PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI: Predviđeno oporezivanja investicionih fondova, a uvodi se obavezno e-sanduče za poreze
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se nalazi na dnevnom redu tekuće sednice Narodne skupštine, uvešće pravni osnov za oporezivanja investicionih fondova, koji su do sada bili van sistema oporezivanja.
Poslanici će razmatrati u uvođenje novog krivičnog dela "poreske prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost", ali i obavezno korišćenje Jedinstvenog elektronskog sandučića za sve poreske obveznike.
Poslovanje investicionih fondova je trenutno regulisano Zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019), kao i sa više novouvedenih podzakonskih akta a nadzor društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti.
Ovakvi fondovi trenutno nemaju svojstvo pravnog lica, te se ovim Predlogom zakona propisuje da je investicioni fond poreski obveznik, a da poreske obaveze fonda ispunjava Društvo za upravljanje fondom iz imovine fonda.
Društvo za upravljanje fondom izvršava sve poslove u vezi sa poreskim obavezama fonda (prijave za registraciju, poreske prijave, prima poreskoupravne akte, vodi poslovne knjige i ostale evidencije radi oporezivanja, vrši plaćanje poreskih obaveza).
Takođe se propisuje, da u slučaju raspuštanja ili prestanka postojanja fonda, poreske obaveze ispunjava Društvo za upravljanje fondom.
Radi efikasnijeg postupanja poreskih organa po zahtevima obveznika, zakon predviđa da će oni svoje zahteve iz oblasti poreskopravnih odnosa moći da putem Portala javne uprave dostavljaju i elektronskim putem.
Tu se pre svega misli na zahteve za povraćaj i proknjiženje pogrešno plaćenog poreza ili zahteve za odlaganje plaćanja poreza koji duguju.
Ova izmena u pogledu podnošenja zahteva u elektronskom obliku će se, ukoliko zakon bude usvojen u neizmenjenom obliku, početi da se primenjuje od 1. januara 2021. godine.
Po svemu sudeći, ova odredba je preduslov da bi omogućilo odobravanje odlaganja plaćanja poreskih dugova koji su nastali usled vanrednih događaja, između ostalog i usled pandemije koronavirusa, na način i pod uslovima koje utvrdi Vlada Republike Srbije.
Dodatno, izmenama se takođe preciziraju nadležnosti poreskih organa jedinica lokalne samouprave, kojima više nije potrebna saglasnost fizičkih lica da poreska rešenja i zaključke koje donose dostavljaju u elektronskom obliku preko Jedinstvenog elektronskog sandučića.
Fizičkim licima će prilikom utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja (poput korišćenje građevinskog zemljišta i lokalne komunalne takse za isticanje firme, novčane kazne, kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza, troškova postupka prinudne naplate poreza i troškove poreskoprekršajnog postupka) ova rešenja i zaključci biti dostavljani u elektronskom obliku, preko Jedinstvenog elektronskog sandučića, a da fizička lica prethodno ne moraju da se sa tim saglase.
Poreske prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost će zameniti krivično delo "neosnovanog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit", rok za pokretanje optužbe se povećavaju na period od 12 meseci, a ne kao za dosadašnji poreski period za koji se utvrđuje porez.
Ova odredba se usklađuje sa odredbama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), gde je osnovni oblik krivičnog dela utaje poreza iznos obaveze čije se plaćanje izbegava, i prelazi jedan milion dinara, teži oblik je pet miliona dinara, a najteži prelazi 15 miliona dinara.
Uvodi se mogućnost plaćanja poreske obaveze davanjem umesto plaćanjem, a precizira se i način vođenje vanbilasnog poreskog računovodstva.
Neplaćeni porezi obveznika koji su bankrotirali će se voditi po službenoj dužnosti.
U vanbilasnom računovodstvu vodiće se: pretplate poreskih obveznika za koje je zastupila zastarelost, ali i onih obveznika koji su saglasno nekim drugim propisima brisani iz propisanog registra, kupovinom poreskog obveznika u postupku stečaja ili nakon okončanja stečaja bankrotstvom.
Po službenoj dužnosti će Poreska uprava u vanbilansno računovodstvo, po saznanju o brisanju iz propisanog registra, prenositi pretplate i onih poreskih obveznika koji su brisani iz propisanog registra i ove pretplate će se voditi po poreskom obvezniku i pojedinačnom uplatnom računu javnih prihoda.
Sadržinu, postupak i način vođenja vanbilansnog računovodstva (uključujući i način vođenja spornih i dubioznih potraživanja), bliže će urediti resorni ministar.
Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 20.11.2020.Naslov: Redakcija