Zastava Bosne i Hercegovine

NACRTI ZAKONA O OBNOVLJIVIM IZVORIMA ENERGIJE I O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI I RACIONALNOJ UPOTREBI ENERGIJE: Prvi put domaćinstva i industrija mogu da postanu kupci-proizvođači, a građani mogu da formiraju zajednicu obnovljivih izvora energije. Novina je i obaveza posedovanja/izlaganja sertifikata o energetskim svojstvima zgrade, kao i kontrola sistema za grejanje i klimatizaciju


Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije (OIE) i Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije (EE) nedavno su bili tema javne rasprave na kojoj su predstavljene novine koje očekuju proizvođače, ali i potrošače električne energije.

- Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije -

U Nacrtu zakona o obnovljivim izvorima energije propisano je 115 članova, čime se donose mnogobrojne novine po prvi put. Definisano je da je korišćenje OIE javni interes, od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Prvi put, zakonom se garantuje stabilnost podsticajnih mera, a uvode se tržišne premije koje će proizvođače iz OIE izložiti uticaju tržišta i konkurenciji. To će dovesti do manjih troškova za građane i privredu u odnosu na troškove postojećeg sistema podsticaja zasnovanog na fid-in tarifama.

Fid-in tarife su uvedene 2015. godine. Uspele su da pokrenu velike investicije u OIE. Ipak, od planiranih 1.092 MW novih elektrana u 2020, fid-in tarife su podstakle realizaciju 800 MW (od čega je 514 MW izgrađeno, a u izgradnji 303,6 MW).

Premije su prelazna faza do potpune uključenosti proizvođača iz OIE na tržište. Fid-in tarifa se dodeljuje za mala postrojenja (ispod 500 kW, odnosno 3 MW za elektrane na vetar) i demonstracione projekte (nekomercijalni inovacioni projekti) u postupku aukcija po istom sistemu po kome se stiču tržišne premije.

Podsticajne mere mogu da se steknu za elektranu koja koristi obnovljive izvore energije (vetar, sunce, hidro, biomasa, biogas, geotermalna, biorazgradivi otpad i dr.). Podsticaji se daju za električnu energiju proizvedenu u novoizgrađenim ili rekonstruisanim elektranama koje koriste obnovljive izvore energije.

Tržišna premija predstavlja dodatak na tržišnu cenu električne energije. Određuje se u evrocentima po kWh u postupku aukcija. Podsticajni period traje 12 godina, a Vlada određuje kvote u MW instalisane snage elektrana.

Agencija za energetiku RS na osnovu metodologije određuje početnu visinu cene ispod koje se nadmeću investitori u postupku aukcija. Ministarstvo rudarstva i energetike javnim pozivom pokreće postupak aukcija, formira komisiju za sprovođenje aukcije, donosi odluku o najboljim ponudama i na osnovu nje rešenje o dodeljivanju/odbijanju prava na tržišnu premiju. Komisija sprovodi postupak aukcija do donošenja odluke o najboljim ponudama.

Kao prednost aukcija navodi se pad cene električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, jer niže cene dovode do manje naknade koje plaćaju građani i privreda.

Status privremenog povlašćenog proizvođača stiče se u postupku aukcija donošenjem rešenja o dodeljivanju prava na tržišnu premiju. Status traje tri godine i može se produžiti za godinu dana.

Prvi put domaćinstva i industrija mogu da postanu kupci-proizvođači (RES-self consumers), a građani mogu da formiraju zajednicu obnovljivih izvora energije. Domaćinstva i industrija mogu da instaliraju na svoje objekte OIE i da je koriste za snabdevanje sopstvene potrošnje, a da višak energije isporuče u mrežu ili uskladište radi kasnijeg korišćenja.

U zakonu je prepoznat zeleni vodonik kao energent čije korišćenje treba da se podstiče i razvija. Zeleni vodonik može se koristiti u oblasti toplotne energije, saobraćaja i prirodnog gasa.

Uvodi se digitalizacija administrativnih procedura (e-energetika).

Prvi put se uvodi javni tender za izbor strateškog partnera koji omogućava Srbiji da privuče nove i dodatne investicije u oblasti obnovljivih izvora energije

Zakonom se izričito obavezuju povlašćeni proizvođači da poštuju propise vodoprivrede i životne sredine sa propisanim nadzorom inspekcije za životnu sredinu i vodnih inspektora da li te propise poštuju. Za status povlašćenog proizvođača traži se vodna dozvola kod hidroelektrana, a kod elektrana na biorazgradivi otpad integrisana dozvola, odnosno dozvola za upravljanje otpadom i upotrebu otpada.

Energetski subjekti koji obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja kupaca toplotnom energijom mogu da steknu podsticajne mere ako koriste toplotne pumpe i obnovljive izvore energije (solarnu energiju, geotermalnu, biomasu, itd.)

Snabdevači gorivom dužni su da obezbede da udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije u saobraćaju bude u skladu sa obavezom koju utvrđuje Vlada.

- Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije -

Očekivani efekti zakona su: povećanje konkurentnosti privrede, smanjenje uticaja upotrebe fosilnih goriva na životnu sredinu i doprinos borbi protiv klimatskih promena, energetska sigurnost i smanjenje zavisnosti od uvoza energenata, otvaranje novih radnih mesta i razvoj preduzetništva u oblasti energetske efikasnosti i podsticanje regionalnog razvoja, povećanje standarda građana i ekvivalent uštede u 2030. godini godišnja proizvodnja Kostolca A i B.

Novina u zakonu je osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, koja će dodeljivati podsticaja za EE, pripremati predloge projekata za finansiranje, voditi evidenciju obaveznika, pratiti obračun i plaćanje naknade za unapređenje energetske efikasnosti i tako dalje.

Ovim će prvi put sredstva podsticaja biti na raspolaganju i građanima za unapređenje EE stambenih objekata, nabavku energetski efikasnih uređaja i posebni programi za energetski ugroženo stanovništvo. Privući će se i značajna sredstva iz različitih fondova.

Kao novina ističe se i digitalizacija za olakšano praćenje potrošnje energije u javnom sektoru i praćenje sprovođenja politike EE i Sistema energetskog menadžmenta.

Novina je i obaveza posedovanja/izlaganja sertifikata o energetskim svojstvima zgrade, kao i kontrola sistema za grejanje i klimatizaciju.

Uvedena je i energetska usluga, koja može obuhvatiti i energetski pregled, projektovanje, građenje, rekonstrukciju, energetsku sanaciju, održavanje objekata, isporuku toplotne energije, upravljanje i nadzor nad korišćenjem energije, kao i druge aktivnosti.

Uvedeni su i nefinansijski podsticaji za visokoefikasnu kogeneraciju (VEFK) i nove učesnike na tržištu.

Kao novina predstavljeni su i energetsko označavanje (za proizvode koji utiču na potrošnju energije i pneumatike) i zahtevi u pogledu eko-dizajna (proizvodi koji utiču na potrošnju energije za koje su propisni zahtevi eko-dizajna).

Kako je rekao Miroslav Lutovac iz Privredne komore Srbije, rasprava traje više od godinu dana, a komentari privrednika su omogućili da se određeni predlozi predstave Ministarstvu rudarstva i energetike. Posebno je istakao mogućnost pravnih, ali i fizička lica, da na svoje objekte da postave izvore obnovljivih izvora energije manje snage:

- Na primer, cena za postavljanje solarne elektrane za proizvodnu 50 kilovata energije je 30.000 EUR, a povraćaj investicije za pravna lica je sedam godina.

Yngve Engstroem, u ime Delegacije EU u Srbiji, napomenuo je da je potreba da se zaustave klimatske promene hitna i da je EU s tim u vezi postavila ambiciozne zahteve, koje može da isprati i Srbija.

- Nije reč samo o zaštiti životne sredine, nego i o rastu ekonomije, kao i investicijama u zelene tehnologije, koje mogu da utiču na oporavak od krize koju je izazvala pandemija - rekao je, dodajući da se ovim utiče i na bolji životni standard, te da se troškovi smanjuju tokom vremena.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović napomenula je da je strateški interes da se promeni društvena svest i istakla da se u Srbiji troši četiri puta više električne energije u odnosu na prosečnu potrošnju u zemljama EU.

- Cilj je da se u naredih 10 godina poveća energetska efikasnost, kako bismo se približili nivou EU, kao i da proizvodnja energije bude 30% do 40% iz OIE – rekla je Mihajlovićeva.

Miloš Colić, potpredsednik Grupacije za OIE PKS i direktor kompanije New Energy Solutions, kazao je da je tim Ministarstva rudarstva i energetike u vrlo kratkom roku napravio fantastičan poduhvat i napisao Zakon o obnovljivim izvorima energije:

- U februaru prošle godine na jednom okruglom stolu posvećenom merama protiv zagađenja vazduha predložio sam Inicijativu za usvajanje Zakona o obnovljivim izvorima energije. Ta inicijativa kao dugoročna preporuka ušla u zapisnik i preporuke privrede ka Vladi R. Srbije, a većina mojih kolega tada je smatrala da je to nešto mnogo daleko, pa i nemoguće, a danas, posle manje od godinu dana, imamo nacrt zakona na javnoj raspravi. Ovo je odlična vest za našu zemlju, jer se ovim zakonom otvara mogućnost da Srbija bude država zdrave životne sredine, zelenih radnih mesta citirajući potpredsednicu Vlade Zoranu Mihajlović da "želimo zelenu Srbiju".

Ukazao da je pravo vreme da se sa sistema podsticaja pređe na aukcije i da mu je drago što je već danas u konstruktivnoj raspravi državna sekretarka Jovanka Atanacković prihvatila neke predloge koji će privredi omogućiti lakše poslovanje.

- Osim brzine poslovanja, važna je i sigurnost, te posebno raduje što je odmah prihvaćen predlog da Vlada propiše model ugovora o premiji, umesto da ugovor propisuje ovlašćena ugovorna strana (garantovani snabdevač). Ministarstvo, odnosno Vlada Srbije, je neutralno u odnosu na ugovorne strane i to svima pruža dodatnu sigurnost - rekao je Colić.

Izvor: Vebsajt eKapija, Aleksandra Kekić, 03.02.2021.
Naslov: Redakcija