NACRT ZAKONA O SOCIJALNOJ KARTI: Zaštitnik građana smatra da Nacrt zakona treba da obuhvati i podatke organa unutrašnjih poslova i pravosudnih organa kako bi svi potrebni podaci bili registrovani

Zaštitnik građana uputio je Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja mišljenje na Nacrt zakona o socijalnoj karti. Ovaj zakon, po mišljenju Zaštitnika građana, ima potencijal za uspostavljanje pravednijeg sistema pomoći građanima kojima je potrebna društvena podrška, posebno deci.

Imajući u vidu da je Nacrtom zakona propisan cilj uspostavljanja tačne, ažurne, nadležnim organima dostupne i sveobuhvatne evidencije o statusu pojedinca u stanju socijalne potrebe, Zaštitnik građana smatra da bi, osim podataka iz evidencije organa starateljstva, odnosno centra za socijalni rad, trebalo obuhvatiti i podatke organa unutrašnjih poslova i pravosudnih organa. Na taj način bi podaci koji se registruju u Socijalnoj karti obuhvatili sva prava iz oblasti porodičnopravne i krivičnopravne zaštite, kao što je Zaštitnik građana već ukazao u ranije datom mišljenju na Nacrt zakona.

Aktom br. 353-53/2019 del. br. 29472 od 9. 10. 2019. godine, Zaštitnik građana je dao mišljenje na Nacrt zakona o socijalnoj karti, koji je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dostavilo na mišljenje aktom br. 011-00-404/2019-05 od 27. 9. 2019. godine. U odnosu na pomenuto mišljenje, Zaštitnik građana konstatuje da su određeni predlozi uneti u tekst novog Nacrta zakona. Radi se o predlozima koji se odnose na podatke sadržane u Socijalnoj karti, i to:

U članu 6. stav 4. Nacrta zakona, u skladu sa sugestijom Zaštitnika građana, propisano je da se, izuzetno, u Socijalnoj karti mogu obrađivati i podaci o licima iz socijalno ugroženih i ranjivih grupa - deca i mladi. U ranije datom mišljenju, Zaštitnik građana je ukazao da nema nikakvog opravdanja da se pravi starosna granica od 15 godina kao granica za evidentiranje deteta u osetljivom položaju. Izmenom u novom Nacrtu zakona, odnosno brisanjem starosne granice od 15 godina, navedena odredba je usaglašena sa Konvencijom o pravima deteta i pozitivnim propisima koji svoj deci, do punoletstva, daju status osetljive grupe.

U članu 8. stav 1. tačka 6) alineja (4), u skladu sa mišljenjem Zaštitnika građana, u Nacrt zakona je kao podatak o posebnim statusima, uveden i status školovanja (redovno/vanredno) i redovnost pohađanja. Zaštitnik građana je u ranije datom mišljenju naglasio da je radi što adekvatnijeg prikaza položaja pojedinca, a naročito dece, neophodno da Socijalna karta sadrži i podatke o rizicima, a kao jedan od njih je i podatak o napuštanju škole, odnosno statusu školovanja i redovnosti pohađanja škole.

Novi Nacrt zakona je, u skladu sa predlogom Zaštitnika građana, u članu 9. stav 1. tačka. 6), kao zajedničke podatke povezanih lica sa korisnikom, naveo podatke o nasilju u porodici (podaci o izvršiocu nasilja u porodici i podaci o merama zaštite prema Porodičnom zakonu i Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici iz evidencija koje se odnose na nadležnost organa starateljstva, odnosno centra za socijalni rad). U istom članu, u tački 7), takođe shodno sugestiji Zaštitnika građana, uneti su podaci o izdržavanju i o pokrenutom postupku izvršenja u slučaju neisplaćivanja izdržavanja.

Imajući u vidu da ostali predlozi Zaštitnika građana, izneti u ranije datom mišljenju, nisu uneti u novi Nacrt zakona, napominje da ostaje pri već iznetim stavovima i sugestijama, na koje će u ovom aktu samo ukratko ukazati.

Naime, u vezi sa već pomenutim članom 9. stav 1. tačka 6) Nacrta zakona, Zaštitnik građana smatra da bi, osim podataka iz evidencija organa starateljstva, odnosno centra za socijalni rad, trebalo obuhvatiti i podatke organa unutrašnjih poslova i pravosudnih organa. U tom smislu, potrebno je dopuniti navedenu tačku 6) tako da obuhvata i podatke o izrečenim merama bezbednosti po odredbama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) i podatke o izrečenim vaspitnim merama, vaspitnim nalozima i posebnim obavezama u skladu sa Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005). Na taj način bi podaci koji se registruju u Socijalnoj karti obuhvatili sva prava iz oblasti porodičnopravne i krivičnopravne zaštite, kao što je Zaštitnik građana već ukazao u ranije datom mišljenju na Nacrt zakona.

Što se tiče već pomenutih podataka o rizicima, naročito kada su u pitanju deca, smatramo da su podaci o dečjem radu i životu i radu dece na ulici, kao i o riziku od izdvajanja deteta iz porodice, odbacivanja od strane porodice, uključivanja deteta u štetne prakse, dečjim brakovima, neophodni da bi se dobio tačan prikaz socioekonomskog statusa.

Zaštitnik građana takođe ostaje pri predlogu da se razmotri propisivanje odredbe da se u prihod i imovinu porodice ne evidentiraju prihodi i imovina povezanih lica ukoliko su vršili nasilje u porodici.

Isto tako, i dalje smatramo da je neophodno u Nacrt zakona uneti i ranije dat predlog Zaštitnika građana da se u Nacrt zakona, među ranjive grupe, uvedu i mladi od 18 do 26 godina, a naročito mladi koji nisu na školovanju niti su zaposleni.

Kada je reč o članu 7. Nacrta zakona, koji se odnosi na opšte podatke o korisniku, u stavu 1. tačke 17) i 18) navedeni su podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini i podaci o vlasništvu nad nepokretnostima iz katastra nepokretnosti. U ranije datom mišljenju, Zaštitnik građana je ukazao da vlasništvo nad imovinom nije dovoljan podatak o imovinskom statusu korisnika, već je potrebno da se evidentiraju i stambeni uslovi, jer građani u stanju socijalne potrebe mogu raspolagati nepokretnošću, ali ona može biti neuslovna za stanovanje. S obzirom na to da i u novom Nacrtu zakona imovinski status korisnika prava iz socijalne zaštite i sa njim povezanih lica, čine samo podaci o vlasništvu nad nepokretnostima, Zaštitnik građana ostaje pri ranijem predlogu da se među podacima koji se evidentiraju u Socijalnoj karti nađu i stambeni uslovi same nepokretnosti, odnosno da li je stambeni objekat uslovan i bezbedan, da li je adekvatan broju članova porodice, da li je priključen na vodovodnu, kanalizacionu i elektroenergetsku mrežu i drugi parametri.

Konačno, Zaštitnik građana izražava nadu da će primena u praksi jedinstvene i centralizovane baze podataka predviđene ovim Nacrtom zakona na pravi način opravdati očekivanja kako korisnika prava tako i korisnika podataka, posebno imajući u vidu da navedena primena podrazumeva pristup, obradu i čuvanje najosetljivijim podacima svakog pojedinca u društvu.

U tom smislu Zaštitnik građana želi da istakne važnost tehničkih uslova koje će urediti nadležni ministar pre svega imajući u vidu jasnu proceduru za odobravanje pristupa i korišćenje Socijalne karte srazmerno svrsi pristupanja kao i u pogledu zaštite, sigurnosti i čuvanja podataka u istoj.

Izvor: Vebsajt Zaštitnik građana, 05.1.2021.
Naslov: Redakcija