže stručne oblasti termotehnika, termoenergetika i procesna tehnika koja je izdata u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast planiranja i izgradnje i propisima donetim na osnovu tog zakona i

4) potvrdu o završenoj obuci za energetskog savetnika za oblast mašinske tehnike.

Ispit za energetskog savetnika za oblast elektrotehnike može polagati lice koje ima:

1) stečeno visoko obrazovanje master akademskih i strukovnih studija u obimu od najmanje 60 ESPB, ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 240 ESPB, odnosno najmanje 120 ESPB, ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 180 ESPB u užoj naučnoj oblasti elektrotehničkog inženjerstva;

2) položen ispit za energetskog menadžera za oblast industrijske energetike ili energetike zgrada;

3) licencu za inženjera iz stručne oblasti elektrotehničko inženjerstvo, uže stručne oblasti elektroenergetske instalacije i elektromotorni pogoni, koja je izdata u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast planiranja i izgradnje i propisima donetim na osnovu tog zakona i

4) potvrdu o završenoj obuci za energetskog savetnika za oblast elektrotehnike.

Ispit za energetskog savetnika za oblast arhitekture može polagati lice koje ima:

1) stečeno visoko obrazovanje master akademskih i strukovnih studija u obimu od najmanje 60 ESPB, ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 240 ESPB, odnosno najmanje 120 ESPB, ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 180 ESPB u užoj naučnoj oblasti arhitekture;

2) položen ispit za energetskog menadžera za oblast energetike zgrada;

3) licencu za arhitektu za energetsku efikasnost zgrada, koja je izdata u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast planiranja i izgradnje i propisima odnetim na osnovu tog zakona i

4) potvrdu o završenoj obuci za energetskog savetnika za oblast arhitekture.

Ispit za energetskog menadžera i energetskog savetnika

Član 30.

Ispit za energetskog menadžera, odnosno energetskog savetnika polaže se pred komisijom koju obrazuje Ministar.

Ispit za energetskog menadžera se polaže za oblast industrijske energetike, energetike zgrada i energetike javnog sektora.

Ispit za energetskog savetnika se polaže za oblast mašinske tehnike, elektrotehnike i arhitekture.

Organizacija za obuku organizuje polaganje ispita iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo izdaje uverenje o položenom ispitu iz stava 1. ovog člana na zahtev lica koje je položilo ispit.

Za izdavanje uverenja iz stava 4. ovog člana plaća se Republička administrativna taksa.

Ministar bliže propisuje uslove i način polaganja ispita iz stava 1. ovog člana.

Saglasnost na visinu troškova polaganja ispita iz stava 1. ovog člana, na predlog Organizacije za obuku, daje Ministarstvo.

Licenca energetskog menadžera

Član 31.

Ministar izdaje licencu za obavljanje poslova energetskog menadžera za oblast industrijske energetike, energetike zgrada i energetike javnog sektora licu koje:

1) ima položen ispit za energetskog menadžera;

2) ima tri godine radnog iskustva na poslovima za koje se traži odgovarajuća stručna sprema iz člana 28. ovog zakona;

3) podnese Ministarstvu zahtev i plati Republičku administrativnu taksu.

Licenca energetskog menadžera se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Rešenje Ministra kojim se izdaje licenca energetskog menadžera je konačno.

Oduzimanje licence

Član 32.

Izdatu licencu iz člana 31. ovog zakona, može rešenjem oduzeti Ministar, na predlog pravnog ili fizičkog lica ili po sopstvenoj inicijativi, uvidom u odgovarajuće dokaze, ako se naknadno utvrdi da je licenca izdata na osnovu netačnih podataka i ako energetski menadžer bude pravnosnažno osuđen za krivično delo zbog nesavesnog obavljanja poslove za koje mu je licenca izdata.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

Na osnovu pravosnažnog rešenja iz stava 1. ovog člana, kojim je oduzeta licenca, energetski menadžer se briše iz Registra energetskih menadžera.

Licenca energetskog savetnika

Član 33.

Ministar izdaje licencu za obavljanje poslova energetskog savetnika fizičkom licu koje:

1) ima položen ispit za energetskog savetnika,

2) ima tri godine radnog iskustva u obavljanju poslova za koje je potrebna odgovarajuća licenca iz člana 29. ovog zakona i

3) podnese Ministarstvu zahtev i plati Republičku administrativnu taksu.

Licenca energetskog savetnika se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Rešenje Ministra kojim se izdaje licenca energetskog savetnika je konačno.

Oduzimanje licence

Član 34.

Izdatu licencu iz člana 33. ovog zakona može rešenjem oduzeti Ministar, na predlog pravnog ili fizičkog lica ili po sopstvenoj inicijativi, uvidom u odgovarajuće dokaze, zbog nesavesnog obavljanja poslova za koje je izdata licenca, i to:

1) ako se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netačnih podataka;

2) ako lice, kome je izdata licenca, bude pravnosnažno osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci za krivično delo protiv službene tajne ili iz koristoljublja, ili za delo učinjeno pri obavljanju poslova za koje mu je izdata licenca.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

Na osnovu pravosnažnog rešenja iz stava 1. ovog člana, kojim je oduzeta licenca, energetski savetnik se briše iz Registra energetskih savetnika.

IV. ENERGETSKA EFIKASNOST ZGRADA

Obaveza posedovanja sertifikata o energetskoj efikasnosti zgrada

Član 35.

Zgrade u javnoj svojini sa ukupnom neto površinom većom od 250 m2 koje koriste organi državne uprave i drugi organi i organizacije Republike Srbije, organi i organizacije autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave kao i javne ustanove, kao i druge javne službe, moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima zgrade.

Investitor, prodavac i zakupodavac zgrade ili dela zgrade koja nije obuhvaćena stavom 1. ovog člana, dužni su da stave na uvid potencijalnom kupcu, odnosno zakupcu, sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, kao i da isti predaju kupcu ili zakupcu prilikom zaključenja ugovora o prodaji ili zakupu zgrade ili dela zgrade.

Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada iz st. 1. i 2. ovog člana izdaje se na način predviđen propisima kojima se uređuje u biti stariji od deset godina.

Prva strana sertifikata o energetskim svojstvima zgrade koja sadrži energetski razred zgrade, mora biti izložena na zgradama iz stava 1. ovog člana na uočljivom i za javnost jasno vidljivom mestu.

Prilikom oglašavanja prodaje ili izdavanja u zakup zgrade ili posebnog dela zgrade, oglas sadrži i informaciju o energetskom razredu zgrade.

Energetska sanacija zgrada centralne vlasti

Član 36.

Mere energetske efikasnosti na zgradama centralne vlasti koje imaju pojedinačnu ukupnu neto površinom veću od 250 m2, primenjuju se na način da se svake godine energetski sanira utvrđeni procenat zbira neto površine svih takvih zgrada, pri čemu sanirane zgrade moraju dostići svojstva koja ne mogu biti niža od minimalnih zahteva za energetska svojstva zgrada, propisanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.

Ako se enegetska sanacija sprovede na više od utvrđenog procenta ukupne korisne površine zgrada centralne vlasti predviđene za sanaciju iz stava 1 ovog člana u određenoj godini, višak će se uračunati u godišnju stopu ostvarene energetske sanacije bilo koje od prethodne ili sledeće tri godine.

U zgrade koje su energetski sanirane mogu se računati nove zgrade koje su pribavljene u vlasništvo Republike Srbije i koriste se kao zamena za zgrade centralne vlasti koje su srušene u bilo kojoj od prethodne dve godine, ili zgrade centralne vlasti koje su prodate, srušene ili su prestale da se koriste u bilo kojoj od prethodne dve godine zbog intenzivnijeg korišćenja drugih zgrada.

Vlada, na predlog Ministra, utvrđuje spisak zgrada energetske sanacije zgrada iz stava 1. ovog člana, koji se ažurira prema potrebi.

Vlada može iz spiska zgrada iz stava 1. ovog člana izuzeti zgrade koje nije ekonomski isplativo energetski sanirati zbog njihovog životnog veka ili tehnički nije izvodljivo, jer se radi o zgradama koje su u zoni zaštićenog prirodnog ili predstavljaju zaštićeno kulturno dobro, zgradama koje služe u svrhu odbrane zemlje ili imaju namenu koja ne dozvoljava izvođenje radova na energetskoj sanaciji.

Vlada na predlog Ministra donosi plan energetske sanacije zgrada centralne vlasti, kojim se naročito utvrđuje i procenat iz stava 1. ovog zakona.

Prilikom izrade plana iz stava 6. ovog zakona, prednost se može dati zgradama sa lošijim energetskim svojstvima, ako je to troškovno isplativo i tehnički izvodljivo.

Obaveza investitora za nove zgrade

Član 37.

Investitor je dužan da instalaciju svake nove zgrade za predaju toplotne energije, opremi:

1) uređajima za regulaciju i uređajima za merenje predate količine toplotne energije zgradi, a gde postoji i potrošne tople vode;

2) uređajima za merenje predate količine topolotne energije za svaki deo zgrade, a gde postoji i potrošne tople vode;

3) uređajima za regulaciju predate količine toplotne energije za svako grejno telo.

Troškove opreme sistema iz stava 1. ovog člana snosi investitor.

V. KONTROLA SISTEMA ZA GREJANjE, ODNOSNO KLIMATIZACIJU ZGRADE

Sistemi za automatsku regulaciju i upravljanje

Član 38.

Tehnički sistemi nestambenih zgrada, sa efektivnom nominalnom snagom za sisteme za grejanje, odnosno klimatizaciju, većome od 290 kW, treba da budu opremljeni sistemima za automatsku regulaciju i upravljanje, ako je to to tehnički izvodljivo i troškovno-opravdano.

Sistemi automatske regulacije i upravljanja zgradama iz stava 1. ovog člana koji omogućavaju:

1)         kontinuirano praćenje, evidentiranje, analizu i omogućavanje prilagođavanja korišćenja energije;

2)         vrednovanje energetske efikasnosti zgrade, otkrivanje snižavanja efikasnosti tehničkih sistema i obaveštavanje lica odgovornog za zgradu ili tehničko upravljanje zgradom o mogućnostima povećanja energetske efikasnosti i

3)         komunikaciju sa povezanim tehničkim sistemima zgrade i ostalim uređajima unutar zgrade, kao i interoperabilnost sa tehničkim sistemom zgrade koristeći različite vrste tehnologija, uređaja i proizvođača.

Ministar propisuje metodološki okvir određivanja troškovno-opravdanog nivoa iz stava 1 ovog člana.

Obaveza kontrole rada sistema za grejanje zgrade

Član 39.

Vlasnik, odnodno korisnik po drugom pravnom osnovu sistema za grejanje zgrade koji se može sastojati od kotla, cirkulacionih pumpi i sistema za automatsko uravljanje i regulaciju, nazivne toplotne snage 70 kW i više, dužan je da obezbedi redovnu kontrolu tog sistema.

Sistem daljinskog grejanja nije predmet kontrole iz stava 1. ovog člana

Sistemi za grejanje zgrade čiji elementi mogu biti kotao, cirkulaciona pumpa i sistem za automatsko uravljanje i regulaciju, nazivne toplotne snage 70 kW i više, nisu predmet kontrole iz stava 1. ovog člana pod uslovom da su predmet ugovora o energetskom učinku koji se izjednačava sa sprovođenjem ove kontrole.

Kontrolu rada sistema za grejanje zgrade iz stava 1. ovog člana obavlja ovlašćeno pravno lice ili preduzetnik.

Ovlašćeno lice iz stava 4. ovog člana dostavlja obvezniku kontrole iz stava 1. ovog člana i Ministarstvu izveštaj o izvršenoj kontroli sistema za grejanje zgrade.

Ministarstvo vodi registar izveštaja iz stava 5. ovog člana u elektronskom obliku.

Ministar bliže propisuje:

1)         sadržaj, način i rokove vršenja kontrole sistema za grejanje zgrade;

2)         uslove koje moraju ispuniti pravno lice ili preduzetnik da bi dobili ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje zgrade;

3)         oblik i sadržaj izveštaja o izvršenoj kontroli i način dostavljanja izveštaja;

4)         sadržaj i način vođenja registra iz stava 6. ovog člana.

Obaveza kontrole rada sistema za klimatizaciju zgrade

Član 40.

Vlasnik, odnosno korisnik sistema za klimatizaciju zgrade, nominalne rashladne snage 70 kW i više, dužan je da obezbedi redovnu kontrolu tog sistema.

Sistemi za klimatizaciju zgrade, nominalne rashladne snage 70 kW i više, nisu predmet kontrole iz stava 1. ovog člana, pod uslovom da su predmet ugovora o energetskom učinku koji se izjednačava sa sprovođenjem ove kontrole.

Kontrolu sistema iz stava 1. ovog člana obavlja ovlašćeno pravno lice ili preduzetnik.

Ovlašćeno lice iz stava 4. ovog člana dostavlja obvezniku kontrole i Ministarstvu izveštaj o izvršenoj kontroli sistema za klimatizaciju zgrade.

Ministarstvo vodi registar izveštaja iz stava 5. ovog člana u elektronskom obliku.

Ministar bliže propisuje:

1)         sadržaj, način i rokove kontrole sistema za klimatizaciju zgrade;

2) uslove koje moraju ispuniti pravno lice ili preduzetnik da bi obavljali kontrolu sistema za klimatizacije zgrade;

3) oblik i sadržaj izveštaja o izvršenoj kontroli i način dostavljanja izveštaja;

4) sadržaj i način vođenja registra iz stava 6. ovog člana.

Ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju zgrade

Član 41.

Ministar rešenjem daje ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje ili klimatizaciju zgrade.

Rešenje iz stava 1. ovog člana Ministar donosi u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za dobijanje ovlašćenja, ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i podzakonskim aktom iz člana 39. stav 7., odnosno člana 40. stav 7. ovog zakona.

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana izdaje se na period od četiri godine i može se produžiti za isti period, ako je ovlašćeno lice podnelo zahtev i ispunjava uslove za produženje ovlašćenja.

Ovlašćeno lice obaveštava Ministarstvo bez odlaganja o izmeni ili prestanku ispunjenosti uslova na osnovu kojih je dobilo ovlašćenje za kontrolu sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju zgrade.

Ako jedan ili više uslova na osnovu kojih je dato ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju zgrade prestane da postoji, Ministar donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja.

Lice koje ne obavesti Ministarstvo da više ne ispunjava uslove za dobijanje ovlašćenja za kontrolu sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju zgrade, ne može podneti novi zahtev za dobijanje ovlašćenja u roku od dve godine od dana pravosnažnosti rešenja kojim mu se oduzima ovlašćenje.

Ministarstvo vodi javni registar lica ovlašćenih za obavljanje kontrole sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju zgrade.

Rokovi za dostavljanje izveštaja

Član 42.

Izveštaje iz čl. 39. i 40. ovog zakona ovlašćena lica dostavljaju obvezniku kontrole iz čl. 39. i 40. ovog zakona u roku od 15 dana.

Izveštaje iz stava 1. ovog člana ovlašćena lica dostavljaju Ministarstvu u roku od 30 dana od dana sprovedene kontrole.

VI. ENERGETSKE USLUGE

Ugovor o energetskoj usluzi

Član 43.

Ugovor o energetskoj usluzi se zaključuje u pisanoj formi između pružaoca energetske usluge (ESCO) i korisnika energetske usluge.

Ugovor o energetskoj usluzi može biti: ugovor o energetskom učinku, ugovor o isporuci toplotne energije, električne energije, odnosno energije hlađenja ili drugi ugovor koji za predmet ima povećanje energetske efikasnosti, odnosno ostvarivanje uštede primarne energije ili vode.

Energetska usluga može obuhvatiti i energetski pregled, projektovanje, građenje, rekonstrukciju, energetsku sanaciju zgrada, održavanje zgrada i industrijskih objekata, upravljanje i nadzor nad korišćenjem energije, kao i druge aktivnosti.

Uprava preduzima aktivnosti na promociji razvoja energetskih usluga na tržištu Republike Srbije.

Javna evidencija pružalaca energetskih usluga

Član 44.

Privredna komora Srbije vodi Javnu evidenciju pružalaca energetskih usluga prema vrsti energetske usluge (u daljem tekstu: Javna evidencija), u koju se mogu upisati pružaoci energetskih usluga na sopstveni zahtev.

Javna evidencija sadrži:

1)         poslovno ime pružaoca energetske usluge,

2)         kontakt podatke pružaoca energetske usluge,

3)         podatke o projektima pružalaca energetske usluge koji su prošli fazu implementacije i oblast realizacije (industrijska energetika, energetika zgrada ili energetika javnog sektora) i

4)         druge podatke.

Postupak podnošenja prijave za upis u Javnu evidenciju bliže se uređuje opštim aktom Privredne komore Srbije.

Pružalac energetske usluge, prilikom podnošenja prijave za upis u Javnu evidenciju, uz prijavu za upis u Javnu evidenciju prilaže dokaz o projektu energetske usluge za koji je završena faza implementacije, shodno stavu 2 tačka 3) ovog člana, u formi izjave korisnika energetske usluge, napisane na memorandumu i potpisane od strane odgovornog lica, u kojoj se navode sledeći elementi: mesto gde je projekat realizovan, vrstu energetske usluge, oblast realizacije, ukoliko je dostupno vrednost investicije i drugi elementi u skladu sa opštim aktom Privredne komore Srbije iz stava 3. ovog člana.

Pružalac energetske usluge ima pravo da bez nepotrebnog odlaganja, dostavi Privrednoj komori Srbije obaveštenje o promeni podataka evidentiranih u Javnoj evidenciji.

Podnosilac prijave iz stava 1. ovog člana može i nakon upisa u Javnu evidenciju da dostaviti Privrednoj komori Srbije nove dokaze o projektima iz stava 4. ovog člana, radi njihovog evidentiranja.

Privredna komora Srbije će ukloniti iz evidencije pružaoca energetskih usluga lice koji:

1)         zatražio uklanjanje iz evidencije;

2)         prestaje da bude pružalac energetskih usluga;

3)         je brisan iz registra privrednih subjekta.

Privredna komora ima pravo na naknadu za vođenje Javne evidencije koju plaća pružalac energetske usluge prilikom podnošenja prijave za upis u Javnu evidenciju i prilikom podnošenja novih dokaza o projektima iz stava 6. ovog člana.

Visina naknade iz stava 8. ovog zakona utvrđuje se posebnim aktom Privredne komore Srbije.

Poslovi iz st. 1., 3. i 9.. ovog člana obavljaju se kao povereni.

Ugovor o energetskom učinku

Član 45.

Ugovorom o energetskom učinku (energy performance contracting) pružalac energetske usluge se obavezuje da delimično ili u celosti svojim sredstvima sprovede mere energetske efikanosti kojima se postižu uštede energije i/ili vode u odnosu na referentnu potrošnju, a korisnik energetske usluge se obavezuje da za to plati naknadu pružaocu energetske usluge sredstvima koja ostvari od ušteda energije i/ili vode koje su rezultat mera sprovedenih od strane pružaoca energetske usluge.

Ugovor o energetskom učinku naročito sadrži odredbe o:

1) pružaocu energetske usluge;

2) korisniku energetske usluge;

3) ugovornom objektu ili objektima;

4) referentnom periodu u odnosu na koji se računa ušteda energije;

5) referentnoj potrošnji energije;

6) merama za poboljšanje energetske efikasnosti;

7) garantovanim uštedama energije i postupcima za utvrđivanje ušteda energije;

8) načinu finansiranja;

9) načinu određivanja i plaćanja naknade za pružanje energetske usluge;

10) vremenu na koji se ugovor zaključuje i glavnim periodima u okviru tog vremena;

11) drugim pravima i obavezama ugovornih strana.

Ugovor o efikasnoj isporuci toplotne energije

Član 46.

Ugovorom O Efikasnoj Isporuci Toplotne Energije (Energy Supply Contracting) obavezuje se pružalac energetske usluge da uz poboljšanje energetske efikasnosti i/ili smanjenje emisije CO2 vrši isporuku toplotne energije korisniku energetske usluge i za to ostvaruje pravo na ugovorenu naknadu.

Ugovor o efikasnoj isporuci toplotne energije naročito sadrži odredbe o:

1) pružaocu energetske usluge;

2) korisniku energetske usluge;

3) ugovornom objektu ili objektima;

4) uslovima u vezi sa isporukom toplotne energije;

5) referentnoj potrošnji energije;

6) postupku za proveru ispunjenosti ugovorenih parametara isporuke toplotne energije i povećanja energetske efikasnosti i/ili smanjenja emisije CO2;

7) načinu finansiranja;

8) načinu određivanja i plaćanja naknade za pružanje energetske usluge;

9) vremenu na koji se ugovor zaključuje i glavnim periodima u okviru tog vremena;

10) drugim pravima i obavezama ugovornih strana.

Ugovor o energetskoj usluzi kao javni ugovor

Član 47.

U slučaju kada se energetska usluga iz člana 43. ovog zakona finansira sredstvima Uprave ili su korisnici javnih sredstava, ugovor o energetskoj usluzi smatra se javnim ugovorom, pa prava i obaveze ugovornih strana i rok trajanja ugovora moraju biti u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje oblast javnih nabavki i/ili javno-privatnog partnerstva.

Ministar bliže propisuje obavezne elemente, oblik i strukturu ugovora za pojedine vrste energetskih usluga iz člana 43. stava 2. ovog člana.

Ministar propisuje bliže uslove, u pogledu energetske efikasnosti zgrade na koju se ugovor o energetskoj usluzi odnosi i druge uslove pod kojima se može ugovarati isporuka toplotne energije za korisnike iz javnog sektora.

Korisnici energetskih usluga iz stava 1. ovog člana u obavezi su da izveštavaju Ministarstvo o postignutim uštedama u skladu sa članom 7. stav 6. ovog zakona.

VII. ENERGETSKA EFIKASNOST OBAVLjANjA ENERGETSKIH DELATNOSTI I KOD KRAJNjIH KUPACA

Smanjenje gubitaka energije u prenosnom, transportnom i distributivnom sistem

Član 48.

Pri određivanju cene pristupa sistemu za prenos, odnosno transport i distribuciju električne energije i prirodnog gasa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, mogu se priznati samo opravdani gubici električne energije, odnosno prirodnog gasa.

Ako su gubici energije iz stava 1. ovog člana veći od opravdanih gubitaka, operatori sistema su dužni da uz zahtev za odobrenje cena pristupa sistemu, Agenciji dostave i plan smanjenja gubitaka energije, koji će Agencija uzimati u obzir prilikom davanja saglasnosti na cene pristupa sistemu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Operatori sistema iz stava 2. ovog člana, distributeri toplotne energije, dužni su da preduzimaju pojedinačne mere energetske efikasnosti kojima se smanjuju gubici energije.

Uređaji za merenje električne energije ili prirodnog gasa

Član 49.

Operator prenosnog, odnosno transportnog i distributivnog sistema električne energije ili prirodnog gasa i operator zatvorenog distributivnog sistema električne energije, dužan je da pri zameni mernog uređaja i ugradnji novog mernog uređaja na svim mestima isporuke energije na novim i rekonstruisanim priključcima, kao i na drugim mestima isporuke, u meri u kojoj je to tehnički moguće i ekonomski opravdano i srazmerno potencijalnim uštedama energije, krajnjim kupcima ugrade uređaj za merenje isporučene količine energije koji pruža podatke o stvarno isporučenoj količini energije u stvarnom vremenskom periodu isporuke energije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, odnosno zakonom kojim se uređuje cevovodni transport i distribucija ugljovodonika.

Operator distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije, dužan je da, na zahtev krajnjeg kupca koji proizvodi električnu energiju, ugradi merni uređaj koji pruža podatke o stvarno isporučenoj količini energije u stvarnom vremenskom periodu isporuke električne energije u oba smera, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Ukoliko krajnji kupac zahteva ugradnju uređaja za merenje isporučene količine električne energije ili prirodnog gasa koji pruža podatke o stvarno isporučenoj količini energije u stvarnom vremenskom periodu isporuke električne energije ili prirodnog gasa, operator prenosnog, odnosno transportnog i distributivnog sistema električne energije ili prirodnog gasa i operator zatvorenog distributivnog sistema električne energije, dužan je da obezbedi i ugradi zahtevani uređaj o trošku krajnjeg kupca.

Operatori sistema iz stava 1. ovog člana su dužni da, tamo gde postoje tehnički uslovi, sa mesta isporuke krajnjim kupcima, kojima je ugrađen napredni merni uređaj, prikupljaju podatke o izmerenoj isporuci energije sa periodom prikupljanja 1 sat ili kraćim za električnu energiju i 24 sata ili kraćim za prirodni gas.

Operatori sistema iz stava 1. ovog člana su dužni da obezbede sigurnost naprednih mernih uređaja, zaštitu podataka krajnjih kupaca i komunikacije podataka, u skladu sa zakonom, a krajnjem kupcu kome je ugrađen napredni merni uređaj, obezbede pristup informacijama o njegovoj sopstvenoj potrošnji, ako je to tehnički moguće.

Elementi za obračun isporučene električne energije i prirodnog gasa

Član 50.

Agencija će u metodologije za utvrđivanje cena pristupa sistemu za prenos, odnosno distribuciju električne energije, koje donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, uneti elemente koji će omogućiti da cene pristupa sistemu za prenos i distribuciju električne energije koje donose operatori sistema za prenos i distribuciju električne energije, odražavaju uštede ostvarene: 1) smanjenjenjem troškova sistema primenom mera na strani potrošnje, 2) proizvodnjom priključenom na distributivni sistem i 3) ulaganjem u ove sisteme i njihov optimalan rad.

Metodologije iz stava 1. ovog člana ne mogu sprečavati operatore prenosnog, odnosno distributivnog sistema električne energije ili snabdevače električnom energijom da omoguće svim korisnicima sistema, uključujući i pružaoce usluge "odgovor potrošnje" i agregatore, ravnopravno učešće na balansnom tržištu i u obezbeđenju pomoćnih usluga na nediskriminatorni način, uvažavajući njihove tehničke mogućnosti i ograničenja i u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike i uz poštovanje principa tajnosti i zaštite podataka.

Uređaji za merenje toplotne energije

Član 51.

Distributer toplotne energije dužan je da:

1) prilikom priključenja zgrade na sistem daljinskog grejanja definiše sve uslove i podatke za izradu tehničke dokumentacije za projektovanje, ugradnju i rekonstrukciju termotehničkih instalacija, a naročito postavljanje uređaja:

(1) za regulaciju predaje toplotne energije i uređaja za merenje predate toplotne energije, a gde postoji i potrošne tople vode zgradi,

(2) za merenje predate toplotne energije, a gde postoji i potrošne tople vode u svaki deo zgrade,

(3) za kontrolisanu regulaciju predaje toplotne energije na svakom pojedinom grejnom telu;

2) prilikom uspostavljanja novog priključka, u smislu povezivanja postojeće zgrade na daljinski sistem grejanja:

(1) na delu instalacije distributivnog sistema, a neposredno ispred mesta povezivanja sa unutrašnjim grejnim instalacijama zgrade, ugrade,

- uređaje za merenje predate toplotne energije u zgradi, a gde postoji i za merenje potrošne tople vode,

- uređaje za automatsku regulaciju predaje toplotne energije zgradi;

(2) izvrše kontrolu ispravnosti svih već ugrađenih mernih uređaja za merenje predate toplotne energije u zgradi, a gde postoji i uređaja za merenje potrošne tople vode zgradi;

3) za zgrade već priključene na sistem daljinskog grejanja, koje se toplotnom energijom snabdevaju iz toplotno predajne stanice, neposredno ispred mesta povezivanja sa unutrašnjim grejnim instalacijama zgrade:

(1) ugrade uređaje za merenje predate toplotne energije u zgradi, a gde postoji i uređaje za merenje za potrošne tople vode,

(2) ugrade uređaj za automatsku regulaciju predate toplotne energije zgradi,

(3) vrše redovnu kontrolu ispravnosti ugrađenih uređaja za merenje predate toplotne energije u zgradi, a gde postoji i uređaja za merenje potrošne tople vode i o tome vode evidenciju;

4) za zgrade već priključene na sistem daljinskog grejanja, na zahtev vlasnika zgrade, odnosno dela zgrade, koja je jedno merno mesto obezbede ponudu za izradu tehničke dokumentacije za ugradnju i rekonstrukciju termotehničkih instalacija, a naročito za opremanje instalacije sistema daljinskog grejanja uređajima za merenje predate toplotne energije, za svaki deo zgrade, kao i uređajima za kontrolisanu regulaciju predaje toplotne energije na svakom pojedinom grejnom telu, osim ukoliko bi opremanje grejne instalacije bilo tehnički neizvodljivo ili, u odnosu na dugoročno procenjenu uštedu energije, prouzrokovalo veće troškove od troškovno-opravdanog nivoa obračunate u skladu sa propisom iz člana 38. stav 3. ovog zakona.

Uređaji za regulaciju predaje toplotne energije za grejanje prostora, a gde postoji i uređaji za merenje predate toplotne energije za zagrevanje potrošne tople vode iz stava 1. ovog člana u zgradama koje se prvi put priključuju na sistem za daljinskog grejanja treba da imaju funkciju automatskog očitavanja podataka.

Uređaji za regulaciju predaje toplotne energije za grejanje prostora, a gde postoji i uređaji za merenje predate toplotne energije za zagrevanje potrošne tople vode iz stava 1. ovog člana u zgradama u kojima se vrši njihova zamena, treba da imaju funkciju automatskog očitavanja podataka, osim ukoliko bi zamena ovakvim uređajima bila tehnički neizvodljiva ili, u odnosu na dugoročno procenjenu uštedu energije, prouzrokovala veće troškove od troškovno-optimalnog nivoa, obračunate u skladu sa propisom iz člana 38. stav 3. ovog zakona.

Uređaji za merenje i regulaciju predaje toplotne energije za grejanje prostora, a gde postoji i uređaji za merenje predate toplotne energije za zagrevanje potrošne tople vode iz stava 1. ovog člana u zgradama postavljaju se na mestu primopredaje isporučene toplotne energije od strane distributera toplotne energije.

Troškove nabavke i ugradnje uređaja iz stava 1. tačka 2) i 3) ovog člana snosi krajnji kupac.

Elementi za obračun isporučene toplotne energije

Član 52.

Snabdevač toplotnom energijom dužan je da, u skladu sa metodologijom za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, donetom u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, utvrđuje cene snabdevanja toplotnom energijom krajnjih kupaca.

Snabdevač iz stava 1. ovog člana je cene snabdevanja krajnjih kupaca toplotne energije utvrđuje uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Snabdevač iz stava 1. ovog člana dužan je da prilikom utvrđivanja mesečnog obračuna za isporučenu toplotnu energiju obračuna stvarno izmerenu isporučenu količinu toplotne energije zgradi ili krajnjem kupcu, ako su krajnjim kupcima instalirani merni uređaji.

Informisanje krajnjih kupaca o njihovoj potrošnji

Član 53.

Snabdevači koji snabdevaju krajnje kupce električnom energijom i prirodnim gasom po ugovoru o potpunom snabdevanju, dužni su da uz ili na računu za isporučenu energiju, za svaki obračunski period, osim podataka koji su obavezni sadržaj računa za naplatu isporučene električne energije ili prirodnog gasa saglasno odredbama zakona kojim se uređuje oblast energetike i odgovarajućim podzakonskim aktima, krajnjem kupcu pruže informacije o: ukupnoj količini energije koja je isporučena krajnjem kupcu u tom obračunskom periodu i mesečnim potrošnjama energije tokom 12 prethodnih meseci; cenama po elementima za obračun; prosečnoj ceni energije za tog kupca u tom obračunskom periodu; odnosu isporučene količine energije u obračunskom periodu i u kalendarski istom obračunskom periodu prethodne godine; odnosu količine energije koja je krajnjem kupcu isporučena i prosečne količine energije koja se isporučuje krajnjim kupcima iste kategorije; kontaktu i elektronskoj adresi na kojoj krajnji kupac ili organizacija za zaštitu krajnjih potrošača može da dobije informacije o dostupnim merama za povećanje energetske efikasnosti i spisku mera koje može da preduzme u cilju uštede energije; kao i o drugim podacima koji mogu biti od značaja za efikasno korišćenje energije (npr. indikator specifične potrošnje energije).

Snabdevači koji snabdevaju krajnje kupce toplotnom energijom dužni su da jednom mesečno uz ili na računu za isporučenu energiju krajnjem kupcu pruže informacije o: ukupnoj količini energije koja je isporučena krajnjem kupcu u obračunskom periodu i mesečnim potrošnjama energiji tokom 12 prethodnih meseci; odnosu isporučene količine energije u obračunskom periodu i u kalendarski istom obračunskom periodu prethodne godine; prosečnoj ceni energije za tog kupca u tom obračunskom periodu, cenama po elementima za obračun utrošene energije, odnosu količine energije koja je krajnjem kupacu isporučena i prosečne količine energije koja se isporučuje krajnjim kupcima iste kategorije; korišćenoj mešavini goriva i s tim u vezi godišnjoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte (za sistema sa ukupnom nazivnom ulaznom toplotnom snagom većom od 20 MW); primenjenim porezima; mogućnosti ulaganja pravnog leka na obračun; kontaktu i elektronskoj adresi na kojoj krajnji kupac ili organizacija za zaštitu krajnjih potrošača može da dobije informacije o dostupnim merama za povećanje energetske efikasnosti i spisku mera koje može da preduzme u cilju uštede energije; kao i o drugim podacima koji mogu biti od značaja za efikasno korišćenje energije (npr. indikator specifične potrošnje energije).

Odredba stava 2. ovog člana shodno se primenjuje prilikom ispostavljanja računa za vodu, a gde postoji i potrošnu toplu vodu.

Snabdevači iz st. 1-3. ovog člana, kao i lice o koje ispostavlja račun za vodu iz stava 3. ovog člana, dužni su da, na zahtev krajnjeg kupca, dostavljaju račune za isporučenu energiju, a gde postoji i potrošnu toplu vodu i/ili vodu i u elektronskom obliku, bez dodatnih troškova.

Sadržina računa u elektronskom obliku iz stava 4. ovog člana mora biti u formatu koji dozvoljava preuzimanje i obradu podataka, koja mogućnost treba da bude navedena na računu i mora biti identična sadržini računa koji se ispostavlja u štampanom obliku.

Snabdevači iz st. 1. i 2. ovog člana i lice koje ispostavlja račun za vodu, dužni su da podatke o merenju, potrošnji i troškovima za predate električne energije, toplotne energije, prirodnog gasa i/ili vodu u javnim zgradama, odnosno u javnom osvetljenju unose jednom mesečno u ISEM.

VIII. ENERGETSKA EFIKASNOST ENERGETSKIH OBJEKATA

Minimalni zahtevi energetske efikasnosti energetskih objekata

Član 54.

Novi i rekonstruisani energetski objekti moraju da ispunjavaju minimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti u zavisnosti od vrste i/ili snage, odnosno veličine sistema (minimalni stepen korisnosti i drugo), u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

Pod energetskim objektima iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se postrojenja za proizvodnju električne energije, toplotne energije, za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, koja imaju snagu 1 MW i više, koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu i služe radi obavljanja energetske delatnosti ili u industriji, kao i sistemi i delovi sistema za prenos i distribuciju električne energije, za distribuciju toplotne energije.

Vlada, na predlog Ministra bliže propisuje minimalne zahteve energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju novi i rekonstruisani energetski objekti iz stava 1. ovog člana.

Elaborat o energetskoj efikasnosti energetskog objekta

Član 55.

Podnosilac zahteva za dobijanje energetske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, dužan je da uz zahtev priloži eleborat o energetskoj efikasnosti energetskog objekta za one energetske objekte za koje se izdaje energetska dozvola.

Ukoliko se za energetski objekat ne izdaje energetske dozvola, podnosilac zahteva je dužan da eleborat o energetskoj efikasnosti energetskog objekta priloži uz zahtev za dobijanje građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje građevinskih radova, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.

U slučaju rekonstrukcije energetskih objekata podnosilac zahteva je dužan da eleborat o energetskoj efikasnosti energetskog objekta iz stava 1. i 2. ovog člana, priloži uz zahtev za dobijanje građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje građevinskih radova, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.

Eleboratom iz st. 1-3. ovog člana dokazuje se da će planirani stepen korisnosti energetskih objekata biti jednak ili veći od vrednosti propisane aktom Vlade iz člana 54. stav 3. ovog zakona.

Za energetski objekat za proizvodnju toplotne ili električne energije snage 5 MW i više, elaborat iz st. 1-3. ovog člana, mora da sadrži i tehno-ekonomsku analizu u slučaju kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije u energetskom objektu.

Ministar bliže propisuje sadržinu elaborata iz st. 1-3. ovog člana, kao i tehno-ekonomske analize iz stava 5. ovog člana.

Izrada elaborata o energetskoj efikasnosti energetskog objekta

Član 56.

Elaborat iz člana 55. ovog zakona izrađuje pravno lice ili preduzetnik koji izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju/rekonstrukciju energetskog objekta iz člana 55. stav 1. ovog zakona.

Izveštaj o termotehničkim ispitivanjima

Član 57.

Investitor je dužan da u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata, u toku probnog rada koji ne može trajati kraće od šest meseci, a kao uslov za izdavanje upotrebne dozvole, izradi izveštaj o termotehničkim ispitivanjima kojim se utvrđuje se da li energetski objekat u izvedenom stanju ispunjava zahtev o propisanoj minimalnoj energetskoj efikasnosti koji je naveden u elaboratu iz člana 55. st. 1-3. ovog zakona, odnosno da li je stepen korisnosti postrojenja jednak ili veći od vrednosti za nove ili rekonstruisane energetske objekte:

1)         za proizvodnju električne energije ili toplotne energije, koja imaju snagu 5 MW i više i koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu i

2)         za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije koja imaju toplotnu ili električnu snagu 5 MW i više i koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu.

 Izveštaj iz stava 1. ovog člana izrađuje telo za ocenjivanje usaglašenosti akreditovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast akreditacije.

Ministar će propisati vrstu ispitivanja za utvrđivanje stepena korisnosti iz izveštaja o termotehničkim ispitivanjima za nova ili rekonstruisana postrojenja iz stava 1. ovog člana.

IX. NEFINANSIJSKI PODSTICAJI ZA VISOKOEFIKASNU KOGENERACIJU I NOVE UČESNIKE NA TRŽIŠTU ENERGIJE

Pristup sistemu za visokoefikasnu kogeneracijsku jedinicu i nove učesnike na tržištu energije

Član 58.

Operator prenosnog i distributivnog sistema električne energije je dužan da prioritetno preuzima električnu energiju proizvedenu u visokoefikasnoj kogeneraciji, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje oblast energetike.

Operator prenosnog i distributivnog sistema električne energije, treba da omogući svim korisnicima sistema, uključujući i pružaoce usluge "odgovor potrošnje" i agregatore, ravnopravno učešće na balansnom tržištu i u obezbeđenju pomoćnih usluga na nediskriminatorni način, uvažavajući njihove tehničke mogućnosti i ograničenja i u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Operatori prenosnog i distributivnog sistema električne energije iz stava 1. ovog člana, obezbeđuju prioritetni pristup sistemu visokoefikasnoj kogeneraciji kako bi se osigurao kontinuitet u snabdevanju toplotom/toplotnom energijom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Ministar propisuje Metodologiju za utvrđivanje efikasnosti kogeneracije.

Uslovi za priključnje visokoefikasne kogeneracijske jedinice

Član 59.

Operator prenosnog, odnosno transportnog i distributivnog sistema električne energije i prirodnog gasa i operator zatvorenog distributivnog sistema električne energije, u svojim pravilima o radu sistema utvrđuju posebne tehničke uslove za priključenje visokoefikasne kogeneracijske jedinice, uključujući male i mikro kogeneracijske jedinice, na energetske sisteme kojima upravljaju.

Distributer toplotne energije dužan je da u skladu sa tehničkim i drugim propisima izda uslove i u skladu sa njima dozvoli priključenje na distributivni sistem toplotne energije visokoefikasnu kogeneracijsku jedinicu.

Garancije porekla za visokoefikasnu kogeneraciju

Član 60.

Visokoefikasna kogenracijska jedinica ima pravo na garancije porekla.

Operator prenosnog sistema izdaje garanciju porekla za električnu energiju proizvedenu u elektranama sa visokoefikasnom kogeneracijom.

Na postupak izdavanja garancije porekla za električnu energiju proizvodenu u elektranama sa visokoefikasnom kogeneracijom primenjuju se pravila za izdavanje garancije porekla za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike/korišćenja obnovljivih izvora energije.

Vlada, na predlog ministarstva, bliže propisuje sadržinu garancije porekla za električnu energiju proizvedenu u elektranama sa visokoefikasnom kogeneracijom, koja uključuje i elemente garancije porekla u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike/korišćenja obnovljivih izvora energije.

Ministar bliže propisuje opšte principe za proračun električne energije proizvedene u kogeneraciji.

Analiza potencijala za visokoefikasnu kogeneraciju i mogućnost korišćenja efikasnog daljinskog grejanja

Član 61.

Ministarstvo će izraditi analizu potencijala za visokoefikasnu kogeneraciju i mogućnost korišćenja efikasnog daljinskog grejanja/hlađenja i dostaviti je i ažurirati u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama.

Jedinica lokalne samouprave pruža podršku Ministarstvu u izradi analize iz stava 1. ovog člana.

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora kao mera energetske efikasnosti

Član 62.

Merom efikasnog korišćenja energije, u smislu ovog zakona, smatra se i proizvodnja električne odnosno toplotne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije, pod uslovom da se proizvedena električna, odnosno toplotna energija koristi na mestu proizvodnje.

X. OBAVEZE KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA

Opšta obaveza o primenie mera energetske efikasnosti

Član 63.

Svi korisnici javnih sredstava, dužni su da preduzimaju pojedinačne mere energetske efikasnosti u objektima koje oni koriste odnosno, u okviru obavljanja svojih nadležnosti i delatnosti, sprovodeći pre svega ekonomski opravdane mere energetske efikasnosti koje stvaraju najveće energetske uštede u najkraćem vremenskom periodu.

Mere energetske efikasnosti za korisnike javnih sredstava iz stava 1. ovog člana, pored aktivnosti usmerenih na povećanje efikasnog korišćenja energije, obuhvataju i upoznavanje zaposlenih sa merama efikasnog korišćenja energije i načinima njihove primene i uspostavljanje i primenu kriterijuma efikasnog korišćenja energije pri nabavci roba i usluga.

Zahtevi u postupku javne nabavke dobara i usluga

Član 64.

Naručioci javne nabavke utvrđeni zakonom kojim se uređuje postupak javne nabavke dužni su da prilikom izrade tehničke specifikacije, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora, u postupku javne nabavke dobara ili usluga, kao i prilikom dodele ugovora primenjuju zahteve u pogledu energetske efikasnosti, u meri u kojoj to troškovno isplativo, ekonomski opravdano, održivo u širem smislu, tehnički izvodljivo i obezbeđuje dovoljnu konkurentnost.

Ministar propisuje zahteve za postupak javne nabavke proizvoda i usluga iz stava 1. ovog člana.

Zahtevi kod kupovine ili zakupa objekata

Član 65.

Korisnici javnih sredstava, dužni su da prilikom kupovine ili zakupa zgrada ili delova zgrada, utvrđuju zahteve za odabir ponude na način da svojstva ovih nepokretnosti ispunjavaju visok stepen svojstava energetske efikasnosti sve dok je to troškovno isplativo, ekonomski opravdano, održivo u širem smislu, tehnički izvodljivo i obezbeđuje dovoljnu konkurentnost, kao i da je u skladu sa propisima kojima se uređuju minimalni zahtevi energetskih svojstava zgrada i uslovi, sadržina i način izdavanja sertifikata o eneretskim svojstvima zgrada.

Korisnici javnih sredstava u postupku kupovine ili zakupa zgrada ili delova zgrada ne moraju ispuniti uslove iz stava 1. ovog člana, ukoliko je namena kupovine ili zakupa:

1)         sanacija zgrade ili dela zgrade ili rušenje zgrade;

2)         ponovna prodaja zgrade ili dela zgrade, a ne njeno korišćenje za potrebe samog korisnika;

3)         očuvanje zgrade kao zaštićenog kulturnog dobra.

XI. UŠTEDE ENERGIJE U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU

Praćenje ušteda energije u drumskom saobraćaju

Član 66.

Ministarstvo utvrđuje i prati uštede energije u drumskom saobraćaju na osnovu indikatora potrošnje energije.

Ministar propisuje metodologiju za proračun indikatora potrošnje energije iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u okviru centralnog informacionog sistema koji obezbeđuje Agencija za bezbednost saobraćaja u skladu sa propisom o bezbednosti saobraćaja na putevima, omogućuje Ministarstvu pristup podacima za proračun indikatora iz stava 1. ovog člana.

Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove propisuje vrstu podataka iz stava 3. ovog člana i način na koji Ministarstvo pristupa tim podacima.

XII. ENERGETSKO OZNAČAVANjE I ZAHTEVI U POGLEDU EKO-DIZAJNA

Energetsko označavanje proizvoda

Član 67.

Proizvodi koji utiču na potrošnju energije za koje su propisani zahtevi u pogledu u energetskog označavanja mogu se staviti na tržište i/ili pustiti u rad samo ako imaju oznaku energetske efikasnosti, kao i ako ispunjavaju druge zahteve propisane ovim zakonom tehničkim i drugim propisima.

Vlada bliže uređuje obaveze isporučioca proizvoda, i prodavca u pogledu energetskog označavanja proizvoda, koje se odnose na: sadržaj energetske oznake, njenog ispravnog postavljanja i tačnosti podataka na oznaci, korišćenje reklasiranih oznaka energetske efikasnosti i druge uslove kojima se obezbeđuje primena zahteva energetskog označavanja za proizvode iz stava 1. ovog člana.

Ministar donosi tehničke propise kojima se propisuju zahtevi energetskog označavanja proizvoda, bliže se utvrđuju obaveze isporučilaca proizvoda i prodavaca, definišu se merne metode, postupak provere usaglašenosti proizvoda sa zahtevima energetskog označavanja u svrhu tržišnog nadzora, postupak određivanja klase energetske efikasnosti, izgled dizajn i format energetske oznake, listu sa podacima, sadržaj tehničke dokumentacije, informacije koje je potrebno obezbediti prilikom u vizuelnog oglašavanja u tehničkim i promotivnim materijalima prilikom prodaje na daljinu i u telemarketingu, informacije koje je potrebno obezbediti u slučaju prodaje na daljinu preko interneta, kao i druge zahteve u vezi energetskog označavanja za pojedine vrste proizvoda.

Isporučilac proizvoda ne sme staviti na tržište proizvode koji su dizajnirani tako da se svojstva modela automatski menjaju u uslovima ispitivanja s ciljem postizanja povoljnijeg nivoa za bilo koji od parametara navedenih u relevantnom tehničkom propisu ili uključenih u bilo koji od dokumenata koji se prilaže uz proizvod.

Podsticaji za pojedine energetski označane proizvode

Član 68.

Vlada na predlog Ministra može utvrditi podsticaje za proizvode koji pripadaju najvišim dvema klasama energetske efikasnosti koje imaju proizvodi koji su najviše zastupljeni na tržištu ili pripadaju višim klasama energetske efikasnosti za proizvode iz člana 67. stav 3. ovog zakona.

Energetsko označavanje pneumatika

Član 69.

Pneumatici klase "C1", "C2" i "C3" (u daljem tekstu: pneumatici), za koje su propisani zahtevi u pogledu u energetskog označavanja mogu se staviti na tržište samo ako imaju energetsku oznaku, kao i ako ispunjavaju druge zahteve propisane ovim zakonom tehničkim i drugim propisima.

Ministar donosi tehnički propis kojim se propisuju zahtevi energetskog označavanja pneumatika, bliže se utvrđuju obaveze isporučilaca i prodavaca pneumatika, obaveze isporučilaca i prodavaca motornih vozila, definišu se merne metode, postupak provere usaglašenosti pneumatika sa zahtevima energetskog označavanja u svrhu tržišnog nadzora, postupak određivanja klase energetske efikasnosti pneumatika, izgled dizajn i format energetske oznake, listu sa podacima, sadržaj tehničke dokumentacije, informacije koje je potrebno obezbediti prilikom u vizuelnog oglašavanja u tehničkim i promotivnim materijalima prilikom prodaje na daljinu i u telemarketingu, informacije koje je potrebno obezbediti u slučaju prodaje na daljinu preko interneta, postupak usklađivanja laboratorija za merenje otpora kotrljanja, kao i druge zahteve u vezi energetskog označavanja za pojedine vrste pneumatika.

Isporučilac pneumatike ne sme staviti na tržište pneumatike koji imaju druge oznake, simbole ili natpise koji nisu u skladu sa propisom iz stava 2. ovog člana i za koje je verovatno da bi zavarali ili zbuniti kupce.

Eko-dizajn

Član 70.

Proizvodi koji utiču na potrošnju energije za koje su propisani opšti i/ili posebni zahtevi u pogledu eko-dizajna mogu se staviti na tržište i/ili puštanje u rad samo ako ispunjavaju propisane zahteve.

Vlada bliže uređuje obaveze proizvođača, njegovog zastupnika, odnosno uvoznika u pogledu eko-dizajna, postupak ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa zahtevima eko-dizajna, pretpostavku usaglašenosti, deklaraciju usaglašenosti, znak usaglašenosti i druge uslove kojima se obezbeđuje primena zahteva eko-dizajna za proizvode iz stava 1. ovog člana.

Ministar donosi tehničke propise (mere za sprovođenje) kojima se propisuju opšti i/ili posebni zahtevi eko-dizajna, način ocenjivanja usaglašenosti, kao i postupak provere usaglašenosti proizvoda sa zahtevima eko-dizajna u svrhu tržišnog nadzora, za pojedine vrste proizvoda.

Harmonizovani Standardi koji se koriste u propisima o energetskom označavanju proizvoda i eko-dizajnu

Član 71.

Ministar sastavlja spisak srpskih standarda ili tehničkih specifikacija za proizvode na koje se odnose čl. 67., 69. i 70. ovog zakona.

Spisak iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

XIII. FINANSIRANjE, PODSTICAJNE I DRUGE MERE EFIKASNOG KORIŠĆENjA ENERGIJE

1.         Finansiranje efikasnog korišćenja energije

Predmet finansiranja

Član 72.

Predmet finansiranja efikasnog korišćenja energije je primena mera efikasnog korišćenja energije, kao i poslova u oblasti efikasnog korišćenja energije koji se finansiraju ili sufinansiraju u skladu sa ovim zakonom.

Poslovi iz stava 1 ovog člana, jesu poslovi koji se odnose realizaciju aktivnosti, a naročito za:

1) primenu mera u cilju efikasnog korišćenja energije u sektorima proizvodnje, prenosa, distribucije i potrošnje energije;

2) podsticanje razvoja sistema energetskog menadžmenta;

3) promovisanje i sprovođenje energetskih pregleda objekata/zgrada, proizvodnih procesa i usluga;

4) izgradnju mikro-kogeneracijskih jedinica, a investitor toplotnu i električnu energiju koristi isključivo na mestu proizvodnje;

5) podsticanje razvoja energetskih usluga na tržištu Republike Srbije;

6) podsticanje upotrebe obnovljivih izvora energije za proizvodnju električne i toplotne energije za sopstvene potrebe;

7) podizanje svesti o značaju i efektima sprovođenja mera enegetske efikasnosti;

8) ostale aktivnosti koje za cilj imaju efikasnije korišćenje energije.

Sredstva za finansiranje

Član 73.

Sredstva za finansiranje poslova iz člana 72. ovog zakona obezbeđuju se iz:

1) budžeta Republike Srbije;

2) budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;

3) naknada za unapređenje energetske efikasnosti;

4) fondova Evropske unije i drugih međunarodnih fondova;

5) donacija, poklona, priloga, pomoći i slično;

6) kredita međunarodnih finansijskih institucija;

7) drugih izvora u skladu sa zakonom.

Sredstva iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti samo za namene određene ovim zakonom.

Finansiranje na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

Član 74.

Nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave svojim aktom može utvrditi posebne finansijske i druge podsticaje, osnivanje budžetskih fondova kao i korišćenje sredstava iz postojećih sopstvenih fondova za realizaciju projekata i drugih aktivnosti za efikasno korišćenje energije na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom i propisima koji regulišu rad ovih organa.

O svojim aktivnostima u smislu stava 1. ovog člana, nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave dužan je da u cilju vođenja nacionalne evidencije obavesti Ministarstvo i na zahtev Ministra dostavi informacije o sprovedenim aktivnostima.

Poreske, carinske i druge olakšice

Član 75.

Za pravna i fizička lica koja primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju u promet proizvode koji doprinose efikasnijem korišćenju energije mogu se utvrditi poreske, carinske i druge olakšice, pod uslovima i u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuju porezi, carine i druge dažbine.

2. Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

Osnivanje

Član 76.

Za obavljanje izvršnih i stručnih poslova koji se odnose na finansiranje poslova efikasnog korišćenja energije u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona i primene mera energetske efikanosti, obrazuje se Uprava za energetsku efikasnost (u daljem tekstu: Uprava), kao organ uprave u sastavu Ministarstva i utvrđuje njena nadležnost.

Sedište Uprave je u Beogradu.

Uprava ima svojstvo pravnog lica.

Uprava ima svoj račun.

Poslovni prostor, opremu i druga sredstva za početak rada Uprave obezbeđuje Vlada, iz imovine kojom raspolaže.

Upravom rukovodi direktor, koga postavlja Vlada na period od pet godina, na predlog ministra prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika i nameštenika.

Poslovi

Član 77.

Uprava obavlja sledeće poslove:

1)         priprema predlog godišnjeg programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti, u skladu sa osnovnim aktima politike energetske efikanosti o drugim aktima i propisima člana 4. stav 1. ovog zakona (daljem tekstu: Program), koje Ministarstvo podnosi Vladi radi donošenja;

2)         priprema predloge projekata i sprovodi projekte energetske efikasnosti koji se finansiraju sredstvima Evropske unije, drugih međunarodnih fondova i bilateralnih donacija;

3)         učestvuje u pripremi međunarodnih sporazuma iz oblasti energetske efiaksnosti;

4)         sprovodi sve aktivnosti u vezi sa dodelom sredstva podsticaja za sprovođenje mera energetske efikasnosti i druge aktivnosti radi podsticanja energetske efikasnosti, a naročito: priprema i organizacija sprovođenja javnih poziva, pregled prijava, utvrđivanje osnova za realizaciju dodele sredstava, utvrđivanje korisnika kojima se sredstva dodeljuju i drugo;

5)         prati realizaciju ostvarenih ušteda energije i smanjenje emisija o SO2 ostvarenih sprovođenjem podsticanih aktivnosti, kao i efekte podsticaja i o tome izveštava Vladu;

6)         preko Ministarstva izveštava Vladu o realizaciji godišnjeg programa finansiranja mera politike energetske efikasnosti i za sufinansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u javnom i stambenom sektoru;

7)         učestvuje u pripremi Akcionog plana i propisa iz oblasti energetske efikasnosti, koje pripremaju Ministarstvo i Ministarstvo nadležno za oblast građevinarstva;

8)         zaključuje ugovore sa trećim licima;

9)         učestvuje u pripremi stručnih mišljenja iz oblasti energetske efikasnosti;

10)       učestvuje u donošenju Programa podizanja svesti iz oblasti energetske efikasnosti iz člana 12. ovog zakona;

11)       organizuje sprovođenje aktivnosti na podizanju svesti, obuka iz oblasti energetske efikasnosti i podržava druge izvođače takvih aktivnosti;

12)       pružanje informacija o mogućnostima finansijske podrške za primenu mera energetske efikastnosti;

13)       organizuje pružanje informacija i saveta o mogućnostima primene mera energetske efikasnosti, načinu realizacije energetskih usluga i o značaju i mogućnostima sprovođenja energetskih pregleda;

14)       priprema posebne programe za primenu mera energetske efikasnosti kod energetski ugroženih i drugih kupaca radi smanjenja energetskog siromaštva;

15)       obavlja poslove u vezi sa evidencijom obveznika, obračunom i plaćanjem naknade za unapređenje energetske efikanost u skladu sa zakonom kojim se uređuju naknade za korišćenje javnih dobara i aktima donetim na osnovu ovog zakona;

16)       obavlja i druge poslove utvrđene ovim zakonom.

Sredstva za rad

Član 78.

Sredstva za obavljanje poslova Uprave obezbeđuju se:

1) iz aproprijacija u budžetu Republike Srbije za tekuću godinu;

2) naknade za unapređenje energetske efikasnosti, koja se nakon usvajanja Budžeta Republike Srbije uplaćuju mesečno do petog u mesecu za prethodni mesec;

3) donacija i kredita;

4) iz ušteda energije ostvarenih primenom mera energetske efikasnosti koje su finansirane od strane Uprave;

4) drugih izvora.

Vlada, na predlog Ministarstva, donosi godišnji program iz člana 77. stav 1. tačka 1) ovog zakona, koji sprovodi Uprava u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Visina limita apropijacija iz tačke 1 ovog člana za narednu godinu određuje se u visini uplaćenih naknada u tekućoj godini za unapređenje energetske efikasnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast naknada za korišćenje javnih dobara.

Raspodela sredstava

Član 79.

Sredstva kojima raspolaže za primenu mera energertske efikasnosti, Uprava dodeljuje korisnicima, a na osnovu javnih poziva koje objavljuje.

Korisnici sredstava iz stava 1. ovog člana su:

1)         pravna i fizička lica sa sedištem ili prebivalištem na teritoriji Republike Srbije;

2)         državni organi i organizacije, kao i

3)         jedinice lokalne samouprave i/ili gradske opštine, koji ispunjavaju uslove za dodelu sredstava na osnovu javnog poziva ili na drugi način u skladu sa propisima.

Uz zahtev za dobijanje sredstava Uprave, za finansiranje investicionih projekata unapređenja energetske efikasnosti postojećih energetskih objekata, tehnoloških i proizvodnih procesa ili usluga, prilaže se izveštaj o izvršenom energetskom pregledu, odnosno za zgrade izveštaj o obavljenom energetskom pregledu za postojeće stanje i elaborat energetske efikasnosti zgrada za novo stanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.

U roku od 12 meseci po završetku projekta za koji su odobrena sredstva Uprave iz stava 3. ovog člana, korisnici sredstava su dužni da sprovedu energetski pregled objekta, tehnoloških i proizvodnih procesa, usluga ili zgrada i Upravi dostave izveštaj o izvršenom energetskom pregledu u skladu sa ovim zakonom, kojim se izveštava o ostvarenoj uštedi energije i smanjenju količine emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ministar propisuje bliže uslove za raspodelu i korišćenje sredstava iz stava 1. ovog člana, način raspodele tih sredstava, način praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i kriterijume pod kojima korisnici sredstava mogu biti izuzeti od obaveze vršenja energetskog pregleda iz st. 3. i 4. ovog člana.

Korišćenje sredstava

Član 80.

Korišćenje sredstava kojima raspolaže Uprava vrši se u skladu sa godišnjim programom iz člana 77. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Korisnik sredstava iz stava 1. ovog člana, dužan je da dodeljena sredstva koristi namenski, na način i u rokovima utvrđenim ugovorom o korišćenju sredstava (u daljem tesktu: Ugovor).

Ako korisnik sredstava dodeljena sredstva ne koristi na način i za svrhu utvrđenu Ugovorom, dužan je da u slučaju nenamenskog korišćenja sredstava odgovara u skladu sa Ugovorom i zakonom.

Saradnja sa drugim domaćim i međunarodnim telima

Član 81.

U skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima Uprava sarađuje sa relevantnim telima drugih država, kao i sa drugim međunarodnim organima i organizacijama u cilju:

1)         pribavljanja sredstava za realizaciju mera energetske efikasnosti;

2)         promociju energetskih usluga;

3)         razmenu najbolje međunarodne prakse iz oblasti energetske efikasnosti;

4)         unapređenje svog rada u skladu sa pozitivnim međunarodnim iskustvima i standardima.

XIV. NADZOR

1. Nadzor nad sprovođenjem zakona

Član 82.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

2. Inspekcijski nadzor

Član 83.

Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko elektroenergetskog inspektora, energetskog inspektora i inspektora opreme pod pritiskom (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog zakonom.

Autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog člana na teritoriji autonomne pokrajine.

Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši i ministarstvo nadležno za poslove zaštite od požara i eksplozija, kao i ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, u skladu sa posebnim zakonom.

Član 84.

Inspektor je samostalan u svom radu u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonom i drugim propisima i za svoj rad je lično odgovoran.

Niko ne sme korišćenjem službenog položaja ili na drugi način onemogućavati ili ometati inspektora u obavljanju inspekcijskog nadzora i preduzimanju mera i radnji na koje je ovlašćen.

Inspektor ima legitimaciju kojom dokazuje identitet i ovlašćenja propisana zakonom.

Na sadržinu, vrstu, oblik, postupak i sprovođenje inspekcijskog nadzora, kao i na ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru koje nisu uređene ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona i drugih propisa kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Član 85.

U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor ima pravo i dužnost da vrši kontrolu:

1) da li je obveznik sistema imenovao energetskog menadžera, da li je izradio i dostavio Ministarstvu godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije i doneo program i plan energetske efikasnosti u skladu sa ovim zakonom;

2) da li lice koje obavlja poslove energetskih menadžera ima odgovarajuću licencu;

3) da li je obveznik sistema izvršio energetski pregled u propisanom roku;

4) da li je energetski pregled sprovelo pravno lice koje je u skladu sa ovim zakonom može da sprovodi energetski pregled;

5) da li se izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu arhivira i čuva na propisan način;

6) da li je izrađen eleborat o energetskoj efikasnosti za postrojenja i sisteme iz člana 55. ovog zakona kojim se dokazuje da su ispunjeni minimalni zahtevi energetske efikasnosti.

3. Ovlašćenja inspektora

Član 86.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima ovlašćenje da:

1) naloži da se utvrđene nepravilnosti i nedostaci otklone u roku koji odredi;

2) naloži sprovođenje energetskog pregleda i

3) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa odredbama koje su propisane ovim zakonom.

Član 87.

Pravno ili fizičko lice kome je rešenjem inspektora naloženo otklanjanje nedostataka i nepravilnosti dužno je da pismeno obavesti inspektora o otklanjanju nedostataka i nepravilnosti u roku koji je određen rešenjem.

Član 88.

Inspektor ne može da priprema ili da učestvuje u izradi tehničke dokumentacije i vršenju kontrole tehničke dokumentacije za projekte povećanja energetske efikasnosti nad kojima vrši inspekcijski nadzor i da vrši stručni nadzor u realizaciji projekata povećanja energetske efikasnosti nad kojima vrši inspekcijski nadzor.

Član 89.

Inspektor ne može da priprema ili učestvuje u izradi programa i planova energetske efikasnosti, kao i izveštaja energetskih menadžera obveznika sistema nad kojima vrši inspekcijski nadzor.

Član 90.

Pravno lice, odnosno preduzetnik je dužan da omogući inspektoru nesmetano izvršavanje inspekcijskog nadzora, da mu dozvoli ulazak u objekte koji su predmet inspekcijskog nadzora, kao i da mu stavi na raspolaganje i obezbedi uvid u sve zahtevane podatke, dokumenta i izveštaje potrebne za vršenje inspekcijskog nadzora koje inspektor nije mogao da pribavi po službenoj dužnosti.

Član 91.

Na rešenje inspektora može se izjaviti žalba Ministru, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Žalba odlaže izvršenje rešenja, osim kada se radi o preduzimanju hitnih mera.

4. Tržišni nadzor

Član 92.

Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona koje se odnose na energetsko označavanje i eko-dizajn proizvoda koji utiču na potrošnju energije vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora, odnosno organi nadležni za nadzor nad sprovođenjem propisa koji se odnose na tehničke zahteve za proizvode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor, ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Organi iz stava 1. ovog člana postupaju u skladu sa opštim zahtevima i programom tržišnog nadzora i preduzimaju potrebne mere tržišnog nadzora.

Član 93.

Ako se utvrdi da proizvod iz člana 67. ovog zakona i koji se koristi u skladu sa namenom, ne zadovoljava propisane zatheve energetskog označavanja, isporučilac ili prodavac imaju obavezu da usklade proizvod sa tim zahtevima.

Ako tržišni inspektor ima osnova da veruje da energetski označen proizvod iz člana 67. i 69. predstavlja rizik sa aspekta zaštite javnog interesa koji se tiče zaštite životne sredine i/ili zaštite potrošača, on sprovodi postupak ocenjivanja proizvoda kojim su obuhvaćeni svi zahtevi za energetsko označavanje koji su relevantni za rizik i propisani podzakonskim aktima iz člana 67. st. 2. i 3. i člana 69. stav 2. ovog zakona, a isporučilac proizvoda i/ili prodavac su dužni da sarađuju sa tržišnim inspektorom u svrhu ocenjivanja, ukoliko on proceni da je potrebno.

Ako tržišni inspektor tokom evaluacije proizvoda iz stava 2. ovog člana utvrdi da proizvod nije usaglašen sa zahtevima iz podzakonskih akata iz člana 67. stav 2. i 3. i člana 69. stav 2. ovog zakona, on bez odlaganja zahteva od isporučioca proizvoda ili prodavca da preduzme sve odgovarajuće korektivne mere kako bi proizvod postao usaglašen sa tim zahtevima, prema potrebi povuče proizvod s tržišta ili ga prema potrebi opozove u okviru razumnog vremenskog perioda, srazmerno prirodi rizika.

Ako isporučilac proizvoda ili prema potrebi prodavac ne preduzmu odgovarajuće korektivne mere u periodu iz stava 3. ovog člana tržišni inspektor preduzima sve odgovarajuće mere, kako bi zabranio ili ograničio raspoloživost proizvoda, povukao proizvod s tržišta ili ga opozvao.

Odluka iz stava 4. ovog člana mora biti obrazložena i odmah se saopštava stranki na koju se odnosi, uz obaveštenje o pravnom leku koji stranki stoji na raspolaganju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor.

Razmena informacija i obaveštenja o merama iz stava 4. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor.

Član 94.

Ako se utvrdi da proizvod koji ima znak usaglašenosti iz člana 70. stav 1. ovog zakona i koji se koristi u skladu sa namenom, ne zadovoljava propisane zatheve eko-dizajna, proizvođač ili njegov zastupnik imaju obavezu da usklade proizvod sa tim zahtevima.

Ako neusaglašenost ne bude otklonjena na način opisan u stavu 1. ovog člana, organ iz člana 92. stava 1. ovog zakona donosi odluku kojom ograničava ili zabranjuje stavljanje na tržište i/ili u upotrbu proizvoda, ili na drugi način osigurava da se proizvod povuče sa tržišta.

Odluka iz stava 2. ovog člana mora biti obrazložena i odmah se saopštava stranki na koju se odnosi, uz obaveštenje o pravnom leku koji stranki stoji na raspolaganju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor.

Razmena informacija i obaveštenja o merama iz stava 2. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor.

XV. KAZNENE ODREDBE

1. Privredni prestupi

Član 95.

Novčanom kaznom od 1.000.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup javno preduzeće ili drugo privredno društvo koje vrši prenos, odnosno transport i distribuciju električne energije i prirodnog gasa kao i distributeri toplotne energije, ako ne postupi po odredbama čl. 48. i 49. ovog zakona.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u javnom preduzeću ili drugom privrednom društvu koje vrši distribuciju električne energije, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Član 96.

Novčanom kaznom od 1.000.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup javno preduzeće ili drugo privredno društvo, koje vrši distribuciju toplotne energije, ako ne postupi po odredbama člana 51. ovog zakona.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u javnom preduzeću ili drugom privrednom društvu koje vrši distribuciju toplotne energije, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

2. Prekršaji

Član 97.

Odgovorno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave, kao i odgovorno lice u javnom preduzeću i drugom pravnom licu korisniku javnih sredstava koje ne dostavi podatke iz člana 9. stav 4. ovog zakona kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 98.

Odgovorno lice u državnom organu koje ne vodi registar licenciranih energetskih menadžera i energetskih savetnika, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 25.000 do 50.000 dinara (član 12. stav 1. tačka 5)).

Odgovorno lice u dražavnom organu koje ne vodi bazu podataka o izvršenim energetskim pregledima kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 25.000 do 50.000 dinara (član 23. stav 7.).

Član 99.

Odgovorno lice u nadležnom organu koje izda energetsku dozvolu za izgradnju postrojenja za proizvodnju električne energije, toplotne energije i kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, koja imaju snagu 1 MW i više i koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu, bez podnetog elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja propisane sadržine (član 55. st. 2.), ili u slučaju da se elaboratom o energetskoj efikasnosti postrojenja utvrđuje da postrojenje ne ispunjava propisane minimalne zahteve energetske efikasnosti (član 55. stav 4. u vezi sa članom 54. stav 3.), kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 100.

Odgovorno lice u nadležnom organu koje izda građevinsku dozvolu, odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje radova za rekonstrukciju postrojenja za prozvodnju električne energije, toplotne energije i za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, koja imaju snagu 1 MW ili više i koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu, kao i za izgradnju ili rekonstrukciju sistema ili delova sistema za prenos i distribuciju električne energije, odnosno za distribuciju toplotne energije, bez u propisanoj formi podnetog elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja, odnosno sistema (delova sistema) (član 55 st. 3.), ili u slučaju da se elaboratom o energetskoj efikasnosti postrojenja utvrđuje da postrojenje ne ispunjava propisane minimalne zahteve energetske efikasnosti (55. stav 4. u vezi sa članom 54. stav 3.), kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 101.

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj javno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice koje:

1) kao obveznik sistema energetskog menadžmenta ne izvršava obaveze iz čl. 14. i 15. ovog zakona;

2) na zahtev Ministarstva ne dostavi proračun godišnje potrošnje energije urađen na propisan način (član 15. stav 3.);

3) stavi na tržište proizvode koji utiču na potrošnju energije koji nemaju energetsku oznaku, ili ne ispunjavaju druge propisane zahteve (čl. 67. i 68.);

4) stavi na tržište proizvode koji utiču na potrošnju energije koji ne ispunjavaju zahteve eko-dizajna propisane za tu vrstu proizvoda (član 70.);

6) ne informiše krajnjeg kupca o isporučenoj količini energije na propisan način (član 53. st. 1-3.);

7) na zahtev krajnjeg kupca ne dostavi račune za isporučenu električnu energiju, prirodni gas i/ili vodu i u elektronskom obliku (član 53. stav 4.);

8) ne unosi redovno u ISEM podatke o merenju, potrošnji i troškovima za električnu energiju, toplotnu energiju, prirodni gas i/ili vodu u javnim zgradama (član 53. stav 6.);

Za prekršaj iz stava 1. tač. 1) - 5) ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 250.000 do 500.000 dinara.

Vlasnik ili korisnik po drugom pravnom osnovu sistema za grejanje zgrade koji ne obezbedi sprovođenje kontrole sistema za grejanje u propisanom roku (član 39. stav 1.), kazniće se za prekršaj novčanom kaznomu iznosu:

- od 100.000 do 300.000 dinara ako je pravno lice,

- od 10.000 do 100.000 dinara ako je preduzetnik i

- od 5.000 do 70.000 dinara ako je fizičko lice.

Vlasnik ili korisnik po drugom pravnom osnovu sistema za klimatizaciju zgrade koji ne obezbedi sprovođenje kontrole sistema za klimatizaciju u propisanom roku (član 40. stav 1.), kazniće za prekršaj se novčanom kaznom u iznosu:

- od 100.000 do 300.000 dinara ako je pravno lice,

- od 10.000 do 100.000 dinara ako je preduzetnik i

- od 5.000 do 70.000 dinara ako je fizičko lice.

Ovlašćeno pravno lice koje ne obavlja na propisan način kontrolu rada sistema za grejanje (člana 39. st.7), kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 500.000 dinara.

Ovlašćeno pravno lice koje ne obavlja na propisan način kontrolu rada sistema za klimatizaciju (člana 40. st.7), kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 500.000 dinara.

Član 102.

Novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje nakon sprovedenog energetskog pregleda:

- ne dostavi ministarstvu izvod iz izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu u skladu sa aktom ministra iz člana 23 stav 3. ovog zakona;

- ne sastavi taj izveštaj u skladu sa aktom ministra iz člana član 24. ovog zakona;

- potpiše izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu koji nije sprovelo, ili navede netačne podatke u izveštaju o sprovedenom energetskom pregledu, ili u izvodu iz izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu, koje je izradilo, iz člana 23 stav 3. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje sprovede energetski pregled iako za to ne ispunjava zakonom propisane uslove (član 22 stav 3.).

Novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj obveznik sistema pravno lice koji Ministarstvu odbije da dostavi izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu (član 23 stav 3.).

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj energetski savetnik pravno lice koji da lažnu izjavu da se ne nalazi u sukobu interesa (član 25. stav 2.).

Za prekršaj iz st. 1-3. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara.

XVI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 103.

Postupci koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviće se po propisima po kojima su započeti.

Član 104.

Predloge za utvrđivanje ciljeva iz člana 15. stav 1. ovog zakona Ministarstvo podnosi Vladi, radi razmatranja i odlučivanja, u rokovima koji omogućavaju nesmetano donošenje akcionih planova za energetsku efikasnost u Republici Srbiji, po dinamici iz člana 5. i 8. ovog zakona, odnosno donošenje programa i planova efikasnog korišćenja energije obveznika sistema iz čl. 17-19. ovog zakona.

Propisi za sprovođenje ovog zakona iz čl. 9 – 16., čl. 21-24., čl. 26-27., člana 30., člana 36., čl.a 38-40., člana 47., čl. 54-55. čl. 57-58., člana 60., 66-68. i člana 70. ovog zakona biće doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Privredna komora će elektronsku platformu za vođenje Javne evidencije i akta iz člana 44 ovog zakona u roku od 9 meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Analiza potencijala iz člana 61. ovog zakona biće izrađena najkasnije u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Tehnički propisi iz čl. 67., 69. i 71. ovog zakona biće doneti u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Propis za sprovođenje ovog zakona iz člana 79. stav 5. ovog zakona, biće donet u roku od osam meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Funkcionisanje Uprave za energetsku efikasnost biće uspostavljano u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 105.

Obveznici sistema iz člana 13. ovog zakona uskladiće svoje poslovanje, odnosno rad najkasnije u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Član 106.

Člana 38. ovog zakona primenjivaće se počev od 1. januara 2025. godine.

Član 107.

Odredbe koje u sebi sadrže pojam "tržište Republike Srbije", nakon pripstupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, će se tumačiti kao da sadrže pojam "tržište Evropske unije".

Član 108.

Do donošenja podzakonskih akata i tehničkih propisa donetih na osnovu zaiona, primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije ("Sl. glasnik RS" br. 25/13), ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 109.

Danom stupanja na snagu prestaje da važi Zakon o efikasnom korišćenju energije ("Sl. glasnik RS" br. 25/13) osim odredaba čl. 59 - 62. koje se odnose na Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti i važe do uspostavljanje pune fukncionalnosti Uprave a najkasnije još 24 meseca.

Član 110.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA                    

Zakonom o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS", broj 25/13 – u daljem tekstu: Zakon) prvi put je u pravnom sistemu Republike Srbije regulisana oblast energetske efikasnosti i efikasnog korišćenja energije, definisani su mehanizmi za sprovođenje politike energetske efikasnosti kao strateškog opredeljenja Republike Srbije. Zakon je poslužio i kao osnov i način za usklađivanje sa regulativom Evropske unije u ovoj oblasti. U procesu pristupanja Evropskoj uniji i u svojstvu potpisnika Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, Republika Srbija je u obavezi da prenese regulativu EU u oblasti efikasnog korišćenja energije u domaći pravni sistem. Zakon je prilikom donošenja usklađen sa Direktivom 2006/32/EZ o energetskoj efikasnosti u krajnjoj potrošnji i energetskim uslugama, Direktivom 2010/30/EU o navođenju potrošnje energije i drugih resursa kod proizvoda koji utiču na potrošnju energije putem označavanja i standardnih informacija o proizvodu, i sa Direktivom 2010/31/EU o energetskim svojstvima zgrada.

Od donošenja Zakona prošlo je sedam godina tokom kojih su doneta tri Akciona plana za energetsku efikasnost Republike Srbije i oko 40 podzakonskih akata neophodnih za sprovođenje Zakona, i to: pravilnik koji se odnosi na prikupljanje podataka neophodnih za praćenje sprovođenja Akcionog plana, uredba i 13 pravilnika iz oblasti označavanja energetske efikasnosti proizvoda koji utiču na potrošnju energije, pravilnik kojim se propisuju minimalni kriterijumi u postupku javne nabavke dobara, kao i pravilnik kojim se propisuju modeli ugovora o energetskim uslugama za primenu mera poboljšanja energetske efikasnosti kada su korisnici iz javnog sektora. U cilju uređivanja funkcionisanja Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti doneto je sedam uredbi, kao i četiri pravilnika, a radi uspostavljanja i početka primene sistema energetskog menadžmenta jedna uredba i sedam pravilnika. U oblasti minimalnih zahteva energetske efikasnosti za energetska postrojenja i sisteme doneti su po jedna uredba i pravilnik. Doneta su i dva pravilnika koji se odnose na kontrolu rada sistema za grejanje koji sadrže kotlove, odnosno sistema za klimatizaciju.

Tokom primene Zakona o efikasnom korišćenju energije ustanovljeno je nekoliko osnovnih razloga za njegovu izmenu i to: 1) neposredno pre donošenja važećeg Zakona ključni propis iz oblasti energetske efikasnosti Evropske unije, Direktiva 2006/32/ES sa kojim je Zakon bio usklađen, prestala je da važi zbog stupanja na snagu Direktive 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti od 25. oktobra 2012. godine, koja je ubrzo postala deo međunarodnog pravnog okvira Energetske zajednice, 2) takođe, kroz rad na izradi podzakonskih akata, kao i praćenjem primene Zakona i podzakonskih akata, uočeno je da određena rešenja u Zakonu treba izmeniti, dopuniti ili unaprediti, i na kraju, 3) krajem 2018. godine i tokom 2019. godine donet je novi paket energetskih propisa EU: Čista energija za sve Evropljane, u okviru kojeg je donošenjem više propisa promenjena Direktiva 2012/27/EU, ali i Direktiva 2010/31/EU, dok je Direktiva 2010/30/EU zamenjena Uredbom (EU) 2017/1369 o utvrđivanju okvira za označavanje energetske efikasnosti. Ovim izmenama energetska efikasnost, kao posebna oblast energetike dobila je još veći značaj u borbi protiv klimatskih promena.

Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije predviđeno je prenošenje u pravni sistem Republike Srbije propisa iz oblasti energetske efikasnosti, energetskog označavanja proizvoda i pneumatika i eko-dizajna proizvoda koji utiču na potrošnju energije.

Osnovni propisi Evropske unije čije odredbe čine pravni okvir energetske efikasnosti koje treba transponovati kroz odredbe nacionalnih propisa iz oblasti energetike su: 1) Direktiva 2012/27/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2012. o energetskoj efikasnosti, izmenama i dopunama direktiva 2009/125/EZ i 2010/30/EU te o prestanku važenja direktiva 2004/8/EZ i 2006/32/EZ (tekst od značaja za EEP) (Sl. list br. L 315, 14.11.2012, stp. 1-56) - izmenjena i dopunjena Direktivom (EU) 2018/2002 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. decembra 2018. godine, kojom se menja Direktiva 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti, Direktiva 2018/844 Evropskog parlamenta i Saveta od 30. maja 2018. godine o izmeni Direktive 2010/31/EU o energetskim svojstvima zgrada i Direktive 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti; Uredbom (EU) 2018/1999 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. decembra 2018. godine o upravljanju energetskom unijom i delovanjem u području klime, izmeni odredaba između ostalog i Direktive 2012/27/EU i Direktivom (EU) 2019/944 od 5. juna 2019. godine o zajedničkim pravilima za unutrašnje tržište električne energije i izmeni Direktive 2012/27/EU (u daljem tekstu: Izmenjena direktiva 2012/27/EU); 2) Direktiva 2010/31/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 19.maja 2010. godine o energetskoj efikasnosti zgrada (prerađena verzija) (Sl. list, broj L 153 od 18.6.2010. godine, strana 13.) - izmenjena i dopunjena Direktivom 2018/844 od 30.maja 2018. godine o izmeni Direktive 2010/31 o energetskim svojstvima zgrada i Direktive 2012/27 o EE i Uredbom 2018/1999 od 11. decembra 2018. godine o upravljanju energetskom unijom i delovanjem u području klime, izmeni odredaba između ostalog i Direktive 2010/31 (u daljem tekstu: Izmenjena direktiva 2010/31/EU); 3) Uredba (EU) 2017/1369 Evropskog parlamenta i Saveta od 04. jula 2017. godine kojom se uspostavlja okvir za označavanje energetske efikasnosti i stavlja van snage Direktive 2010/30/EU, čija primena se ostvaruje kroz Delegirane akte Evropske komisije; 4) Uredba (EU) 2020/740 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. maja 2020. godine o označavanju guma s obzirom na efikasnost potrošnje goriva i druge parametre, izmeni Uredbe (EU) 2017/1369 i stavljanju izvan snage Uredbe (EZ) br. 1222/2009 i 5) Direktiva 2009/125/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 21. oktobra 2009. godine kojom se uspostavlja opšti okvir za utvrđivanje zahteva eko-dizajna za proizvode koji utiču na potrošnju energije.

Ministarstvo je u prethodnom periodu pripremilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o efikasnom korišćenju energije, koji je prošao javnu raspravu 2019. godine i na koji su pribavljena pozitivna mišljenja nadležnih organa u prvoj polovini 2020. godine. Pomenutim nacrtom zakona popravljena su postojeća rešenja u Zakonu, izvršeno delimično usklađivanje sa pravnim okvirom EU u oblasti energetske efikasnosti, naročito u oblasti eko-dizajna proizvoda koji utiču na potrošnju energije.

S obzirom na značajne izmene EU regulative u oblasti energetske efikasnosti koje su u međuvremenu stupile na snagu, u okviru Projekta IPA14 "Tehnička pomoć Ministarstvu rudarstva i energetike za sprovođenje novog Zakona o energetici, Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost i Direktive o obnovljivim izvorima energije" pripremljene su dodatne izmene i dopune Zakona u cilju usaglašavanja sa regulativom EU.

Zbog obima pripremljenih izmena i dopuna, neophodno je da se donese novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Nacrt zakona ima ukupno šesnaest glava, što uključuje: I. Osnovne odredbe, II. Politika efikasnog korišćenja energije, III. Sistem energetskog menadžmenta, IV. Energetska efikasnost zgrada, V. Kontrola sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju zgrade, VI. Energetske usluge, VII. Energetska efikasnost obavljanja energetskih delatnosti i kod krajnjih kupaca, VIII. Energetska efikasnost energetskih objekata, IX. Nefinansijski podsticaji za visokoefikasnu kogeneraciju i nove učesnike na tržištu energije, X. Obaveze korisnika javnih sredstava, XI. Uštede energije u drumskom saobraćaju, XII. Energetsko označavanje i zahtevi u pogledu eko-dizajna, XIII. Finansiranje, podsticajne i druge mere efikasnog korišćenja energije, XIV. Nadzor, XV. Kaznene odredbe i XVI. Prelazne i završne odredbe.

Glava I. Nacrta zakona, pod nazivom: Osnovne odredbe, sastoji se od čl. 1-3. Nacrta zakona, koji se odnose na: predmet i cilj Nacrta zakona, kao i na definisanje izraza koji se koriste u Nacrtu zakona.

Predmet Nacrta zakona utvrđen je članom 1. Nacrta zakona i izražen uglavnom kroz nazive glava Nacrta zakona.

Cilj Nacrta zakona, utvrđen članom 2. Nacrta zakona, jeste stvaranje uslova za efikasno korišćenje energije i unapređenje energetske efikasnosti. Ostvarivanjem ovog cilj doprinosi se sigurnosti snabdevanja energijom; smanjenju uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene; održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa; povećanju konkurentnosti privrede; poboljšanju uslova za ekonomski razvoj i smanjenju energetskog siromaštva.

Značenje izraza korišćenih u Nacrtu zakona utvrđeno je članom 3. Nacrta zakona. Nacrtom zakona je definisano značenje 66 pojmova, radi boljeg razumevanja odredaba zakona. Pojedini od ovih izraza već postoje u pravnom sistemu Republike Srbije, s tim što su pojedini precizirani ili usklađeni sa pojmovima u regulativi EU.

Pojedini izrazi utvrđeni u ovom članu pojašnjavaju osnovne pojmove vezane za energiju i energetsku efikasnost, kao što su: "energetska efikasnost", "energija", "efikasno korišćenje energije", "krajnji kupac", "neto potrošnja finalne energije", "specifična potrošnja energije", "energetsko siromaštvo" ili instrumente/alate kojima se ostvaruje energetska politika u oblasti energetske efikasnosti, kao što su: "mere politike energetske efikasnosti", "mere energetske efikasnosti", i "poboljšanje energetske efikasnosti".

Grupa izraza kao što su "godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije", "energetski menadžer", "energetski pregled", "energetski savetnik", "izveštaj o energetskom pregledu", "plan energetske efikasnosti" i "program energetske efikasnosti" pojašnjavaju pojmove u oblasti sistema energetskog menadžmenta.

Definisani su novi izrazi koji opisuju informativne sisteme kojima se ostvaruje praćenje ostvarivanja ušteda energije - "MVP (Monitoring And Verification Platform)" i praćenje potrošnje energije: "SEMIS" i "ISEM".

Jedan broj izraza odnosi se na označavanja proizvoda koji utiču na potrošnju energije radi određivanja klase energetske efikasnosti i uključivanje aspekata životne sredine u projektovanje i konstrukciju proizvoda radi poboljšanja učinka proizvoda na životnu sredinu tokom njegovog celokupnog životnog ciklusa, kao što su: "eko-dizajn", "energetska oznaka", "isporuka proizvoda na tržište", "isporučilac proizvoda", "zastupnik", "kupac proizvoda", "lista sa podacima", "model", "prodavac", "proizvod", "proizvođač", "puštanje u rad", "reklasirana oznaka", i "stavljanje na tržište". Pojedini od ovih izraza su istovremeno i predmet zakona kojim se uređuje oblast tehničkih zahteva za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti ali su u Nacrtu zakona dobili veću usmerenost na energetsko označavanje i eko-dizajn.

Energetske usluge, kao jedna od mera politike energetske efikasnosti su objašnjene sledećim izrazima: "energetska usluga", "pružalac energetske usluge" i "isporuka toplotne energije". Takođe, jedna od mera politike energetske efikasnosti je podsticanje visokoefikasne kogeneracije, iz koje oblasti su sledeći izrazi: "visokoefikasna kogeneracija", "kogeneracijska jedinica", "kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije (kogeneracija)" i "mikro-kogeneracijska jedinica". Podsticanje energetske efikasnosti u zgradama, a posebno u javnim zgradama, kao i u tehničkim sistemima zgrada, u koje spadaju sistemi za grejanje i klimatizaciju je takođe mera politike energetske efikasnosti koja je objašnjena sledećim izrazima: "deo zgrade", "energetska sanacija zgrade", "zgrada", "zgrada približno nulte potrošnje energije", "zgrade centralne vlasti", "javna zgrada", "korisnici javnih sredstava", "kotao", "rekonstrukcija", "sistem za grejanje", "sistem za klimatizaciju", "tehnički sistem zgrade", "ukupna neto površina zgrade ili dela zgrade", "toplotna pumpa". Većina ovih izraza ima svoj izvor u važećem Zakonu, kao i u zakonima kojima se uređuje planiranje i izgradnja, javna svojina, budžetski sistem, stanovanje i održavanje zgrada. Blisko povezana sa energetskom efikasnošću u zgradarstvu je oblast vezana za potrošnju toplotne energije, koja je uređena i zakonom kojim se uređuje oblast energetike a u Nacrtu zakona je bliže objašnjena izrazima kao što su: "distribucija toplotne energije", "potrošna topla voda", "sistem daljinskog grejanja/hlađenja, toplotna energija". Potpuno novi izrazi su novi učesnici na tržištu energije kao što su "agregatori", "pro-kupci", kao i "odgovor potrošnje" čijim uvođenjem će se omogućiti aktivnosti potrošača energije koji će povećati energetsku efikasnost i funkcionisanje energetskih sistema, a najviše sistema za distribuciju električne energije. Takođe za ove učesnike na tržištu energije se vezuju i pojmovi koji se odnose na sisteme za prenos, transport ili distribuciju električne energije i prirodnog gasa, kao što su: "napredni merni sistem ("smart metering system")" i "napredni merni uređaj ("smart measuring device")", koji imaju svoj izvor u zakonu kojim se uređuje oblast energetike.

Ostali izrazi koji se koriste u Nacrtu zakona imaju značenje određeno zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Glava II. Nacrta zakona, pod nazivom: Politika efikasnog korišćenja energije, obuhvata čl. 4-9. Nacrta zakona koji se odnose na osnovne akte kojima se utvrđuje politika efikasnog korišćenja energije (član 4. Nacrta zakona), kao što su Strategija razvoja energetike Republike Srbije i Program ostvarivanja ove strategije, koji su uređeni zakonom kojim se uređuje oblast energetike. Pored ovih akata osnovni akti su i Akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije i program energetske efikasnosti koji donosi jedinica lokalne samouprave. Ciljevi efikasnog korišćenja energije se utvrđuju ovim strateškim i planskim aktima. Drugi strateški i planski dokumenti republičkih organa, a koji doprinose sprovođenju politike efikasnog korišćenja energije donose uz saglasnost Ministarstva. U ovoj glavi se uređuje (čl. 5-7. Nacrta zakona) Akcioni plan za energetsku efikasnost u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Akcioni plan), njegova sadržina i sprovođenje. Sadržina Akcionog plana, s obzirom na tendenciju izrade jedinstvenih planskih dokumenata u oblasti energije i klime shodno propisima EU koji će biti transponovani u pravni sistem Republike Srbije, izuzetno može da bude deo drugog planskog dokumenta iz oblasti energetike i klime, pri čemu deo ovog dokumenta o energetskoj efikasnosti predlaže Ministarstvo. Putem MVP informacionog sistema, se takođe izveštava o sprovođenju Akcionog plana. Članom 8. Nacrta zakona utvrđena je obaveza jedinica lokalne samouprave da u svojim planskim aktima planiraju aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti, kako bi realizacija mera politike energetske efikasnosti dobila najširu teritorijalnu primenu. Instrumenti za praćenje ostvarivanja energetske efikasnosti i ušteda energije utvrđeni su članom 9. Nacrta zakona. Ključni instrumenti su: metodologija za proračun, praćenje, proveru i ocenu efekata mera energetske efikasnosti, faktori konverzije, metodologija za proračun broja stepen dana grejanja i hlađenja, a u ovom članu je propisan i pravni osnov za njihovu dalju razradu. Takođe ovim članom propisana je obaveza za Republički hidrometeorološki zavod, javna preduzeća i ustanove, koji za svoje potrebe mere temperaturu spoljašnjeg vazduha, da podatke o satnim očitavanjima temperature sa svojih meteoroloških stanica unose u informacioni sistem ISEM za potrebe obračuna broja stepen dana, kako bi se bolje pratili efekti mera energetske efikasnosti.

Glava III. Nacrta zakona, pod nazivom: Sistem energetskog menadžmenta, razrađuje se čl. 10-34. Nacrta zakona, kao posebna mera politike energetske efikasnosti koja je izvorno uređena u Nacrtu zakona u odnosu na okruženje i EU, a rezultati primene ove mere usmereni su na ispunjenje obaveze ostvarivanja ušteda energije i izveštavanje o ostvarenim uštedama. Subjekte sistema energetskog menadžmenta, shodno članu 10. Nacrta zakona čine: Vlada, Ministarstvo, obveznici sistema energetskog menadžmenta, energetski menadžeri i energetski savetnici. Potom su utvrđena ovlašćenja Vlade da donosi propise u oblasti efikasnog korišćenja energije (član 11. Nacrta zakona) i Ministarstva (član 12. Nacrta zakona) kao ključnog organa izvršne vlasti u okviru realizacije funkcionisanja ovog sistema, koji prikuplja i prati godišnje izveštaje o ostvarivanju ciljeva ušteda energije, upravlja informacionim sistemima za praćenje ušteda, ovlašćuje organizaciju za obuku energetskih menadžera i savetnika za obavljanje poslova obuke, izdaje licence ovim licima i obavlja druge aktivnosti kako bi ovaj sistem funkcionisao u celini, uz još jedan važan element a to je podizanje svesti o značaju energetske efikasnosti. Obveznici sistema energetskog menadžmenta (u daljem tekstu: Obveznici sistema) grupisani su u pet grupa (član 13. Nacrta zakona), kako bi drugi segmenti sistema energetskog menadžmenta bili što više prilagođeni ovoj podeli. Članom 14. Nacrta zakona utvrđene su obaveze Obveznika sistema koje su usmerene na utvrđivanje potrošnje energije, imenovanje energetskih menadžera, sprovođenje mera energetske efikasnosti, obezbeđivanje sprovođenja energetskih pregleda, izveštavanja o njihovoj realizaciji, uz primenu svih ostalih elemenata ovog sistema – korišćenjem ISEM-a i SEMIS-a, a na osnovu aktivnosti imenovanih energetskih menadžera koji su neophodni element funkcionisanja ovog sistema. Vlada utvrđuje godišnje planirane ciljeve ušteda energije za obveznike sistema, a Ministar propisuje način proračuna godišnje potrošnje energije (član 15. Nacrta zakona), Obveznici sistema su dužni da dostavljaju Ministarstvu godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije (član 16. Nacrta zakona).

Planska akta energetske efikasnosti Obveznika sistema su utvrđena u čl. 17-19. Nacrta zakona. Program energetske efikasnosti donosi jedinica lokalne samouprave na period od tri godine i u njemu utvrđuje konkretne mere energetske efikasnosti koje će sprovesti u tom periodu (član 17. Nacrta zakona). Drugi Obveznici sistema (osim jedinice lokalne samouprave) takođe donose program energetske efikasnosti na period od tri godine, kojim utvrđuju konkretne mere energetske efikasnosti koje će sprovesti u tom periodu (član 18. Nacrta zakona), a planom energetske efikasnosti ove mere konkretizuju za period od jedne godine (član 19. Nacrta zakona).

Ostale odredbe Poglavlja III. (čl. 20 – 34. Nacrta zakona) odnose se na energetskog menadžera i energetskog savetnika i vršenje energetskog pregleda. Članom 20. Nacrta zakona utvrđeno je ko može biti energetski menadžer i koja su poslovi koje on obavlja. Član 21. Nacrta zakona odnosi se na način imenovanja energetskog menadžera sa posebnim elementima koji se odnose na energetske menadžere koje imenuju jedinice lokalne samouprave, jer je obuhvat njihovog posla veoma širok u praksi pošto prate i analiziraju podatke o korišćenju energije i predlažu mere energetske efikasnosti za zgrade i istovremeno i javna preduzeća koja posluju u okviru jedinice lokalne samouprave. Članom 22. Nacrta zakona utvrđeno je ko može biti energetski savetnik, kao i da je energetski savetnik lice koje može da sprovodi energetski pregled, ali da energetski pregled za obveznike sistema sprovodi pravno lice ili preduzetnik koje ispunjava uslov koji se odnosi na broj i odgovarajuću licencu angažovanih energetskih savetnika koji sprovode taj pregled, što će bliže biti propisano od strane Ministra. Energetski pregled je uređen članom 23. Nacrta zakona, kojim su propisane kategorije energetskih pregleda, obaveza Obveznika sistema da izveštavaju Ministarstvo o izvršenim energetskim pregledima a naveden i je i pravni osnov za uređenje minimalnih kriterijuma za sprovođenje energetskog pregleda. Uređen je i osnov za donošenje podzakonskog akta od strane ministra nadležnog za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministar) kojim će biti propisan obim i način sprovođenja svake kategorije energetskog pregleda za Obveznike sistema i izveštavanja o izvršenim pregledima. Sadržina izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu utvrđena je članom 24. Nacrta zakona uz propisivanje pravnog osnova za bliže uređenje sadržaja izveštaja prema kategoriji energetskog pregleda. S obzirom na činjenicu da energetski savetnik obavlja aktivnost koja je strogo stručnog karaktera i za koju je potrebna nezavisnost u odnosu na korisnika energetskog pregleda kako bi isti pregled bio urađen objektivno, članom 25. Nacrta zakona propisane su odredbe o sukobu interesa energetskog savetnika. Da bi kvalifikovano mogli da obavljaju svoje poslove, energetski menadžeri i energetski savetnici treba da budu obučeni i licencirani. Organizacija za obuku energetskih menadžera i energetskih savetnika mora da ispunjava uslove koji se odnose na kadrovsku osposobljenost, tehničku opremljenost i prostor u kome se obavlja obuka i mora da bude ovlašćena od strane Ministra za sprovođenje obuke (član 26. Nacrta zakona). Obuka se sprovodi prema kategorijama energetskih menadžera i energetskih savetnika na osnovu programa teorijske i praktične obuke koji utvrđuje Ministar (član 27. Nacrta zakona). Energetski menadžer i energetski savetnik da bi mogli da podnesu zahtev za dobijanje licence treba da polože ispit za energetskog menadžera i energetskog savetnika za koje su čl. 28 i 29. Nacrta zakona propisani uslovi. Postupak vezan za polaganje ispita za energetskog menadžera je uređen članom 30. Nacrta zakona; propisane su oblasti polaganja ispita, kao i da se ispit polaže pred komisijom koju obrazuje Ministar, polaganje ispita organizuje Organizacija za obuku, a Ministarstvo izdaje uverenje o položenom ispitu. Uslovi za izdavanje licence energetskom menadžeru i razlozi za oduzimanje licence propisani su u čl. 31. i 32. Nacrta zakona, a uslovi za izdavanje licence energetskom savetniku i razlozi za oduzimanje licence propisani su u čl. 33. i 34. Nacrta zakona.

Glava IV. Nacrta zakona, pod nazivom: Energetska efikasnost zgrada, kroz čl. 35-37. Nacrta zakona, uređuje oblast zgradarstva i predstavlja usklađivanje sa Izmenjenim direktivama 2012/27/EU i 2010/31/EU. Članom 35. Nacrta zakona je u skladu sa odredbama Izmenjene direktive 2010/31/EU propisana obaveza sertifikacije zgrada (izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima) – odnosno da zgrade u javnoj svojini sa ukupnom neto površinom većom od 250 m2 koje koriste organi državne uprave i drugi organi i organizacije Republike Srbije, organi i organizacije autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave, kao i javne ustanove i druge javne službe moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima. Ova obaveza ostvaruje se u skladu sa propisima iz oblasti izgradnje i energetske sertifikacije zgrada. U skladu sa obavezom iz člana 5. Izmenjene direktive 2012/27/EU utvrđena je obaveza energetske sanacije zgrada centralne vlasti, koja treba da se vrši svake godine, kako bi se ostvario procenat sanacije koji će biti utvrđen kroz plan energetske sanacije ovih zgrada. Spisak zgrada centralne vlasti je već utvrđen Zaključkom Vlade, ali je potrebno utvrditi i plan i godišnji procenat ove sanacije, kako je to propisano članom 36. Nacrta zakona. Takođe, ukoliko u praksi bude promene u pogledu statusa pojedinih zgrada centralne vlasti, spisak ovih zgrada će biti ažuriran. U duhu Izmenjenih direktiva 2012/27/EU i 2010/31/EU, članom 37. Nacrta zakona utvrđene su obaveze investitora u nove zgrade u pogledu opremljenosti uređajima za regulaciju i merenje predate količine toplotne energije, a gde postoji i potrošne tople vode na način da se mogućnost regulacije i merenja predate količine toplotne energije meri što direktnije, za svaki deo zgrade i na svakom grejnom telu.

Glava V. Nacrta zakona, pod nazivom: Kontrola sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju zgrade, sastoji se od čl. 38 – 42. Nacrta zakona i predstavlja usklađivanje sa odredbama članova 14 i 15. Izmenjene direktive 2010/31/EU. U članu 38. Nacrta zakona je utvrđena obaveza da tehnički sistemi nestambenih zgrada, čija je efektivna nominalna snaga sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju, veće od 290 kW, treba da budu opremljeni sistemima za automatsku regulaciju i upravljanje, ako je to tehnički izvodljivo i troškovno-opravdano. Metodološki okvir za procenjivanje troškovne opravdanosti će propisati Ministar, a ova odredba ima odloženu primenu do 2025. godine, kako je to utvrđeno i za države članice EU. Obaveza kontrole rada sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju zgrade (čl. 39-40. Nacrta zakona) propisane su za vlasnike, odnosno korisnike objekata u kojima postoje ovakvi sistemi toplotne/rashladne snage 70 kW i veće. Utvrđeni su i izuzeci od primene ove obaveze. Kontrolu rada ovih sistema obavlja ovlašćeno lice, s tim što Ministar propisuje sadržaj, način i rokovi za vršenje kontrole, kao i oblik i sadržaj izveštaja o izvršenoj kontroli. Ministar vodi i registar izveštaja o izvršenoj kontroli. Takođe, Ministar izdaje ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje ili klimatizaciju zgrade, ukoliko su ispunjeni propisani uslovi. Ministarstvo vodi javni registar lica ovlašćenih za vršenje kontrole (član 41. Nacrta zakona). Članom 42. Nacrta zakona propisani su rokovi za dostavljanje izveštaja o izvršenoj kontroli.

Glava VI. Nacrta zakona, pod nazivom: Energetske usluge, uređena je odredbama 43 - 47. Nacrta zakona. Članom 43. Nacrta zakona utvrđene su osobine ugovora o energetskoj usluzi i to: da se zaključuje u pisanoj formi, koje su vrste ugovora o energetskoj usluzi kao i koje aktivnosti može obuhvatati. Ova mera politike energetske efikasnosti, za koju je u EU postojalo veliko očekivanje da će dati značajne rezultate u pogledu primene mera energetske efikasnosti koju bi sprovodila stručna lica, nije u svim državama članicama imalo iste efekte, te je iz tog razloga u Izmenjenoj direktivi 2012/27/EU, u članu kojim se uređuje ovaj institut (energetske usluge), dat naglasak na podizanju svesti u podsticanju sprovođenja ovih usluga obaveštavanjem javnosti o njihovom značaju i o pružaocima usluga. Iz tog razloga je članom 44. Nacrta zakona postavljena osnova za uspostavljanje Javne evidencije pružalaca energetskih usluga, koju na osnovu poveravanja javnog ovlašćenja vodi Privredna komora Srbije. Ovim članom propisan je sadržaj Javne evidencije, uređen je postupak podnošenja prijave za upis u evidenciju i predviđena naknade koju će naplaćivati Privredna komora Srbije. Uspostavljanje ove evidencije ima za cilj da učini javno dostupnim informacije o pružaocima energetske usluge, zajedno sa referencama pružalaca energetske usluge koje će se pribavljati od korisnika usluga kod kojih je završena faza implementacije konkretne javne usluge. Upis u evidencuju je na dobrovoljnoj bazi. Radi što boljeg uvida u kvalitet i vrstu usluge koja je pružena, pružaoci energetske usluge mogu ažurirati podatke iz ove evidencije. Vrste energetskih usluga uređene su u čl. 45. i 46. Nacrta zakona utvrđivanjem predmeta i drugih bitnih elemenata Ugovora o energetskom učinku (energy performance contracting) i Ugovora o efikasnoj isporuci toplotne energije (energy supply contracting). Članom 47. Nacrta zakona utvrđeno je da se ugovor o energetskoj usluzi smatra javnim ugovorom u slučaju kada se energetska usluga finansira sredstvima Uprave za energetsku efikasnost (u daljem tekstu: Uprava) ili su korisnici energetske usluge - korisnici javnih sredstava. Pored toga, utvrđeno je da će obavezne elemente, oblik i strukturu ugovora za pojedine vrste energetskih usluga, uslove u pogledu energetske efikasnosti zgrade na koju se ugovor o energetskoj usluzi odnosi i druge uslove pod kojima se može ugovarati isporuka toplotne energije za korisnike iz javnog sektora utvrditi Ministar.

Glava VII. Nacrta zakona, pod nazivom: Energetska efikasnost obavljanja energetskih delatnosti i kod krajnjih kupaca, uređena je čl. 48 – 53. Nacrta zakona. Odredbama ove glave propisana je obaveza smanjenja gubitaka energije energetskih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti prenosa, transporta i distribucije električne energije i prirodnog gasa i propisan je postupak kontrole smanjenja istih gubitaka, te da troškovi gubitaka iznad opravdanih vrednosti ne mogu biti uzeti u obzir prilikom utvrđivanja cene pristupa ovim sistemima (član 48. Nacrta zakona). Radi tačnijeg merenja potrošnje krajnjih kupaca električne energije i prirodnog gasa i utvrđivanja podataka o gubicima energije u sistemu, operatori sistema za prenos, transport i distribuciju električne energije i prirodnog gasa dužni su da ugrađuju adekvatne uređaje za merenje električne energije i prirodnog gasa. Obaveze ovih operatora sistema u pogledu nabavke i ugradnje uređaja za merenje isporučene električne energije i prirodnog gasa na novim i rekonstruisanim priključcima, kao i u drugim slučajevima u kojima operator treba da postavi uređaj određenog kvaliteta koji bi mogao da pruži potrebne podatke krajnjim kupcima o njihovoj potrošnji energije, utvrđene su u članu 49. Nacrta zakona. Da bi se cena pristupa sistemima za prenos, transport i distribuciju električne energije i prirodnog gasa mogla smanjiti zbog postignute uštede smanjenjem troškova sistema zbog primene mera energetske efikasnosti na strani potrošnje, članom 50. Nacrta zakona se obavezuje Agencija za energetiku da ugradi odgovarajuće mehanizme u metodologije za utvrđivanje cena pristupa sistemu. Takođe, ove metodologije treba da uvažavaju efekte razvoja distribuirane proizvodnje električne energije u blizini potrošnje i da omoguće svim korisnicima prenosnog i distributivnog sistema za električnu energiju, ravnopravno učešće na balansnom tržištu i tržištu pomoćnih usluga, što predstavlja usklađivanje sa odredbama Izmenjene direktive 2012/27/EU. Obaveze distributera toplotne energije u pogledu povećanja energetske efikasnosti koja će se ostvariti na način da se krajnjim kupcima pruže što tačniji podaci o utrošku toplotne energije i upravljanje potrošnjom toplotnom energijom, uređene su članom 51. Nacrta zakona. Ovim članom uspostavljene su razlike između postojećih situacija kada su krajnji kupci priključeni na sistem za distribuciju toplotne energije ili kada se tek priključuju na ovaj sistem, s obzirom na činjenicu da je primena razdvajanja merila isporučene toplotne energije različito troškovno-opravdana u različitim slučajevima. Zbog toga je u ove odredbe uvedena procena troškovne-opravdanosti čiji metodološki okvir će propisati Ministar na osnovu člana 38. stav 3. Nacrta zakona. U istom cilju je, sa istim ograničenjima propisano da uređaji za merenje treba da imaju funkciju automatskog očitavanja podataka. Ukoliko je isporuka toplotne energije povezana sa isporukom potrošne tople vode, opisane obaveze distributera toplotne energije se odnose i na taj slučaj. Kao i u oblasti električne energije i u oblasti toplotne energije cena snabdevanja toplotnom energijom krajnjih kupaca, treba da bude na određeni način regulisana i obračunata u skladu sa metodologijom za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, donetom u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave (član 52. Nacrta zakona). Jedan od ključnih elemenata upravljanja potrošnjom krajnjih kupaca je potpuna informacija o potrošnji energije, koja može biti uporediva sa potrošnjom u prethodnim periodima. Zbog toga je članom 53. Nacrta zakona utvrđen sadržaj računa za isporučenu energiju za svaki obračunski period, koji snabdevači koji snabdevaju krajnje kupce električnom energijom, prirodnim gasom ili toplotnom energijom, treba da ispostave krajnjim kupcima. Ove odredbe se shodno primenjuju i na ispostavljanje računa za vodu, a gde postoji i potrošnu toplu vodu. Krajnji kupci imaju pravo i da dobiju račun u elektronskom obliku kako bi lakše obračunali svoju potrošnju energije i uporedili je sa prethodnim periodima. Takođe, ovim članom je, radi praćenja potrošnje energije, propisano da su snabdevači električne energije, toplotne energije, prirodnog gasa i lica koja ispostavljaju račun za vodu, dužni da podatke o merenju, potrošnji i troškovima za isporučenu električnu energiju, toplotnu energiju, prirodni gasa i/ili vodu u javnim zgradama, odnosno u javnom osvetljenju, unose jednom mesečno u ISEM.

Glava VIII. Nacrta zakona, pod nazivom: Energetska efikasnost energetskih objekata, uređena je odredbama 54 – 57. Nacrta zakona. Iako svoju ideju crpe iz odredaba člana 14. Izmenjene direktive 2012/27/EU, ove odredbe Nacrta zakona su prilično autohtonog karaktera, jer im je proširena oblast primene kako na širi spektar subjekata, tako i proširenjem sadržine obaveza. Članom 54. Nacrta zakona propisano je da minimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti moraju ispunjavati sledeći energetski objekti: postrojenja za proizvodnju električne energije, toplotne energije, za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, koja imaju snagu 1 MW i više, koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu i služe za obavljanje energetske delatnosti ili u industriji, kao i sistemi i delovi sistema za prenos i distribuciju električne energije, za distribuciju toplotne energije. Energetska efikasnost energetskih objekata dokazuje se na osnovu izrađenog elaborata o energetskoj efikasnosti. Članom 55. Nacrta zakona propisano je obaveza izrade elaborata o energetskoj efikasnosti, kao i slučajevi kada pomenuti elaborat mora sadržati tehno-ekonomsku analize u slučaju kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije. Pomenuti elaborat izrađuje pravno lice ili preduzetnik koji izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju/rekonstrukciju energetskog objekta (član 56. Nacrta zakona). Članom 57. Nacrta zakona utvrđeno je kada i za koje objekte treba da bude izrađen izveštaj o termo-tehničkim ispitivanjima, koji izrađuje telo za ocenjivanje usaglašenosti akreditovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast akreditacije. Ministar propisuje vrstu ispitivanja za utvrđivanje stepena korisnosti iz izveštaja o termotehničkim ispitivanjima za nova ili rekonstruisana postrojenja.

Glava IX. Nacrta zakona, pod nazivom: Nefinansijski podsticaji za visokoefikasnu kogeneraciju i nove učesnike na tržištu energije, uređena je čl. 58 – 62. Nacrta zakona. U cilju implementacije odredaba člana 14. i Priloga 1, 2, 11 i 12 Izmenjene direktive 2012/27/EU, ovom glavom uspostavljeni su nefinansijski podsticaji za visokoefikasnu kogeneraciju i nove učesnike na tržištu energije, kako bi bili prepoznati od strane operatora energetskih mrežnih sistema i imali povećanu sigurnost priključenja i pristupa određenim mrežnim sistemima. Sve ove obaveze su uslovljene stvaranjem tržišnih mogućnosti koje treba da budu uređene zakonom kojim se uređuje oblast energetike. Članom 58. Nacrta zakona, propisana je obaveza za operatora distributivnog sistema električne energije da prioritetno preuzima električnu energiju proizvedenu u visokoefikasnoj kogeneraciji. Ovaj operator sistema, kao i operator prenosnog sistema električne energije treba da omogući svim korisnicima sistema, uključujući i pružaoce usluge "odgovor potrošnje" i agregatore, ravnopravno učešće na balansnom tržištu i u obezbeđivanju pomoćnih usluga na ravnopravan način, uvažavajući njihove tehničke mogućnosti i ograničenja. Navedene obaveze su propisane kako bi se prioritetni pristup sistemu obezbedio visokoefikasnoj kogeneraciji i omogućila efikasnija kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije. Članom 59. Nacrta zakona je u istom cilju uspostavljena obaveza operatora prenosnog, odnosno transportnog i distributivnog sistema električne energije i prirodnog gasa i operatora zatvorenog distributivnog sistema električne energije, da u svojim pravilima o radu utvrđuju posebne tehničke uslove za priključenje visokoefikasne kogeneracijske jedinice, uključujući i mikro kogeneracijske jedinice, na energetske sisteme kojima upravljaju. Distributer toplotne energije je dužan da u skladu sa tehničkim i drugim propisima izda uslove i u skladu sa njima dozvoli priključenje visokoefikasne kogeneracijske jedinice na distributivni sistem toplotne energije. Kao proizvođač energije od posebnog značaja zbog efikasnosti, visokoefikasna kogeneracija ima pravo na garancije porekla. Obaveza i postupak izdavanja ove garancije uređeni su članom 60 Nacrta zakona, uz upućivanje na pravila iz zakona kojim se uređuje oblast energetike i utvrđivanje pravnog osnova da Vlada, na predlog Ministarstva, propiše sadržinu garancije porekla za visokoefikasnu kogeneraciju, a da Ministar bliže propiše opšte principe za proračun električne energije proizvedene u kogeneraciji. Kao osnov za podsticanje visoko efikasne kogeneracije treba da posluži analiza potencijala za visokoefikasnu kogeneraciju i mogućnost korišćenja efikasnog daljinskog grejanja/hlađenja koju će izraditi Ministarstvo i dostaviti je i ažurirati u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama, dok jedinica lokalne samouprave pruža podršku Ministarstvu u izradi ove analize (član 61. Nacrta zakona). U članu 62. Nacrta zakona utvrđeno je da se merom efikasnog korišćenja energije smatra i proizvodnja električne odnosno toplotne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije, pod uslovom da se proizvedena električna, odnosno toplotna energija koristi na mestu proizvodnje.

Glava X. Nacrta zakona, pod nazivom: Obaveze korisnika javnih sredstava, uređena je u čl 63 – 65. Nacrta zakona. Ove odredbe su, na osnovu odredaba Izmenjene direktive 2012/27/EU, utvrđene u cilju davanja primera od strane korisnika javnih sredstava u primeni mera energetske efikasnosti i time uticanja na racionalno korišćenje prirodnih resursa i istovremeno odgovorno trošenje javnih sredstava. Zbog toga je utvrđena opšta obaveza primene mera energetske efikasnosti - svi korisnici javnih sredstava su dužni da preduzimaju mere energetske efikasnosti u objektima koje koriste, odnosno u okviru obavljanja svojih nadležnosti i delatnosti, sprovodeći pre svega ekonomski opravdane mere energetske efikasnosti koje stvaraju najviše energetske uštede u najkraćem vremenskom periodu. Utvrđeno je takođe da se ova obaveza i na podizanje svesti o značaju efikasnog korišćenja energije, koje se ostvaruje upoznavanjem zaposlenih o ovim merama i načinima njihove primene, kako bi efekti njihove primene bili što veći (član 63. Nacrta zakona). U tom cilju uređeni su zahtevi u postupku javne nabavke dobara, tako da prednost prilikom nabavke imaju proizvodi i pneumatici koji imaju najvišu klasu energetske efikasnosti, u meri u kojoj je to troškovno isplativo, ekonomski opravdano, održivo u širem smislu, tehnički izvodljivo i obezbeđuje dovoljnu konkurentnost (član 64. Nacrta zakona). Zahtevi u pogledu energetske efikasnosti treba da se primene i prilikom kupovine ili zakupa zgrada ili delova zgrada od strane korisnika javnih sredstava. Korisnici javnih sredstava treba da kupuju ili uzimaju u zakup nepokretnosti koje ispunjavaju visoka svojstva energetske efikasnosti, ako je to troškovno isplativo, ekonomski opravdano, održivo u širem smislu, tehnički izvodljivo i obezbeđuje dovoljnu konkurentnost (član 65. Nacrta zakona). Propisani su i izuzeci od ovog pravila.

 

Glava XI. Nacrta zakona, pod nazivom: Uštede energije u drumskom saobraćaju, uređena je članom 66. Nacrta zakona. U cilju praćenja ušteda energije u drumskom saobraćaju od strane Ministarstva, Ministar će propisati metodologiju za proračun indikatora potrošnje energije u drumskom saobraćaju. Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove u okviru centralnog informacionog sistema koji obezbeđuje Agencija za bezbednost saobraćaja treba da omogući Ministarstvu pristup podacima koji su potrebni za proračun pomenutih indikatora. Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove, propisuju vrstu pomenutih podataka i način na koji Ministarstvo pristupa tim podacima.

Glava XII. Nacrta zakona, pod nazivom: Energetsko označavanje i zahtevi u pogledu eko-dizajna, uređena je čl. 67 – 71. Nacrta zakona. Odredbe ove glave predstavljaju usklađivanje sa sledećim propisima EU: Uredbom (EU) 2017/1369, Uredbom (EU) 2020/740 i Direktivom 2009/125/EZ, koje uređuju okvir za energetsko označavanje proizvoda i pneumatika koji utiču na potrošnju energije i eko-dizajn. Evropska komisija donosi delegirane akte za izvršavanje Uredbe (EU) 2017/1369. Članom 67. Nacrta zakona uređeno je energetsko označavanje proizvoda u skladu sa Uredbom (EU) 2017/1369. Utvrđeno je da se proizvodi koji utiču na potrošnju energije za koje su propisani zahtevi u pogledu energetskog označavanja mogu staviti na tržište i/ili pustiti u rad samo ako imaju oznaku energetske efikasnosti, kao i ako ispunjavaju druge zahteve propisane odredbama Nacrta zakona, tehničkim i drugim propisima. Predviđen je pravni osnov da Vlada bliže uredi obaveze učesnika na tržištu u vezi sa stavljanjem na tržište i/ili puštanjem u rad ovih proizvoda. Takođe je uređen pravni osnov za donošenje tehničkih propisa kojima se propisuju zahtevi u pogledu energetskog označavanja za pojedine vrste proizvoda, kojima se prenose odgovarajuće delegirani akti Evropske komisije doneti za izvršavanje Uredbe (EU) 2017/1369. Proizvodi za koje budu doneti tehnički propisi o energetskom označavanju mogu biti predmet podsticaja, ako to utvrdi Vlada na predlog Ministra (član 68. Nacrta zakona). Članom 69. Nacrta zakona utvrđeno je da se određeni pneumatici klase "C1", "C2" i "C3" (u daljem tekstu: pneumatici), za koje su propisani zahtevi u pogledu energetskog označavanja, mogu staviti na tržište samo ako imaju oznaku energetske efikasnosti i ispunjavaju druge propisane zahteve. Da bi se pomenuti pneumatici mogli staviti na tržište Ministar će doneti tehnički propis. Eko dizajn je uređen članom 69. Nacrta zakona. Proizvodi koji utiču na potrošnju energije za koje su propisani opšti i/ili posebni zahtevi u pogledu eko-dizajna mogu se staviti na tržište i/ili pustiti u rad samo ako ispunjavaju propisane zahteve. Vlada će bliže urediti obaveze učesnika na tržištu u pogledu primene pravila o eko-dizajnu, a Ministar će doneti tehničke propise za pojedine vrste proizvoda. U cilju što šire primene standarda iz ove oblasti Ministar sastavlja spisak srpskih standarda ili tehničkih specifikacija za proizvode, koji se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 71. Nacrta zakona).

Glava XIII. Nacrta zakona, pod nazivom: Finansiranje, podsticajne i druge mere efikasnog korišćenja energije, ima dva odeljka i to: 1. Finansiranje efikasnog korišćenja energije i 2. Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti i obuhvata čl. 72 – 81. Nacrta zakona.

U odeljku 1. Glave XIII. Nacrta zakona pod nazivom: Finansiranje, podsticajne i druge mere efikasnog korišćenja energije uređen je predmet finansiranja, sredstva za finansiranje u opštem smislu i na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i poreske, carinske i druge olakšice. Članom 72. Nacrta zakona utvrđeno je da je predmet finansiranja efikasnog korišćenja energije primena mera efikasnog korišćenja energije, kao i poslova u oblasti efikasnog korišćenja energije i navedeni su poslovi koji se finansiraju. Sredstva za finansiranje (član 73. Nacrta zakona) mogu se obezbediti iz: budžeta Republike Srbije i budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, naknade za unapređenje energetske efikasnosti, raznih evropskih i međunarodnih fondova, kredita i drugo, uz obavezu da se namenski koriste u skladu sa odredbama Nacrta zakona. U članu 74. Nacrta zakona predviđeno je da nadležni organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave svojim aktom mogu utvrditi finansijske i druge podsticaje i preduzimati druge mere za realizaciju projekata i drugih aktivnosti za efikasno korišćenje energije na svojoj teritoriji. U članu 75. Nacrta zakona predviđena je mogućnost poreskih, carinskih i drugih olakšice za pravna i fizička lica koja primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju u promet proizvode koji doprinose efikasnijem korišćenju energije.

U odeljku 2. Glave XIII. Nacrta zakona pod nazivom: Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, uređeno je osnivanje, poslovi, sredstva za rad, raspodela sredstava, korišćenje sredstava i saradnja sa drugim domaćim i međunarodnim telima Uprave za energetsku efikasnost. Osnivanje Uprave predstavlja primenu člana 20. Izmenjene direktive 2012/27/EU, kao alternativne mere u odnosu na primenu šeme obaveze energetske efikasnosti iz člana 7a ove direktive. Članom 76. Nacrta zakona uređen je pravni položaj i drugi osnovni elementi vezani za osnivanje Uprave za energetsku efikasnost. U članu 77. Nacrta zakona utvrđeni su poslovi Uprave, koji su pre svega usmereni na finansiranje energetske efikasnosti i na podsticanje podizanja svesti o značaju i primeni mera energetske efikasnosti u svim relevantnim oblicima od informisanja do obrazovanja. Pored planiranja i finansiranja mera energetske efikasnosti, Uprava prati realizaciju mera za koje je dodelila podsticaje, prati ostvarene uštede energije i smanjenje emisija o SO2 iz sprovedenih mera, kao i efekte podsticaja i o tome izveštava Vladu. Uprava sprovodi i druge aktivnosti koje su joj poverene i učestvuje u drugim aktivnostima Ministarstva vezanim za podsticanje energetske efikasnosti. Sredstva za rad Uprave obezbeđuju se iz velikog broja izvora, od budžeta Republike Srbije i naknade za unapređenje energetske efikasnosti do donacija i kredita, kao i iz ušteda energije ostvarenih primenom mera energetske efikasnosti koje su finansirane od strane Uprave (član 78. Nacrta zakona). Članom 79. Nacrta zakona uređen je mehanizam raspodele sredstava koji primenjuje Uprava i definisani korisnici sredstava Uprave – pravna i fizička lica sa sedištem odnosno prebivalištem na teritoriji Republike Srbije ali i organi i organizacije izvršne vlasti na nivou Republike i jedinice lokalne samouprave i/ili gradske opštine. Definisan je pravni osnov za podzakonski akt kojim Ministar bliže propisuje uslove za raspodelu i korišćenje sredstava Uprave. Korišćenje sredstava mora biti strogo namensko, u protivnom korisnik sredstava odgovara u skladu sa ugovorom i zakonom (član 80. Nacrta zakona). U članu 81. Nacrta zakona uređena je mogućnost i način saradnje Uprave sa drugim domaćim i međunarodnim telima.

Glava XIV. Nacrta zakona, pod nazivom: Nadzor, ima četiri odeljka i to: 1. Nadzor nad sprovođenjem zakona, 2. Inspekcijski nadzor, 3. Ovlašćenja inspektora i 4. Tržišni nadzor; obuhvata čl. 82 – 94. Nacrta zakona.

U odeljku 1. Nacrta zakona pod nazivom: Nadzor nad sprovođenjem zakona, koji je uređen članom 82. Nacrta zakona utvrđeno je da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo ako nije drugačije propisano Nacrtom zakona.

U odeljku 2. Glave XIV. Nacrta zakona pod nazivom: Inspekcijski nadzor, u čl. 83 – 85. Nacrta zakona uređen je način vršenja inspekcijskog nadzora. Članom 83. Nacrta zakona Ministarstvo je ovlašćeno da preko elektroenergetskog inspektora, energetskog inspektora i inspektora opreme pod pritiskom (u daljem tekstu: inspektor) vrši inspekcijski nadzor u okviru delokruga utvrđenog Nacrtom zakona. Autonomnoj pokrajini je povereno da na svojoj teritoriji vrši inspekcijski nadzor, a ukoliko bude postojao osnov inspekcijski nadzor je poveren i ministarstvu nadležnom za poslove zaštite od požara i eksplozija, kao i ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine. Članom 84. Nacrta zakona utvrđeno je da je inspektor samostalan u svom radu u granicama ovlašćenja i da je lično odgovoran za svoj rad. Inspektor ima legitimaciju kojom dokazuje identitet i ovlašćenja propisana zakonom. Granice vršenja inspekcijskog nadzora utvrđene su članom 85. Nacrta zakona.

U odeljku 3. Glave XIV. Nacrta zakona pod nazivom: Ovlašćenja inspektora, u čl. 86 – 91. Nacrta zakona uređena su ovlašćenja inspektora u skladu sa opštim pravilima vršenja inspekcijskog nadzora i postupanja inspektora u vršenju tog nadzora. Članom 90. Nacrta zakona propisana je obaveza za pravno lice ili preduzetnika da omoguće inspektoru nesmetano izvršavanje inspekcijskog nadzora. Dvostepenost postupka inspekcijskog nadzora utvrđena je u članu 91. Nacrta zakona, tako što je predviđeno da se protiv rešenja inspektora može izjaviti žalba Ministru. Žlba ne odlaže izvršenje rešenja, osim kada se radi o preduzimanju hitnih mera.

U odeljku 4. Glave XIV. Nacrta zakona pod nazivom: Tržišni nadzor, u čl. 92 – 94. Nacrta zakona, uređen je tržišni nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona. Članom 92. Nacrta zakona utvrđen je predmet tržišnog nadzora, tj. da se on vrši nad primenom odredaba Nacrta zakona u delu koji se odnose na energetsko označavanje i eko-dizajn proizvoda koji utiču na potrošnju energije, kao i da nadzor vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora, odnosno organi nadležni za nadzor nad sprovođenjem propisa koji se odnose na tehničke zahteve za proizvode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor. Članom 93. Nacrta zakona uređen je postupak tržišnog nadzora u slučajevima kada energetski označen proizvod predstavlja rizik sa aspekta zaštite javnog interesa koji se tiče zaštite životne sredine i/ili zaštite potrošača. Tržišni inspektor sprovodi postupak ocenjivanja proizvoda; ako se dokaže da proizvod ne ispunjava propisane zahteve, isporučilac proizvoda ili prodavac su u obavezi da preduzmu odgovarajuće korektivne mere kako bi proizvod postao usaglašen za tim zahtevima. Ako ova lica ne postupe u skladu za nalogom, inspektor može da zabrani ili ograniči raspoloživost proizvoda ili naloži povlačenje proizvoda sa tržišta. Sličan postupak je propisan i članom 94. Nacrta zakona za proveru usaglašenosti proizvoda sa zahtevima eko-dizajna i prava tržišnog inspektora u tom postupku. Odluka inspektora kojom ograničava ili zabranjuje stavljanje na tržište i/ili u upotrebu proizvoda, ili na drugi način osigurava da se proizvod povuče sa tržišta mora biti obrazložena i sa poukom o pravnom leku.

Glava XV. Nacrta zakona, pod nazivom: Kaznene odredbe, ima dva odeljka i to: 1. Privredni prestupi, 2. Prekršaji i obuhvata čl. 95 – 102. Nacrta zakona.

U odeljku 1. Glave XV. pod nazivom: Privredni prestupi, u čl. 95 – 96. Nacrta zakona propisani su privredni prestupi za operatore prenosnog, odnosno transportnog i distributivnog sistema električne energije i prirodnog gasa kao i distributere toplotne energije u slučaju kada se ne ponašaju u skladu sa odredbama kojima se uređuje smanjenje gubitaka energije i postavljanja odgovarajućih uređaja za merenje isporučene energije kod krajnjih kupaca.

U odeljku 2. Glave XV. Nacrta zakona pod nazivom: Prekršaji, u čl. 97 – 102. Nacrta zakona propisani su prekršaji za kršenje drugih obaveza predviđenih odgovarajućim odredbama Nacrta zakona.

Glava XVI. Nacrta zakona, pod nazivom: Prelazne i završne odredbe, uređena je čl. 103 – 109. Nacrta zakona. Prelaznim i završnim odredbama utvrđeno je da će se postupci koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviti po propisima po kojima su započeti (član 103. Nacrta zakona). Donošenje podzakonskih akata na osnovu ovog zakona treba da se završi u roku od 12 meseci od stupanja na snagu Nacrta zakona (član 104. stav 2. Nacrta zakona), a donošenje tehničkih propisa treba da se završi u roku do 18 meseci od stupanja na snagu Nacrta zakona (član 104. stav 5. Nacrta zakona), uz napomenu da se do stupanja na snagu novih podzakonskih propisa primenjuju podzakonski koji su doneti radi primene Zakona o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS" broj 25/13), ako nisu u suprotnosti sa odredbama Nacrta zakona (član 108. Nacrta zakona). Jedini podzakonski akt koji treba da se donese u kraćem roku je propis koji uređuje uslove za raspodelu i korišćenje sredstava kojima će raspolagati Uprava za energetsku efikasnost, način raspodele tih sredstava, način praćenja namenskog korišćenja sredstava i izvršavanja ugovorenih prava i obaveza, kao i kriterijumi pod kojima korisnici sredstava mogu biti izuzeti od obaveze vršenja energetskog pregleda. Ovaj propis treba da donese Ministar u roku od osam meseci od dana stupanja na snagu odredaba Nacrta zakona (član 104. stav 6. Nacrta zakona).

Privredna komora će elektronsku platformu za vođenje javne evidencije pružalaca energetskih usluga i akt kojima se omogućava realizacija funkcionisanja ove javne evidencije doneti u roku od 9 meseci od dana stupanja na snagu Nacrta zakona (član 104. stav 3. Nacrta zakona). Pored toga, analiza potencijala za visokoefikasnu kogeneraciju i mogućnost korišćenja efikasnog daljinskog grejanja/hlađenja treba da bude izrađena od strane Ministasrstva uz podršku jedinica lokalne samouprave, najkasnije u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu Nacrta zakona (član 104. stav 4. Nacrta zakona).

Funkcionisanje Uprave za energetsku efikasnost će biti uspostavljeno u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 104. stav 7. Nacrta zakona), pri čemu će Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti funkcionisati dve godine po stupanju na snagu Nacrta zakona ili do uspostavljanja pune funkcionalnosti Uprave.

Član 104. stav 1. i član 105. Nacrta zakona uređan je prelazni period za sprovođenje obaveza Nacrta zakona iz oblasti sistema energetskog menadžmenta.

S obzirom na činjenicu da se očekuje da u narednom periodu Republika Srbija postane članica EU, predviđeno je da da će se odredbe koje sadrže pojam "tržište Republike Srbije", nakon pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, tumačiti kao "tržište Evropske unije" (član 107. Nacrta zakona).

Nacrtom zakona je predviđena i odložna primena do 2025. godine odredbe kojom se uređuje obaveza da tehnički sistemi nestambenih zgrada, sa efektivnom nominalnom snagom za grejanje, odnosno klimatizaciju, većom od 290 kW, moraju biti opremljeni sistemima za automatsku regulaciju i upravljanje, na isti način kao što je to regulisano u Evropskoj uniji (član 106. Nacrta zakona).

Završnom odredbom je utvrđeno da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 110. Nacrta zakona).

Izvor: Vebsajt Ministarstvo rudarstva i energetike, 21.01.2021.