PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12-ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18 i 86/19), u članu 2a stav 1. posle reči: "u kojima donose" dodaju se reči: "poreske akte,".

Član 2.

U nazivu člana 7. reči: "službene tajne" zamenjuju se rečima: "tajnog podatka".

U članu 7. stav 6. tačka 9) reči: "organa teritorijalne samouprave" zamenjuju se rečima: "organa teritorijalne autonomije".

Član 3.

U članu 10. stav 1. u uvodnoj rečenici posle reči: "pravnog lica" dodaju se zapeta i reči: "kao i otvorenog investicionog fonda, odnosno alternativnog investicionog fonda koji nema svojstvo pravnog lica, a koji je upisan u odgovarajući registar u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: fond)".

U tački 1) posle reči: "pravnog lica" dodaju se zapeta i reči: "kao i fonda".

U tački 2) posle reči: "pravnog lica" dodaju se zapeta i reči: "kao i fonda".

U stavu 2. u uvodnoj rečenici posle reči: "pravno lice" dodaju se zapeta i reči: "kao i fond".

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Zahtev iz stava 3. ovog člana poreski obveznik može podneti u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave ili u pismenom obliku - neposredno ili putem pošte.".

Dosadašnji st. 6-8. postaju st. 7-9.

Član 4.

U članu 12. stav 1. posle reči: "pravno lice" dodaju se zapeta i reči: "kao i fond".

U stavu 3. tačka 4) posle reči: "fizička lica" dodaju se zapeta i reči: "kao i fond".

Član 5.

U članu 15. dodaju se st. 3. i 4, koji glase:

"Poreske obaveze fonda koji se prema odredbama ovog zakona smatra poreskim obveznikom ispunjava društvo za upravljanje fondom iz imovine fonda.

Član 6.

U članu 19. stav 3. posle reči: "fizička lica" dodaju se zapeta i reči: "kao i fond".

Član 7.

U članu 20. dodaje se stav 6, koji glasi:

"Poresku obavezu u slučaju raspuštanja, odnosno prestanka postojanja fonda ispunjava društvo za upravljanje fondom.".

Član 8.

U članu 21. dodaje se stav 7, koji glasi:

"U slučaju statusne promene fonda i ispunjenja poreske obaveze od strane društva za upravljanje fondom, shodno se primenjuju odredbe ovog člana.".

Član 9.

U članu 26. stav 1. posle reči: "dodeljuje" dodaje se reč: "PIB", a reči: "pravnog lica PIB" zamenjuju se rečima: "pravnog lica, kao i fondovima.".

U stavu 2. tačka 3) posle reči: "privredna društva" dodaju se zapeta i reči: "odnosno statusne promene posebnih oblika organizovanja", a posle reči: "ako pravno lice" dodaju se zapeta i reči: "kao i fond".

Stav 3. menja se i glasi:

"Izuzetno od stava 2. ovog člana, Poreska uprava dodeliće PIB:

1) ako su dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda do 100.000 dinara i ukoliko ove obaveze budu izmirene u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva za dodelu PIB, odnosno u tom roku bude pružena neopoziva bankarska garancija ili menica avalirana od strane poslovne banke, ili

2) ako su dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti, obaveze privrednih subjekata koji su brisani iz propisanih registara pravosnažnom odlukom nadležnog organa u postupku stečaja.".

U stavu 11. posle reči: "pravnog lica" dodaju se zapeta i reči: "kao i fonda,".

Posle stava 15. dodaje se novi stav 16, koji glasi:

"Odredbe stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana shodno se primenjuju i na dodelu PIB fondovima.".

Dosadašnji st. 16-19. postaju st. 17-20.

U dosadašnjem stavu 20, koji postaje stav 21. reči: "stava 19." zamenjuju se rečima: "stava 20.".

Član 10.

U članu 27. stav 2. tačka 3) posle reči: "preduzetnik" dodaju se zapeta i reči: "preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik drugo lice definisani odredbama zakona koji uređuje porez na dohodak građana".

U tački 7) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 8), koja glasi:

"8) fond.".

Član 11.

U članu 28. posle stava 7. dodaje se novi stav 8, koji glasi:

"Fond preko društva za upravljanje fondom podnosi prijavu za registraciju sedištu Poreske uprave, u roku od pet dana od dana upisa u propisani registar u skladu sa zakonom.".

Dosadašnji st. 8. i 9. postaju st. 9. i 10.

Član 12.

U članu 29. posle stava 9. dodaje se novi stav 10, koji glasi:

"Agencija za privredne registre ne može izvršiti registrovanje sticanja udela ili akcija u privrednim subjektima, odnosno osnivanje novih privrednih subjekata, u slučajevima kada se kao osnivač upisuje pravno lice ili preduzetnik nad kojim je uspostavljena mera iz stava 9. ovog člana.".

Dosadašnji st. 10. i 11. postaju st. 11. i 12.

Član 13.

U članu 30. stav 1. posle reči: "fizičkom licu" dodaju se zapeta i reči: "kao i fondu".

Član 14.

U članu 31. stav 2. tačka 5) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 6), koja glasi:

"6) društvo za upravljanje fondom.".

Član 15.

U članu 36. stav 3. menja se i glasi:

"Ako se dostavljanje poreskog akta vrši slanjem preporučene pošiljke, poreski akt smatra se dostavljenim danom uručenja, a ako uručenje nije bilo moguće, ponoviće se slanjem poreskog akta preporučenom pošiljkom, a poreski akt smatra se dostavljenim 15-og dana od dana predaje poreskog akta pošti, bez obzira da li je bilo moguće uručenje poreskom obvezniku.".

Posle stava 8. dodaje se novi stav 9, koji glasi:

"Dostavljanje poreskog, odnosno poresko upravnog akta fondu vrši se na adresu sedišta društva za upravljanje fondom upisanu u propisanom registru, odnosno na posebnu adresu za prijem pošte koja je registrovana kod Agencije za privredne registre i poreski akt smatra se dostavljenim kada se uruči odgovornom licu društva za upravljanje fondom, punomoćniku, odnosno poreskom punomoćniku društva za upravljanje fondom, kao i zaposlenom kod društva za upravljanje fondom.".

U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 10. reči: "st. 7. i 8." zamenjuju se rečima: "st. 7-9.".

Dosadašnji stav 10. postaje stav 11.

Dosadašnji stav 11, koji postaje stav 12, menja se i glasi:

"Poreski akt se može dostaviti u elektronskom obliku fizičkom licu koje poreske prijave podnosi u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave, u kom slučaju nije neophodna dodatna saglasnost fizičkog lica. Fizičkom licu koje poreske prijave, u skladu sa odredbama ovog zakona, podnosi u papirnom obliku, poreski akt se dostavlja u elektronskom obliku, ako se isti saglasi sa tim načinom dostavljanja.".

Dosadašnji stav 12. postaje stav 13.

U dosadašnjem stavu 13, koji postaje stav 14, posle reči: "jedinstvenog elektronskog sandučića" dodaju se reči: "kada se poreski obveznik registruje", a posle reči: "elektronska uprava" dodaju se zapeta i reči: "u kom slučaju nije neophodna dodatna saglasnost poreskog obveznika.".

Dosadašnji stav 14. postaje stav 15.

U dosadašnjem stavu 15, koji postaje stav 16, reči: "st. 1-12." zamenjuju se rečima: "st. 1-13.".

Dosadašnji stav 16. postaje stav 17.

Član 16.

U članu 37. stav 1. reči: "pravnih lica i preduzetnici" zamenjuju se rečima: "pravnih lica, preduzetnici, kao i fondovi".

U stavu 3. posle reči: "pravno lice" dodaju se zapeta i reči: "kao i fond".

Član 17.

U članu 37a stav 1. u uvodnoj rečenici posle reči: "pravna lica" dodaju se zapeta i reči: "kao i fondovi".

U stavu 5. u uvodnoj rečenici posle reči: "pravno lice" dodaju se zapeta i reči: "kao i fond".

Član 18.

U članu 45. stav 9. reči: "informacije i podatke" zamenjuju se rečima: "informacija i podataka".

Član 19.

U članu 67. stav 4. tačka 3) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 3a), koja glasi:

"3a) davanjem umesto plaćanja, odnosno zamenom ispunjenja, kada je poreska obaveza veća od 50.000.000 dinara, na način i pod uslovima koje utvrdi Vlada odlukom, i to samo u slučajevima kada postoji interes Republike za sticanje predmetne imovine.".

Član 20.

U članu 68. dodaje se stav 7, koji glasi:

"Danom namirenja poreske obaveze putem davanja umesto plaćanja, odnosno zamenom ispunjenja, smatra se dan overe sporazuma kojim je realizovana odluka Vlade iz člana 67. stav 4. tačka 3a) ovog zakona.".

Član 21.

U članu 73. stav 8. reči: "elektronskim putem" zamenjuju se rečima: "u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave".

U stavu 9. reči: "elektronskim putem" zamenjuju se rečima: "u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave,".

Dodaje se stav 10, koji glasi:

"Izuzetno, u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih pandemijom, višom silom, odnosno drugim vanrednim događajem nastalim u toku kalendarske godine, odlaganje plaćanja dugovanog poreza, odnosno nedospelih poreskih obaveza odobrava se na način i pod uslovima koje utvrdi Vlada.".

Član 22.

U članu 74. stav 6. tačka 1) reči: "za pravno lice i preduzetnika" zamenjuju se rečima: "za pravno lice, preduzetnika i fond".

Član 23.

U članu 130. stav 1. tačka 5) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 6), koja glasi:

"6) kada se dobra skladište, odnosno smeštaju u prostorima i prostorijama o kojima Poreska uprava nije obaveštena.".

Član 24.

U članu 163a stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

"3) poreskih obveznika nad kojim je stečajni postupak okončan putem bankrotstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak;".

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2-4, koji glase:

"U vanbilansnom poreskom računovodstvu vode se preplate poreskih obveznika za koje je nastupila zastarelost u skladu sa ovim zakonom i preplate poreskih obveznika, koji su saglasno drugim propisima brisani iz propisanog registra, kao i kupovinom poreskog obveznika u postupku stečaja ili nakon okončanja stečaja bankrotstvom.

Poreska uprava, po službenoj dužnosti, u vanbilansno poresko računovodstvo prenosi preplate iz stava 2. ovog člana, odnosno po saznanju o brisanju poreskog obveznika iz propisanog registra.

Preplate iz stava 2. ovog člana se vode po poreskom obvezniku i pojedinačnom uplatnom računu javnih prihoda.".

Dosadašnji stav 2. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 6, posle reči: "propisanog registra" dodaju se zapeta i reči: "po donošenju rešenja o zastarelosti u skladu sa ovim zakonom", a posle reči: "stečajnom postupku" dodaju se zapeta i reči: "kao i po okončanju stečajnog postupka putem bankrotstva".

Dosadašnji stav 4. postaje stav 7.

Član 25.

Naziv člana 173a i član 173a menjaju se i glase:

"Poreska prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost

Član 173a

Ko u nameri da on ili drugo lice, u prethodnih 12 meseci ostvari pravo na neosnovani povraćaj poreza na dodatu vrednost ili poreski kredit kod poreza na dodatu vrednost, podnese jednu ili više poreskih prijava poreza na dodatu vrednost neistinitog sadržaja, a iznos povraćaja ili poreskog kredita prelazi milion dinara, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom.

Ko u nameri da on ili drugo lice, u prethodnih 12 meseci potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost, ne podnese jednu ili više poreskih prijava poreza na dodatu vrednost, podnese jednu ili više poreskih prijava poreza na dodatu vrednost neistinitog sadržaja ili ko u istoj nameri na drugi način izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost, a iznos poreza čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom.

Ako iznos poreza na dodatu vrednost iz st. 1. i 2. ovog člana prelazi pet miliona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do osam godina i novčanom kaznom.

Ako iznos poreza na dodatu vrednost iz st. 1. i 2. ovog člana prelazi 15 miliona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom.

Fizičkom licu, preduzetniku i odgovornom licu u pravnom licu - poreskom obvezniku za krivično delo iz st. 1. do 4. ovog člana izriče se i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti od jedne do pet godina.".

Član 26.

Posle člana 178b dodaje se član 178v, koji glasi:

"Član 178v

Odredbe čl. 177-178b ovog zakona shodno se primenjuju na društvo za upravljanje fondom i lica odgovorna u tom društvu, u vezi sa postupanjem društva za upravljanjem u ime i za račun fonda iz člana 15. st. 3. i 4. ovog zakona.".

Član 27.

U članu 179. posle stava 11. dodaje se novi stav 12, koji glasi:

"Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj Agencija za privredne registre ako izvrši registrovanje sticanja udela ili akcija u privrednim subjektima, odnosno osnivanje novih privrednih subjekata, u slučajevima kada se kao osnivač upisuje pravno lice ili preduzetnik nad kojim je uspostavljena mera iz člana 29. stav 9. ovog zakona (član 29. stav 10).".

Dosadašnji st. 12-16. postaju st. 13-17.

Posle dosadašnjeg stava 17, koji postaje stav 18, dodaje se stav 19, koji glasi:

"Odredbe st. 1. i 2, st. 4. i 5, st. 7. i 8. ovog člana shodno se primenjuju na društvo za upravljanje fondom i lica odgovorna u tom društvu, u vezi sa postupanjem društva za upravljanjem u ime i za račun fonda iz člana 15. st. 3. i 4. ovog zakona.".

Član 28.

U članu 181. stav 1. posle tačke 2d) dodaje se tačka 2đ), koja glasi:

"2đ) Agenciji za privredne registre ako izvrši registrovanje sticanja udela ili akcija u privrednim subjektima, odnosno osnivanje novih privrednih subjekata, u slučajevima kada se kao osnivač upisuje pravno lice ili preduzetnik nad kojim je uspostavljena mera iz člana 29. stav 9. ovog zakona (član 29. stav 10);".

U tački 3) reči: "preduzetniku ili fizičkom licu" zamenjuju se rečima: "preduzetniku, fizičkom licu ili fondu".

Član 29.

Odredbe člana 3. stav 5. i člana 21. st. 1. i 2. ovog zakona u vezi sa podnošenjem zahteva u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave primenjivaće se počev od 1. januara 2021. godine.

Odredba člana 21. stav 3. ovog zakona primenjuje se počev od kalendarske godine u kojoj je ovaj zakon stupio na snagu.

Član 30.

Poreski obveznici kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona privremeno oduzet PIB u skladu sa odredbama člana 26. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12-ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18 i 86/19), nakon stupanja na snagu ovog zakona mogu podneti zahtev za vraćanje PIB.

Na osnovu zahteva, poreskim obveznicima iz stava 1. ovog člana, Poreska uprava vratiće PIB, ukoliko su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.

Član 31.

Odredbe čl. 19. i 20. ovog zakona primenjivaće se i na poreske obaveze dospele do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i na poreske obaveze obuhvaćene sporazumima i rešenjima o odlaganju plaćanja po tom osnovu, a koji su odobreni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 32.

Poslove vođenja jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija preuzima Ministarstvo finansija - Poreska uprava, najkasnije do 1. januara 2022. godine.

Član 33.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

- Problemi koje bi zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu

Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona kojim se vrše izmene i dopune odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RSˮ, br. 80/02, 84/02 - ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 - ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 - autentično tumačenje, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18 i 86/19 - u daljem tekstu: ZPPPA), sadržani su u stvaranju pravnog osnova kako bi se sistemom oporezivanja u Republici Srbiji obuhvatili i otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi, koji nemaju svojstvo pravnog lica a koji su upisani u odgovarajući registar u skladu sa zakonom, kao i u daljem pojednostavljenju poreskog postupka i poboljšanju elektronske komunikacije između nadležnih poreskih organa i poreskih obveznika.

Naime, donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Predlog zakona) neophodno je, pre svega, radi usaglašavanja ZPPPA i drugih poreskih propisa sa propisima koji uređuju otvorene investicione fondove, kao i alternativne investicione fondove bez svojstava pravnih lica i njihovog uvođenja u poreski sistem Republike Srbije.

S tim u vezi, otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi, koji nemaju svojstvo pravnog lica a koji su upisani u odgovarajući registar u skladu sa zakonom (u daljem tesktu: fond) prema predloženim odredbama ZPPPA smatraju se poreskim obveznikom, a njihove poreske obaveze ispunjava društvo za upravljanje tim fondom (kao pravno lice) iz imovine fonda, a u skladu sa postojećom regulativom koja uređuje fondove.

Budući da se propisi koji se odnose na investicione fondove kreću od otvorenih fondova koji su namenjeni malim investitorima, pa do otvorenih fondova privatnog kapitala institucionalnih investitora kojima upravljaju menadžeri koji ulažu i sopstvena sredstva, bitno je da se u Republici Srbiji postavi zakonodavni okvir u poreskom pravu za društva za upravljanje fondom koji će snositi rizike koji proizilaze iz upravljanja tuđom imovinom (imovinom fonda), kao i za transparentno postupanje nadležnih poreskih organa prilikom utvrđivanja, kontrole i naplate poreskih obaveza fondova, odnosno za postupanja društva za upravljanje fondom u poreskom postupku, u ime i za račun fonda.

Cilj poreske regulative koja uređuje fondove treba da bude zasnovana na načelu proporcionalnosti, kako bi se postavio balans između potreba za upravljanjem i potencijalnim sukobima interesa u poreskom sistemu, pravne sigurnosti koju zahtevaju i očekuju investitori koji plasiraju svoja sredstva i očekivanih propisanih zahteva u pogledu poreskih obaveza fonda, odnosno društva za upravljanje fondom.

Saglasno navedenom, predmetne izmene ZPPPA, pre svega, vrše se u cilju unapređenja poreskog zakonodavnog okvira koji će doprineti razvoju fondova i tržišta kapitala i povećanju sigurnosti i poverenja investitora.

Sa druge strane, u cilju olakšavanja komunikacije i efikasnijeg postupanja po zahtevima poreskih obveznika, vrše se izmene kojima se omogućava poreskim obveznicima da zahteve u vezi ostvarivanja prava iz poreskopravnog odnosa propisanog ZPPPA (pre svega, zahtevi za povraćaj i preknjižavanje više ili pogrešno plaćenog poreza, zahtevi za odlaganje plaćanja dugovanog poreza) mogu dostavljati elektronskim putem preko portala Poreske uprave, čime se povećava jednostavnost i efikasnost procesa komunikacije u poreskom postupku.

Pored navedenog, razlog za donošenje ovog zakona sastoji se i u tome što je pojedine odredbe ovog zakona neophodno precizirati, odnosno izvršiti pravnotehničko usaglašavanje, kako bi se primena ZPPPA realizovala sa što manje tumačenja i na taj način doprinelo bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije, kao i većoj doslednosti u njegovoj primeni, i to:

- preciziraju se odredbe ZPPPA kojima se uređuje nadležnost poreskih organa jedinica lokalnih samouprava u administriranju izvornih prihoda tih jedinica;

- predlaže se dopuna odredaba ZPPPA kojim se omogućava odlaganje plaćanja dugovanog poreza na način i pod uslovima koje utvrdi Vlada u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih, između ostalog, i usled bolesti Covid-19;

- preciziraju se obaveze Agencije za privredne registre u slučajevima kada je poreskim obveznicima privremeno oduzet PIB i uspostavljena mera zabrane sticanja i osnivanja novih privrednih subjekata;

- vrši se preciziranje prekršajnih kazni u skladu sa izmenama propisanim ovim zakonom;

- propisuje se novo krivično delo poreske prevare u vezi sa porezom na dodatu vrednost gde se objektivni uslov inkriminacije povećava u odnosu na dosadašnji i utvrđuje za period od 12 meseci, a ne za poreski period za koji se utvrđuje obaveza za porez na dodatu vrednost.

- Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.

- Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

Uređivanjem ove materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Uz član 1. i član 15. stav 7. Predloga zakona - preciziraju se nadležnosti jedinice lokalne samouprave u poreskom postupku, kao i postupanje poreskih obveznika prilikom elektronske komunikacije sa nadležnim poreskim organom jedinice lokalne samouprave.

Naime, članom 2a ZPPPA propisano je da se taj zakon primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama. Prema članu 34. ZPPPA, poreski akt je poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli i drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku, a poreski upravni akt, kojim Poreska uprava rešava o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa, je poresko rešenje i zaključak. Saglasno navedenom, a imajući u vidu da jedinice lokalne samouprave primenjuju ZPPPA i u slučajevima u kojima donose poreske akte, kao i u slučajevima u kojima donose poreske upravne akte, vrši se preciziranje člana 2a stav 1. ZPPPA.

Sa druge strane, Zakonom o elektronskoj upravi ("Službeni glasnik RSˮ, broj 27/18) uređena su, između ostalog, pitanja koja se odnose na Jedinstven elektronski sandučić, elektronsko dostavljanje i potvrdu o elektronskoj dostavi.

Imajući u vidu navedeno, vrši se preciziranje odredbe član 36. stav 13. ZPPPA, u smislu da nije potrebno da se fizičko lice kome se poreski akt koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave dostavlja u elektronskom obliku preko Jedinstvenog elektronskog sandučića prethodno saglasi sa tim načinom dostavljanja.

Uz član 2, član 10. stav 1, član 18. i član 23. Predloga zakona - izmenama navedenih odredaba vrši se neophodno preciziranje, odnosno pravnotehničko usaglašavanje, kako bi se primena ZPPPA realizovala sa što manje tumačenja i na taj način doprinelo većoj doslednosti u njegovoj primeni.

Uz član 3. st. 1-4, čl. 4-8. član 9. st. 1. i 2. i st. 4-7, član 10. stav 2, član 11, čl. 13. i 14, član 15. st. 1-3, čl. 16. i 17. i član 22. Predloga zakona - izmenama navedenih odredaba ZPPPA vrši se usklađivanje sa postojećom regulativom koja uređuje fondove i stvara se pravni osnov kako bi sistemom oporezivanja u Republici Srbiji bili obuhvaćeni i fondovi (otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi, koji nemaju svojstvo pravnog lica a koji su upisani u odgovarajući registar u skladu sa zakonom).

Naime, propisuje se da je fond prema odredbama Predloga zakona poreski obveznik i da poreske obaveze fonda ispunjava društvo za upravljanje fondom iz imovine fonda.

Društvo za upravljanje fondom u ime i za račun fonda izvršava poslove u vezi sa poreskim obavezama fonda (podnosi prijavu za registraciju, podnosi poreske prijave, prima poreske i poresko upravne akte, vodi poslovne knjige i evidencije radi oporezivanja, vrši ispunjenje, odnosno plaćanje poreske obaveze fonda i dr.), što je u skladu sa odredbama Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom ("Službeni glasnik RS", broj 73/19) kojim je, između ostalog, u članu 2. stav 1. tačka 1) propisano da je društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondom sa javnom ponudom (u daljem tekstu: društvo za upravljanje) pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika) čija je osnovna delatnost organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom na osnovu dozvole Komisije, kao i sa odredbama Zakona o alternativnim investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", broj 73/19) kojim je, između ostalog, u članu 2. stav 1. tačka 4) propisano da je društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima (u daljem tekstu: DZUAIF) - pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika) čija je redovna delatnost upravljanje jednim ili više AIF-ova na osnovu dozvole za rad izdate od strane Komisije, u skladu sa ovim zakonom.

Takođe, između ostalog, propisuje se da poresku obavezu u slučaju raspuštanja, odnosno prestanka postojanja fonda ispunjava društvo za upravljanje fondom, kao i da u slučaju statusne promene fonda i ispunjenja poreske obaveze od strane društva za upravljanje fondom, shodno se primenjuju odredbe člana 21. ZPPPA koje uređuju ispunjenje poreskih obaveza u slučajevima statusnih promena.

Dostavljanje poreskog, odnosno poresko upravnog akta fondu vrši se na adresu sedišta društva za upravljanje fondom upisanu u propisanom registru, odnosno na posebnu adresu za prijem pošte koja je registrovana kod Agencije za privredne registre i poreski akt smatra se dostavljenim kada se uruči odgovornom licu društva za upravljanje fondom, punomoćniku, odnosno poreskom punomoćniku društva za upravljanje fondom, kao i zaposlenom kod društva za upravljanje fondom.

Kao poreski obveznik, fond ima sva prava i obaveze u skladu sa odredbama ZPPPA (između ostalog, dužan je da preko društva za upravljanje fonda izvrši registraciju i dobije poreski identifikacioni broj - u daljem tekstu: PIB, podnosi poreske prijave, ispunjava poreske obaveze, podnosi poreske akte u poreskom postupku, da podnosi zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, da se podaci prikupljeni o njemu u poreskom postupku od strane Poreske uprave čuvaju kao tajni podatak, i dr).

Uz član 3. st. 5. i 6, član 15. stav 5, član 21. st. 1. i 2. i član 29. stav 1. Predloga zakona - u cilju olakšavanja komunikacije i efikasnijeg postupanja nadležnog poreskog organa po zahtevima poreskih obveznika, omogućava se poreskim obveznicima da zahteve u vezi ostvarivanja prava iz poreskopravnog odnosa propisanog ZPPPA (pre svega, zahtevi za povraćaj i preknjižavanje više ili pogrešno plaćenog poreza, zahtevi za odlaganje dugovanog poreza) mogu dostavljati elektronskim putem preko portala Poreske uprave, čime se povećava jednostavnost i efikasnost procesa komunikacije u poreskom postupku.

Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", broj 86/19) omogućeno je Poreskoj upravi da poreske akte dostavljaju poreskim obveznicima u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u skladu sa principima poreskopravnog odnosa, navedenim izmenama omogućava se i poreskim obveznicima da svoje zahteve iz čl. 10. i 73. ZPPPA podnose u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave i na taj način jednostavnije i efikasnije ostvare svoja zakonska prava.

Prelaznom odredbom propisuje se da se navedena izmena u vezi sa podnošenjem zahteva u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave primenjuje počev od 1. januara 2021. godine.

Takođe, precizira se da se poreski akt može dostaviti u elektronskom obliku fizičkom licu koje poreske prijave podnosi u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave, u kom slučaju nije neophodna dodatna saglasnost fizičkog lica.

Fizičkom licu koje poreske prijave, u skladu sa odredbama ovog zakona, podnosi u papirnom obliku, poreski akt se dostavlja u elektronskom obliku, ako se isti saglasi sa tim načinom dostavljanja

Uz član 9. stav 3. i član 30. Predloga zakona - vrši se preciziranje odredbe člana 26. stav 3. ZPPPA kojom se reguliše privremeno oduzimanje PIB u poreskom postupku, tako da će Poreska uprava dodeliti PIB:

1) ako su dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda do 100.000 dinara i ukoliko ove obaveze budu izmirene u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva za dodelu PIB, odnosno u tom roku bude pružena neopoziva bankarska garancija ili menica avalirana od strane poslovne banke, ili

2) ako su dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti, obaveze privrednih subjekata koji su brisani iz propisanih registara pravosnažnom odlukom nadležnog organa u postupku stečaja.

Prelaznom odredbom propisuje se da poreskim obveznicima kojima je do dana stupanja na snagu Predloga zakona privremeno oduzet PIB u skladu sa važećim odredbama člana 26. stav 2. ZPPPA, nakon stupanja na snagu ovog zakona mogu podneti zahtev za vraćanje PIB i na osnovu zahteva, tim poreskim obveznicima Poreska uprava vratiće PIB, ukoliko ispune propisane uslove utvrđene zakonom.

Uz član 12. Predloga zakona - propisuje se nova obaveza Agencije za privredne registre prilikom postupanja u poreskom postupku u smislu da Agencija za privredne registre ne može izvršiti registrovanje sticanja udela ili akcija u privrednim subjektima, odnosno osnivanje novih privrednih subjekata, gde se kao osnivač upisuje pravno lice ili preduzetnik nad kojim je uspostavljena mera zabrane sticanja i osnivanja novih privrednih subjekata.

Uz čl. 19. 20. i 31. Predloga zakona - vrše se izmene čl. 67. i 68. ZPPPA u kojima se propisuje mogućnost ispunjenja poreske obaveze davanjem umesto plaćanja.

Naime, izuzetno, poreska obaveza može se namiriti davanjem umesto plaćanja, odnosno zamenom ispunjenja, kada je poreska obaveza veća od 50.000.000 dinara, na način i pod uslovima koje utvrdi Vlada odlukom, i to samo u slučajevima kada postoji interes Republike za sticanje predmetne imovine, a danom namirenja poreske obaveze putem davanja umesto plaćanja, odnosno zamenom ispunjenja, smatra se dan overe sporazuma kojim je realizovan akt Vlada o prenosu imovine u svojinu Republike.

U vezi sa tim propisuje se i prelazna odredba kojom se utvrđuje da će se predmetne odredbe čl. 67. i 68. ZPPPA primenjivati i na poreske obaveze dospele do dana stupanja na snagu Predloga zakona, kao i na poreske obaveze obuhvaćene sporazumima i rešenjima o odlaganju plaćanja dugovanog poreza po tom osnovu, odobreni do dana stupanja na snagu Predloga zakona.

Uz član 21. stav 3. i član 29. stav 2. Predloga zakona - propisuje se da se izuzetno, u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih pandemijom, višom silom, odnosno drugim vanrednim događajem nastalim u toku kalendarske godine, odlaganje plaćanja dugovanog poreza, odnosno nedospelih poreskih obaveza odobrava na način i pod uslovima koje utvrdi Vlada. Prelaznom odredbom utvrđuje se da se navedena odredba primenjuje počev od kalendarske godine u kojoj je ovaj zakon stupio na snagu.

Uz član 24. Predloga zakona - preciziraju se odredbe člana 163a ZPPPA kojim se propisuje vođenje vanbilansnog poreskog računovodstva.

U tom smislu precizira se da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu, između ostalog, vode neplaćene poreske obaveze poreskih obveznika nad kojim je stečajni postupak okončan putem bankrotstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.

Takođe, propisuje se da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode i preplate poreskih obveznika za koje je nastupila zastarelost u skladu sa ovim zakonom i preplate poreskih obveznika, koji su saglasno drugim propisima brisani iz propisanog registra, kupovinom poreskog obveznika u postupku stečaja ili nakon okončanja stečaja bankrotstvom.

Poreska uprava, po službenoj dužnosti, u vanbilansno poresko računovodstvo prenosi preplate, odnosno po saznanju o brisanju poreskog obveznika iz propisanog registra. Preplate se vode po poreskom obvezniku i pojedinačnom uplatnom računu javnih prihoda.

Uz član 25. Predloga zakona - propisuje se novo krivično delo "Poreska prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost" (umesto dosadašnjeg "Neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit") povodom prevarnog postupanja u vezi sa porezom na dodatu vrednost gde se objektivni uslov inkriminacije povećava i utvrđuje za period od 12 meseci, a ne za poreski period za koji se utvrđuje obaveza za porez na dodatu vrednost.

Takođe, navedena izmena se vrši i iz razloga što je članom 20. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", broj 35/19 od 21. maja 2019. godine), koji je stupio na snagu 1. decembra 2019. godine, značajno izmenjeno krivično delo Poreska utaja iz člana 225. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16 - u daljem tekstu: KZ) u pogledu povećanja cenzusa, tj. iznosa koji predstavlja objektivni uslov inkriminacije, a u cilju sužavanja kriminalne zone na one slučajeve kada je inkrimisanje opravdano.

Na taj način kod osnovnog oblika krivičnog dela Poreske utaje potrebno je da iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, kod težeg oblika pet miliona dinara, a kod najtežeg oblika potrebno je da iznos izbegnutog poreza prelazi 15 miliona dinara, te je neophodno predmetno krivično delo iz člana 173a ZPPPA uskladiti sa tim iznosima.

Imajući u vidu napred navedeno, vrši se, izmena bića krivičnog dela iz člana 173a ZPPPA, te se kao radnja izvršenja pored neosnovanog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit, obuhvata i radnja izvršenja krivičnog dela Poreske utaje, ali samo za PDV i gde bi se objektivni uslov inkriminacije utvrđivao za period od 12 meseci, a ne za poreski period za koji se utvrđuje obaveza za PDV, tako da osnovni oblik krivičnog dela glasi:

"Ko u nameri da on ili drugo lice, u prethodnih 12 meseci ostvari pravo na neosnovani povraćaj poreza na dodatu vrednost ili poreski kredit kod poreza na dodatu vrednost, podnese jednu ili više poreskih prijava poreza na dodatu vrednost neistinitog sadržaja, a iznos povraćaja ili poreskog kredita prelazi milion dinara, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom, odnosno

Shodno propisanim izmenama člana 173a st 1. i 2, a imajući u vidu i povećanje iznosa koji predstavljaju objektivni uslov inkriminacije u članu 225. KZ, propisuju se i st. 3-5. kao teži oblici ovog krivičnog dela.

Uz čl. 26-28. Predloga zakona - vrši se preciziranje prekršajnih kazni u skladu sa odredbama propisanim ovim zakonom, odnosno propisuju se prekršajne kazne za društvo za upravljanje fondom i odgovorna lica u tom društvu u vezi sa postupanjem društva za upravljanje u ime i za račun fonda, kao i prekršaji u skladu sa izmenama izvršenim u članu 29. ZPPPA.

Uz član 32. Predloga zakona - precizira se rok u kojem Poreska uprava preuzima poslove vođenja jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija propisanim članom 159. ZPPPA, a počev od 1. januara 2022. godine.

Uz član 33. Predloga zakona - propisuje se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. OPŠTI INTERES ZA POVRATNO DEJSTVO POJEDINIH ODREDABA ZAKONA

Prema odredbama člana 197. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, samo pojedine odredbe Predloga zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.

Odredbama člana 21. stav 3. i člana 29. stav 2. Predloga zakona propisano je da izuzetno, u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih pandemijom, višom silom, odnosno drugim vanrednim događajem nastalim u toku kalendarske godine, odlaganje plaćanja dugovanog poreza, odnosno nedospelih poreskih obaveza odobrava se na način i pod uslovima koje utvrdi Vlada. Prelaznom odredbom utvrđuje se da se navedena odredba primenjuje počev od kalendarske godine u kojoj je zakon stupio na snagu.

Ukazujemo da se navedenom odredbom kojom se dopunjuje član 73. ZPPPA utvrđuje pravni osnov da se poreskim obveznicima tokom kalendarske godine omogući odlaganje plaćanja na način i pod uslovima koje utvrdi Vlada, imajući u vidu da navedena pandemija traje duži vremenski period i da je neizvesno kada će se završiti, te da je neophodno izmeniti i prilagoditi postojeću regulativu novonastaloj situaciji. Shodno navedenom, smatramo da je navedeni predlog u potpunosti opravdan i da će omogućiti da Vlada u izuzetnim situacijama bez odlaganja donosi mere koje će omogućiti ublažavanje ekonomskih posledica vanrednih događaja.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Budući da se ovim zakonom uređuju poreski postupak i poreska administracija, kako bi se u procesnom smislu doprinelo ostvarivanju mera fiskalne politike koje se uređuju materijalnim poreskim propisima, obračun efekata na bazi izmena i dopuna ovog zakona nije moguće precizno iskazati u apsolutnom iznosu, zbog čega on nije dat u ovim iznosima.

Postoji nekoliko ključnih efekata predloženih promena u smislu jačanja pravne sigurnosti uspostavljanjem jasnih pravila i preciziranjem pojmova i postupaka koji osiguravaju jednoobraznost u postupanju Poreske uprave čime se unapređuju uslovi poslovanja poreskih obveznika obezbeđujući izvesnost posledica određene poreskopravne situacije, na koji način se otklanja neizvesnost koja se javlja kao posledica neusaglašenosti u ukupnom pravnom okviru za poslovanje.

Finansijski efekti sprovođenje zakona

Za sprovođenje Predloga zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu.

Predložena rešenja imaju uticaj na sve učesnike u poreskopravnom postupku, dakle kako na same privredne subjekte i fizička lica - poreske obveznike i nadležne poreske organe (Poresku upravu i nadležne poreske organe jedinica lokalnih samouprava), tako i na ostale subjekte koji su obavezni da učine neku radnju u poreskom postupku.

Dodatno pojednostavljenje poreskih procedura u pogledu postupanja poreskih obveznika, kao i poboljšanje operativnih aktivnosti nadležnih poreskih organa, trebalo bi da doprinesu smanjenju troškova u ispunjavanju poreskih obaveza (lakše i pravednije uslove za poslovanje), kao i poboljšanju naplate poreza (stabilnost javnih finansija).

Predlog zakona će imati pozitivan uticaj na:

Poreske obveznike - vodeći računa da će zahteve iz člana 10. ZPPPA koji se odnose na povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza, poresku refakciju, odnosno refundaciju poreza u skladu sa poreskim zakonima, poreski kredit, preknjižavanje i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu i zahteve iz člana 73. ZPPPA koji se odnose na odlaganje plaćanja dugovanog poreza dostavljati u elektronskom obliku, čime se proces pojednostavljuje, smanjuju troškovi i povećava njegova efikasnost.

Nadležne poreske organe - imajući u vidu odredbe kojima se propisuje da poreski obveznici mogu navedene zahteve dostavljati elektronskim putem, čime se povećava jednostavnost i efikasnost procesa komunikacije u poreskom postupku.

S tim u vezi, ukazujemo da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", broj 86/19) omogućeno Poreskoj upravi da poreske akte dostavljaju poreskim obveznicima u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u skladu sa principima poreskopravnog odnosa, predmetnim izmenama omogućava se i poreskim obveznicima da svoje zahteve iz čl. 10. i 73. ZPPPA podnose u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave i na taj način jednostavnije i efikasnije ostvare svoja zakonska prava.

Očekivana korist od prenosa i dostavljanja pismena u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave dovodi do skraćivanja vremena, kako dostave akta obvezniku, tako i dostavljanja pismena poreskih obveznika, do drastičnog smanjenja troškova Poreske uprave (troškovi administriranja od strane zaposlenih radnika, troškovi materijala, štampe, poštarine i drugi troškovi), kao i povećanja nivoa efikasnosti poslovnih procesa. Na taj način poreskim organima omogućava se da ostvare velike uštede na godišnjem nivou i sprovedu princip dobre uprave, a poreskim obveznicima jednostavniji, efikasniji i ekonomičniji poreski postupak.

Predlog zakona će imati pozitivan uticaj na poslovanje fondova i njihovih depozitara, Komisiju koja vrši nadzor nad sprovođenjem zakona koji uređuju fondove, investitore, odnosno domaće finansijsko tržište u celini, imajući u vidu usaglašavanje sa poreskim propisima Republike.

Propisana rešenja Predlogom zakona i drugih poreskih propisa, sa druge strane, dodatno štite interese klijenata - članova fonda u smislu detaljnijeg definisanja sistema upravljanja rizicima kod ulaganja imovine fonda, preciznije uređenog sistema odgovornosti lica koja učestvuju u upravljanju fondom čije poslovne aktivnosti i odluke utiču na nivo rizičnosti ulaganja imovine fonda.

Samim tim, veći stepen zaštite od rizika i sigurnosti investitora, ujednačene odredbe i terminologija propisa mogu učiniti naše tržište kapitala atraktivnijim za domaća i strana ulaganja.

Polazeći od navedenog, donošenjem ovog zakona obezbediće se ujednačenost domaćih propisa i veći stepen poverenja domaćih i stranih potencijalnih investitora, a samim tim će domaće tržište učiniti atraktivnijim i stimulisati veći broj lica da ulažu svoja finansijska sredstva u fondove organizovane u Republici Srbiji.

Najbolji pokazatelji svrsishodnosti donošenja Predloga zakona biće broj novih društava za upravljanje fondovima koji se osnuju u narednom periodu i ukupna vrednost imovine pod upravljanjem fondova.

Predlog zakona će imati pozitivan uticaj i na osnivače novih privrednih subjekata vodeći računa da je u postupku privremenog oduzimanja PIB, izvršeno preciziranje odredaba člana 26. ZPPPA, gde se u velikom broju slučajeva pojavljuju osnivači koji su u ranijem periodu bili osnivači u privrednim subjektima koji su brisani pravosnažnom odlukom nadležnog organa u postupku stečaja.

Naime, uzimajući u obzir presude Upravnog suda u prethodnom periodu, kao i odredbu člana 23. stav 2. ZPPPA kojom je propisano da neplaćena poreska obaveza poreskog obveznika - pravnog lica nad kojim je pravosnažnim rešenjem zaključen stečajni postupak bankrotstvom, prestaje, poreskim obveznicima - osnivačima novih privrednih subjekata kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona privremeno oduzet PIB u skladu sa odredbama člana 26. stav 2. ZPPPA, nakon stupanja na snagu Predloga zakona, na osnovu zahteva, Poreska uprava vratiće PIB, ukoliko ispune propisane uslove.

Takođe, odredbom Predloga zakona kojom se dopunjuje član 73. ZPPPA olakšava se finansijska situacija koja je znatno otežana zbog pandemije virusa SARS-CoV-2 koji izaziva bolest COVID-19.

Imajući u vidu da navedena pandemija traje duži vremenski period i da je neizvesno kada će se završiti, neophodno je izmeniti i prilagoditi postojeću regulativu novonastaloj situaciji.

S tim u vezi, predlaže se mogućnost Vladi da utvrdi posebne uslove i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza kako bi poreski obveznici izmirili svoje poreske obaveze, s obzirom da je navedena pandemija doprinela da poreski obveznici imaju finansijske poteškoće koje se ogledaju, između ostalog, u otežanom izmirivanju poreskih obaveza.

Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima).

Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove poreskim obveznicima, naprotiv, pojednostavljenje u postupanju poreskih obveznika i Poreske uprave doneće određeno smanjenje troškova učesnika u tom postupku. Pre svega u pogledu troškova administriranja zahteva koji se umesto u papirnom podnose u elektronskom obliku, u pogledu troškova štampanja materijala i poštarine.

U pogledu efekata ostalih izmena propisanih Predlogom zakonom, ne bi trebalo da stvore dodatne troškove nadležnim državnim organima, naprotiv, očekuje se pojednostavljenje poreskog postupka i veća efikasnost nadležnih poreskih organa.

Kakve troškove će primena zakona stvoriti nadležnom državnom organu

Primena ovog zakona smanjiće troškove poslovanja nadležnih poreskih organa, imajući u vidu da će umesto u papirnom poreski obveznici pojedine zahteve za ostvarivanje prava utvrđenih ZPPPA podnositi u elektronskom obliku, a pre svega u pogledu pojednostavljenja poreskog postupka.

Portal Poreske uprave funkcioniše u pogledu elektronske komunikacije i postoje operativne mogućnosti za prijem zahteva poreskih obveznika u elektronskom obliku, što neće zahtevati dodatne troškove.

Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih ciljeva) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje kapaciteta.

U skladu sa Programom transformacije Poreske uprave za period 2015-2020. godine, kao i Akcionim planom Programa transformacije Poreske uprave za period 2018-2023. godine, te novim uređenjem osnovnih poslovnih funkcija Poreske uprave, očekuje se da primena novih zakonskih rešenja, pored pojednostavljenja poslovnog procesa omogući i efikasniji rad nadležnih poreskih organa i upošljavanja poslovnih kapaciteta na osnovne funkcije Poreske uprave - utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda na koje se primenjuje ZPPPA.

Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene

Predloženim izmenama ne vrše se institucionalne promene u pogledu radnopravnih odnosa zaposlenih u Poreskoj upravi.

Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti.

Kao što je navedeno, poreski obveznici (privredni subjekti i fizička lica) neće snositi direktne troškove donošenjem ovog zakona, ali se takođe ocenjuje da je potreba za prevazilaženjem problema veća od mogućih indirektnih troškova koje bi primena Predloga zakona mogla stvoriti.

Da li se zakonom stimuliše stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija.

Donošenjem Predloga zakona obezbediće se ujednačenost domaćih propisa i veći stepen poverenja domaćih i stranih potencijalnih investitora, a samim tim će domaće tržište učiniti atraktivnijim i stimulisati veći broj lica da ulažu svoja finansijska sredstva u fondove organizovane u Republici Srbiji.

Najbolji pokazatelji svrsishodnosti donošenja ovog zakona biće broj novih društava za upravljanje fondovima koji se osnuju u narednom periodu i ukupna vrednost imovine pod upravljanjem fondova.

Predlog zakona samim daljim usklađivanjem poreskih propisa sa ostalim propisima Republike Srbije, u cilju veće transparentnosti poslovanja društava za upravljanje, pozitivno će uticati na vraćanje poverenja investitora u domaće tržište kapitala, a samim tim i na dalji razvoj tržišta, što će dodatno stimulisati osnivanje novih društava za upravljanje, odnosno fondova, što bi svakako moglo podstaći i tržišnu konkurenciju.

Ocenjuje se da bi primena Predloga zakona mogla doprineti stvaranju novih privrednih subjekata i u određenoj meri, posredstvom poboljšanja uslova poslovanja i jačanju pravne sigurnosti, posredno pozitivno uticati na očuvanje tržišne konkurencije.

Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava.

Prilikom izrade ovog zakonskog rešenja usvojene su inicijative za izmenom pojedinih odredaba zakona, kako od strane poreskih obveznika, tako i brojnih državnih organa i drugih organizacija.

Navedeni zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim organima na mišljenje.

Takođe, prilikom procedure usvajanja, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji objavljen je na internet strani Ministarstva finansija. Svi zainteresovani su bili u mogućnosti da preuzmu tekst Nacrta zakona i upoznaju se sa predloženim rešenjima, kao i da dostave primedbe, predloge i komentare.

Ministarstvo finansija - Poreska uprava (za javne prihode koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše) i nadležni poreski organi jedinica lokalnih samouprava (za svoje izvorne javne prihode - lokalne poreze koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše) nadležni su za sprovođenje ovog zakona.

Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, njihovim objavljivanjem na zvaničnoj internet strani, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.

Kako bi se ostvarili ciljevi koji se donošenjem Predloga zakona žele postići, po potrebi će ovo ministarstvo davati mišljenja o njegovoj primeni, a organi uprave odgovarajuća uputstva za njegovo sprovođenje.

U pogledu poslova vođenja jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija, čije se preuzimanje od strane Poreske uprave propisuje najkasnije do 2022. godine, u narednom periodu će u vezi sa službom Vlade nadležnom za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave, biti preduzete aktivnosti kako bi se propisani rok preuzimanja u potpunosti ispunio (tehnički sporazum kojim bi se utvrdili sadržina, način i postupak preuzimanja i vođenja jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija).

Takođe, ukazujemo da će se u okviru Poreske uprave pripremiti instrukcije za postupanje, kako bi se obezbedila jednoobrazna primena odredaba zakona koje će se odnositi, kako na postupanje nadležnih organizacionih jedinica Poreske uprave, tako i na same poreske obveznike.

Da li je zakon bio predmet konsultacija

S obzirom na to, da su predložene izmene neophodne u pogledu primene Programa transformacije Poreske uprave za period 2015-2020. godine, kao i Akcionog plana Programa transformacije Poreske uprave za period 2018-2023. godine, u smislu nadležnosti Poreske uprave i radnopravnih odnosa zaposlenih, izvršene su konsultacije sa Poreskom upravom, kao relevantnim organom državne uprave od koje je dobijeno pozitivno mišljenje.

Odredbama člana 41. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni list RS", broj 30/18) propisano je da se na organe državne uprave shodno primenjuje član 37. tog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.

Ukazujemo da ovaj zakon zbog svog sadržaja, odnosno prirode, nije bio predmet drugih konsultacija u skladu sa članom 44. stav 2. Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika ("Službeni list RS", broj 8/19).

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 06.11.2020.