Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O SOCIJALNOJ KARTI: Mišljenje Zaštitnika građana na Nacrt zakona


Zaštitnik građana pozdravlja izradu Nacrta zakona o socijalnoj karti i uspostavljanja tačne, ažurne, nadležnim organima dostupne i sveobuhvatne evidencije o statusu pojedinca u stanju potrebe. Ovaj zakon, po mišljenju Zaštitnika građana ima potencijal za uspostavljanje pravednijeg sistema pomoći građanima kojima je potrebna društvena podrška, posebno deci.

Imajući posebno u vidu da je Nacrtom zakona propisan cilj uspostavljanja Socijalne karte (postojanje jedinstvene i centralizovane evidencije koja sadrži tačne i ažurne podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica), Zaštitnik građana nalazi da je Nacrt zakona potrebno dopuniti, kako bi ova evidencija zaista sadržala sve podatke i parametre za pravilnu i tačnu procenu potreba pojedinca i porodice i određivanje, opredeljivanje, planiranje i pružanje usluga i obezbeđivanje prava kojima će se položaj pojedinca i porodice unaprediti.

Zaštitnik građana posebno pozdravlja odredbu da socijalno - ekonomski status pojedinca i sa njim povezanih lica, obuhvata podatke o njihovom porodičnom, vaspitno-obrazovnom, psiho-fizičkom, radno-pravnom, imovinskom i zdravstvenom statusu, dakle podatke iz različitih oblasti života pojedinca i porodice, koji - ukoliko su adekvatno prikupljeni i obrađeni - mogu dati vrlo preciznu sliku o potrebama pojedinca i porodice i merama koje te potrebe mogu zadovoljiti.

U tom smislu, Zaštitnik građana konstatuje da Nacrt zakona nije prepoznao određene podatke kojima organi vlasti raspolažu, a koji su od velikog uticaja na procenu socijalno ekonomskog statusa pojedinca i porodice.

Nacrt nije, u podatke koji se registruju u Socijalnoj karti, uveo sva prava iz oblasti porodičnopravne i krivičnopravne zaštite. Neka od ovih prava su od uticaja na opredeljivanje ekonomskog statusa porodice, kao što je slučaj sa pravom na izdržavanje (koje je Nacrt zakona prepoznao), dok su druga prava od značaja za procenu socijalnog statusa pojedinca iz porodice, kao što je pravo na zaštitu od nasilja i zaštita prava deteta, ostala neprepoznata.

U tom smislu, Zaštitnik građana predlaže da se Nacrtom propiše da su u socijalnoj karti evidentiraju:

- podaci o izrečenim merama zaštite od nasilja po odredbama Porodičnog zakona;

- podaci o izrečenim merama zaštite od nasilja u porodici po odredbama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici;

- podaci o izrečenim merama bezbednosti po odredbama Krivičnog zakonika;

- podaci o izrečenim vaspitnim merama, vaspitnim nalozima i posebnim obavezama u skladu sa Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica("Sl. glasnik RS", br. 85/2005).

Zaštitnik građana takođe nalazi da je za procenu socijalno ekonomskog statusa pojedinca i porodice, neophodan podatak o dosuđenom izdržavanju koje davalac izdržavanja ne isplaćuje. Neevidetiranje podatka o dosuđenom a neisplaćenom izdržavanju, može zamagliti sliku o statusu primaoca izdržavanja evidentirajući kao prihod iznose kojima primalac izdržavanja realno ne raspolaže krivicom davaoca izdržavanja. Ovo je posebno značajno sa stanovišta prava deteta na odgovarajući životni standard, zbog i dalje velikog broja slučajeva neplaćanja izdržavanja koje je sud pravnosnažnim odlukama dosudio i velikog broja slučajeva nemogućnosti naplate tih potraživanja dece uprkos pokrenutim izvršnim i krivičnim postupcima.

Nacrt zakona propisao je da Socijalna karta evidentira podatke o imovinskom statusu korisnika, pribavljajući od Republičkog geodetskog zavoda podatke o vlasništvu nad nepokretnostima iz katastra nepokretnosti (podaci o vlasniku - ime i prezime i JMBG; podaci o nepokretnosti - opština, katastarska opština, broj, vrsta, klasa, površina i drugi podaci). Zaštitnik građana ukazuje da vlasništvo nad imovinom nije dovoljan podatak o imovinskom statusu, već je potrebno da se evidentiraju i stambeni uslovi. Ovo stoga što građani u stanju socijalne potrebe mogu raspolagati nepokretnošću koja je ispodstandardna za život (neuslovna za stanovanje, u riziku od rušenja, bez kupatila, vode, struje i sl.). Puko konstatovanje posedovanja takve nepokretnosti zamagljuje sliku stvarnog imovinskog i socioekonomskog stanja porodice. Stoga Zaštitnik građana predlaže da se među podacima koji se evidentiraju u Socijalnoj karti nađu i stambeni uslovi (da li je stambeni objekat adekvatan broju članova porodice, da li je uslovan i bezbedan, da li je priključen na vodovodnu, kanalizacionu i elektroenergetsku mrežu i drugi parametri).

Imajući u vidu potrebu da Socijalna karta da što adekvatniji prikaz položaja pojedinca i porodice, Zaštitnik građana posebno ukazuje da ova evidencija mora sadržati i podatke o rizicima, naročito kada su u pitanju deca. Podaci o dečjem radu i životu i radu dece na ulici kao i podaci o napuštanju školovanja (osipanje) neophodni su da bi se dobio tačan prikaz socioekonomskog statusa. Na sličan način, Socijalna karta trebalo bi da sadrži i podatke o riziku od izdvajanja deteta iz porodice, riziku od nasilja, riziku od napuštanja školovanja, riziku od odbacivanja od strane porodice (što je već poznat rizik za LGBTI decu i mlade) i riziku od uključivanja deteta u štetne prakse, kao što su rad na ulici, najgori oblici dečjeg rada i dečji brak. Stoga Zaštitnik građana predlaže da se razmotri mogućnost da se ovi podaci prikupljaju i evidentiraju, s obzirom da je reč o podacima kojima raspolažu različiti sistemi (sistem socijalne zaštite, sistem zdravstvene zaštite, pravosudni sistem, policija, obrazovni sistem).

Nacrt zakona propisao je da se povezanim licima smatraju i supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, kao i bivši vanbračni partner. Zaštitnik građana predlaže da se razmotri propisivanje odredbe da se u prihod i imovinu porodice ne evidentiraju prihodi i imovina povezanih lica ukoliko su vršili nasilje u porodici. Takva odredba sadržana je u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017 i 50/2018) (član 2. stav 4).

Nacrt zakona propisao je da se, izuzetno, u Socijalnoj karti mogu obrađivati i podaci o licima iz socijalno ugroženih i ranjivih grupa (deca do 15 godina, osobe preko 65 godina, osobe sa invaliditetom, osobe sa mentalnim hendikepom, samohrani roditelji, nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih čiji su mesečni prihodi ispod odgovarajućeg nivoa i drugo) kojima pravo utvrđuje Vlada. Zaštitnik građana ukazuje najpre da nema nikakvog opravdanja da se pravi starosna granica od 15 godina kao granica za evidentiranje deteta u osetljivom položaju. Ova odredba nije u skladu ni sa Konvencijom o pravima deteta, niti je usaglašena sa postojećim propisima koji svoj deci, do punoletstva, daju status osetljive grupe (Zakon o socijalnoj zaštiti, zakoni u oblasti obrazovanja, Porodični zakon, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju i brojni drugi) i obezbeđuju viši stepen zaštite.

Zaštitnik građana dodatno ukazuje da su brojni zakoni, uključujući i Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju, i drugi, prepoznali među ranjivim grupama i mlade do 26 godina života. Mlade osobe vrlo često mogu biti u osetljivom položaju, posebno mlade osobe koje nisu uključene u visoko obrazovanje, niti rade. Zaštitnik građana predlaže da se stoga u Nacrt zakona, među ranjive grupe uvedu i mladi od 18 do 26 godina, a naročito mladi koji nisu na školovanju niti su zaposleni.

U skladu sa prethodnim predlozima, Zaštitnik građana predlaže da se izmene i dopune svi članovi koji sadrže opis podataka koji se traže od različitih organa, stoji u Mišljenju Zaštitnika građana koji je uputio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 17.10.2019.