Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Prijavite se na mailing listu:


Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski povezani sa propisom možete saznati na linku OVDE.

Email Print

UREDBA O CARINSKIM POSTUPCIMA I CARINSKIM FORMALNOSTIMA

("Sl. glasnik RS", br. 39/2019)

 

Deo prvi

UVODNE ODREDBE

 

Glava I

OBLAST PRIMENE CARINSKIH PROPISA I DEFINICIJE

Predmet i primena uredbe

Član 1

Ovom uredbom bliže se uređuju:

1) posebni slučajevi u kojima se druga sredstva za razmenu i čuvanje informacija, osim tehnika elektronske obrade podataka, mogu koristiti u skladu sa odredbom člana 5. stav 3. tačka 1) Carinskog zakona; vrste informacija i podataka koje treba uneti u evidenciju iz člana 131. st. od 6. do 8. i člana 186. st. 1. i 2. Carinskog zakona; proceduralna pravila o razmeni i čuvanju informacija koje mogu da se vrše sredstvima koja nisu tehnike elektronske obrade podataka iz člana 5. stav 3. Carinskog zakona,

2) slučajevi u kojima carinski organ ponovo procenjuje odluku i suspenduje primenu odluke; slučajevi za izuzeće od člana 17. stav 3. Carinskog zakona; uslove za prihvatanje zahteva iz člana 17. st. 4. i 5. Carinskog zakona; rok za donošenje određene odluke, uključujući moguće produženje tog roka, u skladu sa odredbom člana 17. st. 6-8. Carinskog zakona; slučajeve iz člana 17. stav 9. Carinskog zakona, u kojima odluka proizvodi pravno dejstvo od dana koji se razlikuje od dana kada je dostavljena podnosiocu zahteva ili se smatra da mu je dostavljena; trajanje roka iz člana 17. stav 11. Carinskog zakona; posebne slučajeve iz člana 17. stav 12. tačka 6) Carinskog zakona, u kojima se podnosiocu zahteva ne daje mogućnost da izrazi svoj stav; slučajeve i pravila za ponovnu procenu i suspenziju odluka u skladu sa odredbom člana 18. stav 4. Carinskog zakona; podnošenje i prihvatanje zahteva za odluku iz člana 17. st. 1-5. Carinskog zakona; donošenje odluke iz člana 17. Carinskog zakona; praćenje odluke, u skladu sa članom 18. stav 5. Carinskog zakona,

3) uslovi za primenu odluka koje se odnose na obavezujuća obaveštenja o svrstavanju robe (OOS) ili odluka koje se odnose na obavezujuća obaveštenja o poreklu robe (OOP) nakon što prestanu da budu važeća ili su ukinuta, u skladu sa odredbom člana 24. st. 11, 12. i 13. Carinskog zakona,

4) vrsta i obim pojednostavljenja iz člana 27. stav 3. tačka 1) Carinskog zakona; vrstu i obim olakšica iz člana 27. stav 3. tačka 2) Carinskog zakona; način ostvarivanja povoljnijeg tretmana iz člana 27. stav 6. Carinskog zakona; uslove za primenu kriterijuma iz člana 28. Carinskog zakona,

5) mere u cilju obezbeđivanja jednoobrazne primene carinske kontrole, uključujući razmenu informacija o riziku i rezultata analize rizika, kriterijume i standarde rizika, mere carinske kontrole i prioritetna područja carinske kontrole iz člana 33. Carinskog zakona,

6) pravila za preračunavanje strane valute radi primene člana 39. Carinskog zakona,

7) mere o jednoobraznom upravljanju tarifnim kvotama i tarifnim maksimumima iz člana 41. st. 5. i 6. Carinskog zakona i o nadzoru nad stavljanjem u slobodan promet ili izvozom robe, iz člana 41. stav 7. Carinskog zakona,

8) pravila u skladu sa kojima se roba, za koju se, za svrhe primene mera Republike Srbije iz člana 44. Carinskog zakona, zahteva određivanje nepreferencijalnog porekla, smatra u potpunosti dobijenom u jednoj zemlji ili na jednoj teritoriji ili se smatra da je podvrgnuta poslednjoj, bitnoj, ekonomski opravdanoj preradi ili obradi, u privrednom subjektu opremljenom u tu svrhu, i čiji je rezultat novi proizvod ili koja predstavlja bitnu fazu proizvodnje u zemlji ili na teritoriji, u skladu sa odredbom člana 45. Carinskog zakona; pravila za obezbeđivanje i proveru dokaza o poreklu iz člana 46. Carinskog zakona; način izdavanja drugih isprava i uverenja koja prate robu pri uvozu ili izvozu,

9) mere kojima se utvrđuju pravila o preferencijalnom poreklu za robu na koju se odnose povlastice predviđene preferencijalnim merama koje je Republika Srbija jednostrano donela u odnosu na određene zemlje ili teritorije ili grupe zemalja ili teritorija,

10) pravila o poreklu iz člana 48. stav 1. Carinskog zakona, radi olakšavanja određivanja preferencijalnog porekla robe u Republici Srbiji,

11) mere za određivanje porekla za pojedinu robu, u skladu sa pravilima o poreklu koja se primenjuju na tu robu,

12) uslovi pod kojima carinski organ odobrava da se iznosi potrebni za utvrđivanje carinske vrednosti a koji nisu merljivi na dan prihvatanja deklaracije utvrde na osnovu posebnih kriterijuma; pravila za utvrđivanje carinske vrednosti u skladu sa odredbama člana 52. st. 1. i 2. i čl. 53. i 54. Carinskog zakona, uključujući i pravila za prilagođavanje cene koja je stvarno plaćena ili koja treba da se plati; pravila za primenu uslova iz člana 52. stav 3. Carinskog zakona; pravila za utvrđivanje carinske vrednosti u skladu sa odredbom člana 56. Carinskog zakona,

13) slučajevi u kojima se iznos uvoznih dažbina određuje u skladu sa odredbama st. 3. i 4. člana 74. Carinskog zakona bez zahteva deklaranta kako bi se izbeglo nepoštovanje tarifnih mera iz člana 41. stav 3. tačka 8) Carinskog zakona,

14) pravila za obračunavanje iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina koja se primenjuju na robu za koju je nastao carinski dug u okviru posebnog postupka, a koja dopunjuju pravila iz čl. 73. i 74. Carinskog zakona; slučajeve iz člana 74. stav 5. Carinskog zakona; rok iz člana 75. stav 4. Carinskog zakona,

15) posebni slučajevi iz člana 77. stav 10. tačka 3) Carinskog zakona, u kojima se za robu stavljenu u postupak privremenog uvoza ne zahteva polaganje obezbeđenja; oblik obezbeđenja, iz člana 80. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona, i pravila koja se odnose na garanta iz člana 82. Carinskog zakona; uslovi za davanje odobrenja za upotrebu zajedničkog obezbeđenja sa smanjenim iznosom ili za oslobođenje od polaganja obezbeđenja iz člana 83. stav 2. Carinskog zakona; rok za razduživanje obezbeđenja; način određivanja iznosa obezbeđenja, uključujući smanjeni iznos iz člana 83. st. 2. i 3. Carinskog zakona; način polaganja i vršenja nadzora nad obezbeđenjem iz člana 77. Carinskog zakona, ukidanja i opoziva obaveze koju je preuzeo garant iz člana 82. Carinskog zakona i razduživanja obezbeđenja iz člana 86. Carinskog zakona,

16) način knjiženja iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina,

17) slučajevi iz člana 89. stav 2. tačka 4) Carinskog zakona, u kojima je carinski organ oslobođen od obaveze obaveštavanja o carinskom dugu,

18) uslovi za prekidanje roka za plaćanje iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu iz člana 94. stav 5. Carinskog zakona i dužinu trajanja prekida,

19) slučajevi u kojima postoje posebne okolnosti iz člana 106. stav 1. Carinskog zakona, odnosno slučajevi u kojima je jasno da je dužnik u izuzetnoj situaciji u poređenju sa drugim subjektima koji se bave istim poslom, i da, u odsustvu takvih okolnosti, ne bi bio u nepovoljnom položaju usled naplate iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina,

20) postupak za povraćaj i otpust carinskog duga u skladu sa odredbom člana 102. ovog zakona,

21) slučajevi iz člana 109. stav 1. tačka 8) podtačka (1) Carinskog zakona, u kojima se smatra da propusti ne utiču značajno na pravilno sprovođenje konkretnog carinskog postupka,

22) slučajevi ako se podaci iz člana 112. stav 6. Carinskog zakona ne mogu dobiti od lica iz stava 5. navedenog člana, oni se mogu zahtevati od drugih lica koja imaju te podatke i odgovarajuća prava da ih pruže,

23) rok u kom treba da se podnese ulazna sažeta deklaracija pre nego što se roba unese u carinsko područje Republike Srbije, uzimajući u obzir vrstu robe ili saobraćaja, u skladu sa odredbom člana 112. st. 3, 4. i 8. Carinskog zakona; slučajeve iz člana 112. stav 7. Carinskog zakona i druga lica od kojih se može zahtevati pružanje podataka iz ulazne sažete deklaracije u tim slučajevima; način podnošenja ulazne sažete deklaracije iz člana 112. Carinskog zakona; način podnošenja i pružanja podataka iz ulazne sažete deklaracije od strane drugih lica iz člana 112. stav 7. Carinskog zakona; rok u kom analiza rizika treba da bude sprovedena i neophodne mere koje treba preduzeti, u skladu sa članom 113. Carinskog zakona; uslove za izmenu i način izmene ulazne sažete deklaracije, u skladu sa odredbom člana 114. st. 1. i 2. Carinskog zakona,

24) način i postupak obaveštenja o dolasku vazduhoplova, odnosno broda iz člana 117. Carinskog zakona, kao i način prevoza robe iz člana 119. stav 5. Carinskog zakona,

25) uslovi za odobravanje drugih mesta za dopremanje robe iz člana 123. stav 1. Carinskog zakona, kao i način dopremanja robe iz člana 123. Carinskog zakona,

26) način podnošenja deklaracije za privremeni smeštaj iz člana 128. Carinskog zakona; način izmene deklaracije za privremeni smeštaj, u skladu sa članom 129. st. 1. i 2. Carinskog zakona; uslove za odobravanje drugih mesta za privremeni smeštaj robe iz člana 130. stav 1. Carinskog zakona; uslove za davanje odobrenja za upravljanje prostorom za privremeni smeštaj, iz člana 131. Carinskog zakona; uslove za kretanje robe koja je u privremenom smeštaju iz člana 131. stav 9. Carinskog zakona; kretanje robe iz člana 131. stav 9. tačka 3) Carinskog zakona,

27) slučajevi u kojima se carinski status domaće robe dokazuje, slučajevi u kojima roba u potpunosti dobijena u carinskom području Republike Srbije nema carinski status domaće robe ako je dobijena od robe u privremenom smeštaju ili od robe koja je stavljena u postupak spoljnog tranzita, postupak skladištenja, postupak privremenog uvoza ili postupak aktivnog oplemenjivanja,

28) slučajevi kad domaća roba može, bez promene carinskog statusa, da se kreće od jedne tačke do druge u carinskom području Republike Srbije i privremeno van tog područja, a da ne bude stavljena u carinski postupak,

29) uslovi za pružanje i proveru dokaza o carinskom statusu domaće robe, kao i slučajeve u kojima roba iz člana 135. stav 3. Carinskog zakona nema carinski status domaće robe; slučajeve u kojima se carinski status robe iz člana 137. stav 2. Carinskog zakona ne menja,

30) slučajevi osim slučajeva navedenih u članu 5. stav 3. Carinskog zakona, u kojima se deklaracija može podneti upotrebom drugih sredstava, a ne tehnikom elektronske obrade podataka,

31) slučajevi i način stavljanja robe u carinski postupak usmenim deklarisanjem ili drugim radnjama, u skladu sa članom 139. stav 2. Carinskog zakona; nadležnost carinarnica u slučajevima na koje se primenjuje član 140. Carinskog zakona, uključujući ulazne i izlazne carinarnice,

32) uslovi za davanje odobrenja iz člana 145. stav 2. Carinskog zakona; rok iz člana 146. stav 1. Carinskog zakona u kojem dopunska deklaracija treba da se podnese; rok iz člana 146. stav 2. u kojem prateće isprave treba da budu u posedu deklaranta; slučajeve u kojima se odustaje od obaveze podnošenja dopunske deklaracije u skladu sa članom 146. stav 4. tačka 2) Carinskog zakona; način podnošenja pojednostavljene deklaracije iz člana 145. Carinskog zakona; način podnošenja i rok za podnošenje dopunske deklaracije iz člana 146. Carinskog zakona,

33) slučajevi kad se deklaracija može poništiti nakon puštanja robe deklarantu,

34) postupanje carinskog organa po deklaraciji podnetoj u skladu sa odredbom člana 149. Carinskog zakona; postupanje carinskog organa sa deklaracijom prihvaćenom u skladu sa odredbama čl. 150. i 156. Carinskog zakona; uslovi za izmenu deklaracije nakon puštanja robe u skladu sa odredbom člana 151. stav 3. Carinskog zakona,

35) način određivanja tarifne oznake za robu na osnovu koje će se primeniti dažbina koja se naplaćuje na celu pošiljku, iz člana 154. stav 1. Carinskog zakona,

36) uslovi za davanje odobrenja iz člana 156. stav 1. Carinskog zakona, neophodne carinske formalnosti i kontrole iz člana 156. Carinskog zakona, kao i slučajeve u kojima se može odustati od obaveze dopremanja robe iz člana 158. st. 3, 4. i 5. Carinskog zakona,

37) uslovi za davanje odobrenja iz člana 158. stav 1. Carinskog zakona, kao i neophodne carinske formalnosti i kontrole,

38) uslovi za davanje odobrenja iz člana 160. stav 1. Carinskog zakona; način sprovođenja carinskih formalnosti i kontrola koje vrši nosilac odobrenja iz člana 160. stav 1. Carinskog zakona,

39) slučajevi u kojima puštanje robe nije uslovljeno polaganjem obezbeđenja za robu za koju je zatražena dodela tarifne kvote,

40) način uništavanja robe, iz člana 171. Carinskog zakona; prodaje robe, iz člana 172. stav 1. Carinskog zakona; ustupanja robe državi iz člana 173. Carinskog zakona,

41) slučajevi u kojima se oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, predviđeno članom 177. Carinskog zakona, odobrava za vraćenu robu na koju su mogle biti primenjene mere podsticaja utvrđene poljoprivrednom politikom prilikom njenog izvoza sa carinskog područja Republike Srbije,

42) slučajevi u kojima se roba smatra vraćenom u stanju u kome je bila izvezena; slučajevi iz člana 178. Carinskog zakona; način dokazivanja ispunjenja uslova za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina iz člana 177. stav 8. Carinskog zakona,

43) uslovi za davanje odobrenja za postupke iz člana 184. stav 1. Carinskog zakona; izuzetke od uslova iz člana 184. st. 5. i 6. Carinskog zakona; slučajevi u kojima se ekonomski uslovi smatraju ispunjenim, u skladu sa članom 184. stav 7. Carinskog zakona.

44) rok, odnosno način određivanja roka iz člana 187. stav 4. ovog zakona i okončanje posebnog postupka iz člana 187. Carinskog zakona.

45) slučajevi u kojima roba stavljena u poseban postupak, osim postupka tranzita, ili u slobodnu zonu može se kretati između različitih mesta na carinskom području Republike Srbije,

46) uobičajene oblike postupanja sa robom stavljenom u postupak carinskog skladištenja, postupak oplemenjivanja ili u slobodnu zonu, u skladu sa članom 191. Carinskog zakona; uslove i postupak za prenos prava i obaveza nosioca postupka u vezi sa robom koja je stavljena u poseban postupak, osim postupka tranzita, u skladu sa članom 189. Carinskog zakona; kretanje robe stavljene u poseban postupak, osim tranzitnog, ili u slobodnu zonu u skladu sa članom 190. Carinskog zakona,

47) izuzeci od uslova iz člana 193. stav. 3. Carinskog zakona; uslove pod kojima se ekvivalentna roba koristi u skladu sa članom 193. stav 4. Carinskog zakona; slučajeve u kojima se ekvivalentna roba koristi u postupku privremenog uvoza, u skladu sa članom 193. stav 4. tačka 2) Carinskog zakona; slučajeve u kojima se upotreba ekvivalentne robe ne odobrava u skladu sa članom 193. stav 6. tačka 3) Carinskog zakona; formalnosti za postupanje sa ekvivalentnom robom čija je upotreba odobrena u skladu sa članom 193. stav 4. Carinskog zakona,

48) uslove za davanje odobrenja iz člana 197. Carinskog zakona; postupak i formalnosti koje se primenjuju na kretanje robe na carinskom području Republike Srbije iz čl. 195. stav 3. tač. 2)-5) i člana 196. stav 2. tač. 2)-5) Carinskog zakona,

49) uslovi pod kojima se daju odobrenja iz člana 199. stav 4. Carinskog zakona; postupak i formalnosti za stavljanje robe u nacionalni postupak tranzita i završetak tog postupka i primenu pojednostavljenja iz člana 199. stav 4. Carinskog zakona,

50) slučajevi posebne upotrebe iz člana 215. stav 1. Carinskog zakona i uslovi navedeni u članu 215. stav 2. tačka 4) Carinskog zakona, kao i rokovi za primenu postupka privremenog uvoza sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina,

51) rok iz člana 227. stav 1. Carinskog zakona, u kom deklaracija pre otpreme treba da se podnese pre nego što se roba iznese sa carinskog područja Republike Srbije, uzimajući u obzir vrstu saobraćaja; posebne slučajeve u kojima se odustaje od obaveze podnošenja deklaracije pre otpreme, u skladu sa članom 227. stav 2. tačka 2) Carinskog zakona; rok iz člana 228. Carinskog zakona, u kom treba izvršiti analizu rizika, uzimajući u obzir rok iz člana 227. stav 1. Carinskog zakona,

52) sprovođenje carinskog nadzora i formalnosti pri izlasku robe sa carinskog područja Republike Srbije iz člana 230. Carinskog zakona,

53) način podnošenja izlazne sažete deklaracije iz člana 234. Carinskog zakona;

54) pravila za podnošenje obaveštenja o ponovnom izvozu iz člana 237. Carinskog zakona,

55) pravila o razmeni i čuvanju podataka u slučajevima iz člana 241. Carinskog zakona,

56) program rada koji se odnosi na razvoj i korišćenje elektronskih sistema, radi razvoja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona,

57) uslovi za otvaranje slobodnih carinskih prodavnica i prodaju robe u tim prodavnicama,

58) uslovi i način prodaje carinske robe,

59) vrsta i vrednost robe na koju se primenjuje jedinstvena stopa carine iz člana 264. stav 1. Carinskog zakona.

Definicije

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:

1) "ATA karnet" - međunarodni carinski dokument za privremeni uvoz izdat u skladu sa Konvencijom ATA i Istanbulskom konvencijom;

2) "Konvencija ATA" - Carinska konvencija o karnetu ATA za privremeni uvoz robe, potpisana u Briselu 6. decembra 1961. godine;

3) "Istanbulska konvencija" - Konvencija o privremenom uvozu, potpisana u Istanbulu 26. juna 1990. godine;

4) "prtljag" - sva roba koja se prevozi bilo kojim sredstvima u vezi sa putovanjem fizičkog lica;

5) "ručni prtljag" - prtljag koji fizičko lice ponese sa sobom u kabinu vazduhoplova i iznese sa sobom iz nje, u slučaju vazdušnog saobraćaja;

6) "predati prtljag" - prtljag koji je predat na polaznom aerodromu, a nije dostupan fizičkom licu za vreme leta niti, po potrebi, za vreme presedanja, u vazdušnom saobraćaju;

7) "aerodrom Republike Srbije" - svaki aerodrom koji se nalazi u carinskom području Republike Srbije;

8) "međunarodni aerodrom u Republici Srbiji" - svaki aerodrom u Republici Srbiji koji ima odobrenje nadležnog organa za obavljanje vazdušnog saobraćaja sa područjima van carinskog područja Republike Srbije;

9) "let unutar Republike Srbije" - let vazduhoplova između dva aerodroma u Republici Srbiji, bez zaustavljanja, a koji ne počinje i ne se završava sa na aerodromu van Republike Srbije;

10) "poslovni ili turistički vazduhoplov" - privatni vazduhoplov namenjen putovanjima prema zahtevima korisnika;

11) "plovilo za razonodu" - privatno plovilo koje služi putovanju po želji korisnika;

12) "zemlja zajedničkog tranzita" - svaka država Evropske unije i svaka druga država koja je pristupila Konvenciji o zajedničkom tranzitu;

13) "CPD karnet" - međunarodni carinski dokument za privremeni uvoz prevoznih sredstava izdat u skladu sa Istanbulskom konvencijom;

14) "polazna carinarnica" - carinarnica u kojoj je prihvaćena deklaracija kojom je roba stavljena u postupak tranzita;

15) "odredišna carinarnica" - carinarnica kojoj se roba stavljena u postupak tranzita doprema radi okončanja postupka;

16) "carinarnica prvog ulaska" - carinarnica nadležna za carinski nadzor u mestu gde prevozno sredstvo koje prevozi robu ulazi u carinsko područje Republike Srbije sa područja van tog područja;

17) "carinarnica dopreme robe" - carinarnica nadležna za mesto u koje se roba doprema;

18) "carinarnica izvoza" - carinarnica kojoj se podnosi izvozna deklaracija ili deklaracija o ponovnom izvozu za robu koja se iznosi iz carinskog područja Republike Srbije;

19) "carinarnica stavljanja u postupak" - carinarnica navedena u odobrenju za poseban postupak iz člana 184. stav 1. Carinskog zakona, ovlašćena za puštanje robe u poseban postupak;

20) "izvoznik" je:

(1) fizičko lice koje prevozi robu koja se iznosi iz carinskog područja Republike Srbije, ako se ta roba nalazi u ličnom prtljagu tog fizičkog lica;

(2) u ostalim slučajevima:

- lice poslovno nastanjeno u carinskom području Republike Srbije koje ima ovlašćenje za odlučivanje o iznošenju robe iz carinskog područja Republike Srbije,

- lice poslovno nastanjeno u carinskom području Republike Srbije koje je strana u ugovoru na osnovu kojeg se roba iznosi iz carinskog područja Republike Srbije, ako se ne primenjuje alineja prva ove podtačke;

21) "roba nekomercijalne prirode" je:

(1) roba koja se nalazi u pošiljkama koje jedno fizičko lice šalje drugom fizičkom licu, ako su te pošiljke:

- povremenog karaktera,

- sadrže robu isključivo za ličnu upotrebu primaoca ili njegove porodice, koja po svojoj prirodi i količini ne ukazuje na postojanje komercijalnog interesa, i

- pošiljalac ih šalje primaocu bez ikakvog plaćanja;

(2) roba u ličnom prtljagu putnika:

- ako je povremenog karaktera, i

- ako se sastoji isključivo od robe za ličnu upotrebu putnika ili njegove porodice ili od robe namenjene za poklon, s tim da priroda i količina te robe ne sme biti takva da ukazuje da se uvozi ili izvozi iz komercijalnih razloga;

22) "pošiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode" su:

(1) pošiljke čija vrednost ne prelazi 50 evra, u dinarskoj protivvrednosti, osim pošiljaka koje se sastoje od alkohola i alkoholnih pića, parfema i toaletne vode, duvana i duvanskih proizvoda;

(2) pisma, razglednice, Brajeva pisma (sekogram), druga privatna korespondencija, javne isprave, trgovačka korespondencija, poslovne knjige, robna, pravna i finansijska dokumentacija i druge štampane stvari, koje ne podležu uvoznim ili izvoznim dažbinama;

23) "roba u poštanskoj pošiljci" - roba, osim robe iz tačke 22) podtačka (2) ovog stava, sadržana u poštanskom paketu ili omotu za čiji je prenos odgovoran ili koju prenosi poštanski operator u skladu sa odredbama Konvencije Svetske poštanske organizacije, usvojene 10. jula 1984. godine pod pokroviteljstvom Organizacije Ujedinjenih nacija;

24) "poštanski operator" - operator poslovno nastanjen u Republici Srbiji određen za pružanje međunarodnih usluga uređenih Svetskom poštanskom konvencijom;

25) "mera poljoprivredne politike" - odredbe propisa koje se odnose na aktivnosti uvoza i izvoza za poljoprivredne proizvode;

26) "rok za okončanje" - vremenski period u kom roba stavljena u poseban postupak, osim tranzita, ili dobijeni proizvodi moraju biti stavljeni u sledeći carinski postupak, moraju se uništiti, moraju se izneti van carinskog područja Republike Srbije ili se mora odobriti propisana upotreba u posebne svrhe. U slučaju pasivnog oplemenjivanja, rok za okončanje je vremenski period u kome se privremeno izvezena roba može ponovo uvesti u carinsko područje Republike Srbije u obliku dobijenih proizvoda i staviti u slobodan promet da bi se moglo iskoristiti potpuno ili delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina;

27) "javno carinsko skladište tipa I" - javno carinsko skladište kod kojeg odgovornost iz člana 207. stav 1. Carinskog zakona snose nosilac odobrenja i nosilac postupka;

28) "javno carinsko skladište tipa II" - javno carinsko skladište kod kojeg odgovornost iz člana 207. stav 2. Carinskog zakona snosi nosilac postupka;

29) "javno carinsko skladište tipa III" - carinsko skladište kojim upravljaju carinski organi;

30) "nadzorna carinarnica" je:

(1) carinarnica navedena u odobrenju koja nadzire privremeni smeštaj robe ili predmetni posebni postupak, u slučaju privremenog smeštaja ili u slučaju posebnih postupaka, osim tranzita;

(2) carinarnica navedena u odobrenju koja nadzire stavljanje robe u predmetni carinski postupak, u slučaju pojednostavljene deklaracije iz člana 145. Carinskog zakona, centralizovanog carinjenja iz člana 156. Carinskog zakona, evidentiranja u poslovne knjige deklaranta iz člana 158. Carinskog zakona;

31) Ovlašćeni privredni subjekt - AEO:

(1) AEOS - ovlašćeni privredni subjekt za sigurnost i bezbednost;

(2) AEOC - ovlašćeni privredni subjekt za carinska pojednostavljenja:

32) "Konvencija TIR" - Carinska konvencija o međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR, potpisana u Ženevi 14. novembra 1975. godine;

33) "TIR postupak" - kretanje robe unutar carinskog područja Republike Srbije u skladu sa Konvencijom TIR;

34) "pretovar" - utovar ili istovar proizvoda i robe sa jednog prevoznog sredstva na drugo;

35) "putnik" - svako fizičko lice koje:

(1) ulazi u carinsko područje Republike Srbije privremeno i nema boravište u tom području, ili

(2) se vraća u carinsko područje Republike Srbije u kojem ima boravište, nakon što je privremeno boravilo izvan tog područja, ili

(3) privremeno napušta carinsko područje Republike Srbije u kojem ima boravište, ili

(4) nakon privremenog boravka napušta carinsko područje Republike Srbije u kojem nema boravište;

36) "otpaci i ostaci"

(1) roba ili proizvodi koji su svrstani kao otpaci i ostaci u skladu sa nomenklaturom Carinske tarife, ili

(2) roba ili proizvodi nastali postupkom prerade, koji nemaju nikakvu ili imaju neznatnu ekonomsku vrednost i koji se ne mogu koristiti bez dalje prerade, u kontekstu upotrebe u posebne svrhe ili aktivnog oplemenjivanja;

37) "paleta" - naprava na koju se može smestiti određena količina robe koja čini jedinicu tereta za svrhe transporta, rukovanja ili slaganja uz pomoć mehaničkih uređaja. Ovu napravu čine dve površine razdvojene nosačima ili jedna površina koja se oslanja na nogare. Njena ukupna visina je svedena na najmanju meru koja omogućuje rukovanje viljuškarima ili paletnim kolicima i može imati nadgradnju ili biti bez nje;

38) "brod-fabrika Republike Srbije" - plovilo registrovano u Republici Srbiji, koje plovi pod zastavom Republike Srbije i kojim se ne love proizvodi morskog ribolova, ali se takvi proizvodi prerađuju na brodu;

39) "ribarski brod Republike Srbije" - plovilo registrovano u Republici Srbiji, koje plovi pod njenom zastavom i kojim se love proizvodi morskog ribolova, i, prema potrebi, prerađuju na plovilu;

40) "opšteprihvaćena računovodstvena načela" - priznata opšta saglasnost ili propis nadležnih organa u Republici Srbiji, u određeno vreme, o tome koja se ekonomska sredstva i obaveze registruju kao aktiva i pasiva, koje izmene u aktivi i pasivi treba da se registruju, kako aktiva i pasiva i promene u njima treba da se mere, koje informacije se mogu dati i na koji način i koji finansijski iskazi treba da se pripreme;

41) "istovetna roba" - roba proizvedena u istoj zemlji koja je u potpunosti ista, uključujući fizička svojstva, kvalitet i izgled, za potrebe utvrđivanja carinske vrednosti. Neznatne razlike u izgledu neće sprečiti da se roba, koja odgovara ovoj definiciji, smatra istovetnom;

42) "slična roba" - roba proizvedena u istoj zemlji, koja, iako nije u potpunosti ista, ima slične karakteristike i slični sastav materijala što joj omogućava vršenje istih funkcija i komercijalnu zamenjivost, za potrebe utvrđivanja carinske vrednosti. Kao činioci koji se uzimaju u obzir pri određivanju da li je roba slična su kvalitet, izgled i postojanje zaštićenog znaka;

43) "glavni dobijeni proizvodi" - dobijeni proizvodi za koje je izdato odobrenje za aktivno oplemenjivanje;

44) "sporedni dobijeni proizvodi" - dobijeni proizvodi koji su neophodan nusproizvod procesa prerade, osim glavnih dobijenih proizvoda;

45) "marketing aktivnosti" - sve aktivnosti koje se odnose na reklamiranje ili promovisanje prodaje predmetne robe i sve aktivnosti povezane sa garancijom za tu robu, za potrebe utvrđivanja carinske vrednosti;

46) "fiksna transportna instalacija" - tehnička sredstva koja se koriste za neprekidan transport robe kao što su električna energija, gas i nafta;

47) "tranzitna carinarnica":

(1) carinarnica nadležna za mesto izlaska iz carinskog područja Republike Srbije kada roba napušta to područje za vreme tranzitne operacije u postupku zajedničkog tranzita preko granice sa teritorijom izvan carinskog područja Republike Srbije, ali ne i sa zemljom zajedničkog tranzita, ili

(2) carinarnica nadležna za mesto ulaska u carinsko područje Republike Srbije kada je roba prešla preko teritorije izvan carinskog područja Republike Srbije za vreme tranzitne operacije u postupku zajedničkog tranzita;

48) "glavni referentni broj" (MRN) - evidencioni broj koji nadležni carinski organ dodeljuje deklaracijama u skladu sa članom 234. ove uredbe.

Glava II

PRAVA I OBAVEZE LICA U VEZI SA CARINSKIM PROPISIMA

 

Odeljak 1

ODLUKE KOJE SE ODNOSE NA PRIMENU CARINSKIH PROPISA

Pododeljak 1

OPŠTA PRAVILA O ODLUKAMA KOJE SE DONOSE NA OSNOVU ZAHTEVA

Carinski organ nadležan za donošenje odluke i elektronski sistemi u vezi sa odlukama

Član 3

Ako nije moguće utvrditi koji je carinski organ nadležan, u skladu sa članom 17. stav 3. Carinskog zakona, nadležni carinski organ se određuje prema mestu u kome se nalaze ili su dostupne evidencije i dokumentacija podnosioca zahteva koje carinskom organu omogućavaju donošenje odluke.

Do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona, carinski organ može dozvoliti upotrebu drugih sredstava, osim tehnika elektronske obrade podataka, za zahteve i odluke koje se odnose na primenu carinskih propisa.

Uslovi za prihvatanje zahteva

Član 4

Zahtev za donošenje odluke koja se odnosi na primenu carinskih propisa prihvata se ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) podnosilac zahteva je poslovno nastanjen u carinskom području Republike Srbije, ako se to zahteva postupkom na koji se odnosi zahtev;

2) zahtev je podnet nadležnom carinskom organu iz člana 17. stav 3. Carinskog zakona;

3) zahtev se ne odnosi na odluku sa istom svrhom kao odluka naslovljena na istog podnosioca zahteva koja je, tokom perioda od godinu dana pre podnošenja zahteva, poništena ili ukinuta zato što podnosilac zahteva nije ispunio obavezu propisanu tom odlukom.

Izuzetno od stava 1. tačka 3) ovog člana, period iznosi tri godine ako je prethodna odluka poništena u skladu sa članom 19. stav 1. Carinskog zakona ili je u pitanju zahtev za status ovlašćenog privrednog subjekta podnet u skladu sa članom 27. Carinskog zakona.

Prihvatanje zahteva

Član 5

Ako carinski organ prihvati zahtev u skladu sa članom 4. stav 1. ove uredbe, dan prihvatanja tog zahteva predstavlja dan kada je carinski organ primio sve potrebne informacije u skladu sa članom 17. stav 5. Carinskog zakona.

Ako utvrdi da zahtev ne sadrži sve potrebne informacije, carinski organ će zatražiti od podnosioca zahteva da dostavi relevantne informacije u razumnom roku ne dužem od 30 dana.

Ako podnosilac zahteva u roku koji je odredio carinski organ ne dostavi tražene informacije, zahtev se ne prihvata, o čemu se podnosilac zahteva obaveštava.

Ako podnosilac zahteva ne dobije obaveštenje o tome da li je zahtev prihvaćen ili ne, smatra se da je taj zahtev prihvaćen. Dan prihvatanja je dan podnošenja zahteva ili, u slučajevima kada je podnosilac zahteva dostavio dodatne informacije na zahtev carinskog organa, iz stava 2. ovog člana, dan kada je dostavljena poslednja informacija.

Produženje roka za donošenje odluke

Član 6

Ako nakon prihvatanja zahteva carinski organ nadležan za donošenje odluke smatra da je potrebno da zatraži dodatnu informaciju od podnosioca zahteva da bi doneo odluku, određuje podnosiocu zahteva rok koji ne može biti duži od 30 dana za dostavljanje te informacije. Rok za donošenje odluke iz člana 17. stav 6. Carinskog zakona produžava se za taj period. Podnosilac zahteva se obaveštava o produženju roka za donošenje odluke.

Rok za donošenje odluke iz člana 17. stav 6. Carinskog zakona produžava se za 30 dana, ako se primenjuje član 10. stav 1. ove uredbe. Podnosilac zahteva se obaveštava o produženju.

Ako postoji osnovana sumnja u povredu carinskih propisa i carinski organ sprovodi istragu po tom osnovu, rok za donošenje odluke se produžava za period neophodan za završetak tih istraga. To produženje ne sme biti duže od devet meseci. Ako to ne ugrožava istragu, podnosilac zahteva se obaveštava o produženju.

Pravno dejstvo odluke

Član 7

Odluka proizvodi pravno dejstvo od dana koji se razlikuje od dana kada je podnosilac zahteva primio odluku ili se smatra da je primio odluku, u sledećim slučajevima:

1) ako će odluka pozitivno uticati na podnosioca zahteva, a podnosilac zahteva je zatražio drugi dan pravnog dejstva, u kom slučaju odluka proizvodi pravno dejstvo od dana koji je zatražio podnosilac zahteva pod uslovom da je taj dan kasniji od dana kada je podnosilac zahteva primio ili se smatra da je primio odluku;

2) ako je prethodna odluka bila doneta sa vremenskim ograničenjem pravnog dejstva i jedini cilj nove odluke je produžetak njenog važenja, u kom slučaju odluka proizvodi pravno dejstvo od narednog dana posle isteka roka važenja prethodne odluke;

3) ako pravno dejstvo odluke zavisi od ispunjavanja određenih formalnosti od strane podnosioca zahteva, u kom slučaju odluka proizvodi pravno dejstvo od dana kada je podnosilac zahteva primio ili se smatra da je primio obaveštenje nadležnog carinskog organa u kome se navodi da su formalnosti ispunjene na zadovoljavajući način.

Opšti postupak za pravo na izjašnjenje

Član 8

Obaveštenje iz člana 17. stav 11. Carinskog zakona:

1) sadrži upućivanje na isprave i informacije na kojima carinski organ namerava da zasnuje svoju odluku;

2) ima naveden rok u kome podnosilac zahteva, odnosno stranka mora da izrazi svoj stav od dana kada primi to obaveštenje odnosno kada se smatra da ga je primilo;

3) sadrži upućivanje na pravo lica iz tačke 2) ovog stava na pristup ispravama i informacijama iz tačke 1) ovog stava u skladu sa važećim odredbama.

Ako lice iz stava 1. tačka 2) ovog člana izrazi svoj stav pre isteka roka iz stava 1. tačka 2) ovog člana, carinski organ može pristupiti donošenju odluke, osim ako to lice istovremeno izrazi nameru da iznese dodatni stav u propisanom roku.

Poseban postupak za pravo na izjašnjenje

Član 9

Carinski organ može dostaviti obaveštenje iz člana 17. stav 11. Carinskog zakona u okviru postupka provere ili kontrole ako namerava da donese odluku na osnovu jednog od:

1) rezultata provere nakon dopremanja robe;

2) rezultata provere deklaracije iz člana 165. Carinskog zakona;

3) rezultata naknadne kontrole iz člana 35. Carinskog zakona, ako je roba još uvek pod carinskim nadzorom;

4) izdavanja dokaza o poreklu od strane carinskog organa;

5) rezultata kontrole robe za koju nisu podnete sažeta deklaracija, deklaracija za privremeni smeštaj, deklaracija za ponovni izvoz ili carinska deklaracija.

Ako se obaveštenje dostavlja u skladu sa stavom 1. ovog člana, carinski organ obaveštava zainteresovano lice da može:

1) odmah izraziti stav istim onim sredstvima koja su upotrebljena za obaveštavanje u skladu sa članom 11. ove uredbe; ili

2) zatražiti obaveštenje u skladu sa članom 8. ove uredbe, osim u slučajevima iz stava 1. tačka 5) ovog člana.

Ako carinski organ donese odluku koja ima štetan uticaj na dato lice, evidentira da li je to lice izrazilo stav u skladu sa stavom 2. tačka 1) ovog člana.

Rok za ostvarivanje prava na izjašnjenje

Član 10

Rok u kom podnosilac zahteva može izraziti svoj stav pre donošenja odluke koja ne bi bila u njegovom interesu iznosi 30 dana.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako se odluka odnosi na rezultate kontrole robe za koju nije podneta sažeta deklaracija, deklaracija za privremeni smeštaj, deklaracija za ponovni izvoz ili deklaracija, carinski organ može zahtevati od lica iz stava 1. ovog člana da svoj stav izrazi u roku od 24 sata.

Sredstva obaveštavanja

Član 11

Obaveštavanje iz člana 17. stav 11. Carinskog zakona može se vršiti upotrebom drugih sredstava, osim tehnika elektronske obrade podataka.

Ako se zahtev podnosi ili o odluci obaveštava korišćenjem drugih sredstava, osim tehnika elektronske obrade podataka, obaveštavanje se može vršiti korišćenjem istih sredstava.

Izuzeci od prava na izjašnjenje

Član 12

Podnosilac zahteva nema pravo da izrazi svoj stav:

1) ako zahtev za odluku ne ispunjava uslove utvrđene u članu 4. ove uredbe;

2) ako carinski organ obavesti lice koje je podnelo ulaznu sažetu deklaraciju da se roba ne sme utovariti u slučaju pomorskog kontejnerskog prometa ili vazdušnog prometa.

Ponovna procena odluke

Član 13

Carinski organ nadležan za donošenje odluke ponovo procenjuje odluku:

1) ako su izmenjeni propisi Republike Srbije koji utiče na odluku;

2) ako je neophodno kao rezultat sprovedenog praćenja iz člana 18. stav 5. Carinskog zakona;

3) ako je neophodno zbog informacija koje je dostavilo lice na koje se odluka odnosi, u skladu sa članom 18. stav 2. Carinskog zakona, ili drugi organi;

Carinski organ nadležan za donošenje odluke obaveštava lice na koje se odluka odnosi o rezultatu ponovne procene.

Suspenzija odluke

Član 14

Carinski organ nadležan za donošenje odluke suspendovaće odluku umesto da je poništi, ukine ili izmeni u skladu sa članom 18. stav 3. i čl. 19. ili 20. Carinskog zakona ako:

1) smatra da može postojati dovoljno razloga za poništavanje, ukidanje ili izmenu odluke, ali još uvek nema sve neophodne elemente da odluči o poništavanju, ukidanju ili izmeni;

2) smatra da uslovi za odluku nisu ispunjeni ili da lice na koje se odluka odnosi ne ispunjava obaveze koje proizlaze iz te odluke i da je primereno licu na koje se odluka odnosi ostaviti vreme za preduzimanje mera kojima će se obezbediti ispunjavanje uslova ili postupanje u skladu sa obavezama;

3) lice na koje se odluka odnosi traži suspenziju jer privremeno nije u mogućnosti da ispuni uslove navedene u odluci ili da postupi u skladu sa obavezama koje proizilaze iz te odluke.

U slučajevima iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, lice na koje se odluka odnosi obaveštava carinski organ nadležan za donošenje odluke o merama koje će preduzeti da bi obezbedilo ispunjavanje uslova ili postupanje u skladu sa obavezama, kao i o vremenu koje mu je potrebno za preduzimanje tih mera.

Period suspenzije odluke

Član 15

U slučaju iz člana 14. stav 1. tačka 1) ove uredbe period suspenzije koji odredi nadležni carinski organ odgovara vremenskom periodu koji je tom carinskom organu potreban da utvrdi da li su ispunjeni uslovi za poništavanje, ukidanje ili izmenu. Taj period ne može biti duži od 30 dana.

Ako carinski organ smatra da lice na koje se odluka odnosi neće moći da ispuni kriterijume iz člana 28. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona, odluka će biti suspendovana dok se ne utvrdi da li je neko od sledećih lica izvršilo tešku povredu ili ponovljene povrede, i to:

1) lice na koje se odluka odnosi;

2) odgovorno lice u licu na koje se odluka odnosi ili koje vrši kontrolu nad njegovim upravljanjem;

3) lice nadležno za carinska pitanja u licu na koje se odluka odnosi.

U slučajevima iz člana 14. stav 1. tač. 2) i 3) ove uredbe period suspenzije koji utvrdi carinski organ nadležan za donošenje odluke odgovara vremenskom periodu o kojem je lice na koje se odluka odnosi obavestilo carinski organ u skladu sa članom 14. stav 2. ove uredbe. Period suspenzije može se po potrebi dalje produžiti na zahtev lica na koje se odluka odnosi.

Period suspenzije iz stava 3. ovog člana može se dalje produžiti za vremenski period koji je nadležnom carinskom organu potreban za proveru da li te mere obezbeđuju ispunjavanje uslova ili postupanje u skladu sa obavezama. Taj vremenski period ne sme biti duži od 30 dana.

Ako, nakon suspenzije odluke, carinski organ nadležan za donošenje odluke namerava da poništi, ukine ili izmeni tu odluku u skladu sa članom 18. stav 3. i čl. 19. ili 20. Carinskog zakona, period suspenzije, u skladu sa ovim članom uredbe, po potrebi se produžava dok odluka o poništenju, ukidanju ili izmeni ne počne da proizvodi pravno dejstvo.

Prestanak suspenzije

Član 16

Suspenzija odluke prestaje istekom perioda suspenzije ako je pre isteka tog perioda:

1) suspenzija opozvana na osnovu toga što u slučaju iz člana 14. stav 1. tačka 1) ove uredbe ne postoje osnovi za poništavanje, ukidanje ili izmenu u skladu sa članom 18. stav 3. i čl. 19. ili 20. Carinskog zakona, u kom slučaju suspenzija prestaje danom opoziva;

2) suspenzija opozvana na osnovu toga što je u slučajevima iz člana 14. stav 1. tačka 2) i 3) ove uredbe lice na koje se odluka odnosi, na način prihvatljiv za carinski organ nadležan za donošenje odluke, preduzelo neophodne mere kojima se obezbeđuje ispunjavanje uslova utvrđenih u toj odluci ili postupanje u skladu sa obavezama propisanim tom odlukom, u kom slučaju suspenzija prestaje danom opoziva;

3) suspendovana odluka poništena, ukinuta ili izmenjena, u kom slučaju suspenzija prestaje danom poništavanja, ukidanja ili izmene.

Carinski organ nadležan za donošenje odluke o prestanku suspenzije obaveštava lice na koje se odluka odnosi.

Čuvanje informacija koje se odnose na odluke

Član 17

Carinski organ nadležan za donošenje odluke dužan je da čuva sve podatke i informacije na bazi kojih je doneo odluku najmanje tri godine od dana prestanka važenja odluke.

Ukidanje povoljne odluke

Član 18

Odluku suspendovanu u skladu sa članom 14. stav 1. ove uredbe carinski organ nadležan za donošenje odluke ukida u slučajevima iz člana 14. stav 1. tač. 2) i 3) ove uredbe ako lice na koje se odluka odnosi u propisanom roku ne preduzme mere potrebne za ispunjenje uslova utvrđenih za donošenje odluke, ili ne ispuni obaveze koje proizilaze iz odluke.

Pododeljak 2

ODLUKE KOJE SE ODNOSE NA OBAVEZUJUĆA OBAVEŠTENJA

Zahtev za donošenje odluke u vezi sa obavezujućim obaveštenjima

Član 19

Zahtev za donošenje odluke koja se odnosi na obavezujuće obaveštenje i sve priložene ili prateće isprave, podnose se Upravi carina.

Smatra se da je podnosilac zahteva, podnošenjem zahteva za donošenje odluke koja se odnosi na obavezujuće obaveštenje, dao saglasnost da se svi podaci iz odluke, uključujući fotografije, slike i brošure, osim poverljivih informacija, mogu javno objaviti na internet sajtu Uprave carina. Svako javno objavljivanje podataka mora poštovati pravo na zaštitu podataka o ličnosti.

Zahtev za donošenje odluke u vezi sa obavezujućim obaveštenjem o svrstavanju robe (u daljem tekstu: OOS) odnosi se samo na robu koja ima slične karakteristike i čije razlike nisu relevantne za njeno tarifno svrstavanje.

Zahtev za donošenje odluke u vezi sa obavezujućim obaveštenjem o poreklu robe (u daljem tekstu: OOP) odnosi se samo na jednu vrstu robe i jedan skup okolnosti za utvrđivanje porekla.

Rokovi

Član 20

Ako Uprava carina utvrdi da zahtev nije potpun jer ne sadrži sve podatke koji su potrebni za izdavanje obavezujućeg obaveštenja, može od podnosioca zahteva zatražiti da dostavi podatke koji nedostaju. Rok iz člana 17. stav 6. Carinskog zakona počinje da teče od trenutka kada Uprava carina raspolaže svim potrebnim podacima za izdavanje obavezujućeg obaveštenja.

Ako je za utvrđivanje stvarnog stanja robe za svrhe izdavanja obavezujućeg obaveštenja potrebno ispitivanje robe koju nije moguće obaviti u carinskoj laboratoriji, Uprava carina pribavlja ponudu stručne organizacije ili lica koje će za tu svrhu izvršiti ispitivanje robe.

Podnosilac zahteva dužan je da plati troškove za usluge stručne organizacije ili lica koja vrši ispitivanje robe u skladu sa ponudom koju mu prosleđuje i dostavlja Uprava carina, u suprotnom smatra se da je od zahteva odustao i postupak se obustavlja.

Rok iz člana 17. stav 7. Carinskog zakona, može biti duži od 30 dana, ako se u tom roku ne može završiti analiza koju carinski organ nadležan za donošenje odluke smatra neophodnom za donošenje te odluke.

Obrazac zahteva i odluka koji se odnose na obavezujuća obaveštenja

Član 21

Do uspostavljanja sistema elektronske obrade podataka iz člana 241. Carinskog zakona, za zahteve i odluke koji se odnose na obavezujuća obaveštenja, koriste se sledeći obrasci:

1) obrazac koji je dat u Prilogu 1 ove uredbe - za zahteve za odluku koja se odnosi na OOS;

2) obrazac koji je dat u Prilogu 2 ove uredbe - za odluke koje se odnose na OOS;

3) obrazac koji je dat u Prilogu 3 ove uredbe - za odluke koje se odnose na OOP.

Do uspostavljanja sistema elektronske obrade podataka iz stava 1. ovog člana, datum početka roka važenja je datum kada je odluka doneta.

Ograničenje primene pravila o ponovnoj proceni i suspenziji

Član 22

Članovi 13-16. ove uredbe koji se odnose na ponovnu procenu i suspenziju odluka ne primenjuju se na odluke koje se odnose na obavezujuća obaveštenja.

Praćenje OOS

Član 23

Kada carinske formalnosti ispunjava lice na koje se odnosi OOS ili se ispunjavaju za njegov račun u pogledu robe obuhvaćene tim OOS, to se navodi u deklaraciji unosom referentnog broja OOS.

Produžena primena odluka u vezi sa obavezujućim obaveštenjima

Član 24

Ako odluči da odobri period produžene primene u skladu sa članom 24. stav 13. Carinskog zakona, Uprava carina određuje dan kada period produžene primene date odluke ističe.

Ako odluči da odobri period produžene primene OOS u skladu sa članom 24. stav 13. Carinskog zakona, Uprava carina određuje, pored dana iz stava 1. ovog člana, količine robe koje se mogu ocariniti za vreme perioda produžene primene.

Primena odluke za koju je odobren period produžene primene prestaje čim se dostignu količine iz stava 2. ovog člana.

Na osnovu nadzora iz člana 58. ove uredbe, Uprava carina obaveštava carinarnice čim se dostignu količine iz stava 2. ovog člana.

Odeljak 2

OVLAŠĆENI PRIVREDNI SUBJEKAT - AEO

Pododeljak 1

ZAHTEV I ODOBRENJE ZA STATUS AEO

Zahtev

Član 25

Carinski organ može dozvoliti upotrebu drugih sredstava, osim tehnika elektronske obrade podataka, za zahteve i odluke koji se odnose na AEO ili za sve naknadne događaje koji mogu uticati na prvobitni zahtev ili odluku, do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, zahtev za status AEO podnosi se na obrascu koji je dat u Prilogu 4 ove uredbe, a odobrenje kojim se dodeljuje status AEO izdaje se na obrascu koji je dat u Prilogu 5 ove uredbe.

Nadležni carinski organ

Član 26

Ako se nadležni carinski organ ne može utvrditi u skladu sa članom 17. stav 3. Carinskog zakona ili članom 3. ove uredbe, zahtev se podnosi carinskom organu nadležnom prema mestu u kome je podnosilac zahteva stalno poslovno nastanjen i gde se podaci o njegovim aktivnostima u Republici Srbiji čuvaju ili im se može pristupiti kako je navedeno u zahtevu.

Uslovi za prihvatanje zahteva za status AEO

Član 27

Pored uslova za prihvatanje zahteva predviđenih u članu 4. ove uredbe, da bi se prijavio za status AEO, podnosilac uz zahtev podnosi i popunjen upitnik za samoprocenu, koji mu je carinski organ stavio na raspolaganje.

Privredni subjekt podnosi jedan zahtev za status AEO koji obuhvata sva njegova mesta poslovanja u okviru mesta stalnog poslovnog nastanjenja na carinskom području Republike Srbije.

Poštovanje propisa

Član 28

Ako je podnosilac zahteva fizičko lice, kriterijum iz člana 28. tačka 1) Carinskog zakona smatra se ispunjenim ako, u poslednje tri godine, podnosilac zahteva i, gde je primenjivo, zaposleni odgovoran za carinska pitanja podnosioca zahteva, nisu pravnosnažno oglašeni odgovornim za ozbiljan ili ponovljen prekršaj carinskih i poreskih propisa niti su počinili teža krivična dela u vezi sa svojom privrednom delatnošću.

Ako podnosilac zahteva nije fizičko lice, kriterijum iz člana 28. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona smatra se ispunjenim ako, u poslednje tri godine, nije pravnosnažno oglašeno odgovornim za ozbiljan ili ponovljen prekršaj carinskih i poreskih propisa, niti je počinilo teža krivična dela u vezi sa svojom privrednom delatnošću, neko od sledećih lica:

1) podnosilac zahteva,

2) odgovorno lice podnosioca zahteva ili lice koje vrši kontrolu nad njegovim upravljanjem,

3) zaposleni odgovoran za carinska pitanja podnosioca zahteva.

Kriterijum iz člana 28. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona može se smatrati ispunjenim, ako nadležan carinski organ, s obzirom na broj ili obim carinskih postupaka podnosioca zahteva, smatra da je povreda propisa neznatna i ne dovodi u sumnju "dobru veru" podnosioca zahteva.

Ako je lice iz stava 2. tačka 2) ovog člana poslovno nastanjeno van carinskog područja Republike Srbije, carinski organ ispunjenje kriterijuma iz člana 28. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona procenjuje na osnovu evidencija i informacija koje su mu na raspolaganju.

Ako je podnosilac zahteva poslovno nastanjen manje od tri godine, carinski organ ispunjenje kriterijuma iz člana 28. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona procenjuje na osnovu evidencija i informacija koje su mu na raspolaganju.

Zadovoljavajući sistem vođenja poslovne evidencije i evidencije o prevozu

Član 29

Kriterijum iz člana 28. tačka 2) Carinskog zakona smatra se ispunjenim ako podnosilac zahteva ispuni sledeće uslove:

1) vodi računovodstveni sistem u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima, što omogućava carinsku kontrolu koja se zasniva na reviziji i vodi arhivsku evidenciju podataka kojom se obezbeđuje revizorski trag od trenutka unosa podatka u evidenciju;

2) da su evidencije koje vodi u carinske svrhe integrisane u njegov računovodstveni sistem ili omogućavaju vršenje unakrsnih provera informacija sa računovodstvenim sistemom;

3) omogućava carinskom organu fizički pristup svojim računovodstvenim sistemima i, po mogućstvu, trgovačkim evidencijama i evidencijama o prevozu;

4) omogućava carinskom organu elektronski pristup svojim računovodstvenim sistemima i, po mogućstvu, svojim trgovačkim evidencijama i evidencijama o prevozu, ako se ti sistemi ili evidencije vode elektronski;

5) ima logistički sistem kojim se identifikuje domaća i strana roba i navodi, po potrebi, lokacija robe;

6) ima administrativnu organizaciju koja odgovara vrsti i obimu poslovanja i koja je pogodna za upravljanje prometom robe i ima unutrašnju kontrolu koja omogućava sprečavanje, otkrivanje i ispravljanje grešaka, kao i sprečavanje i otkrivanje nezakonitih ili nepropisnih transakcija;

7) ima, po potrebi, zadovoljavajuće procedure za upravljanje dozvolama i odobrenjima izdatim u skladu sa merama trgovinske politike ili u vezi sa trgovinom poljoprivrednim proizvodima;

8) ima zadovoljavajuće arhiviranje evidencija i podataka i zaštitu od gubitka podataka;

9) obezbeđuje uslove da odgovarajući zaposleni dobiju nalog da obaveste carinski organ kad god otkriju poteškoće pri ispunjavanju postavljenih uslova i utvrđuje procedure za obaveštavanje carinskog organa o takvim poteškoćama;

10) ima odgovarajuće mere bezbednosti za zaštitu računarskog sistema od neovlašćenog pristupa i za obezbeđenje dokumentacije;

11) ima, po potrebi, zadovoljavajuće procedure za upravljanje uvoznim i izvoznim dozvolama u vezi sa zabranama i ograničenjima, uključujući i mere za razlikovanje robe koja podleže zabranama i ograničenjima od druge robe i mere za obezbeđenje poštovanja tih zabrana i ograničenja.

Podnosilac zahteva koji podnosi zahtev samo za odobrenje statusa ovlašćenog privrednog subjekta za sigurnost i bezbednost iz člana 27. stav 3. tačka 2) Carinskog zakona (u daljem tekstu: AEOS), ne mora da ispunjava uslov iz stava 1. tačka 5) ovog člana.

Finansijska likvidnost

Član 30

Kriterijum iz člana 28. tačka 3) Carinskog zakona smatra se ispunjenim ako podnosilac zahteva ispuni sledeće uslove:

1) nije u stečajnom postupku;

2) u protekle tri godine koje prethode podnošenju zahteva, ispunio je svoje finansijske obaveze u vezi sa plaćanjem carinskih dažbina i svih drugih dažbina, poreza ili naknada koji se naplaćuju na uvoz ili izvoz robe ili u vezi sa njim;

3) dokaže, na osnovu dostupnih evidencija i podataka za poslednje tri godine koje prethode podnošenju zahteva, da je u takvoj finansijskoj situaciji koja je dovoljna za ispunjenje njegovih obaveza i obaveza u odnosu na vrstu i obim poslovne delatnosti, uključujući i odsustvo negativne neto imovine, osim ako se ona može pokriti.

Ako je podnosilac zahteva poslovno nastanjen u periodu kraćem od tri godine, njegova finansijska likvidnost iz člana 28. tačka 3) Carinskog zakona proverava se na osnovu dostupnih evidencija i informacija.

Praktični standardi stručnosti ili profesionalnih kvalifikacija

Član 31

Kriterijum iz člana 28. tačka 4) Carinskog zakona smatra se ispunjenim ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:

1) podnosilac zahteva ili lice odgovorno za carinska pitanja podnosioca zahteva ispunjava jedan od sledećih praktičnih standarda stručnosti:

(1) dokazano praktično iskustvo u carinskim pitanjima od najmanje tri godine,

(2) standard kvaliteta koji se odnosi na carinska pitanja koji je usvojilo evropsko telo za standardizaciju,

2) podnosilac zahteva ili lice odgovorno za carinska pitanja podnosioca zahteva uspešno je završilo obuku o carinskim propisima koja je relevantna i srazmerna obimu njegove uključenosti u aktivnosti u vezi sa carinom, a koju pruža neko od navedenih:

(1) carinski organ;

(2) obrazovna ustanova koju, u svrhe takvog osposobljavanja, priznaje carinski organ ili telo nadležno za profesionalnu obuku;

(3) strukovno ili trgovinsko udruženje koje priznaje carinski organ ili koje je akreditovano, u svrhe takvog osposobljavanja.

Ako je lice odgovorno za carinska pitanja podnosioca zahteva ugovorni partner, kriterijum iz člana 28. tačka 4) Carinskog zakona smatra se ispunjenim ako je ugovorni partner ovlašćeni privredni subjekt za carinska pojednostavljenja iz člana 27. stav 3. tačka 1) Carinskog zakona (u daljem tekstu: AEOC).

Sigurnosni i bezbednosni standardi

Član 32

Kriterijum iz člana 28. tačka 5) Carinskog zakona smatra se ispunjenim ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) objekti koji će biti korišćeni u vezi sa operacijama koje se odnose na odobrenje za AEOS pružaju zaštitu od nezakonitog pristupa i izgrađeni su od materijala koji sprečavaju nezakonit ulazak;

2) uspostavljene su odgovarajuće mere za sprečavanje neovlašćenog pristupa kancelarijama, prostorima za otpremanje ili utovar, prostoru za teret i drugim značajnim mestima;

3) preduzete su mere za rukovanje robom koje obuhvataju zaštitu od neovlašćenog unosa ili razmene, kao i nestručnog rukovanja robom i neovlašćenog postupanja sa teretom;

4) podnosilac zahteva je preduzeo mere koje omogućavaju jasno prepoznavanje njegovih poslovnih partnera i osiguravaju, sprovođenjem odgovarajućih ugovornih aranžmana ili drugih odgovarajućih mera u skladu sa poslovanjem podnosioca zahteva, da njegovi poslovni partneri osiguraju bezbednost svog dela međunarodnog lanca snabdevanja;

5) podnosilac zahteva, u meri u kojoj to dozvoljavaju propisi, sprovodi bezbednosnu proveru potencijalnih zaposlenih koji bi trebalo da rade na bezbednosno osetljivim pozicijama i sprovodi proveru postojećih zaposlenih na tim pozicijama, periodično ili ako okolnosti tako nalažu;

6) podnosilac zahteva ima uspostavljene odgovarajuće bezbednosne postupke za ugovore sa svim spoljnim pružaocima usluga;

7) podnosilac zahteva se stara da njegovi zaposleni odgovorni za bezbednosna pitanja redovno učestvuju u programima o podizanju svesti o bezbednosti;

8) podnosilac zahteva je imenovao kontakt osobu nadležnu za pitanja u vezi sa sigurnošću i bezbednošću.

Ako je podnosilac zahteva nosilac sertifikata o sigurnosti i bezbednosti izdatog na osnovu međunarodne konvencije ili međunarodnog standarda Međunarodne organizacije za standardizaciju ili evropskog standarda evropskog tela za standardizaciju, ovi sertifikati se uzimaju u obzir pri proveri ispunjenosti kriterijuma iz člana 28. tačka 5) Carinskog zakona.

Kriterijum iz člana 28. tačka 5) Carinskog zakona smatra se ispunjenim u meri u kojoj se utvrdi da su kriterijumi za izdavanje sertifikata iz stava 2. ovog člana identični ili ekvivalentni onom iz člana 28. tačka 5) Carinskog zakona.

Kriterijum iz člana 28. tačka 5) Carinskog zakona smatra se ispunjenim ako je podnosilac zahteva nosilac sertifikata o sigurnosti i bezbednosti izdatog u državi ili teritoriji sa kojima Republika Srbija ima zaključen sporazum kojim se predviđa priznavanje tog sertifikata.

Ako je podnosilac zahteva regulisani agent ili poznati pošiljalac u skladu sa propisima kojima se uređuju vazdušni saobraćaj i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, smatra se da su uslovi iz stava 1. ovog člana ispunjeni u pogledu onih poslovnih prostorija i aktivnosti za koje mu je odobren status regulisanog agenta ili poznatog pošiljaoca, u meri u kojoj su kriterijumi za izdavanje statusa regulisanog agenta ili poznatog pošiljaoca identični ili ekvivalentni onim iz člana 28. tačka 5) Carinskog zakona.

Ispitivanje kriterijuma

Član 33

U svrhe ispitivanja kriterijuma iz člana 28. stav 1. tač. 2) i 5) Carinskog zakona, carinski organ nadležan za donošenje odluke stara se da se na licu mesta sprovode provere u svim prostorima koji su relevantni za carinske aktivnosti podnosioca zahteva.

Ako podnosilac zahteva ima veliki broj prostora, a zbog propisanog roka za donošenje odluke nije moguće izvršiti pregled svih prostora, carinski organ može odlučiti da pregleda samo reprezentativni deo tih prostora ako je uveren da podnosilac zahteva primenjuje iste sigurnosne i bezbednosne standarde u svim prostorima i primenjuje iste zajedničke standarde i postupke za vođenje evidencije u svim prostorima.

Carinski organ nadležan da donese odluku može uzeti u razmatranje rezultate procena ili revizija sprovedenih u skladu sa drugim propisima, u meri u kojoj su oni relevantni za ispitivanje kriterijuma iz člana 28. Carinskog zakona.

U svrhe ispitivanja ispunjenosti kriterijuma iz člana 28. stav 1. tač. 2), 3) i 5) Carinskog zakona, carinski organ može uzeti u obzir nalaze stručnjaka koje je dostavio podnosilac zahteva, pod uslovom da taj stručnjak nije povezan sa podnosiocem zahteva u smislu člana 104. ove uredbe.

Pri ispitivanju ispunjenosti kriterijuma iz člana 28. Carinskog zakona, carinski organ obraća dužnu pažnju na posebne karakteristike privrednih subjekata, naročito malih i srednjih privrednih društava.

Carinski organ nadležan da donese odluku dokumentuje proveru ispunjenosti kriterijuma iz člana 28. Carinskog zakona, kao i rezultate provere.

Rok za donošenje odluke

Član 34

Rok za donošenje odluke iz člana 17. stav 6. Carinskog zakona može se produžiti za najviše 60 dana.

Ako su u toku krivični postupci koji daju osnova za sumnju da li podnosilac zahteva ispunjava uslove iz člana 28. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona, rok za donošenje odluke se produžava za vreme koje je potrebno za završetak tih postupaka.

Pravno dejstvo odobrenja za AEO

Član 35

Izuzetno od člana 17. stav 9. Carinskog zakona, odobrenje za AEO počinje da proizvodi pravno dejstvo petog dana od dana izdavanja odobrenja.

Odbijanje zahteva

Član 36

Odbijanje zahteva za odobrenje statusa AEO ne utiče na postojeće povoljne odluke donete u pogledu podnosioca zahteva u skladu sa carinskim propisima, osim ako se donošenje tih odluka ne zasniva na ispunjenosti nekih kriterijuma za AEO za koje se dokazalo da nisu ispunjeni u vreme ispitivanja zahteva za odobrenje statusa AEO.

Kombinacija oba tipa odobrenja

Član 37

Ako podnosilac zahteva ispunjava uslove za izdavanje odobrenja za AEOC i odobrenja za AEOS, carinski organ nadležan da donese odluku izdaje jedno kombinovano odobrenje.

Pravna dejstva suspenzije

Član 38

Ako je odobrenje za AEO suspendovano zbog neispunjavanja nekog od kriterijuma iz člana 28. Carinskog zakona, carinski organ koji je doneo tu odluku suspenduje sve odluke donete u pogledu tog AEO koje se u potpunosti zasnivaju na odobrenju statusa AEO ili na nekom od konkretnih kriterijuma koji su doveli do suspenzije odobrenja statusa AEO.

Suspenzija odluke koja se odnosi na primenu carinskih propisa, a koja je doneta za lice kome je odobren status AEO, ne dovodi do automatske suspenzije odobrenja statusa AEO.

Ako se odluka koja se odnosi na lice koje je i AEOS i AEOC suspenduje u skladu sa članom 14. stav 1. ove uredbe zbog neispunjavanja uslova utvrđenih u članu 28. stav 1. tačka 4) Carinskog zakona, njegovo AEOC odobrenje se suspenduje, ali njegovo AEOS odobrenje ostaje na snazi.

Ako se odluka koja se odnosi na lice koje je i AEOS i AEOC suspenduje u skladu sa članom 14. stav 1. ove uredbe zbog neispunjavanja uslova utvrđenih u članu 28. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona, njegovo AEOS odobrenje se suspenduje, ali njegovo AEOC odobrenje ostaje na snazi.

Ukidanje odobrenja

Član 39

Ukidanje odobrenja za AEO ne utiče ni na jednu povoljnu odluku koja je doneta u pogledu istog lica, osim ako status AEO nije bio uslov za tu povoljnu odluku odnosno ta odluka nije bila zasnovana na kriterijumu iz člana 28. Carinskog zakona koji više nije ispunjen.

Ukidanje ili izmena povoljne odluke koja je doneta u pogledu nosioca odobrenja ne utiče automatski na odobrenje statusa AEO tog lica.

Ako isto lice ima odobrenje za AEOC i za AEOS, a član 20. Carinskog zakona ili član 18. ove uredbe primenjuju se usled neispunjenja uslova iz člana 28. stav 1. tačka 4) Carinskog zakona, ukida se odobrenje za AEOC, a odobrenje za AEOS ostaje da važi.

Ako isto lice ima odobrenje za AEOS i za AEOC, a član 20. Carinskog zakona ili član 18. ove uredbe primenjuju se usled neispunjenja uslova iz člana 28. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona, ukida se odobrenje za AEOS, a odobrenje za AEOC ostaje da važi.

Praćenje odobrenja

Član 40

Svi carinski organi dužni su da, bez odlaganja, obaveste nadležni carinski organ o svim činjenicama nastalim nakon dodele statusa AEO koji mogu uticati na njegovo dalje važenje ili njegovu sadržinu.

Ako carinski organ ukine povoljnu odluku koja je doneta na osnovu statusa AEO, on obaveštava carinski organ koji je dodelio status.

Carinski organ nadzire ispunjenost propisanih kriterijuma i uslova od strane AEO.

Carinski organ nadležan za izdavanje odobrenja ponovo vrši procenu ispunjenosti kriterijuma, u slučaju:

1) značajnijih promena odgovarajućih propisa,

2) osnovane sumnje da AEO više ne ispunjava odgovarajuće kriterijume i uslove.

Ako je AEOS regulisani agent ili poznati pošiljalac, u skladu sa propisima kojima se uređuju vazdušni saobraćaj i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, nadležni carinski organ odmah čini dostupnim organu nadležnom za bezbednost civilnog vazduhoplovstva najmanje sledeće informacije u vezi sa statusom AEO kojima raspolaže:

1) odobrenje za AEOS, uključujući ime nosioca odobrenja i, po potrebi, njegovu izmenu ili ukidanje odnosno suspenziju statusa AEO i razloge za to;

2) informacije o tome da li su konkretnu lokaciju obišli carinski organi, datum poslednjeg obilaska, kao i da li je svrha obilaska izdavanje odobrenja, ponovna procena ili nadzor;

3) sve ponovne procene odobrenja za AEOS i rezultate tih procena.

Nadležni carinski organ, u dogovoru sa organom nadležnim za bezbednost civilnog vazduhoplovstva, utvrđuju detaljne modalitete za razmenu svih informacija.

Nadležni organ za bezbednost civilnog vazduhoplovstva informacije iz stava 5. ovog člana upotrebljava samo u svrhe statusa regulisanog agenta ili poznatog pošiljaoca, uz preduzimanje odgovarajućih tehničkih i organizacionih mera u cilju očuvanja bezbednosti tih informacija.

Pododeljak 2

POVLASTICE ZA OVLAŠĆENOG PRIVREDNOG SUBJEKTA

Olakšice u pogledu deklaracija pre otpreme

Član 41

Ako AEOS za svoj račun podnese deklaraciju pre otpreme u obliku deklaracije ili deklaracije za ponovni izvoz, ne zahtevaju se dodatni podaci, osim onih navedenih u tim deklaracijama.

Ako AEOS podnese deklaraciju pre otpreme u obliku deklaracije ili deklaracije za ponovni izvoz za račun drugog lica koje je takođe AEOS, ne zahtevaju se dodatni podaci, osim onih navedenih u tim deklaracijama.

Povoljniji tretman u pogledu procene i kontrole rizika

Član 42

AEO podleže manjem broju fizičkih i dokumentarnih kontrola nego ostali privredni subjekti.

Ako AEOS podnese ulaznu sažetu deklaraciju ili, u slučajevima iz člana 115. Carinskog zakona, deklaraciju ili deklaraciju za privremeni smeštaj ili ako je AEOS podneo obaveštenje i omogućio pristup podacima koji se odnose na njegovu ulaznu sažetu deklaraciju u njegovom računarskom sistemu kao što je predviđeno članom 112. stav 9. Carinskog zakona, carinarnica prvog ulaska iz člana 112. stav 3. Carinskog zakona, ako je pošiljka odabrana za fizičku kontrolu, o tome obaveštava AEOS. Obaveštenje se dostavlja pre nego što roba stigne u carinsko područje Republike Srbije.

Obaveštenje iz stava 2. ovog člana se stavlja na raspolaganje prevozniku ako se razlikuje od AEOS iz stava 1. ovog člana, pod uslovom da je prevoznik AEOS i da je povezan sa elektronskim sistemima koji se odnose na deklaracije iz stava 1. ovog člana.

Obaveštenje iz stava 2. ovog člana se ne dostavlja ako može ugroziti kontrole koje treba izvršiti ili njihove rezultate.

Ako AEO podnese deklaraciju za privremeni smeštaj ili deklaraciju u skladu sa članom 149. Carinskog zakona, carinarnica nadležna za prihvatanje te deklaracije za privremeni smeštaj ili deklaracije podnete u skladu sa članom 149. Carinskog zakona, ako je pošiljka odabrana za carinsku kontrolu, o tome obaveštava AEO. Obaveštavanje se dostavlja pre dopremanja robe carinarnici.

Obaveštenje iz stava 5. ovog člana se ne dostavlja ako može ugroziti kontrole koje treba izvršiti ili njihove rezultate.

Ako su pošiljke koje je prijavio AEO odabrane za fizičku ili dokumentarnu kontrolu, te kontrole se vrše po prioritetnom postupku.

Na zahtev AEO, kontrole se mogu izvršiti na drugom mestu, a ne na mestu gde se roba mora dopremiti carini.

Obaveštenja iz st. 2-6. ovog člana ne odnose se na carinske kontrole o kojima je odlučeno na osnovu deklaracije o privremenom smeštaju ili deklaracije nakon dopremanja robe.

Izuzeće od povoljnijeg tretmana

Član 43

Povoljniji tretman iz člana 42. ove uredbe ne primenjuje se na carinske kontrole u vezi sa određenim nivoima povećane opasnosti ili obaveze kontrole utvrđene u drugim propisima.

Carinski organ sprovodi neophodnu obradu, formalnosti i kontrolu pošiljaka koje prijavljuje AEOS po prioritetnom postupku.

Odeljak 3

CARINSKA KONTROLA

Pododeljak 1

RUČNI I PREDATI PRTLJAG U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU

Tranzitni letovi

Član 44

Carinska kontrola i formalnosti koje se primenjuju na ručni i predati prtljag lica koja putuju u vazduhoplovu sa aerodroma koji nije u Republici Srbiji i koji, posle usputnog sletanja na aerodrom u Republici Srbiji, nastavlja let do drugog aerodroma u Republici Srbiji, sprovode se na poslednjem međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji.

Na ručni i predati prtljag iz stava 1. ovog člana primenjuju se pravila koja važe za prtljag lica koja dolaze iz zemalja ili sa teritorija van carinskog područja Republike Srbije, osim ako lice koje nosi takav prtljag ne dokaže da roba koja se nalazi u prtljagu ima status domaće robe.

Carinska kontrola i formalnosti koje se primenjuju na ručni i predati prtljag lica koja putuju u vazduhoplovu sa aerodroma u Republici Srbiji i koji se zaustavlja na drugom aerodromu u Republici Srbiji pre nego što nastavi let do aerodroma koji nije u Republici Srbiji, sprovode se na prvom međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji.

Ručni prtljag iz stava 3. ovog člana može biti predmet kontrole na poslednjem međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji na kome se zaustavlja vazduhoplov, kako bi se utvrdio njegov carinski status kao status domaće robe.

Tranzitni letovi u poslovnom i turističkom vazduhoplovu

Član 45

Carinska kontrola i formalnosti koje se primenjuju na prtljag lica u poslovnom ili turističkom vazduhoplovu sprovode se na sledećim aerodromima:

1) za vazduhoplove koji dolaze sa aerodroma koji nije u Republici Srbiji i koji, nakon zaustavljanja na aerodromu u Republici Srbiji, nastavlja let do drugog aerodroma u Republici Srbiji, na prvom međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji;

2) za vazduhoplove koji dolaze sa aerodroma u Republici Srbiji i koji, nakon zaustavljanja na aerodromu u Republici Srbiji, nastavlja let do aerodroma koji nije u Republici Srbiji, na poslednjem međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji.

Dolazni transferni letovi

Član 46

Carinska kontrola i formalnosti koje se primenjuju na predati prtljag sprovode se na poslednjem međunarodnom dolaznom aerodromu u Republici Srbiji za let unutar Republike Srbije. Izuzetno, carinska kontrola i formalnosti koje se primenjuju na predati prtljag koji dolazi sa aerodroma koji nije u Republici Srbiji i pretovara se na međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji u vazduhoplov koji leti ka drugom međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji mogu se sprovoditi na međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji na kome se vrši pretovar predatog prtljaga.

Carinska kontrola i formalnosti koje se primenjuju na predati prtljag mogu se, u izuzetnim slučajevima i pored kontrola i formalnosti iz stava 1. ovog člana, sprovoditi na prvom međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji ako se ukaže potreba za dodatnom kontrolom, nakon kontrole ručnog prtljaga.

Carinska kontrola i formalnosti koje se primenjuju na ručni prtljag sprovode se na prvom međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji.

Dodatne carinske kontrole i formalnosti koje se primenjuju na ručni prtljag mogu se sprovoditi na dolaznom aerodromu za let unutar Republike Srbije, samo u izuzetnim slučajevima i ako se ukaže potreba za dodatnom kontrolom, nakon kontrole predatog prtljaga.

Ako se prtljag koji dođe na aerodrom u Republici Srbiji u vazduhoplovu koji dolazi sa aerodroma koji nije u Republici Srbiji pretovara na tom aerodromu u drugi vazduhoplov koji nastavlja let unutar Republike Srbije, primenjuju se st. 1-4. ovog člana.

Odlazni transferni letovi

Član 47

Carinska kontrola i formalnosti koje se primenjuju na predati prtljag sprovode se na prvom međunarodnom polaznom aerodromu u Republici Srbiji. Izuzetno, carinska kontrola i formalnosti koje se primenjuju na predati prtljag koji je utovaren na međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji i pretovaren na drugom međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji u vazduhoplov čije je odredište aerodrom koji nije Republici Srbiji, mogu se sprovoditi na međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji na kome se vrši pretovar predatog prtljaga.

Carinska kontrola i formalnosti koje se primenjuju na predati prtljag mogu se, u izuzetnim slučajevima i pored kontrola i formalnosti iz stava 1. ovog člana, sprovoditi na poslednjem međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji ako se ukaže potreba za dodatnom kontrolom, nakon kontrole ručnog prtljaga.

Carinska kontrola i formalnosti koje se primenjuju na ručni prtljag sprovode se na poslednjem međunarodnom aerodromu u Republici Srbiji.

Dodatne carinske kontrole i formalnosti koje se primenjuju na ručni prtljag mogu se sprovoditi na polaznom aerodromu za let unutar Republike Srbije, samo u izuzetnim slučajevima i ako se ukaže potreba za dodatnom kontrolom, nakon kontrole predatog prtljaga.

Ako se prtljag utovara na aerodromu u Republici Srbiji u vazduhoplov koji nastavlja let unutar Republike Srbije i naknadno se pretovara na drugom aerodromu u Republici Srbiji u drugi vazduhoplov čije je odredište aerodrom koji nije u Republici Srbiji, primenjuju se st. 1-4. ovog člana.

Pretovar u turistički ili poslovni vazduhoplov

Član 48

Sve carinske kontrole i formalnosti koje se primenjuju na prtljag koji dolazi na aerodrom u Republici Srbiji redovnim ili čarter letom sa aerodroma koji nije u Republici Srbiji i na tom aerodromu u Republici Srbiji pretovara se u turistički ili poslovni vazduhoplov koji nastavlja let unutar Republike Srbije, sprovode se na dolaznom aerodromu redovnog ili čarter leta.

Carinska kontrola i formalnosti koje se primenjuju na prtljag utovaren na aerodromu u Republici Srbiji u turistički ili poslovni vazduhoplov koji nastavlja let unutar Republike Srbije radi pretovara na drugom aerodromu u Republici Srbiji, na redovan ili čarter let čije je odredište aerodrom koji nije u Republici Srbiji, sprovode se na polaznom aerodromu redovnog ili čarter leta.

Mere za sprečavanje nezakonitog pretovara

Član 49

Nadležni organi obezbeđuju da:

1) se po dolasku na međunarodni aerodrom u Republici Srbiji na kome treba sprovesti carinsku kontrolu, svaki pretovar robe sadržane u ručnom prtljagu pre sprovođenja carinske kontrole tog prtljaga obavlja pod nadzorom;

2) se po polasku sa međunarodnog aerodroma u Republici Srbiji na kome treba sprovesti carinsku kontrolu svaki pretovar robe sadržane u ručnom prtljagu nakon sprovođenja carinske kontrole tog prtljaga obavlja pod nadzorom;

3) su po dolasku na međunarodni aerodrom u Republici Srbiji na kome treba sprovesti carinsku kontrolu preduzete odgovarajuće mere da bi se sprečio svaki pretovar robe sadržane u predatom prtljagu pre sprovođenja carinske kontrole tog prtljaga;

4) su po polasku sa međunarodnog aerodroma u Republici Srbiji na kome treba sprovesti carinsku kontrolu preduzete odgovarajuće mere da bi se sprečio svaki pretovar robe sadržane u predatom prtljagu nakon sprovođenja carinske kontrole tog predatog prtljaga.

Nalepnica za označavanje prtljaga

Član 50

Predati prtljag registrovan na aerodromu u Republici Srbiji označava se nalepnicom stavljenom na prtljag. Obrazac i tehničke karakteristike nalepnice dati su u Prilogu 6.

Pododeljak 2

PRTLJAG U VODNOM SAOBRAĆAJU

Član 51

Sve kontrole i formalnosti koje se odnose na prtljag lica koja koriste usluge plovila, ako te usluge pruža isto plovilo i sastoje se od više prevoza koji počinju, imaju i usputno pristajanje ili se završavaju u luci koja nije u Republici Srbiji, obavljaju se u luci u Republici Srbiji, u kojoj se, zavisno od slučaja, vrši utovar ili istovar tog prtljaga.

Sve kontrole i formalnosti koje se odnose na prtljag lica na plovilu za razonodu obavljaju se u bilo kojoj luci u Republici Srbiji, bez obzira na poreklo broda ili odredište.

Glava III

PRERAČUNAVANJE STRANE VALUTE

Odredbe o deviznom kursu

Član 52

Ako je preračunavanje strane valute neophodno iz razloga iz člana 39. stav 2. Carinskog zakona, devizni kurs koji se primenjuje je kurs koji važi prvog radnog dana u oktobru, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.

Iznos dobijen preračunavanjem strane valute može se zaokružiti na najbliže više ili niže decimalno mesto.

Deo drugi

ELEMENTI NA OSNOVU KOJIH SE PRIMENJUJU UVOZNE ILI IZVOZNE DAŽBINE I DRUGE MERE U VEZI SA TRGOVINOM ROBOM

 

Glava I

CARINSKA TARIFA I TARIFNO SVRSTAVANJE ROBE

 

Odeljak 1

UPRAVLJANJE TARIFNIM KVOTAMA

Opšta pravila o jednoobraznom upravljanju tarifnim kvotama

Član 53

Ako predviđeno posebnim propisima, tarifne kvote se dodeljuju prema hronološkom redu datuma prihvatanja deklaracija za stavljanje u slobodan promet.

Zahtev za preferencijalno postupanje u okviru tarifne kvote podnosi se deklaracijom za stavljanje robe u slobodan promet.

Svaka tarifna kvota je označena rednim brojem kojim se olakšava upravljanje.

Radi primene odredaba čl. 53-57. ove uredbe, deklaracije za stavljanje u slobodan promet prihvaćene 1, 2. ili 3. januara, smatraće se prihvaćenima 3. januara. Međutim, ako jedan od tih datuma pada u subotu ili nedelju, smatraće se da je datum prihvatanja 4. januar.

Za potrebe ovog odeljka, radni dani označavaju dane koji nisu državni praznici u Republici Srbiji.

Raspodela količina prema tarifnim kvotama

Član 54

Carinski organ vrši raspodelu tarifnih kvota svakog radnog dana prema zahtevima podnetim prethodnog dana.

Ne isključujući primenu odredaba člana 53. stav 4. ove uredbe, raspodela tarifnih kvota obuhvatiće i još neodobrene zahteve podnete na deklaracijama za stavljanje u slobodan promet, prihvaćene zaključno sa prethodnim danom.

Carinski organ vrši, uz primenu člana 53. stav 4. ove uredbe, raspodelu tarifnih kvota na osnovu datuma prihvatanja odgovarajuće deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet, ako status odnosne tarifne kvote to dopušta. Redosled se utvrđuje u skladu s hronološkim redom tih datuma, pri čemu se sve deklaracije prihvaćene istog datuma smatraju istovremenim.

Ako su tražene količine veće od trenutno dostupne, raspodela tarifnih kvota se vrši proporcionalno zahtevanim količinama.

Poništavanje zahteva i povraćaji neiskorišćenih dodeljenih količina prema tarifnim kvotama

Član 55

Ako carinski organ poništi deklaraciju za stavljanje u slobodan promet za robu koja je bila predmet zahteva za preferencijalno postupanje u okviru tarifne kvote, ceo zahtev za tu robu će biti opozvan, a tarifnih kvota vraćena.

Obaveza povraćaja carinskog duga se ne primenjuje ako se pogrešna dodela tarifne kvote, u iznosu carinskog duga manjeg od 10 evra u dinarskoj protivvrednosti, otkrije nakon prvih mesec dana od isteka perioda važenja te tarifne kvote.

Kritični status tarifnih kvota

Član 56

Tarifna kvota smatra se kritičnom kada je iskorišćeno 90% od ukupne količine tarifne kvote, ili kada to proceni carinski organ.

Izuzetno od stava 1. ovog člana tarifna kvota se smatra kritičnom već od datuma njenog otvaranja u svakom od sledećih slučajeva:

1) ako je otvorena za manje od tri meseca;

2) ako tarifne kvote, koje obuhvataju isti proizvod i poreklo, kao i jednak period kvote kao i predmetna kvota (ekvivalentne tarifne kvote), nisu bile otvorene u prethodne dve godine;

3) ako je ekvivalentna tarifna kvota, bila otvorena u prethodne dve godine, iskorišćena poslednjeg dana ili pre poslednjeg dana trećeg meseca perioda kvote ili je imala veću početnu količinu od predmetne kvote.

Tarifna kvota, čija jedina namena je primena zaštitnih ili recipročnih mera po pravilima Svetske trgovinske organizacije (u daljem tekstu: STO), smatra se kritičnom čim je upotrebljeno 90% od ukupne količine, bez obzira na to da li su u prethodne dve godine bile ili nisu bile otvorene ekvivalentne tarifne kvote.

Raspodela tarifnih kvota na osnovu odobrenja o dodeli kvote

Član 57

Ako je to predviđeno posebnim propisima, raspodelu tarifnih kvota obavlja ministarstvo nadležno za te propise, na osnovu zahteva uvoznika za dodelu određene količine robe u okviru pojedine tarifne kvote, za godinu na koju se odnosi uredba kojom se uređuje usklađivanje nomenklature Carinske tarife, odnosno propis kojim je tarifna kvota utvrđena.

Nakon raspodele tarifnih kvota, koja se može obaviti jednom ili više puta godišnje, ministarstvo iz stava 1. ovog člana izdaje odobrenje, a carinski organ prati i nadzire realizaciju uvoza robe po izdatim odobrenjima. Sva izdata odobrenja unose se u Informacioni sistem Uprave carina.

Odeljak 2

Nadzor nad robom za koju je odobreno preferencijalno postupanje u okviru tarifne kvote

Član 58

Ako su propisane mere nadzora za robu za koju je odobreno preferencijalno postupanje u okviru tarifne kvote, izveštavanje se vrši najmanje jednom mesečno. Izveštaj sadrži podatke o količinama koje su stavljene u slobodan promet ili izvezene od prvog dana navedenog perioda.

Carinski organ, ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, dostavlja mesečne izveštaje o nadzoru najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Glava II

POREKLO ROBE

 

Odeljak 1

NEPREFERENCIJALNO POREKLO

Roba u potpunosti dobijena u jednoj zemlji ili teritoriji

Član 59

Robom u potpunosti dobijenom u jednoj zemlji ili teritoriji smatra se sledeća roba:

1) mineralni proizvodi izvađeni u toj zemlji ili teritoriji;

2) biljni proizvodi tamo ubrani, odnosno požnjeveni;

3) žive životinje tamo okoćene i uzgojene;

4) proizvodi dobijeni od živih životinja tamo uzgojenih;

5) proizvodi lova ili ribolova tamo obavljenog;

6) proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi koje su iz mora van teritorijalnih voda bilo koje zemlje izvadila plovila registrovana u datoj zemlji ili teritoriji i koja plove pod zastavom te zemlje ili teritorije;

7) roba dobijena ili proizvedena na brodovima-fabrikama od proizvoda iz tačke 6) koji potiču iz te zemlje ili te teritorije, pod uslovom da su ti brodovi-fabrike registrovani u toj zemlji ili teritoriji i da plove pod njenom zastavom;

8) proizvodi izvađeni s morskog dna ili iz sloja zemlje ispod morskog dna van teritorijalnih voda, pod uslovom da ta zemlja ili teritorija imaju isključiva prava na eksploataciju tog morskog dna ili sloja zemlje ispod morskog dna;

9) otpad i otpadni materijal dobijen iz proizvodnih delatnosti i upotrebljavani predmeti, ako su tamo prikupljeni i ako su pogodni samo za recikliranje sirovina;

10) roba tamo proizvedena isključivo od proizvoda navedenih u tač. 1)-9) ovog člana.

Roba čija proizvodnja uključuje više od jedne zemlje ili teritorije

Član 60

Smatra se da je roba iz Priloga 7 ove uredbe prošla poslednju bitnu preradu ili obradu čiji je rezultat proizvodnja novog proizvoda ili koja predstavlja bitnu fazu proizvodnje u zemlji ili na teritoriji u kojoj su ispunjena pravila utvrđena u tom prilogu ili koja je identifikovana tim pravilima.

Prerada ili obrada koje nisu ekonomski opravdane

Član 61

Smatra se da prerada ili obrada obavljena u drugoj zemlji ili na drugoj teritoriji nije ekonomski opravdana ako se na osnovu raspoloživih činjenica utvrdi da je svrha tih radnji bilo izbegavanje mera iz člana 44. Carinskog zakona.

Za robu iz Priloga 7 ove uredbe, primenjuju se preostala pravila uz glavu Carinske tarife za tu robu.

Za robu koja nije obuhvaćena Prilogom 7 ove uredbe, ako se poslednja prerada ili obrada ne smatraju ekonomski opravdanom, smatra se da je roba prošla poslednju bitnu, ekonomski opravdanu preradu ili obradu čiji je rezultat proizvodnja novog proizvoda ili koja predstavlja bitnu fazu proizvodnje u zemlji ili na teritoriji sa koje potiče najveći deo materijala, što se utvrđuje na osnovu vrednosti materijala.

Minimalni postupci

Član 62

Postupci koji se ne smatraju bitnom, ekonomski opravdanom preradom ili obradom za svrhu sticanja statusa robe sa poreklom su:

1) postupci kojima se obezbeđuje očuvanje proizvoda u dobrom stanju za vreme transporta i skladištenja (provetravanje, rasprostiranje, sušenje, odstranjivanje oštećenih delova i slični postupci) ili postupci kojima se olakšava otprema ili transport;

2) jednostavni postupci koji se sastoje od uklanjanja prašine, prosejavanja ili prebiranja, sortiranja, razvrstavanja, sparivanja, pranja, sečenja;

3) promena ambalaže i rastavljanje i sastavljanje pošiljki, jednostavno pakovanje u flaše, limenke, flašice, kese, sanduke, kutije, pričvršćivanje na kartone ili ploče i ostali jednostavni postupci pakovanja;

4) stavljanje robe u setove ili komplete ili priprema za prodaju;

5) pričvršćivanje oznaka, nalepnica ili ostalih sličnih znakova razlikovanja na proizvode ili njihovu ambalažu;

6) jednostavno sklapanje delova proizvoda kako bi se dobio celovit proizvod;

7) rastavljanje proizvoda ili promena upotrebe;

8) kombinacije dva postupka ili više postupaka iz tač. 1)-7) ovog stava.

Pribor, rezervni delovi ili alat

Član 63

Pribor, rezervni delovi ili alat koji se isporučuju sa robom navedenom u odeljcima XVI, XVII i XVIII nomenklature Carinske tarife i koji predstavljaju deo njene standardne opreme, smatraju se da imaju isto poreklo kao ta roba.

Osnovni rezervni delovi za upotrebu sa robom navedenom u odeljcima XVI, XVII i XVIII nomenklature Carinske tarife koja je prethodno stavljena u slobodan promet u Republici Srbiji, smatraju se da imaju isto poreklo kao ta roba, ako ugrađivanje osnovnih rezervnih delova u fazi proizvodnje ne menja njeno poreklo.

Osnovni rezervi delovi u smislu ovog člana su delovi koji su:

1) komponente bez kojih se ne može obezbediti pravilan rad opreme, mašine, uređaja ili vozila koji su stavljeni u slobodan promet ili prethodno izvezeni; i

2) karakteristični za tu robu; i

3) namenjeni za njeno redovno održavanje i za zamenu delova iste vrste koji su oštećeni ili postali neupotrebljivi.

Neutralni elementi i ambalaža

Član 64

Prilikom utvrđivanja da li roba potiče iz neke zemlje ili teritorije, ne uzima se u obzir poreklo sledećih elemenata:

1) energija i gorivo;

2) postrojenja i oprema;

3) mašine i alati;

4) materijali koji ne ulaze niti je predviđeno da ulaze u sastav gotovog proizvoda.

Ako se, na osnovu Osnovnog pravila 5 za primenjivanje nomenklature Carinske tarife sadržanog u Delu I zakona kojim se uređuje Carinska tarifi, materijali za pakovanje i kontejneri za pakovanje smatraju delom proizvoda za svrhe svrstavanja, oni se za svrhe utvrđivanja porekla ne uzimaju u obzir, osim ako je pravilo iz Priloga 7 ove uredbe za datu robu zasnovano na procentu dodate vrednosti.

Uverenje o poreklu za proizvode na koje se primenjuju posebni nepreferencijalni uvozni režimi

Član 65

Uverenje o poreklu koje se odnosi na proizvode sa poreklom iz zemlje ili teritorije za koje su utvrđeni posebni nepreferencijalni uvozni režimi izdaje se, ako se ti aranžmani odnose na ovaj član, na obrascu koji je dat u Prilogu 8 ove uredbe, u skladu sa tehničkim specifikacijama utvrđenim u tom prilogu.

Uverenja o poreklu izdaju nadležni organi zemlje ili teritorije iz koje su poreklom proizvodi na koje se primenjuju posebni nepreferencijalni uvozni režimi, odnosno tela ovlašćena od strane tih organa (u daljem tekstu: organi izdavaoci) u tu svrhu, pod uslovom da je poreklo proizvoda utvrđeno u skladu sa članom 45. Carinskog zakona.

Organi izdavaoci iz stava 2. ovog člana čuvaju primerak svakog izdatog uverenja o poreklu.

Uverenja o poreklu izdaju se pre nego što se proizvodi na koje se odnose deklarišu za izvoz u zemlji ili teritoriji porekla.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, uverenja o poreklu mogu se, u izuzetnim slučajevima, izdati nakon izvoza proizvoda na koje se odnose ako nisu mogla da se izdaju u trenutku izvoza kao posledica greške, nenamernog propusta ili posebnih okolnosti.

Organi izdavaoci iz stava 2. ovog člana mogu naknadno izdati uverenje o poreklu iz stava 1. samo ako su uvereni da podaci iz zahteva izvoznika odgovaraju podacima iz odgovarajućeg izvoznog dokumenta.

Dostavljanje informacija u vezi sa administrativnom saradnjom koja se odnosi na posebne nepreferencijalne uvozne režime

Član 66

Ako je posebnim nepreferencijalnim uvoznim režimima za određene proizvode predviđena upotreba uverenja o poreklu iz člana 65. ove uredbe, primena tih režima uslovljena je uspostavljanjem postupka administrativne saradnje, osim ako nije drugačije utvrđeno u datim režimima.

Da bi se uspostavio postupak administrativne saradnje, carinski organ od nadležnog organa odgovarajuće zemlje ili teritorije traži da mu, što je moguće pre, dostavi:

1) nazive i adrese organa izdavalaca zajedno sa uzorcima pečata koje koriste ti organi;

2) nazive i adrese državnih organa kojima treba slati zahteve za naknadnu proveru uverenja o poreklu predviđene u članu 67. ove uredbe;

3) rezultate provere iz člana 67. ove uredbe.

Ako nadležni organ odgovarajuće zemlje ili teritorije carinskom organu ne dostavi informacije iz stava 2. ovog člana, carinski organ odbija primenu posebnog nepreferencijalnog uvoznog režima.

Naknadna provera uverenja o poreklu za proizvode na koje se primenjuju posebni nepreferencijalni uvozni režimi

Član 67

Provera uverenja o poreklu iz člana 65. ove uredbe sprovodi se u skladu sa ovim članom po prihvatanju deklaracije (naknadna provera).

Ako postoji osnovana sumnja u verodostojnost uverenja o poreklu ili tačnost informacija koje ono sadrži i nakon sprovedene nasumične naknadne provere, carinski organ traži od organa iz člana 66. stav 2. tačka 2) ove uredbe da proveri da li je to uverenje o poreklu verodostojno i/ili da li je deklarisano poreklo utvrđeno pravilno i u skladu sa članom 45. Carinskog zakona.

U svrhe iz stava 2. ovog člana, carinski organ vraća uverenje o poreklu ili kopiju tog uverenja organu iz člana 66. stav 2. tačka 2) ove uredbe. Ako je deklaracija propraćena fakturom, originalni primerak fakture ili njena kopija priključuje se vraćenom uverenju o poreklu.

Carinski organ, po potrebi, navodi razloge za naknadnu proveru i dostavlja sve informacije kojima raspolaže i koje ukazuju na to da su podaci navedeni u uverenju o poreklu netačni ili da uverenje o poreklu nije verodostojno.

Ako nema odgovora u roku od šest meseci od slanja zahteva u skladu sa st. 2-4. ovog člana, carinski organ odbija primenu posebnog nepreferencijalnog uvoznog režima za date proizvode.

Izdavanje uverenja o poreklu u Republici Srbiji

Član 68

Ako potrebe trgovine tako zahtevaju, uverenje o poreklu, u skladu sa članom 46. stav 3. Carinskog zakona, izdaje Privredna komora Srbije.

Druga uverenja o robi

Član 69

Ako se pri izvozu ili uvozu robe od izvoznika ili uvoznika zahtevaju uverenje o krajnjem korisniku, uverenje o višoj sili, uverenje o poreklu robe iz treće zemlje i uverenje o robi koja se izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja, ta uverenja izdaje, odnosno overava Privredna komora Srbije.

Uverenja iz stava 1. ovog člana izdaju se na osnovu pismenog zahteva uvoznika odnosno izvoznika, koji uz zahtev prilažu:

1) za uverenje o krajnjem korisniku robe - izjavu da će se roba koristiti za tačno određenu svrhu na teritoriji Republike Srbije i da neće biti reeksportovana, podatke o uvozniku, krajnjem korisniku i isporučiocu robe, kao i robi koja se uvozi;

2) za uverenje o višoj sili - potvrdu o nastupanju okolnosti više sile koju izdaje nadležni organ, organizacija ili institucija;

3) za uverenje o poreklu robe iz treće zemlje - izvorno uverenje o poreklu robe, koje je izdao nadležni organ u zemlji porekla robe ili zemlji uvoza;

4) za uverenje o robi koja se izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja - izvorno uverenje o poreklu robe, koje je izdao nadležni organ u zemlji porekla robe ili zemlji uvoza i odobrenje carinskog organa za postupak aktivnog oplemenjivanja.

Odeljak 2

PREFERENCIJALNO POREKLO

Pododeljak 1

OPŠTE ODREDBE

Definicije

Član 70

U svrhu primene preferencijalnih pravila o poreklu robe, pojedini pojmovi imaju sledeće značenje:

1) "zemlja ili teritorija korisnica" - zemlja ili teritorija prema kojoj se primenjuju preferencijalne tarifne mere koje je Republika Srbija jednostrano donela u odnosu na druge zemlje, grupe zemalja ili teritorije;

2) "izrada" - svaka vrsta obrade ili prerade, uključujući sastavljanje;

3) "materijal" - bilo koji sastojak, sirovina, komponenta ili deo, itd. koji se koristi u izradi proizvoda;

4) "proizvod" - izrađeni proizvod, čak i ako je namenjen za kasniju upotrebu u drugom postupku izrade;

5) "roba" - i materijali i proizvodi;

6) "carinska vrednost" - vrednost utvrđena u skladu sa Sporazumom o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine (Sporazum STO o određivanju carinske vrednosti);

7) "vrednost materijala" - carinska vrednost pri uvozu upotrebljenih materijala bez porekla ili, ako taj podatak nije poznat i ne može se sa sigurnošću utvrditi, prva cena koja se može sa sigurnošću utvrditi plaćena za materijal u Republici Srbiji; ako treba utvrditi vrednost materijala sa poreklom, ova tačka se primenjuje mutatis mutandis;

8) "cena franko fabrika" - cena proizvoda na paritetu franko fabrika plaćena proizvođaču kod koga je obavljena poslednja obrada ili prerada, pod uslovom da cena uključuje vrednost svih upotrebljenih materijala i sve ostale troškove u vezi sa njegovom proizvodnjom, umanjenu za sve unutrašnje poreze koji se vraćaju ili se mogu vratiti nakon izvoza dobijenog proizvoda.

Ako stvarno plaćena cena ne odražava sve troškove u vezi sa izradom proizvoda stvarno nastale u zemlji proizvodnje, cena franko fabrika je zbir svih tih troškova umanjen za sve unutrašnje poreze koji se vraćaju ili se mogu vratiti nakon izvoza dobijenog proizvoda.

Ako je poslednja obrada ili prerada poverena proizvođaču kao podizvođaču, termin "proizvođač" može se odnositi na privredno društvo koje je angažovalo podizvođača.

9) "najveći sadržaj materijala bez porekla" - najveći sadržaj materijala bez porekla koji je dozvoljen da bi se izrada smatrala obradom ili preradom dovoljnom za sticanje statusa proizvoda sa poreklom. Može biti izražen kao procenat cene proizvoda franko fabrika ili kao procenat neto mase tih upotrebljenih materijala koji spadaju u navedenu grupu glava, glavu, tarifni broj ili podbroj;

10) "neto masa" - masa same robe bez ambalaže i bilo kakvih posuda za pakovanje;

11) "glave", "tarifni brojevi" i "tarifni podbrojevi" - glave, tarifni brojevi i podbrojevi (četvorocifrene ili šestocifrene oznake) koji se koriste u nomenklaturi koja čini Harmonizovani sistem;

12) "svrstan" se odnosi na svrstavanje proizvoda ili materijala u određeni tarifni broj ili podbroj Harmonizovanog sistema;

13) "pošiljka" - proizvodi koje ili:

(1) jedan izvoznik istovremeno šalje jednom primaocu; ili

(2) proizvodi obuhvaćeni jedinstvenim transportnim dokumentom za njihovu dopremu od izvoznika do primaoca ili, ako takav dokument ne postoji, jednom fakturom;

14) "izvoznik" - lice koje izvozi robu u Republiku Srbiju ili u zemlju korisnicu koje može da dokaže poreklo robe, nezavisno od toga da li je on proizvođač i da li sam obavlja izvozne formalnosti.

Pododeljak 1.1

POSTUPCI ZA OLAKŠAVANJE IZDAVANJA ILI SASTAVLJANJA DOKAZA O POREKLU

Izjave dobavljača i njihova upotreba

Član 71

Ako dobavljač dostavlja izvozniku ili trgovcu informacije neophodne za utvrđivanje statusa robe sa poreklom za svrhe odredaba kojima se uređuje preferencijalna trgovina između Republike Srbije i određenih zemalja ili teritorija (status preferencijalnog porekla), dobavljač to čini izjavom dobavljača.

Zasebna izjava dobavljača sastavlja se za svaku pošiljku robe, osim u slučajevima predviđenim u članu 72. ove uredbe.

Dobavljač daje izjavu na fakturi koja se odnosi na tu pošiljku, otpremnici ili drugom komercijalnom dokumentu koji opisuje datu robu pošiljaoca dovoljno detaljno da bi se omogućila njena identifikacija.

Dobavljač može dostaviti izjavu u bilo kom trenutku, čak i nakon što je roba isporučena.

Dugoročna izjava dobavljača

Član 72

Ako dobavljač redovno isporučuje izvozniku ili trgovcu pošiljke robe, a očekuje se isti status robe sa poreklom za sve te pošiljke, dobavljač može dostaviti jedinstvenu izjavu kojom su obuhvaćene naknadne pošiljke te robe (dugoročna izjava dobavljača). Dugoročna izjava dobavljača može imati rok važnosti do dve godine od datuma sastavljanja.

Dugoročna izjava dobavljača može se sastaviti sa retroaktivnim dejstvom za robu isporučenu pre sastavljanja izjave i može imati rok važnosti do jedne godine pre datuma njenog sastavljanja. Rok važnosti ističe na datum sastavljanja dugoročne izjave dobavljača.

Dobavljač odmah obaveštava izvoznika ili trgovca iz stava 1. ovog člana ako dugoročna izjava dobavljača nije važeća u vezi sa određenim ili svim pošiljkama robe koje su isporučene ili koje treba isporučiti.

Sastavljanje izjave dobavljača

Član 73

Za proizvode koji su stekli status preferencijalnog porekla, izjave dobavljača se sastavljaju u skladu sa Prilogom 9 ove uredbe. Dugoročne izjave dobavljača za te proizvode sastavljaju se u skladu sa Prilogom 10 ove uredbe.

Za proizvode koji su prošli obradu ili preradu u Republici Srbiji bez sticanja statusa preferencijalnog porekla, izjave dobavljača sastavljaju se u skladu sa Prilogom 11 ove uredbe. Dugoročne izjave dobavljača za te proizvode sastavljaju se u skladu sa Prilogom 12 ove uredbe.

Izjava dobavljača sadrži svojeručni potpis dobavljača, a ako se i izjava dobavljača i faktura sastavljaju elektronskim sredstvima, njihova verodostojnost se može utvrditi elektronskim putem odnosno dobavljač može dati izvozniku ili trgovcu pisanu izjavu kojom prihvata punu odgovornost za svaku izjavu dobavljača kojom se on identifikuje kao da ju je svojeručno potpisao.

Odobrenje statusa ovlašćenog izvoznika

Član 74

Ako Republika Srbija ima preferencijalni režim sa određenom zemljom ili teritorijom kojim je predviđeno da dokaz o poreklu treba da ima oblik izjave na fakturi ili izjave o poreklu robe koje sastavlja ovlašćeni izvoznik, izvoznici i ponovni pošiljaoci poslovno nastanjeni u carinskom području Republike Srbije mogu podneti zahtev za odobrenje statusa ovlašćenog izvoznika u svrhe sastavljanja i zamene tih izjava.

Uslovi koji se odnose na prihvatanje zahteva i suspenziju odluka iz člana 4. stav 1. tačka 3) i čl. 14, 15. i 16. ove uredbe, kao i odredbe ove uredbe koje se odnose na upotrebu elektronskih sredstava za razmenu i čuvanje informacija, ne primenjuju se na odluke u vezi sa izdatim odobrenjima za ovlašćenog izvoznika.

Odobrenja statusa ovlašćenog izvoznika izdaju se samo licima koja ispunjavaju uslove utvrđene u odredbama o poreklu u sporazumima koje je Republika Srbija zaključila sa određenim zemljama ili teritorijama ili merama koje je Republika Srbija jednostrano usvojila u pogledu tih zemalja, odnosno teritorija.

Carinski organ dodeljuje ovlašćenom izvozniku broj carinskog odobrenja koji se navodi na dokazima o preferencijalnom poreklu.

Carinski organ dostavlja nadležnim organima zemalja ili teritorija adresu organa nadležnog za kontrolu dokaza o preferencijalnom poreklu koje sastavljaju ovlašćeni izvoznici.

Zahtev za sticanje statusa ovlašćenog izvoznika za svrhe izrade dokaza o preferencijalnom poreklu može se podnositi i ta ovlašćenja se mogu izdavati drugim načinima osim tehnika elektronske obrade podataka.

Ako se važećim preferencijalnim režimom ne precizira oblik izjava na fakturi ili izjava o poreklu robe, te izjave se sastavljaju u skladu sa obrascem koji je dat u Prilogu 13 ove uredbe.

Ako se važećim preferencijalnim režimom ne odredi granična vrednost do koje izvoznik koji nije ovlašćeni izvoznik može sastavljati izjavu na fakturi ili izjavu o poreklu robe, ta granična vrednost iznosi 6.000 evra za svaku pošiljku.

Zamena izdatih ili sastavljenih dokaza o preferencijalnom poreklu

Član 75

Ako proizvodi sa poreklom obuhvaćeni dokazom o preferencijalnom poreklu prethodno izdatim ili sastavljenim u svrhe preferencijalne tarifne mere u skladu sa članom 41. stav 3. tač. 4) ili 5) Carinskog zakona, nisu još uvek stavljeni u slobodan promet i nalaze se pod carinski nadzor u Republici Srbiji, izvorni dokaz o poreklu može se zameniti jednim ili sa više zamenskih dokaza u svrhe slanja svih tih proizvoda ili nekih od njih na drugo mesto unutar carinskog područja Republike Srbije.

Ako dokaz o poreklu obavezan u svrhe preferencijalne tarifne mere kako je navedeno u stavu 1. ovog člana predstavlja uverenje o kretanju robe EUR.1, drugo uverenje o poreklu koje izdaje nadležni organ, izjava o poreklu robe ili izjava na fakturi, zamenski dokaz o poreklu izdaje se ili sastavlja u obliku jednog od sledećih dokumenata:

1) zamenska izjava o poreklu robe ili zamenska izjava na fakturi koje sastavlja ovlašćeni izvoznik koji obavlja ponovno slanje robe;

2) zamenska izjava o poreklu robe ili zamenska izjava na fakturi koje sastavlja svaki ponovni pošiljalac robe ako ukupna vrednost proizvoda sa poreklom u izvornoj pošiljci koju treba podeliti ne prelazi važeću graničnu vrednost;

3) zamenska izjava o poreklu robe ili zamenska izjava na fakturi koje sastavlja svaki ponovni pošiljalac robe ako ukupna vrednost proizvoda sa poreklom u izvornoj pošiljci koju treba podeliti prelazi važeću graničnu vrednost, a ponovni pošiljalac priloži kopiju izvornog dokaza o poreklu uz zamensku izjavu o poreklu robe ili zamensku izjavu na fakturi;

4) uverenje o kretanju robe EUR.1 koje izdaje carinarnica pod čiji je nadzor stavljena roba, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) ponovni pošiljalac nije ovlašćeni izvoznik i ne pristaje da se kopija izvornog dokaza o poreklu priloži uz zamenski dokaz;

(2) ukupna vrednost proizvoda sa poreklom u izvornoj pošiljci prelazi važeću graničnu vrednost iznad koje izvoznik mora biti ovlašćeni izvoznik da bi sastavio zamenski dokaz o poreklu.

Ako se zamenski dokaz o poreklu izdaje u skladu sa stavom 2. tačka 4) ovog člana, overa carinarnice koja izdaje zamensko uverenje o kretanju robe EUR.1 unosi se u rubriku 11. uverenja. Podaci iz rubrike 4. uverenja koji se odnose na zemlju porekla identični su podacima iz izvornog dokaza o poreklu. Rubriku 12. potpisuje ponovni pošiljalac. Pošiljalac koji potpisuje rubriku 12. u dobroj veri nije odgovoran za tačnost podataka unetih u originalni primerak dokaza o poreklu.

Carinarnica od koje se traži izdavanje zamenskog dokaza o poreklu unosi u izvorni dokaz o poreklu ili u njegov prilog masu, brojeve, vrstu proizvoda koji se šalju dalje i njihovo odredište, a navodi i serijske brojeve odgovarajućeg zamenskog dokaza. Izvorni dokaz o poreklu čuva se najmanje tri godine.

Ako dokaz o poreklu obavezan u svrhe preferencijalne tarifne mere u skladu sa stavom 1. ovog člana predstavlja izjava o poreklu, zamenski dokaz o poreklu sastavlja ponovni pošiljalac u obliku zamenske izjave o poreklu.

Pododeljak 1.2

IZDAVANJE DOKAZA O POREKLU U SLUČAJEVIMA U KOJIMA JE REPUBLIKA SRBIJA ZEMLJA KORISNICA OPŠTE ŠEME PREFERENCIJALA

Član 76

Radi ostvarivanja preferencijalnog postupanja sa robom na osnovu opšte šeme preferencijala (Generalized System of Preferences - GSP), u slučajevima u kojima je Republika Srbija zemlja korisnica, dokaz o poreklu robe izdaje Privredna komora Srbije, ako su ispunjeni propisani uslovi za primenu u zemlji-davaocu preferencijala.

Pododeljak 2

DEFINICIJA PROIZVODA SA POREKLOM KOJA SE PRIMENJUJE U OKVIRU PRAVILA O POREKLU U SVRHE PREFERENCIJALNIH TARIFNIH MERA KOJE JE REPUBLIKA SRBIJA JEDNOSTRANO USVOJILA ZA ODREĐENE ZEMLJE ILI TERITORIJE

Opšti zahtevi

Član 77

Radi sprovođenja odredaba koje se odnose na preferencijalne tarifne mere koje je Republika Srbija jednostrano usvojila za određene zemlje, grupe zemalja ili teritorije (u daljem tekstu: zemlja ili teritorija korisnica), sledeći proizvodi se smatraju proizvodima poreklom iz zemlje ili teritorije korisnice:

1) proizvodi u potpunosti dobijeni u zemlji ili na teritoriji korisnici u skladu sa članom 78. ove uredbe;

2) proizvodi dobijeni u zemlji ili na teritoriji korisnici u čijoj izradi su upotrebljeni proizvodi osim proizvoda iz tačke 1) ovog stava, ako su ti proizvodi prošli dovoljnu obradu ili preradu u skladu sa članom 79. ove uredbe.

Stav 1. ovog člana se primenjuje mutatis mutandis prilikom utvrđivanja porekla proizvoda dobijenih u Republici Srbiji.

Radi primene odredaba od čl. 77-85. ove uredbe, proizvodi poreklom iz Republike Srbije, u skladu sa stavom 3. ovog člana, koji su u zemlji ili na teritoriji korisnici prošli obradu ili preradu koja prevazilazi obradu ili preradu iz člana 80. ove uredbe, smatraju se proizvodima poreklom iz te zemlje ili teritorije korisnice.

U potpunosti dobijeni proizvodi

Član 78

Smatra se da su sledeći proizvodi u potpunosti dobijeni u zemlji ili na teritoriji korisnici ili u Republici Srbiji:

1) mineralni proizvodi izvađeni iz njenog tla ili morskog dna;

2) biljni proizvodi tamo ubrani, odnosno požnjeveni;

3) žive životinje tamo okoćene i uzgojene;

4) proizvodi od tamo uzgojenih živih životinja;

5) proizvodi od zaklanih životinja tamo okoćenih i uzgojenih;

6) proizvodi lova ili ribolova tamo obavljenog;

7) proizvodi morskog ribolova i ostali proizvodi koji su njenim plovilima izvađeni iz mora van teritorijalnih voda;

8) proizvodi izrađeni na njenim brodovima-fabrikama isključivo od proizvoda iz tačke e);

9) upotrebljavani predmeti tamo prikupljeni koji su pogodni samo za recikliranje sirovina;

10) otpad i otpadni materijal iz tamo obavljenih proizvodnih delatnosti;

11) proizvodi izvađeni iz morskog dna ili ispod morskog dna koje se nalazi van njenih teritorijalnih voda, pod uslovom da zemlja ili teritorija korisnica ili Republika Srbija ima isključiva prava na korišćenje;

12) roba tamo proizvedena isključivo od proizvoda navedenih u tač. 1)-11) ovog stava.

Izrazi "njena plovila" i "njeni brodovi-fabrike" iz stava 1. tač. 7) i 8) ovog člana primenjuju se samo na plovila i brodove-fabrike koji ispunjavaju sledeće uslove:

1) registrovani su ili upisani u zemlji ili na teritoriji korisnici ili u Republici Srbiji;

2) plove pod zastavom zemlje ili teritorije korisnice ili Republike Srbije;

3) nalaze se najmanje 50% u vlasništvu državljana zemlje ili teritorije korisnice ili Republike Srbije ili privrednog društva sa sedištem u toj zemlji ili teritoriji korisnici ili u Republici Srbiji, čiji su direktor ili direktori, predsednik upravnog odbora ili nadzornog odbora i većina članova tih odbora državljani te zemlje ili teritorije korisnice ili Republike Srbije i kod kojih, pored toga, u slučaju privrednih društava, najmanje polovina kapitala pripada toj zemlji ili teritoriji korisnici ili Republici Srbiji ili javnim telima ili državljanima te zemlje ili teritorije korisnice ili Republike Srbije;

4) kapetan i oficiri plovila i brodova-fabrika su državljani zemlje ili teritorije korisnice ili Republike Srbije;

5) najmanje 75% posade su državljani zemlje ili teritorije korisnice ili Republike Srbije.

Izrazi "zemlja ili teritorija korisnica" i "Republika Srbija" obuhvataju i teritorijalne vode te zemlje ili teritorije korisnice ili Republike Srbije.

Plovila koja plove na otvorenom moru, uključujući brodove-fabrike na kojima se ulovljena riba obrađuje ili prerađuje, smatraju se delom teritorije zemlje ili teritorije korisnice ili Republike Srbije kojoj pripadaju, ako ispunjavaju uslove iz stava 2. ovog člana.

Dovoljno obrađeni ili prerađeni proizvodi

Član 79

Radi primene odredaba člana 77. ove uredbe, proizvodi koji nisu u potpunosti dobijeni u zemlji ili na teritoriji korisnici ili u Republici Srbiji, smatraju se dovoljno obrađenim ili prerađenim ako su ispunjeni uslovi navedeni u listi iz Priloga 14 ove uredbe.

Za sve proizvode obuhvaćene čl. 77-85. ove uredbe, prethodno navedeni uslovi odnose se na obradu ili preradu koja se mora izvršiti na materijalima bez porekla koji se koriste u izradi i ti uslovi važe samo za te materijale.

Ako se proizvod koji je stekao status robe sa poreklom ispunjavanjem uslova iz liste iz stava 1. ovog člana, upotrebi u izradi drugog proizvoda, na njega se ne primenjuju uslovi koji se primenjuju na proizvod u koji je ugrađen i ne uzimaju se u obzir materijali bez porekla koji su eventualno upotrebljeni u njegovoj izradi.

Nedovoljna obrada ili prerada

Član 80

Sledeći postupci smatraju se obradom ili preradom koja nije dovoljna za sticanje statusa proizvoda sa poreklom, nezavisno od toga da li su ispunjeni uslovi iz člana 79. ove uredbe:

1) postupci koji obezbeđuju očuvanje proizvoda u dobrom stanju tokom transporta i skladištenja;

2) rastavljanje i sastavljanje pošiljki;

3) pranje, čišćenje, uklanjanje prašine, korozije, ulja, boje ili drugih materija za prekrivanje;

4) peglanje ili presovanje tekstila i tekstilnih proizvoda;

5) jednostavne radnje bojenja i poliranja;

6) ljuštenje, delimično ili potpuno mlevenje, poliranje i glaziranje žitarica i pirinča;

7) postupci bojenja ili aromatizovanja šećera ili oblikovanja kocki šećera; delimično ili potpuno mlevenje šećera;

8) ljuštenje i uklanjanje koštica i ljuske voća, orašastih plodova i povrća;

9) oštrenje, jednostavno drobljenje ili jednostavno rezanje;

10) prosejavanje, prebiranje, sortiranje, razvrstavanje, gradiranje, sparivanje (uključujući sastavljanje garnitura proizvoda);

11) jednostavno pakovanje u flaše, limenke, flašice, kese, sanduke, kutije, pričvršćivanje na kartone ili ploče i ostali jednostavni postupci pakovanja;

12) pričvršćivanje ili štampanje oznaka, nalepnica, logotipa ili ostalih sličnih znakova razlikovanja na proizvode ili njihovu ambalažu;

13) jednostavno mešanje proizvoda, nezavisno od toga da li su različite vrste; mešanje šećera sa drugim materijalom;

14) jednostavno dodavanje vode ili razređivanje ili dehidracija ili denaturacija proizvoda;

15) jednostavno sklapanje delova proizvoda kako bi se dobio celovit proizvod ili rastavljanje proizvoda na delove;

16) klanje životinja;

17) kombinacije dve ili više radnji navedenih u tač. 1)-16) ovog stava.

Prilikom utvrđivanja da li se obrada ili prerada na datom proizvodu smatra nedovoljnom u skladu sa stavom 1. ovog člana, uzimaju se u obzir sve radnje izvršene na tom proizvodu, bilo u zemlji ili na teritoriji korisnici ili u Republici Srbiji.

Kvalifikaciona jedinica

Član 81

Radi primene odredaba čl. 77-85. ove uredbe kvalifikaciona jedinica je konkretni proizvod koji se smatra osnovnom jedinicom za svrstavanje primenom nomenklature Harmonizovanog sistema, tako da:

1) kada se proizvod koji se sastoji od grupe ili sklopa elemenata, svrsta u skladu sa Harmonizovanim sistemom u jedan tarifni broj, takva celina predstavlja kvalifikacionu jedinicu;

2) kada se pošiljka sastoji od više istovetnih proizvoda, svrstanih u isti tarifni broj Harmonizovanog sistema, svaki proizvod se mora uzimati pojedinačno prilikom primene čl. 77-85. ove uredbe.

Kada se, u skladu sa Osnovnim pravilom 5 za tumačenje nomenklature Carinske tarife, ambalaža uključuje zajedno sa proizvodom u svrhe svrstavanja, ona se uključuje i za svrhe utvrđivanja porekla robe.

Opšta dozvoljena odstupanja

Član 82

Izuzetno od odredaba člana 79. ove uredbe, u izradi datog proizvoda mogu se koristiti materijali bez porekla, pod uslovom da njihova ukupna vrednost ne prelazi 10% cene proizvoda franko fabrika.

Kada se u listi iz člana 79. stav 1. ove uredbe navode jedan ili više procenata kao maksimalna vrednost materijala bez porekla, ti procenti se ne smeju prekoračiti primenom stava 1. ovog člana.

Na proizvode koji se svrstavaju u Glave 50-63. Harmonizovanog sistema ne primenjuje se odredbe stav 1. ovog člana.

Pribor, rezervni delovi i alat

Član 83

Pribor, rezervni delovi i alat isporučeni sa opremom, mašinom, uređajem ili vozilom, koji su deo uobičajene opreme i koji su uključeni u njenu cenu ili koji nisu posebno fakturisani, smatraju se sastavnim delom te opreme, mašine, uređaja ili vozila.

Setovi

Član 84

Setovi u smislu Osnovnog pravila 3 za tumačenje nomenklature Carinske tarife, smatraju se proizvodima sa poreklom kada su sve komponente seta proizvodi sa poreklom. Međutim, kada se set sastoji od proizvoda sa poreklom i proizvoda bez porekla, smatra se da set kao celina ima poreklo pod uslovom da vrednost proizvoda bez porekla ne prelazi 15% cene seta franko fabrika.

Neutralni elementi

Član 85

Da bi se utvrdilo da li je neki proizvod sa poreklom, nije potrebno određivati poreklo sledećih elemenata koji su eventualno korišćeni u njegovoj izradi:

1) energija i gorivo;

2) postrojenja i oprema;

3) mašine i alati;

4) roba koja ne ulazi niti je namenjena da uđe u konačni sastav proizvoda.

Pododeljak 2.1

TERITORIJALNI ZAHTEVI KOJI SE PRIMENJUJU U OKVIRU PRAVILA O POREKLU ZA SVRHE PREFERENCIJALNIH TARIFNIH MERA KOJE JE REPUBLIKA SRBIJA JEDNOSTRANO USVOJILA ZA ODREĐENE ZEMLJE ILI TERITORIJE

Načelo teritorijalnosti

Član 86

Uslovi utvrđeni u čl. 77-85. ove uredbe za sticanje statusa proizvoda sa poreklom moraju biti neprekidno ispunjeni u svakom trenutku u zemlji ili na teritoriji korisnici ili u Republici Srbiji.

Ako se proizvodi sa poreklom izvezeni iz zemlje ili teritorije korisnice ili iz Republike Srbije u treću zemlju vrate, smatra se da su bez porekla osim ako se nadležnim organima na zadovoljavajući način može dokazati da:

1) su vraćeni proizvodi istovetni kao proizvodi koji su izvezeni;

2) proizvodi nisu bili podvrgnuti bilo kom postupku osim onom koji je neophodan za njihovo očuvanje u dobrom stanju dok su se nalazili u toj zemlji ili dok su bili izvezeni.

Direktan transport

Član 87

Pod proizvodima koji su direktno transportovani iz zemlje ili teritorije korisnice u Republiku Srbiju ili iz Republike Srbije u zemlju ili teritoriju korisnicu smatraju se:

1) proizvodi koji se transportuju bez prelaska preko teritorije treće zemlje;

2) proizvodi koji predstavljaju jedinstvenu pošiljku transportovani preko teritorije trećih zemalja osim zemlje ili teritorije korisnice ili Republike Srbije, uključujući, ako okolnosti nalažu, pretovar ili privremeno skladištenje u tim zemljama, pod uslovom da proizvodi ostanu pod nadzorom carinskih organa u zemlji tranzita ili skladištenja i da se ne podvrgavaju drugim postupcima osim istovara, ponovnog utovara ili bilo kojih drugih postupaka namenjenih da se održe u dobrom stanju;

3) proizvodi koji se transportuju cevovodom bez prekida preko trećih teritorija koje nisu teritorije zemlje korisnice izvoznice ili teritorije Republike Srbije.

Kao dokaz da su ispunjeni uslovi iz stava 1. tačka 2) ovog člana nadležnom carinskom organu se podnosi neki od sledećih dokumenata:

1) jedinstveni transportni dokument koji obuhvata put od zemlje izvoza kroz zemlju tranzita;

2) uverenje koje izdaje carinski organ zemlje tranzita:

(1) koji sadrži tačan opis proizvoda;

(2) u kojem se navode datumi istovara i ponovnog utovara proizvoda i, po potrebi, nazivi brodova ili drugih korišćenih prevoznih sredstava, i

(3) u kojem se potvrđuju uslovi pod kojima su proizvodi ostali u zemlji tranzita;

(4) ili, u nedostatku napred navedenog, drugi dokumenti koji mogu da posluže kao dokaz.

Izložbe

Član 88

Na proizvode sa poreklom koji su iz zemlje ili teritorije korisnice poslati radi izlaganja u trećoj zemlji i nakon izložbe prodati radi uvoza u Republiku Srbiju, pri uvozu se primenjuju preferencijalne tarifne mere iz člana 77. ove uredbe, ako ispunjavaju uslove iz čl. 77-88. ove uredbe na osnovu kojih se mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz te zemlje ili teritorije korisnice i pod uslovom da se nadležnom carinskom organu Republike Srbije na zadovoljavajući način dokaže:

1) da je izvoznik te proizvode poslao iz zemlje ili teritorije korisnice direktno u zemlju u kojoj se izložba održavala i da ih je tamo izložio;

2) da je izvoznik te proizvode prodao ili na drugi način otuđio licu u Republici Srbiji;

3) da su proizvodi poslati u Republiku Srbiju za vreme ili odmah posle izložbe u stanju u kome su bili poslati na izložbu;

4) da proizvodi, nakon upućivanja na izložbu, nisu bili korišćeni ni za kakvu drugu svrhu osim prikazivanja na izložbi.

Uverenje o kretanju robe EUR.1 podnosi se carinskom organu Republike Srbije na propisani način. U njemu se mora navesti naziv i adresa izložbe, a, po potrebi, mogu se zahtevati dodatni pisani dokazi o vrsti proizvoda i uslovima pod kojima su proizvodi bili izlagani.

Stav 1. ovog člana primenjuje se na izložbe, sajmove i slične javne priredbe trgovinskog, industrijskog, poljoprivrednog ili zanatskog karaktera, osim onih koje se organizuju u privatne svrhe u trgovačkim radnjama ili poslovnim prostorijama radi prodaje stranih proizvoda i za vreme čijeg održavanja proizvodi ostaju pod carinskim nadzorom.

Pododeljak 2.2

DOKAZI O POREKLU KOJI SE PRIMENJUJU U OKVIRU PRAVILA O POREKLU U SVRHE PREFERENCIJALNIH TARIFNIH MERA KOJE JE REPUBLIKA SRBIJA JEDNOSTRANO USVOJILA ZA ODREĐENE ZEMLJE ILI TERITORIJE

Opšti zahtevi

Član 89

Proizvodi sa poreklom iz jedne od zemalja ili teritorija korisnica ostvaruju olakšice od preferencijalnih tarifnih mera iz člana 77. ove uredbe, nakon podnošenja jednog od sledećih dokaza:

1) uverenje o kretanju robe EUR.1, koje se izdaje upotrebom obrasca koji je dat u Prilogu 15 ove uredbe ili

2) u slučajevima navedenim u članu 95. stav 1. ove uredbe, izjava, čiji je tekst sadržan u Prilogu 13 ove uredbe koju daje izvoznik na fakturi, otpremnici ili nekom drugom komercijalnom dokumentu, koji opisuje date proizvode dovoljno detaljno da bi se omogućila njihova identifikacija (u daljem tekstu: izjava na fakturi).

Rubrika 7. uverenja o kretanju robe EUR.1 ili izjava na fakturi sadrži navod "Autonomous trade measures" ili "Autonomne trgovinske mere".

Postupak izdavanja uverenja o kretanju robe EUR.1

Član 90

Proizvodi sa poreklom u smislu čl. 77-85. ove uredbe, po uvozu u Republiku Srbiju, imaju pravo na ostvarivanje olakšica od preferencijalnih tarifnih mera iz člana 77. ove uredbe, ako su transportovani direktno u Republiku Srbiju u skladu sa članom 87. ove uredbe, po podnošenju uverenja o kretanju robe EUR.1 koji su izdali carinski ili drugi nadležni državni organi zemlje ili teritorije korisnice pod uslovom da zemlja ili teritorija korisnica:

1) prethodno obavesti carinski organ Republike Srbije o obaveznim informacijama iz člana 100. ove uredbe i

2) pruži pomoć Republici Srbiji, omogućavajući carinskom organu Republike Srbije da proveri verodostojnost dokumenta ili tačnost informacija u vezi sa stvarnim poreklom datih proizvoda.

Uverenje o kretanju robe EUR.1 može biti izdato samo ako služi kao dokumentarni dokaz obavezan u svrhe primene preferencijalnih tarifnih mera iz člana 77. ove uredbe.

Uverenje o kretanju robe EUR.1 izdaje se samo na pisani zahtev izvoznika ili njegovog zastupnika. Zahtev se podnosi upotrebom obrasca koji je dat u Prilogu 15 ove uredbe i popunjava se u skladu sa odredbama ovog člana i čl. 89, 91, 92, 93, 94, 97. i 99. ove uredbe.

Zahtevi za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 čuvaju se najmanje tri godine od isteka godine u kojoj je uverenje o kretanju robe izdato.

Izvoznik ili njegov zastupnik podnosi uz svoj zahtev sve odgovarajuće prateće isprave kojima se dokazuje da se proizvodi, koji treba da se izvezu, kvalifikuju za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1.

Izvoznik se obavezuje da podnese, na zahtev nadležnih organa, svaki dodatni dokaz koji mogu zahtevati u svrhu utvrđivanja ispravnosti statusa proizvoda sa poreklom koji se kvalifikuju za primenu preferencijalnih tarifnih mera i obavezuje se da daje saglasnost za svaku kontrolu svoje računovodstvene evidencije i svaku proveru navedenih organa u vezi sa okolnostima pod kojima su ti proizvodi pribavljeni.

Uverenje o kretanju robe EUR.1 izdaju nadležni državni organi zemlje ili teritorije korisnice, odnosno carinski organ Republike Srbije ako se proizvodi, koji treba da se izvezu, mogu smatrati proizvodima sa poreklom u smislu čl. 77-85. ove uredbe.

Uverenje o kretanju robe EUR.1 je dokumentarni dokaz za primenu preferencijalnih tarifnih mera navedenih u članu 77. ove uredbe, a nadležni organi zemlje ili teritorije korisnice, odnosno carinski organ Republike Srbije imaju odgovornost da preduzmu neophodne mere za proveru porekla proizvoda i proveru drugih izjava iz uverenja.

Radi provere ispunjenosti uslova iz stava 5. ovog člana, nadležni državni organi zemlje korisnice ili carinski organ Republike Srbije imaju pravo da zatraže svaki dokumentarni dokaz ili sprovedu svaku proveru koju smatraju primerenom.

Nadležni organi zemlje ili teritorije korisnice, odnosno carinski organ Republike Srbije dužni su da obezbede da su obrasci iz stava 1. ovog člana propisno popunjeni.

Datum izdavanja uverenja o kretanju robe EUR.1 navodi se u delu uverenja predviđenom za carinske organe.

Uverenje o kretanju robe EUR.1 izdaju nadležni organi zemlje ili teritorije korisnice, odnosno carinski organ Republike Srbije kada se izvoze proizvodi na koje se ono odnosi. Uverenje se stavlja se na raspolaganje izvozniku čim se izvoz obavi ili obezbedi.

Sukcesivni uvoz

Član 91

Kada se, na zahtev uvoznika i pod uslovima koje je utvrdio carinski organ Republike Srbije, nesastavljeni ili rastavljeni proizvodi u smislu Osnovnog pravila 2 pod a) za primenjivanje Carinske tarife i na koje se odnose Odeljci XVI ili XVII, odnosno tarifni brojevi 7308 ili 9406 Harmonizovanog sistema, uvoze sukcesivno, carinskim organima se može podneti jedinstveni dokaz o poreklu tih proizvoda po uvozu prve pošiljke.

Podnošenje dokaza o poreklu

Član 92

Dokazi o poreklu podnose se carinskom organu Republike Srbije u skladu sa članom 143. Carinskog zakona. Carinski organ može zahtevati prevod dokaza o poreklu, a može zahtevati i da se uz uvoznu deklaraciju priloži izjava uvoznika u smislu da proizvodi ispunjavaju uslove obavezne za primenu čl. 89-99. ove uredbe.

Uverenja o kretanju robe EUR.1 izdata naknadno

Član 93

Izuzetno od člana 90. stav 10. ove uredbe, uverenje o kretanju robe EUR.1 može se izuzetno izdati nakon izvoza proizvoda na koje se odnosi ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:

1) ako nije izdato u trenutku izvoza usled grešaka, nenamernih propusta ili posebnih okolnosti ili

2) ako je carinskom organu pružen zadovoljavajući dokaz da je uverenje o kretanju robe EUR.1 izdato ali nije prihvaćeno pri uvozu iz tehničkih razloga.

Nadležni organi mogu izdati uverenje o kretanju robe EUR.1 naknadno samo nakon provere da su informacije date u zahtevu izvoznika u skladu sa onim u odgovarajućim izvoznim dokumentima i da uverenje o kretanju robe EUR.1 koje ispunjava odredbe ovog pododeljka nije bilo izdato kada u trenutku izvoza datih proizvoda.

Uverenje o kretanju robe EUR.1 izdato naknadno overava se jednim od sledećih izraza na srpskom ili engleskom jeziku: "IZDATO NAKNADNO" ili "ISSUED RETROSPECTIVELY"

Overa iz stava 3. ovog člana, unosi se u rubriku "Napomene" uverenja o kretanju robe EUR.1.

Izdavanje duplikata uverenja o kretanju robe EUR.1

Član 94

U slučaju krađe, gubitka ili uništenja uverenja o kretanju robe EUR.1, izvoznik može podneti zahtev nadležnim organima koji su ga izdali za sastavljanje duplikata na osnovu izvoznih dokumenata u njihovom posedu.

Duplikat izdat na ovaj način overava se jednom od sledećih reči na srpskom ili engleskom jeziku: "DUPLIKAT" ili "DUPLICATE".

Overa iz stava 2. ovog člana, unosi se u rubriku "Napomene" uverenja o kretanju robe EUR.1.

Duplikat, koji sadrži datum izdavanja originalnog primerka uverenja o kretanju robe EUR.1, proizvodi dejstvo od tog datuma.

Uslovi za sastavljanje izjave na fakturi

Član 95

Izjavu na fakturi može dati:

1) ovlašćeni izvoznik u Republici Srbiji u smislu člana 96. ove uredbe,

2) bilo koji izvoznik za bilo koju pošiljku koja se sastoji od jednog ili više paketa sa proizvodima sa poreklom čija ukupna vrednost ne prelazi 6.000 evra, a pod uslovom da se saradnja iz člana 90. stav 1. ove uredbe, primenjuje na ovaj postupak.

Izjava na fakturi može se sastaviti ako se predmetni proizvodi mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz Republike Srbije, odnosno zemlje ili teritorije korisnice i ako ispunjavaju druge zahteve iz čl. 77-88. ove uredbe.

Izvoznik koji sastavlja izjavu na fakturi dužan je da u svakom trenutku podnese, na zahtev carinskih ili drugih nadležnih organa zemlje ili teritorije izvoznice, sve odgovarajuće dokumente kojima se dokazuje status datih proizvoda sa poreklom, kao i ispunjenje drugih zahteva čl. 77-88. ove uredbe.

Izjavu na fakturi izvoznik sastavlja tako što otkuca, otisne ili odštampa na fakturi, otpremnici ili nekom drugom komercijalnom dokumentu izjavu čiji je tekst dat u Prilogu 13 ove uredbe, koristeći jednu od jezičkih verzija sadržanih u tom prilogu i u skladu sa odredbama nacionalnog zakonodavstva zemlje izvoznice. Ako se izjava ispisuje rukom, mora biti napisana mastilom i štampanim slovima.

Izjave na fakturi sadrže originalni svojeručni potpis izvoznika. Ovlašćeni izvoznik u smislu člana 96. ove uredbe ne mora da potpiše te izjave pod uslovom da carinskom organu da pismenu izjavu da prihvata punu odgovornost za svaku izjavu na fakturi kojom se on identifikuje kao da ju je svojeručno potpisao.

U slučajevima iz stava 1. tačka 2) ovog člana, izjava na fakturi se upotrebljava pod sledećim uslovima:

1) po jedna izjava na fakturi sastavlja se za svaku pošiljku;

2) ako je roba sadržana u pošiljci već prošla proveru u zemlji izvoznici prema definiciji pojma "proizvodi sa poreklom", izvoznik se može pozvati na tu proveru u izjavi na fakturi.

Odredbama stava 6. tačka 1) ovog člana, izvoznici nisu izuzeti od ispunjenja svih drugih formalnosti koje su obavezne prema carinskim ili poštanskim propisima.

Ovlašćeni izvoznik

Član 96

Carinski organ Republike Srbije može ovlastiti svakog izvoznika koji je poslovno nastanjen u carinskom području Republike Srbije (u daljem tekstu: ovlašćeni izvoznik), a koji često šalje pošiljke proizvoda koji su stekli poreklo Republike Srbije u smislu člana 77. stav 2. ove uredbe i koji pruži sve zadovoljavajuće garancije neophodne za dokazivanje statusa proizvoda sa poreklom, kao i za ispunjavanje drugih uslova iz čl. 77-88. ove uredbe, da sastavlja izjave na fakturi, bez obzira na vrednost predmetnih proizvoda.

Carinski organ utvrđuje uslove pod kojima može dodeliti status ovlašćenog izvoznika.

Carinski organ dodeljuje ovlašćenom izvozniku broj carinskog odobrenja koji se navodi na izjavama na fakturi.

Carinski organ kontroliše na koji način ovlašćeni izvoznik upotrebljava odobrenje.

Carinski organ može povući odobrenje u svakom trenutku. Carinski organ to čini ako ovlašćeni izvoznik više ne pruža garancije iz stava 1. ovog člana, ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana ili na drugi način nepropisno upotrebljava odobrenje.

Važnost dokaza o poreklu

Član 97

Dokaz o poreklu važi četiri meseca od datuma izdavanja u zemlji izvoznici i podnosi se u navedenom roku carinskom organu zemlje uvoznice.

Dokazi o poreklu koji su podneti carinskom organu zemlje uvoznice po isteku krajnjeg roka za dostavljanje iz stava 1. ovog člana mogu se prihvatiti u svrhu primene preferencijalnih tarifnih mera iz člana 77. ove uredbe, kada je nepodnošenje ovih dokaza do krajnjeg roka nastalo usled vanrednih okolnosti.

U drugim slučajevima kašnjenja u dostavljanju, carinski organ zemlje uvoznice može prihvatiti dokaze o poreklu ako su proizvodi isporučeni pre napred navedenog krajnjeg roka.

Na zahtev uvoznika i u skladu sa uslovima koje je utvrdio carinski organ Republike Srbije, carinskom organu se može podneti jedinstveni dokaz o poreklu pri uvozu prve pošiljke kada roba ispunjava sledeće uslove:

1) roba se uvozi u okviru čestih i redovnih trgovinskih tokova značajne komercijalne vrednosti;

2) roba je predmet istog ugovora o prodaji i ako su strane tog ugovora poslovno nastanjene u zemlji izvoznici ili u Republici Srbiji;

3) roba je svrstana u istu tarifnu oznaku nomenklature Carinske tarife;

4) roba isključivo dolazi od istog izvoznika, ima odredište ka istom uvozniku i na nju se primenjuju ulazne formalnosti u istoj carinarnici u Republici Srbiji.

Ovaj postupak se primenjuje za količine i u roku koji odredi nadležni carinski organ. Ovaj period ne može, ni pod kakvim okolnostima, biti duži od tri meseca.

Postupak iz st. 4-5. ovog člana, primenjuje se i ako se jedinstveni dokaz o poreklu podnese carinskom organu za sukcesivni uvoz u skladu sa članom 91. ove uredbe. Carinski organ u tom slučaju može odobriti rok primene duži od tri meseca.

Izuzeća od podnošenja dokaza o poreklu

Član 98

Proizvodi koje fizička lica kao male pakete šalju drugim fizičkim licima ili koji su deo ličnog prtljaga putnika prihvataju se kao proizvodi sa poreklom koji ostvaruju olakšice od preferencijalnih tarifnih mera iz člana 77. ove uredbe, bez obaveze podnošenja uverenja o kretanju robe EUR.1 ili izjave na fakturi, pod uslovom da se ti proizvodi ne uvoze u komercijalne svrhe i da su deklarisani kao proizvodi koji ispunjavaju uslove obavezne za primenu čl. 77-88. ove uredbe i da nema sumnje u istinitost te izjave.

Povremeni uvoz proizvoda za ličnu upotrebu primalaca, odnosno putnika ili njihovih porodica, ne smatra se uvozom u komercijalne svrhe ako je očigledno na osnovu vrste i količine proizvoda da nemaju komercijalnu namenu.

Ukupna vrednost proizvoda iz stava 1. ovog člana ne može biti veća od 500 evra u slučaju malih paketa, odnosno 1.200 evra u slučaju proizvoda koji čine deo ličnog prtljaga putnika.

Neslaganja i formalne greške

Član 99

Uočavanje manjih neslaganja između izjava datih u dokazu o poreklu i onih datih u ispravama podnetim carinskom organu radi sprovođenja formalnosti za uvoz proizvoda neće samo po sebi učiniti dokaz o poreklu nevažećim i ništavnim ako je na propisan način utvrđeno da ta isprava odgovara robi za koju je prijavljena.

Očigledne formalne greške kao što su greške u kucanju u dokazu o poreklu neće biti razlog odbijanja tog dokumenta ako te greške nisu takve da dovedu u sumnju tačnost izjava datih u tom dokumentu.

Pododeljak 2.3

METODE ADMINISTRATIVNE SARADNJE U SVRHU PROVERE POREKLA U OKVIRU PREFERENCIJALNIH TARIFNIH MERA KOJE JE REPUBLIKA SRBIJA JEDNOSTRANO USVOJILA ZA ODREĐENE ZEMLJE ILI TERITORIJE

Administrativna saradnja

Član 100

Zemlje ili teritorije korisnice dostavljaju carinskom organu Republike Srbije naziv i adresu organa koji se nalaze na njihovoj teritoriji i koji su ovlašćeni za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1, zajedno sa uzorcima otisaka pečata koje koriste ti organi, kao i nazive i adrese relevantnih organa nadležnih za kontrolu uverenja o kretanju robe EUR.1 i izjava na fakturi. Pečati važe od datuma kada carinski organ Republike Srbije primi uzorke. Kada se dostavljanje podataka vrši u okviru izmena ranije dostavljenih podataka, carinski organ Republike Srbije navodi datum početka upotrebe tih novih pečata prema uputstvima nadležnih organa zemalja ili teritorija korisnica. Ove informacije su za službenu upotrebu. Kada robu treba staviti u slobodan promet, carinski organ može dozvoliti uvozniku uvid u uzorke otisaka pečata iz ovog stava.

Carinski organ Republike Srbije šalje zemljama ili teritorijama korisnicama uzorke otisaka pečata koji se koriste za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1.

Provera dokaza o poreklu

Član 101

Naknadne provere uverenja o kretanju robe EUR.1 i izjava na fakturi sprovode se nasumično ili ako carinski organ u Republici Srbiji ili nadležni organi zemlje ili teritorije korisnice imaju opravdanu sumnju u verodostojnost tih dokumenata, status datih proizvoda sa poreklom u skladu sa čl. 77-85. ove uredbe ili ispunjenje drugih zahteva u skladu sa čl. 86-88. ove uredbe.

Radi primene odredaba stava 1. ovog člana, carinski organ Republike Srbije, odnosno nadležni organi u zemlji ili teritoriji korisnici vraćaju uverenje o kretanju robe EUR.1 i fakturu, ako je dostavljena, izjavu na fakturi ili kopiju ovih dokumenata nadležnim organima u zemlji ili teritoriji korisnici izvoznici, odnosno carinskom organu Republike Srbije, navodeći, po potrebi, razloge za proveru. Svi dobijeni dokumenti i informacije koji ukazuju na to da su navodi dati u dokazu o poreklu netačni dostavljaju se uz zahtev za proveru.

Ako carinski organ Republike Srbije odluči da suspenduje primenu preferencijalnih tarifnih mera iz člana 77. ove uredbe, u očekivanju rezultata provere, puštanje robe se nudi uvozniku uz primenu mera predostrožnosti koje se procene neophodnim.

Kada se podnese zahtev za naknadnu proveru u skladu sa stavom 1. ovog člana, ta provera se sprovodi i njeni rezultati dostavljaju carinskom organu Republike Srbije ili nadležnim organima zemlje ili teritorije korisnice uvoznice u roku ne dužem od šest meseci. Rezultati su takvi da se na osnovu njih može ustanoviti da li se dati dokaz o poreklu odnosi na proizvode koji se stvarno izvoze i da li se ti proizvodi mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz zemlje ili teritorije korisnice odnosno Republike Srbije.

Ako u slučajevima opravdane sumnje nema odgovora u roku od šest meseci niz stava 3. ovog člana ili ako odgovor ne sadrži dovoljne informacije da bi se utvrdila verodostojnost datog dokumenta ili stvarno poreklo proizvoda, drugo obaveštenje se šalje nadležnim organima. Ako nakon drugog obaveštenja rezultati provere ne budu dostavljeni organima koji upućuju zahtev u roku od četiri meseca, odnosno ako ovi rezultati ne omogućavaju da se utvrdi verodostojnost datog dokumenta ili stvarno poreklo proizvoda, organi koji upućuju zahtev, osim u izuzetnim okolnostima, odbijaju da prihvate pravo na preferencijalne tarifne mere.

Ako postupak provere ili druge dostupne informacije naizgled ukazuju da se krše odredbe čl. 77-88. ove uredbe, zemlja ili teritorija korisnica izvoznica na sopstvenu inicijativu ili na zahtev Republike Srbije hitno sprovodi odgovarajuće provere ili obezbeđuje hitno sprovođenje tih provera da bi se uočila i sprečila ta kršenja. U tu svrhu, predstavnik Republike Srbije može učestvovati u proverama.

U svrhe naknadne provere uverenja o kretanju robe EUR.1, kopije uverenja, kao i sve izvozne dokumente koji se odnose na njih čuvaju nadležni organi zemlje ili teritorije korisnice izvoznice, odnosno carinski organ u Republici Srbiji najmanje tri godine od isteka godine u kojoj su uverenja o kretanju robe izdata.

Proizvodi u slobodnoj zoni uz koje je priložen dokaz o poreklu

Član 102

Carinski organ Republike Srbije preduzeće sve potrebne mere koje će osigurati da proizvodi koji su predmet trgovine, a koji se u toku transporta zadržavaju u slobodnoj zoni na teritoriji Republike Srbije, i uz koje je priložen dokaz o poreklu, ne budu zamenjeni drugom robom, kao i da ne budu podvrgnuti drugim postupcima, osim uobičajenih postupaka kojima je cilj njeno očuvanje u dobrom stanju.

Izuzetno, od odredbe stava 1. ovog člana, u slučaju da su proizvodi poreklom iz strane korisnice, uvezeni u slobodnu zonu na području Republike Srbije, uz koje je priložen dokaz o poreklu, podvrgnuti obradi ili preradi, carinski organ Republike Srbije dužan je da na zahtev izvoznika izda novo uverenje o poreklu robe EUR.1, ako je izvršena obrada ili prerada u skladu sa odredbama ovog poglavlja.

Glava III

CARINSKA VREDNOST ROBE

Opšte odredbe

Član 103

Radi primene odredaba čl. 51-64. Carinskog zakona, koje se odnose na utvrđivanje carinske vrednosti i čl. 103-125. ove uredbe, primenjuje se i Prilog 16 ove uredbe.

Odredbe članova navedenih u prvoj koloni Priloga 16 ove uredbe tumače se i primenjuju zajedno sa napomenama navedenim u drugoj koloni tog priloga.

Povezana lica

Član 104

Radi primene odredaba čl. 51-64. Carinskog zakona koje se odnose na utvrđivanje carinske vrednosti i čl. 103-125. ove uredbe, dva lica se smatraju povezanim ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:

1) ako je jedno lice rukovodilac ili direktor privrednog društva drugog lica;

2) ako su pravno priznati partneri u poslu;

3) ako su poslodavac i zaposleni;

4) ako treće lice neposredno ili posredno ima u vlasništvu, kontroliše ili drži 5% ili više običnih akcija ili udela sa pravom glasa u oba lica;

5) ako jedno od lica neposredno ili posredno kontroliše drugo;

6) ako su oba lica pod neposrednom ili posrednom kontrolom trećeg lica;

7) ako zajedno kontrolišu treće lice neposredno ili posredno;

8) ako su članovi iste porodice. Lica će se smatrati članovima iste porodice samo ako su u jednom od sledećih odnosa:

(1) suprug i supruga,

(2) roditelj i dete,

(3) brat i sestra (bilo da su od istih roditelja ili da se radi o polubratu ili polusestri),

(4) roditelji roditelja i unuci,

(5) braća/sestre roditelja i nećaci,

(6) roditelji supruga/supruge i zetovi i snahe,

(7) supružnici braće i sestara.

Lica koja su međusobno poslovno povezana pri čemu je jedno lice isključivi zastupnik, isključivi distributer ili isključivi koncesionar drugog, bez obzira kako je odnos opisan, smatraju se povezanim samo ako su obuhvaćena kriterijumima iz stava 1. ovog člana.

Radi primene odredaba stava 1. tač. 5), 6) i 7) ovog člana, smatra se da jedno lice kontroliše drugo kada je jedno lice zakonski ili praktično u položaju da upravlja drugim.

Transakcijska vrednost

Član 105

Transakcijska vrednost robe prodate za izvoz u carinsko područje Republike Srbije utvrđuje se u trenutku prihvatanja deklaracije koja se odnosi na prodaju koja je izvršena neposredno pre nego što je roba uneta u carinsko područje.

Ako se roba prodaje za izvoz u carinsko područje Republike Srbije nakon njenog unosa u carinsko područje, odnosno dok se nalazi u privremenom smeštaju ili je stavljena u poseban postupak, osim postupka unutrašnjeg tranzita, upotrebe u posebne svrhe ili pasivnog oplemenjivanja, transakcijska vrednost se utvrđuje na osnovu te prodaje.

Stvarno plaćena cena ili cena koja treba da se plati

Član 106

Stvarno plaćena cena ili cena koja treba da se plati iz člana 52. st. 1. i 2. Carinskog zakona, obuhvata sva plaćanja koja je izvršio ili treba da izvrši kupac kao uslov za prodaju uvezene robe, nekom od sledećih lica:

1) prodavcu,

2) trećem licu u korist prodavca,

3) trećem licu povezanom sa prodavcem,

4) trećem licu ako se plaćanje tom licu vrši da bi se ispunila obaveza prodavca.

Plaćanje se može vršiti prenosom novčanih sredstava, akreditivima ili prenosivim instrumentima plaćanja, a može se vršiti neposredno ili posredno.

Stvarno plaćena cena ili cena koja treba da se plati odnosi se na cenu uvezene robe.

Marketing i druge aktivnosti, koje preduzme kupac ili lice povezano sa kupcem, za sopstveni račun, osim onih za koje je usklađivanje predviđeno članom 53. Carinskog zakona, ne smatraju se posrednim plaćanjem prodavcu, i u slučaju ako se može smatrati da su u korist prodavca ili da su preduzete u dogovoru sa prodavcem, i njihovi troškovi neće biti obuhvaćeni cenom koja je stvarno plaćena ili koja treba da se plati prilikom utvrđivanja carinske vrednosti uvezene robe.

Popusti

Član 107

Radi utvrđivanja carinske vrednosti u skladu sa članom 52. stav 1. Carinskog zakona, sniženja i gotovinski popusti iz člana 58. Carinskog zakona uzimaju se u obzir ako je, u trenutku prihvatanja deklaracije, ugovorom o prodaji predviđena njihova primena i iznos.

Sniženja i gotovinski popusti za plaćanje pre isteka roka dospelosti uzimaju se u obzir za robu za koju cena nije stvarno plaćena u trenutku prihvatanja deklaracije.

Sniženja i gotovinski popusti koji nastanu kao posledica izmena ugovora nakon prihvatanja deklaracije, ne uzimaju se u obzir.

Delimična isporuka

Član 108

Ako roba deklarisana za carinski postupak čini deo veće količine iste robe kupljene u jednoj transakciji, stvarno plaćena cena ili cena koja treba da se plati, iz člana 52. stav 1. Carinskog zakona, obračunava se proporcionalno u odnosu na cenu za ukupnu kupljenu količinu robe.

Proporcionalna raspodela stvarno plaćene cene ili cene koja treba da se plati primenjuje se i u slučaju gubitka dela pošiljke ili kada je roba oštećena pre nego što se stavi u slobodan promet.

Prilagođavanje cene za robu sa nedostatkom

Član 109

Prilagođavanje stvarno plaćene cene ili cene koja treba da se plati, koje izvrši prodavac u korist kupca, može se prihvatiti pri utvrđivanju carinske vrednosti u skladu sa članom 52. stav 1. Carinskog zakona ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) roba je imala nedostatke u trenutku prihvatanja deklaracije za stavljanje u slobodan promet;

2) prodavac je izvršio prilagođavanje da bi kompenzovao nedostatak kako bi ispunio jednu od sledećih obaveza:

(1) ugovornu obavezu zaključenu pre prihvatanja deklaracije;

(2) zakonsku obavezu koja se primenjuje na robu;

3) prilagođavanje je izvršeno u roku od jedne godine od datuma prihvatanja deklaracije.

Vrednovanje uslova i ograničenja

Član 110

Ako je prodaja ili cena uvezene robe predmet uslova ili ograničenja iz člana 52. stav 3. tačka 2) Carinskog zakona, čija se vrednost može utvrditi u odnosu na robu koja se vrednuje, vrednost uslova ili ograničenja se smatra delom stvarno plaćene cene ili cene koja treba da se plati, osim ako se uslovi ili ograničenja odnose na:

1) aktivnost na koju se primenjuje član 106. stav 4. ove uredbe, ili

2) element carinske vrednosti iz člana 53. Carinskog zakona.

Transakcije između povezanih lica

Član 111

Radi primene člana 52. stav 3. tačka 4) Carinskog zakona, prilikom utvrđivanja da li se transakcijska vrednost može prihvatiti, činjenica da su kupac i prodavac međusobno povezani neće biti dovoljan razlog da se transakcijska vrednost smatra neprihvatljivom. Carinski organ, po potrebi, ispituje okolnosti pod kojima je izvršena prodaja i prihvata transakcijsku vrednost, ako taj odnos ne utiče na cenu. Ako na osnovu podataka koje je dobio od deklaranta ili na osnovu drugih podataka, carinski organ sumnja da je taj odnos uticao na cenu, o tome obaveštava deklaranta i daje mu mogućnost da odgovori. Carinski organ, na zahtev deklaranta, navodi razloge i dostavlja odgovor u pismenoj formi.

Vrednost robe se utvrđuje u skladu sa članom 52. stav 1. Carinskog zakona ako deklarant dokaže da je deklarisana transakcijska vrednost približno jednaka jednoj od sledećih uporednih vrednosti, utvrđenih u isto ili približno isto vreme:

1) transakcijskoj vrednosti pri prodaji istovetne ili slične robe za izvoz u carinsko područje Republike Srbije, između kupaca i prodavaca koji nisu međusobno povezani;

2) carinskoj vrednosti istovetne ili slične robe utvrđenoj u skladu sa članom 56. stav 3. tačka 3) Carinskog zakona;

3) carinskoj vrednosti istovetne ili slične robe utvrđenoj u skladu sa članom 56. stav 3. tačka 4) Carinskog zakona.

Pri utvrđivanju vrednosti istovetne ili slične robe iz stava 2. ovog člana, vodi se računa o postojećim razlikama između:

1) komercijalnih nivoa,

2) količina,

3) elemenata navedenih u članu 53. stav 1. Carinskog zakona,

4) troškova nastalih na teret prodavca pri prodaji u kojoj on i kupac nisu povezani ako ti troškovi nisu nastali na teret prodavca prilikom prodaje u kojoj su on i kupac međusobno povezani.

Uporedne vrednosti iz stava 2. ovog člana upotrebljavaju se na zahtev deklaranta samo radi poređenja i njima se ne zamenjuje deklarisana transakcijska vrednost.

Roba i usluge upotrebljene u proizvodnji uvezene robe

Član 112

Ako kupac prodavcu isporuči robu ili usluge iz člana 53. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona, smatra se da je vrednost robe i usluga jednaka njihovoj nabavnoj ceni koja obuhvata sva plaćanja koja kupac mora da izvrši za nabavku te robe ili usluga.

Ako su robu ili usluge proizveli kupac ili lice povezano sa njim, njihova vrednost jednaka je trošku njihove proizvodnje.

Ako vrednost robe i usluga iz člana 53. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona ne može da se odredi u skladu sa stavom 1. ovog člana, vrednost robe i usluga određuje se na osnovu drugih objektivnih i merljivih podataka.

Ako je robu iz člana 53. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona kupac koristio pre nego što je isporučena, njena vrednost se prilagođava da bi se uzela u obzir amortizacija.

Vrednost usluga iz člana 53. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona obuhvata i troškove neuspešnih aktivnosti razvoja ako su oni nastali u vezi sa projektima ili narudžbinama koji se odnose na uvezenu robu.

Radi primene člana 53. stav 1. tačka 2), podtačka (4) Carinskog zakona, troškovi istraživanja i nacrti idejnog projekta ne uračunavaju se u carinsku vrednost.

Vrednost isporučene robe i usluga, utvrđena u skladu sa st. 1-5. ovog člana proporcionalno se raspoređuje na uvezenu robu.

Naknade za korišćenje autorskog prava i licencne naknade

Član 113

Naknade za korišćenje autorskog prava i licencne naknade odnose se na uvezenu robu, naročito ako su ta prava sadržana u robi, preneta na osnovu ugovora o licenci ili ugovora o naknadama za korišćenje autorskog prava pri čemu metod obračuna iznosa naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade nije odlučujući činilac.

Ako metod obračuna iznosa naknada za korišćenje autorskog prava ili licencnih naknada proističe iz cene uvezene robe, smatra se, ako nema dokaza o suprotnom, da se plaćanje tih naknada za korišćenje autorskog prava ili licencnih naknada odnosi na robu čiju vrednost treba utvrditi.

Ako se naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade delom odnose na robu čija se vrednost utvrđuje, a delom na druge sastojke ili sastavne delove dodate robi nakon uvoza, odnosno na aktivnosti ili usluge nakon uvoza, vrši se odgovarajuće prilagođavanje.

Smatra se da se naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade plaćaju kao uslov za prodaju uvezene robe kada je ispunjen jedan od sledećih uslova:

1) prodavac ili lice povezano sa prodavcem zahteva od kupca da izvrši ovo plaćanje;

2) kupac vrši plaćanje da bi ispunio obavezu prodavca u skladu sa ugovornim obavezama;

3) roba ne može da se proda kupcu niti je on može kupiti bez plaćanja naknada za korišćenje autorskih prava ili licencnih naknada davaocu licence.

Zemlja u kojoj je primalac plaćanja na ime naknada za korišćenje autorskih prava ili licencnih naknada poslovno nastanjen, nije od uticaja.

Mesto gde se roba unosi u carinsko područje Republike Srbije

Član 114

Radi primene člana 53. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona, mesto gde se roba unosi u carinsko područje Republike Srbije je:

1) za robu koja se prevozi železnicom, unutrašnjim plovnim putevima ili drumom, mesto na kome se nalazi ulazna carinarnica;

2) za robu koja se prevozi drugim vidovima transporta, mesto gde roba pređe granicu sa carinskim područjem Republike Srbije.

Radi primene člana 53. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona, ako se roba unosi u carinsko područje Republike Srbije, a zatim prevozi do odredišta u drugom delu tog područja preko teritorija van carinskog područja Republike Srbije, mesto gde se roba unosi u carinsko područje Republike Srbije je mesto gde je roba prvi put uneta u to područje, pod uslovom da je roba prevezena preko teritorija van carinskog područja Republike Srbije direktno, uobičajenim putem do odredišta.

Odredbe stava 2. ovog člana primenjuje se i ako je roba istovarena, pretovarena ili privremeno zadržana na teritorijama van carinskog područja Republike Srbije iz razloga koji se isključivo odnose na transport te robe.

Ako uslovi iz st. 2. i 3. ovog člana nisu ispunjeni, mesto gde se roba unosi u carinsko područje Republike Srbije je mesto iz stava 1. ovog člana koje se nalazi u delu carinskog područja Republike Srbije u koji se roba šalje.

Transportni troškovi

Član 115

Ako se roba prevozi istim prevoznim sredstvima do određenog mesta nakon mesta ulaska robe u carinsko područje Republike Srbije, transportni troškovi se procenjuju srazmerno udaljenosti do mesta ulaska robe u carinsko područje Republike Srbije u skladu sa članom 114. ove uredbe, osim ako se carinskom organu ne podnese dokaz o troškovima koji bi nastali prema uobičajenoj tarifi za prevoz robe do mesta ulaska robe u carinsko područje Republike Srbije.

Ako je transport besplatan ili ga obezbeđuje kupac, transportni troškovi koje treba uračunati u carinsku vrednost robe obračunavaju se u skladu sa uobičajenom tarifom za prevoz robe koja se primenjuje za iste vidove transporta.

Dažbine obračunate na poštanske pošiljke

Član 116

Poštarina obračunata do mesta odredišta za robu poslatu poštom uračunava se u carinsku vrednost te robe, uz izuzeće dodatne poštarine obračunate u carinskom području Republike Srbije.

Neprihvatanje deklarisanih transakcijskih vrednosti

Član 117

Carinski organ može, ako osnovano sumnja da deklarisana transakcijska vrednost predstavlja ukupan iznos koji je plaćen ili koji treba da se plati u skladu sa članom 52. stav 1. Carinskog zakona, da zatraži od deklaranta da dostavi dodatne informacije.

Ako sumnje nisu otklonjene, carinski organ nije dužan da utvrđuje vrednost robe u skladu sa članom 52. stav 1. Carinskog zakona.

Pojednostavljenje

Član 118

Carinski organ može dati odobrenje iz člana 55. Carinskog zakona ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) primena postupka iz člana 145. Carinskog zakona stvorila bi, u datim okolnostima, nesrazmerne administrativne troškove;

2) utvrđena carinska vrednost neće se znatno razlikovati od carinske vrednosti koja bi se utvrdila da odobrenje nije dato.

Radi dobijanja odobrenja podnosilac zahteva mora da:

1) ispunjava kriterijum iz člana 28. tačka 1) Carinskog zakona;

2) vodi računovodstveni sistem u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima čime se olakšava carinska kontrola koja se zasniva na reviziji i vodi evidenciju podataka koja pruža revizorski trag od trenutka kada se podaci unesu u evidenciju;

3) ima administrativnu organizaciju koja odgovara vrsti i veličini poslovanja pogodnu za upravljanje tokom robe i interne kontrole kojima se mogu otkriti nezakonite ili nepravilne transakcije.

Carinska vrednost istovetne ili slične robe

Član 119

Pri utvrđivanju carinske vrednosti uvezene robe u skladu sa članom 56. stav 3. tač. 1) ili 2) Carinskog zakona, primenjuje se transakcijska vrednost istovetne ili slične robe koja se prodaje na istom komercijalnom nivou i u približno istim količinama kao i roba čija se vrednost utvrđuje.

Ako nema prodaje iz stava 1. ovog člana, carinska vrednost se utvrđuje primenom transakcijske vrednosti istovetne ili slične robe koja se prodaje na različitom komercijalnom nivou i/ili u različitim količinama, uz potrebna prilagođavanja kako bi se uzele u obzir razlike vezane za komercijalni nivo, odnosno količinu, ako se takva usklađivanja mogu sprovesti na osnovu podnetih dokaza o opravdanosti i tačnosti usklađivanja, nezavisno od toga da li se zbog tog usklađivanja povećava ili smanjuje vrednost.

Ako su troškovi iz člana 53. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona obuhvaćeni transakcijskom vrednošću, prilagođavanje se vrši da bi se obuhvatile značajne razlike u troškovima i naknadama između uvezene robe i istovetne ili slične robe iz st. 1. i 2. ovog člana, usled razlika u udaljenosti i vidovima transporta.

Ako se primenom ovog člana utvrdi da postoji više transakcijskih vrednosti istovetne ili slične robe, primenjuje se najniža od tih vrednosti za utvrđivanje carinske vrednosti uvezene robe.

Pojmovi "istovetna" i "slična roba", u zavisnosti od slučaja, ne odnose se na robu koja obuhvata kao sastavni deo ili odražava projektovanje, razvoj, umetnički rad, oblikovanje, planove ili skice za koje nije izvršeno prilagođavanje u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 2) podtačka (4) Carinskog zakona zato što je taj rad obavljen u Republici Srbiji.

Transakcijska vrednost robe koju je proizvelo drugo lice uzima se u obzir samo kada se ne može pronaći transakcijska vrednost za istovetnu ili sličnu robu koju je proizvelo isto lice koje je proizvelo i robu čija se vrednost utvrđuje.

Metod dedukcije

Član 120

Ako se uvezena roba ili istovetna ili slična uvezena roba prodaje u Republici Srbiji u istom stanju u kakvom je uvezena, carinska vrednost robe u skladu sa članom 56. stav 3. tačka 3) Carinskog zakona utvrđuje se na osnovu jedinične cene po kojoj se uvezena roba ili istovetna ili slična uvezena roba prodaje u najvećoj ukupnoj količini, u isto ili približno isto vreme kao i roba za koju se utvrđuje carinska vrednost, i to licima koja nisu povezana sa licima od kojih tu robu kupuju.

Ako se u isto ili približno isto vreme uvoza robe za koju se utvrđuje carinska vrednost ne prodaje ni uvezena niti istovetna ili slična uvezena roba, carinska vrednost robe iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se prema jediničnoj ceni po kojoj se uvezena, istovetna ili slična roba prodaje u carinskom području Republike Srbije u istom stanju u kakvom je i uvezena, i to u najkraćem roku posle uvoza robe čiju vrednost treba utvrditi, a najkasnije u roku od 90 dana od dana tog uvoza.

Ako nema jedinične cene iz st. 1. i 2. ovog člana, na zahtev deklaranta koristi se jedinična cena po kojoj se uvezena roba prodaje u carinskom području Republike Srbije nakon obrade ili prerade u najvećoj ukupnoj količini licima koja nisu povezana sa licima od kojih kupuju takvu robu, uzimajući u obzir dodatu vrednost od obrade ili prerade.

Pri utvrđivanju carinske vrednosti u skladu sa članom 56. stav 3. tačka 3) Carinskog zakona ne uzimaju se u obzir:

1) prodaja robe na komercijalnom nivou koji nije prvi nakon uvoza;

2) prodaja povezanim licima;

3) prodaja licima koja neposredno ili posredno isporučuju, besplatno ili po sniženoj ceni, robu ili usluge navedene u članu 53. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona za upotrebu u vezi sa proizvodnjom i prodajom za izvoz uvezene robe;

4) prodaja u količinama koje nisu dovoljne da bi se odredila jedinična cena.

Pri određivanju carinske vrednosti, od jedinične cene utvrđene u skladu sa st. 1-4. ovog člana, oduzimaju se:

1) uobičajene provizije koje su plaćene ili koje treba platiti ili uobičajena uvećanja radi ostvarivanja dobiti i pokrića opštih troškova (uključujući direktne i indirektne troškove plasiranja na tržište date robe) u carinskom području Republike Srbije koji nastaju za uvezenu robu iste vrste ili grupe koja označava robu koja spada u grupu ili asortiman robe koju proizvodi određena industrija ili određeni industrijski sektor;

2) uobičajeni troškovi transporta i osiguranja i povezani troškovi nastali unutar carinskog područja Republike Srbije;

3) uvozne dažbine i druge naknade koje se plaćaju u carinskom području Republike Srbije zbog uvoza ili prodaje robe.

Carinska vrednost određene kvarljive robe, navedene u Prilogu 17, uvezene radi konsignacione prodaje može se neposredno utvrditi u skladu sa članom 56. stav 3. tačka 3) Carinskog zakona.

Za te potrebe, jedinične cene se izračunavaju nakon odbitaka predviđenih u stavu 5. ovog člana, za 100 kg neto težine, za svaku kategoriju robe, pri čemu se mogu utvrditi standardni iznosi za troškove iz stava 5. tačka 2) ovog člana.

Jedinične cene mogu se koristiti za utvrđivanje carinske vrednosti uvezene robe u periodima od 14 dana. Svaki period počinje u petak.

Referentni period za određivanje jediničnih cena je prethodni period od 14 dana koji se završava u četvrtak koji prethodi nedelji tokom koje se utvrđuju nove jedinične cene.

Metod obračunate vrednosti

Član 121

Radi primene člana 56. stav 3. tačka 4) Carinskog zakona, carinski organ ne može zahtevati niti primorati lice koje nije poslovno nastanjeno u carinskom području Republike Srbije da omogući pregled ili dozvoli pristup bilo kom računu ili drugoj evidenciji radi utvrđivanja carinske vrednosti. Carinski organ može, radi utvrđivanja carinske vrednosti prema ovom članu, u drugoj državi, proveravati obaveštenja dobijena od proizvođača robe uz njegov pristanak, pod uslovom da su organi te države blagovremeno obavešteni i da se ne protive toj proveri.

Trošak ili vrednost iz člana 56. stav 3. tačka 4) podtačka (1) Carinskog zakona obuhvata troškove elemenata navedenih u članu 53. stav 1. tačka 1) podtač. (2) i (3) Carinskog zakona, kao i proporcionalni trošak svakog proizvoda ili usluge iz člana 53. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona koje je kupac isporučio ili izvršio neposredno ili posredno radi upotrebe u vezi sa proizvodnjom robe čija se vrednost utvrđuje. Vrednost elemenata navedenih u članu 53. stav 1. tačka 2) podtačka (4) Carinskog zakona koji su izrađeni u Republici Srbiji uračunava se samo u meri u kojoj su ti elementi naplaćeni proizvođaču.

Trošak proizvodnje obuhvata sve rashode nastale pri izradi, proširenju ili značajnom unapređenju privrednih dobara, kao i troškove navedene u članu 53. stav 1. tačka 2) podtač. (2) i (3) Carinskog zakona.

Opšti troškovi iz člana 56. stav 3. tačka 4) podtačka (2) Carinskog zakona obuhvataju direktne i indirektne troškove proizvodnje i prodaje robe za izvoz koji nisu obuhvaćeni članom 56. stav 3. tačka 4) podtačka (1) Carinskog zakona.

Rezervni metod

Član 122

Pri utvrđivanju carinske vrednosti u skladu sa članom 56. stav 4. Carinskog zakona može se upotrebiti razumna fleksibilnost u primeni metoda iz člana 52. i člana 56. stav 3. Carinskog zakona. Vrednost utvrđena na taj način zasniva se, u najvećoj mogućoj meri, na prethodno utvrđenim carinskim vrednostima.

Ako se carinska vrednost ne može utvrditi na osnovu stava 1. ovog člana, koriste se drugi odgovarajući metodi. U tom slučaju, carinska vrednost neće se određivati prema:

1) prodajnoj ceni, na tržištu Republike Srbije, robe koja se proizvodi u Republici Srbiji;

2) sistemu po kome se za carinsko vrednovanje koristi viša od dve moguće vrednosti;

3) ceni robe na domaćem tržištu zemlje izvoznice;

4) trošku proizvodnje, osim obračunatih vrednosti koje su utvrđene za istovetnu ili sličnu robu u skladu sa članom 56. stav 3. tačka 4) Carinskog zakona;

5) ceni robe namenjene izvozu u drugu državu, a ne za tržište Republike Srbije;

6) minimalnim carinskim vrednostima;

7) proizvoljnim ili nepostojećim vrednostima.

Uvoznik će, na sopstveni zahtev, biti obavešten u pisanom obliku o carinskoj vrednosti koja je utvrđena u skladu sa odredbama ovog člana i metodama koji su primenjeni za njeno utvrđivanje.

Prateće isprave u vezi sa carinskom vrednošću

Član 123

U skladu sa članom 143. stav 1. Carinskog zakona, kao prateća isprava podnosi se faktura koja se odnosi na deklarisanu transakcijsku vrednost.

Preračunavanje strane valute za potrebe utvrđivanje carinske vrednosti

Član 124

Ako je za utvrđivanje carinske vrednosti neophodno da se iznos u stranoj valuti preračuna u dinare, strana valuta se, u skladu sa članom 39. stav 1. Carinskog zakona, preračunava u dinare prema zvaničnom srednjem kursu utvrđenom poslednjeg radnog dana nedelje koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje carinska vrednost.

Prijavljivanje podataka o carinskoj vrednosti

Član 125

Do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona, deklaracija za stavljanje u slobodan promet sadrži podatke koji se odnose na carinsku vrednost.

Carinski organ može dozvoliti upotrebu drugih sredstava osim tehnika elektronske obrade podataka u vezi sa dostavljanjem podataka iz stava 1. ovog člana.

Ako se podaci iz stava 1. ovog člana dostavljaju drugim sredstvima osim tehnikama elektronske obrade podataka, dostavljanje se vrši na obrascu deklaracije o carinskoj vrednosti robe.

Carinski organ može odustati od obaveze dostavljanja podataka iz stava 1. ovog člana ako se carinska vrednost date robe ne može utvrditi u skladu sa članom 52. Carinskog zakona.

Osim ako to nije od suštinskog značaja za pravilno utvrđivanje carinske vrednosti, carinski organ odustaje od obaveze dostavljanja podataka iz stava 1. ovog člana u sledećim slučajevima:

1) ako carinska vrednost uvezene robe u pošiljci ne prelazi 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, pod uslovom da se ne radi o podeljenim ili višestrukim pošiljkama od istog pošiljaoca istom primaocu;

2) ako je transakcija na kojoj se zasniva stavljanje robe u slobodan promet nekomercijalne prirode;

3) ako dostavljanje datih podataka nije neophodno za primenu Carinske tarife;

4) ako se carinske dažbine propisane Carinskom tarifom ne naplaćuju.

U slučaju kontinuirane isporuke robe istog prodavca istom kupcu pod istim komercijalnim uslovima, carinski organ može odustati od zahteva da svi podaci iz stava 1. ovog člana budu navedeni u svakoj deklaraciji.

Deo treći

CARINSKI DUG I OBEZBEĐENJE ZA PLAĆANJE CARINSKOG DUGA

 

Glava I

NASTANAK CARINSKOG DUGA

 

Odeljak 1

ZAJEDNIČKE ODREDBE ZA CARINSKI DUG KOJI NASTAJE PRI UVOZU I IZVOZU

Pododeljak 1

PRAVILA ZA OBRAČUNAVANJE IZNOSA UVOZNIH I IZVOZNIH DAŽBINA

Obračunavanje iznosa uvoznih dažbina za dobijene proizvode koji su rezultat postupka aktivnog oplemenjivanja

Član 126

Da bi se utvrdio iznos uvoznih dažbina za dobijene proizvode u skladu sa članom 74. stav 4. Carinskog zakona, količina robe stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja za koju se smatra da se nalazi u dobijenim proizvodima za koje je nastao carinski dug, određuje se u skladu sa st. 2-9. ovog člana.

Količinski metod iz st. 3. i 4. ovog člana, primenjuje se u sledećim slučajevima:

1) ako se radnjama prerade dobija samo jedna vrsta dobijenih proizvoda;

2) ako se radnjama prerade dobijaju različite vrste dobijenih proizvoda, a svi sastojci ili komponente robe stavljene u postupak nalaze se u svakom od tih dobijenih proizvoda.

U slučaju iz stava 2. tačka 1) ovog člana, količina robe stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja za koju se smatra da se nalazi u dobijenim proizvodima za koje je nastao carinski dug utvrđuje se tako što se na ukupnu količinu robe stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja primenjuje procenat u kojem dobijeni proizvodi za koje je nastao carinski dug učestvuju u ukupnoj količini dobijenih proizvoda nastalih radnjama prerade.

U slučaju iz stava 2. tačka 2) ovog člana, količina robe stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja za koju se smatra da se nalazi u dobijenim proizvodima za koje je nastao carinski dug, utvrđuje se tako što se na ukupnu količinu robe stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja primenjuje procenat koji se dobija množenjem sledećih faktora:

1) procenta u kojem dobijeni proizvodi za koje je nastao carinski dug učestvuju u ukupnoj količini dobijenih proizvoda iste vrste nastalih radnjama prerade;

2) procenta u kojem ukupna količina dobijenih proizvoda iste vrste, nezavisno od toga da li je nastao carinski dug, učestvuje u ukupnoj količini svih dobijenih proizvoda nastalih radnjama prerade.

Količine robe stavljene u postupak koje su uništene i izgubljene tokom radnji prerade, naročito isparavanjem, sušenjem, sublimacijom ili curenjem, ne uzimaju se u obzir prilikom primene količinskog metoda.

U slučajevima u kojima se ne može primeniti postupak obračuna primenom količinskog metoda iz stava 2. ovog člana, primenjuje se vrednosni metod u skladu sa st. 7-9. ovog člana.

Količina robe stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja za koju se smatra da se nalazi u dobijenim proizvodima za koje je nastao carinski dug utvrđuje se tako što se na ukupnu količinu robe stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja primenjuje procenat koji se dobija množenjem sledećih faktora:

1) procenta u kojem dobijeni proizvodi za koje je nastao carinski dug učestvuju u ukupnoj vrednosti dobijenih proizvoda iste vrste nastalih radnjama prerade;

2) procenta u kojem ukupna vrednost dobijenih proizvoda iste vrste, nezavisno od toga da li je nastao carinski dug, učestvuje u ukupnoj vrednosti svih dobijenih proizvoda nastalih radnjama prerade.

Radi primene vrednosnog metoda, vrednost dobijenih proizvoda se utvrđuje na osnovu tekućih cena franko fabrika u carinskom području Republike Srbije ili, ako se te cene ne mogu utvrditi, na osnovu tekućih prodajnih cena u carinskom području Republike Srbije za istovetne ili slične proizvode. Cene između lica za koja se smatra da su povezana ili da imaju međusobni kompenzacioni aranžman ne mogu se koristiti za utvrđivanje vrednosti dobijenih proizvoda, osim ako se utvrdi da taj odnos ne utiče na cene.

Ako se vrednost dobijenih proizvoda ne može utvrditi u skladu sa stavom 8. ovog člana, utvrđuje se drugim prihvatljivim metodom koji daje iste ili odgovarajuće rezultate.

Primena odredaba o postupku upotrebe u posebne svrhe na dobijene proizvode koji su rezultat postupka aktivnog oplemenjivanja

Član 127

Radi primene člana 74. stav 4. Carinskog zakona, prilikom utvrđivanja iznosa uvoznih dažbina koje odgovaraju carinskom dugu za dobijene proizvode koji su rezultat postupka aktivnog oplemenjivanja, roba stavljena u taj postupak oslobađa se od plaćanja uvoznih dažbina ili se na nju primenjuje niža stopa carine, po osnovu njene posebne upotrebe, koja bi se primenila na ovu robu da je stavljena u postupak upotrebe u posebne svrhe u skladu sa članom 218. Carinskog zakona.

Odredba stava 1. ovog člana se primenjuje ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) može se izdati odobrenje za stavljanje robe u postupak upotrebe u posebne svrhe;

2) uslovi za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina ili za nižu stopu carine po osnovu posebne upotrebe bili bi ispunjeni u trenutku prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u postupak aktivnog oplemenjivanja.

Primena povlašćenog tarifnog tretmana na robu stavljenu u postupak aktivnog oplemenjivanja

Član 128

Obračun iznosa uvoznih dažbina iz člana 74. stav 4. Carinskog zakona, ako u trenutku prihvatanja carinske deklaracije za stavljanje robe u postupak aktivnog oplemenjivanja uvezena roba ispunjava uslove za sticanje prava na preferencijalni tarifni tretman u okviru tarifnih kvota ili tarifnih maksimuma, ta roba ima pravo na preferencijalni tarifni tretman koji se primenjuje na istovetnu robu u trenutku prihvatanja deklaracije za stavljanje u slobodan promet.

Specifična carina za dobijene proizvode koji su rezultat postupka pasivnog oplemenjivanja ili za proizvode za zamenu

Član 129

Radi primene člana 74. stav 6. Carinskog zakona, ako se specifična carina primenjuje na dobijene proizvode koji su rezultat postupka pasivnog oplemenjivanja ili na proizvode za zamenu, iznos uvoznih dažbina se obračunava na osnovu carinske vrednosti dobijenih proizvoda u trenutku prihvatanja carinske deklaracije za stavljanje u slobodan promet umanjene za statističku vrednost odgovarajuće privremeno izvezene robe u trenutku kada je stavljena u postupak pasivnog oplemenjivanja, pomnoženo iznosom uvoznih dažbina koji se primenjuje na dobijene proizvode ili proizvode za zamenu, podeljeno carinskom vrednošću dobijenih proizvoda ili proizvoda za zamenu.

Odstupanje kod obračuna iznosa uvoznih dažbina za dobijene proizvode koji su rezultat postupka aktivnog oplemenjivanja

Član 130

Ako je carinski dug nastao za dobijene proizvode koji su rezultat postupka aktivnog oplemenjivanja, odredbe člana 74. stav 4. Carinskog zakona se primenjuje bez zahteva deklaranta ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1) dobijene proizvode koji su rezultat postupka aktivnog oplemenjivanja uvozi neposredno ili posredno odgovarajući nosilac odobrenja u roku od godinu dana od njihovog ponovnog izvoza;

2) roba bi, u trenutku prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u postupak aktivnog oplemenjivanja, podlegala merama poljoprivredne ili trgovinske politike, privremenoj ili konačnoj antidampinškoj dažbini, kompenzatornoj dažbini, zaštitnoj meri ili dodatnoj dažbini zbog suspenzije koncesija da je u tom trenutku deklarisana za stavljanje u slobodan promet;

3) nije se zahtevalo ispitivanje ekonomskih uslova u skladu sa članom 276. ove uredbe.

Pododeljak 2

ROK ZA UTVRĐIVANJE MESTA NASTANKA CARINSKOG DUGA

Rok za utvrđivanje mesta nastanka carinskog duga u slučaju nacionalnog postupka tranzita

Član 131

Za robu stavljenu u nacionalni postupak tranzita, rok iz člana 75. stav 4. Carinskog zakona je:

1) sedam meseci od poslednjeg dana kada je robu trebalo dopremiti odredišnoj carinarnici, izuzev ako je pre isteka tog roka carinskom organu nadležnom za mesto gde se, prema dokazima koje je dobio carinski organ otpreme, nastupio događaj na osnovu kojeg je nastao carinski dug, poslat zahtev za prenos naplate carinskog duga, u kom slučaju se rok produžava najduže za mesec dana; ili

2) jedan mesec od isteka roka za odgovor nosioca postupka na zahtev za dostavljanje informacija potrebnih za okončanje postupka, ako polazna carinarnica nije obaveštena o prispeću robe, a nosilac postupka je pružio nedovoljno informacija ili nije pružio nikakve informacije.

Rok za utvrđivanje mesta nastanka carinskog duga u slučaju tranzita u skladu sa Konvencijom TIR

Član 132

Za robu stavljenu u postupak tranzita u skladu sa Carinskom konvencijom o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprava za MDP (karneta TIR), uključujući njene naknadne izmene (Konvencija TIR), rok iz člana 75. stav 4. Carinskog zakona je sedam meseci od najkasnijeg datuma kada je robu trebalo dopremiti odredišnoj ili izlaznoj carinarnici.

Rok za utvrđivanje mesta nastanka carinskog duga u slučaju tranzita u skladu sa Konvencijom ATA ili Istanbulskom konvencijom

Član 133

Za robu stavljenu u postupak tranzita u skladu sa Carinskom konvencijom o karnetu ATA za privremeni uvoz robe (Konvencija ATA), uključujući njene naknadne izmene ili sa Konvencijom o privremenom uvozu, uključujući njene naknadne izmene (Istanbulska konvencija), rok iz člana 75. stav 4. Carinskog zakona je sedam meseci od datuma kada je robu trebalo dopremiti odredišnoj carinarnici.

Rok za utvrđivanje mesta nastanka carinskog duga u drugim slučajevima osim tranzita

Član 134

Za robu stavljenu u poseban postupak, osim tranzita ili za robu u privremenom smeštaju, rok iz člana 75. stav 4. Carinskog zakona je sedam meseci od isteka jednog od sledećih rokova:

1) roka propisanog za okončanje posebnog postupka;

2) roka propisanog za završetak carinskog nadzora nad robom za upotrebu u posebne svrhe;

3) roka propisanog za završetak privremenog smeštaja;

4) roka propisanog za završetak kretanja robe stavljene u postupak skladištenja između različitih mesta na carinskom području Republike Srbije ako postupak nije okončan.

Glava II

OBEZBEĐENJE ZA PLAĆANJE CARINSKOG DUGA KOJI JE NASTAO ILI BI MOGAO NASTATI

 

Odeljak 1

OPŠTE ODREDBE

Elektronski sistemi u vezi sa obezbeđenjima

Član 135

Za razmenu i čuvanje informacija o obezbeđenjima upotrebljava se elektronski sistem uspostavljen u te svrhe u skladu sa članom 5. stav 1. Carinskog zakona.

Carinski organ može, do dana uvođenja sistema upravljanja obezbeđenjima, dozvoliti upotrebu drugih sredstava, osim tehnika elektronske obrade podataka za razmenu i čuvanje informacija o obezbeđenjima.

Odredbe čl. 137-146. ove uredbe primenjivaće se na privremeni smeštaj, postupak stavljanja robe u slobodan premet i posebne postupke, osim postupka tranzita, a odredbe čl. 147-159. ove uredbe primenjivaće se samo na nacionalni postupak tranzita, do dana uvođenja sistema upravljanja obezbeđenjima.

Iznos pojedinačnog obezbeđenja za carinski dug koji bi mogao nastati

Član 136

Ako postoji obaveza da se položi obezbeđenje, obezbeđenje za pojedinačnu operaciju (pojedinačno obezbeđenje) za carinski dug koji bi mogao nastati obuhvata iznos uvoznih ili izvoznih dažbina, koji odgovara carinskom dugu koji može nastati, obračunatom na osnovu najviše stope dažbine koja se primenjuje na robu iste vrste.

Ako druge dažbine koje se plaćaju u vezi sa uvozom ili izvozom robe treba obuhvatiti pojedinačnim obezbeđenjem, njihov obračun se zasniva na najvišoj stopi koja se primenjuje na robu iste vrste.

Pododeljak 1

OBEZBEĐENJE ZA PRIVREMENI SMEŠTAJ, POSTUPAK STAVLJANJA ROBE U SLOBODAN PROMET I POSEBNE POSTUPKE, OSIM POSTUPKA TRANZITA

Slučajevi u kojima se ne zahteva obezbeđenje za robu stavljenu u postupak privremenog uvoza

Član 137

Za robu koja se stavlja u postupak privremenog uvoza ne polaže se obezbeđenje:

1) ako se deklaracija može podneti usmeno ili drugom radnjom iz člana 216. ove uredbe;

2) za materijal koji u međunarodnom saobraćaju koriste avio-kompanije, brodarske ili železničke kompanije ili pružaoci poštanskih usluga pod uslovom da je taj materijal jasno označen;

3) za ambalažu koja se uvozi prazna, pod uslovom da je označena trajnim i neizbrisivim oznakama;

4) ako je prethodni nosilac odobrenja za privremeni uvoz deklarisao robu za postupak privremenog uvoza u skladu sa čl. 211. ili 214. ove uredbe, a ta roba se naknadno ponovo stavlja u postupak privremenog uvoza u istu svrhu.

Oblici obezbeđenja, osim deponovanja gotovine ili garancije

Član 138

Oblici obezbeđenja osim deponovanja gotovine ili garancije su:

1) zasnivanje hipoteke, zaduženja na zemljištu, antihreze ili drugog prava koje je ekvivalentno pravu na nepokretnoj imovini;

2) cesija potraživanja, zaloga sa predajom ili bez predaje u državinu robe, hartije od vrednosti, potraživanja ili bankovne štedne knjižice ili upis u registar javnog duga;

3) preuzimanje zajedničke ugovorne odgovornosti za celokupan iznos duga od strane trećeg lica koje za tu svrhu odobri carinski organ ili podnošenje menice čiju naplatu garantuje to treće lice;

4) deponovanje gotovine ili sredstava plaćanja koja se smatraju tome ekvivalentna u drugoj valuti osim valute Republike Srbije;

5) učešće, pod uslovom da je plaćen ulog, u opštoj šemi garancija kojom rukovodi carinski organ.

Oblici obezbeđenja iz stava 1. ovog člana ne prihvataju se za stavljanje robe u nacionalni postupak tranzita.

Carinski organ može prihvatiti oblike obezbeđenja iz stava 1. ovog člana ako su ti oblici obezbeđenja u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

Oblik i način podnošenja pojedinačnog i zajedničkog obezbeđenja

Član 139

Kao pojedinačno obezbeđenje može se upotrebiti jedan od oblika obezbeđenja iz člana 80. Carinskog zakona, a za zajedničko obezbeđenje samo garancija.

Pojedinačno obezbeđenje dužnik polaže u carinarnici, a zajedničko obezbeđenje dužnik polaže u Upravi carina.

Zajedničko obezbeđenje može da se koristi do iznosa do kojeg se podnetim obezbeđenjem u potpunosti obezbeđuje plaćanje carinskog duga i svih dažbina, taksi i naknada koje je carinski organ posebnim propisima dužan da naplaćuje prilikom uvoza i izvoza robe.

Zajedničko obezbeđenje ne može biti niže od 700.000,00 dinara.

Slučaj kad položeno obezbeđenje ne obezbeđuje ili više nije sigurno da će obezbediti naplatu carinskog duga

Član 140

U skladu sa članom 85. Carinskog zakona, smatra se da položeno obezbeđenje ne obezbeđuje ili više nije sigurno da će obezbediti naplatu carinskog duga u potpunosti ili blagovremeno, ako dužnik nije platio već dospele, tim obezbeđenjem obuhvaćene, carinske dugove.

Uvećanje visine garantne svote

Član 141

Polaganje obezbeđenja za plaćanje carinskog duga sa 50% uvećanom visinom garantne svote garancije carinski organ može da odobri dužniku ili licu koje može postati dužnik, koje je u prethodnih 12 meseci:

1) blagovremeno i u potpunosti ispunjavalo svoje obaveze prema carinskom organu;

2) nije plaćalo dospeli carinski dug plaćanjima po osnovu podnete garancije; i

3) nije kažnjavano za carinski prekršaj počinjen sa namerom izbegavanja plaćanja carinskog duga ili više puta kažnjavano za carinske prekršaje.

Zahtev za uvećanje visine garantne svote podnosi se nadležnoj carinarnici.

Odobrenje ili odluku o odbijanju zahteva za uvećanje visine garantne svote donosi Uprava carina na osnovu mišljenja nadležne carinarnice nakon provere ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana.

U slučaju izmene ili promene podataka u odobrenju, korisnik odobrenja dužan je da o tome odmah obavesti nadležnu carinarnicu i Upravu carina.

Uprava carina će ukinuti odobrenje iz stava 3. ovog člana, ako korisnik odobrenja više ne ispunjava uslove propisane za izdavanje odobrenja.

Obezbeđenje u obliku deponovanja gotovine

Član 142

Dužnik može da položi gotovinu kao obezbeđenje za plaćanje carinskog duga, uplatom sredstava na račun koji odredi Uprava carina.

Ako se zahteva obezbeđenje za poseban postupak ili privremeni smeštaj, a polaže se kao pojedinačno obezbeđenje deponovanjem gotovine, to obezbeđenje se polaže carinarnici nadležnoj za mesto u kojem je roba stavljena u posebni postupak ili se nalazi u privremenom smeštaju.

Ako je poseban postupak, osim postupka upotrebe robe u posebne svrhe, okončan ili je nadzor nad robom za upotrebu u posebne svrhe ili nad privremenim smeštajem propisno završen, iznos obezbeđenja vraća carinarnica iz stava 2. ovog člana.

Na položeni iznos gotovine ne plaćaju se kamate.

Vraćanje obezbeđenja položenog u obliku deponovanja gotovine

Član 143

Dužnik ne može da koristi deponovanu gotovinu kao obezbeđenje za plaćanje carinskog duga od dana kada je podneo zahtev za vraćanje deponovane gotovine.

Ako je dužnik podneo zahtev za delimično vraćanje položenih sredstava, može, od dana podnošenja zahteva, i dalje da koristi deponovanu gotovinu kao obezbeđenje samo u preostalom iznosu.

Podnošenje, overa i prihvatanje garancije

Član 144

Garancija se podnosi u tri primerka na overu Upravi carina, odnosno nadležnoj carinarnici u skladu sa članom 139. ove uredbe.

Overom podnete garancije carinski organ donosi odluku o prihvatanju te garancije.

Original overene garancije čuva se u Upravi carina, odnosno u nadležnoj carinarnici. Dva primerka overene garancije vraćaju se dužniku, od kojih dužnik jedan primerak dostavlja izdavaocu garancije.

Uprava carina odmah obaveštava carinarnice o prihvatanju garancije za zajedničko obezbeđenje.

Dužnik se u carinskom postupku može pozvati na garanciju iz stava 4. ovog člana, sledeći radni dan od dana kada je Uprava carina prihvatila garanciju.

Carinarnica donosi odluku o prihvatanju garancije zabeleškom na obrascu položene garancije. Evidencioni broj primljene garancije upisuje se u carinske isprave.

Dužnik se u carinskom postupku može pozvati na garanciju iz stava 6. ovog člana, sledeći radni dan od dana kada je Uprava carina primila garanciju kao odgovarajuću.

Rok važenja garancije

Član 145

Rok važenja garancije ne može biti kraći od roka u kojem može nastati carinski dug, produžen za tri meseca, odnosno šest meseci za garancije podnete kao obezbeđenje za plaćanje carinskog duga koji bi mogao nastati u postupku aktivnog oplemenjivanja.

Garancija se može produžiti pre isteka roka važenja.

Ako dužnik podnosi novu garanciju, carinski dugovi koji su bili obezbeđeni prethodnom garancijom, a nisu u potpunosti plaćeni, odnosno carinski dugovi koji mogu još nastati, moraju biti obezbeđeni novom garancijom koju položi dužnik. Nova garancija mora da sadrži klauzulu da se iz nje mogu naplatiti i dugovi koji su bili obezbeđeni prethodnom garancijom.

Ako izdavalac garancije opozove garanciju, opoziv, u pismenom obliku, dostavlja Upravi carina poštom preporučeno sa povratnicom. Opoziv važi od osmog dana od dana dostavljanja Upravi carina.

U slučaju opoziva, ta garancija važi za sva dugovanja koja su do dana stupanja na snagu bila obezbeđena opozvanom garancijom, a izdavalac garancije se može pozvati na plaćanje do isteka produženog roka važenja garancije iz stava 1. ovog člana, računajući od dana stupanja na snagu opoziva garancije.

Neobavezno obezbeđenje

Član 146

Ako carinski organ odluči da zahteva polaganje obezbeđenja koje nije obavezno, primenjuju se odredbe čl. 137-145. ove uredbe.

Pododeljak 2

OBEZBEĐENJE ZA NACIONALNI POSTUPAK TRANZITA

Obezbeđenje u obliku garancije

Član 147

Garanciju odobrava carinski organ obezbeđenja kod kojeg će se garancija položiti i o odobrenju obaveštava lice od kojeg se zahteva da položi obezbeđenje.

Carinski organ obezbeđenja može ukinuti odobrenje garancije u svakom trenutku. Carinski organ obezbeđenja o ukidanju obaveštava garanta i lice od kojeg se zahteva da položi obezbeđenje.

Ukidanje odobrenja garancije proizvodi pravno dejstvo šesnaestog dana od dana kada je garant primio ili se smatra da je primio odluku o ukidanju.

Garant može opozvati garanciju u svakom trenutku, o čemu obaveštava carinski organ obezbeđenja.

Opoziv obaveze koju je preuzeo garant proizvodi pravno dejstvo šesnaestog dana od dana kada je garant o opozivu obavestio carinski organ obezbeđenja.

Opoziv garancije ne utiče na robu koja je, u trenutku kada opoziv proizvodi dejstvo, već stavljena u postupak i još uvek se nalazi u postupku na osnovu opozvane garancije.

Ako se garancija kao obezbeđenje koje obuhvata jednu operaciju polaže u obliku kupona, ona se može položiti na drugi način, a ne upotrebom tehnika elektronske obrade podataka.

Pojedinačno obezbeđenje u obliku garancije polaže se upotrebom obrasca koji je dat u Prilogu 18 ove uredbe.

Zajedničko obezbeđenje u obliku garancije polaže se upotrebom obrasca koji je dat u Prilogu 20 ove uredbe.

Izuzetno od st. 8. i 9. ovog člana i člana 156. ove uredbe, carinski organ može dozvoliti da se garancija podnese na obrascu različitom od onih koji su dati u prilozima 18, 19 i 20 ove uredbe, pod uslovom da ima isto pravno dejstvo.

Pojedinačno obezbeđenje položeno u obliku garancije

Član 148

Ako se pojedinačno obezbeđenje polaže u obliku garancije, dokaz o toj garanciji čuva carinski organ obezbeđenja u periodu važenja obezbeđenja.

Ako se pojedinačno obezbeđenje polaže u obliku garancije, nosilac postupka ne može promeniti pristupnu šifru povezanu sa referentnim brojem obezbeđenja.

Referentni broj obezbeđenja i pristupna šifra

Član 149

Carinski organ obezbeđenja obaveštava lice koje je položilo pojedinačno obezbeđenje ili obezbeđenje u obliku kupona, o sledećem:

1) referentnom broju obezbeđenja,

2) pristupnoj šifri koja je povezana sa referentnim brojem obezbeđenja.

Carinski organ obezbeđenja obaveštava lice koje je položilo zajedničko obezbeđenje o sledećem:

1) referentnom broju obezbeđenja za svaki deo referentnog iznosa koji treba pratiti u skladu sa članom 152. ove uredbe;

2) pristupnoj šifri koja je povezana sa referentnim brojem obezbeđenja.

Carinski organ proverava postojanje i validnost obezbeđenja svaki put kada mu lice dostavi referentni broj obezbeđenja.

Zajedničko obezbeđenje i oslobođenje od polaganja obezbeđenja

Referentni iznos

Član 150

Osim ako nije drugačije propisano članom 153. ove uredbe, iznos zajedničkog obezbeđenja jednak je referentnom iznosu koji utvrdi carinski organ obezbeđenja u skladu sa članom 78. Carinskog zakona.

Ako se zajedničko obezbeđenje polaže za uvozne ili izvozne dažbine i druge dažbine čiji se iznos ne može utvrditi sa sigurnošću u trenutku kada se zahteva polaganje obezbeđenja, ili koji se menja tokom vremena, referentni iznos obuhvata te dažbine koje mogu postati plative u vezi sa svakom deklaracijom za nacionalni postupak tranzita.

Radi primene stava 2. ovog člana, uzimaju se u obzir najviše stope uvoznih ili izvoznih dažbina koje se primenjuju na robu iste vrste i najviše stope drugih dažbina koje se plaćaju u vezi sa uvozom ili izvozom robe iste vrste.

Ako informacije neophodne da bi se odredio referentni iznos u skladu sa stavom 2. ovog člana nisu dostupne carinskom organu obezbeđenja, taj iznos je 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku deklaraciju.

Carinski organ obezbeđenja utvrđuje referentni iznos u saradnji sa licem od kojeg se zahteva da položi obezbeđenje. Pri određivanju referentnog iznosa u skladu sa st. 2-4. ovog člana, carinski organ obezbeđenja utvrđuje taj iznos na osnovu informacija o robi stavljenoj u nacionalni postupak tranzita u prethodnih 12 meseci, i na osnovu procene obima nameravanih operacija prikazanom, između ostalog, u komercijalnoj dokumentaciji i računovodstvenoj evidenciji lica od kojeg se zahteva da položi obezbeđenje.

Carinski organ obezbeđenja preispituje referentni iznos po službenoj dužnosti ili na zahtev lica od kojeg se zahteva da položi obezbeđenje i usklađuje ga sa odredbama ovog člana i člana 78. Carinskog zakona.

Nadzor nad referentnim iznosom od strane lica od kojeg se zahteva da položi obezbeđenje

Član 151

Lice od kojeg se zahteva da položi obezbeđenje dužno je da osigura da iznos uvoznih ili izvoznih dažbina i ostalih dažbina nastalih ili koje mogu nastati u vezi sa uvozom ili izvozom robe, obuhvaćeni obezbeđenjem, ne prelazi referentni iznos.

Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da obavesti carinski organ obezbeđenja kada referentni iznos padne ispod nivoa dovoljnog da pokrije njegove aktivnosti.

Nadzor nad referentnim iznosom od strane carinskih organa

Član 152

Nadzor nad referentnim iznosom koji obuhvata iznos uvoznih ili izvoznih dažbina, kao i drugih dažbina koje se plaćaju u vezi sa uvozom ili izvozom robe, koje je potrebno platiti u vezi sa robom stavljenom u nacionalni postupak tranzita, osigurava se upotrebom elektronskog sistema iz člana 302. stav 1. ove uredbe, za svaku deklaraciju u trenutku stavljanja robe u postupak. Nadzor se ne primenjuje na robu stavljenu u nacionalni postupak tranzita upotrebom pojednostavljenja iz člana 199. stav 4. tačka 5) Carinskog zakona ako se deklaracija ne obrađuje u elektronskom sistemu iz člana 302. stav 1. ove uredbe.

Visina zajedničkog obezbeđenja

Član 153

Radi primene člana 83. stav 2. Carinskog zakona, iznos zajedničkog obezbeđenja smanjuje se na:

1) 50% referentnog iznosa utvrđenog u skladu sa članom 150. st. 2-4. ove uredbe ako su ispunjeni uslovi iz člana 154. stav 1. ove uredbe;

2) 30% referentnog iznosa utvrđenog u skladu sa članom 150. st. 2-4. ove uredbe ako su ispunjeni uslovi člana 154. stav 2. ove uredbe;

3) 0% referentnog iznosa utvrđenog u skladu sa članom 150. st. 2-4. ove uredbe ako su ispunjeni uslovi člana 154. stav 3. ove uredbe.

Smanjenje iznosa zajedničkog obezbeđenja i oslobođenje od polaganja obezbeđenja

Član 154

Odobrenje za korišćenje zajedničkog obezbeđenja sa iznosom smanjenim na 50% referentnog iznosa daje se ako podnosilac zahteva dokaže da ispunjava sledeće uslove:

1) vodi računovodstveni sistem u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima koja se primenjuju u Republici Srbiji na taj način da omogućava naknadne carinske kontrole i vodi arhivu o podacima kojom se omogućava revizorski trag od trenutka unosa podataka u evidenciju;

2) ima administrativnu organizaciju koja odgovara vrsti i obimu poslovanja i koja je pogodna za upravljanje prometom robe i ima unutrašnju kontrolu koja omogućava sprečavanje, otkrivanje i ispravljanje grešaka, kao i sprečavanje i otkrivanje nezakonitih ili nepropisnih transakcija;

3) nad njim se ne vodi stečajni postupak;

4) tokom poslednje tri godine pre podnošenja zahteva je ispunio svoje finansijske obaveze u pogledu plaćanja carinskih dažbina i svih ostalih dažbina, poreza ili naknada koje se naplaćuju na uvoz ili izvoz robe ili u vezi sa uvozom i izvozom robe;

5) dokaže, na osnovu evidencije i podataka dostupnih za tri godine koje prethode podnošenju zahteva, da je dovoljno finansijski solventan da ispuni svoje obaveze imajući u vidu vrstu i obim poslovne delatnosti, kao i da nema negativnu neto imovinu, osim ako raspolaže dovoljnim sredstvima da je može pokriti;

6) može da dokaže da ima dovoljno finansijskih sredstava za ispunjavanje svojih obaveza za deo referentnog iznosa koji nije pokriven obezbeđenjem.

Odobrenje za korišćenje zajedničkog obezbeđenja sa iznosom smanjenim na 30% referentnog iznosa odobrava se ako podnosilac zahteva dokaže da ispunjava sledeće uslove:

1) vodi računovodstveni sistem u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima koja se primenjuju u Republici Srbiji na taj način da omogućava naknadne carinske kontrole i vodi arhivu o podacima kojom se omogućava revizorski trag od trenutka unosa podataka u evidenciju;

2) ima administrativnu organizaciju koja odgovara vrsti i obimu poslovanja i koja je pogodna za upravljanje prometom robe i ima unutrašnju kontrolu koja omogućava sprečavanje, otkrivanje i ispravljanje grešaka, kao i sprečavanje i otkrivanje nezakonitih ili nepropisnih transakcija;

3) obezbeđuje uslove da odgovarajući zaposleni dobiju nalog da obaveste carinski organ kad god otkriju poteškoće pri ispunjavanju postavljenih uslova i utvrđuje procedure za obaveštavanje carinskog organa o takvim poteškoćama;

4) nad njim se ne vodi stečajni postupak;

5) tokom poslednje tri godine pre podnošenja zahteva je ispunio svoje finansijske obaveze u pogledu plaćanja carinskih dažbina i svih ostalih dažbina, poreza ili naknada koje se naplaćuju na uvoz ili izvoz robe ili u vezi sa uvozom i izvozom robe;

6) dokaže, na osnovu evidencije i podataka dostupnih za tri godine koje prethode podnošenju zahteva, da je dovoljno finansijski solventan da ispuni svoje obaveze imajući u vidu vrstu i obim poslovne delatnosti, kao i da nema negativnu neto imovinu, osim ako raspolaže dovoljnim sredstvima da je može pokriti;

7) može da dokaže da ima dovoljno finansijskih sredstava za ispunjavanje svojih obaveza za deo referentnog iznosa koji nije pokriven obezbeđenjem.

Oslobođenje od polaganja obezbeđenja odobrava se ako podnosilac zahteva dokaže da ispunjava sledeće uslove:

1) vodi računovodstveni sistem u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima koja se primenjuju u Republici Srbiji na taj način da omogućava naknadne carinske kontrole i vodi arhivu o podacima kojom se omogućava revizorski trag od trenutka unosa podataka u evidenciju;

2) omogućuje carinskom organu fizički pristup svojim računovodstvenim sistemima i, po potrebi, svojim poslovnim evidencijama i evidencijama o prevozu robe;

3) ima logistički sistem koji identifikuje robu kao domaću ili stranu, i po potrebi, navodi gde se ona nalazi;

4) ima administrativnu organizaciju koja odgovara vrsti i obimu poslovanja i koja je pogodna za upravljanje prometom robe i ima unutrašnju kontrolu koja omogućava sprečavanje, otkrivanje i ispravljanje grešaka, kao i sprečavanje i otkrivanje nezakonitih ili nepropisnih transakcija;

5) po potrebi, ima uspostavljene zadovoljavajuće procedure za rukovanje dozvolama i odobrenjima izdatim u skladu sa merama trgovinske politike ili koje se odnose na promet poljoprivrednim proizvodima;

6) ima uspostavljene zadovoljavajuće postupke za arhiviranje svojih evidencija i informacija i za zaštitu od gubitka informacija;

7) obezbeđuje uslove da odgovarajući zaposleni dobiju nalog da obaveste carinski organ kad god otkriju poteškoće pri ispunjavanju postavljenih uslova i utvrđuje procedure za obaveštavanje carinskog organa o takvim poteškoćama;

8) ima uspostavljene odgovarajuće bezbednosne mere za zaštitu svog računarskog sistema od neovlašćenog upada i za obezbeđenje svoje dokumentacije;

9) nad njim se ne vodi stečajni postupak;

10) tokom poslednje tri godine pre podnošenja zahteva je ispunio svoje finansijske obaveze u pogledu plaćanja carinskih dažbina i svih ostalih dažbina, poreza ili naknada koje se naplaćuju na uvoz ili izvoz robe ili u vezi sa uvozom i izvozom robe;

11) dokaže, na osnovu evidencije i podataka dostupnih za tri godine koje prethode podnošenju zahteva, da je dovoljno finansijski solventan da ispuni svoje obaveze imajući u vidu vrstu i obim poslovne delatnosti, kao i da nema negativnu neto imovinu, osim ako raspolaže dovoljnim sredstvima da je može pokriti;

12) može da dokaže da ima dovoljno finansijskih sredstava za ispunjavanje svojih obaveza za deo referentnog iznosa koji nije pokriven obezbeđenjem.

Ako podnosilac zahteva postoji manje od tri godine, uslovi iz stava 1. tačka 4), stava 2. tačka 5) i stava 3. tačka 10) proveriće se na osnovu raspoloživih evidencija i informacija.

Obezbeđenje u obliku deponovanja gotovine

Član 155

Pojedinačno obezbeđenje u obliku gotovinskog iznosa polaže se u polaznoj carinarnici. Obezbeđenje se vraća kada je postupak okončan.

Pojedinačno obezbeđenje u obliku kupona

Član 156

Za potrebe nacionalnog postupka tranzita, garant može položiti pojedinačno obezbeđenje u obliku garancije izdavanjem kupona licima koja nameravaju da budu nosioci postupka.

Dokaz o garanciji iz stava 1. ovog člana sastavlja se na obrascu koji je dat u Prilogu 19 ove uredbe, a kuponi na obrascu koji je dat u Prilogu 21 ove uredbe.

Svaki kupon pokriva iznos od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, za koji je odgovoran garant.

Period važenja kupona je jednu godinu od datuma izdavanja.

Garant dostavlja carinskom organu obezbeđenja sve obavezne podatke o kuponima pojedinačnog obezbeđenja koje je izdao.

Za svaki kupon, garant dostavlja licu koje namerava da bude nosilac postupka sledeće informacije:

1) referentni broj obezbeđenja,

2) pristupnu šifru povezanu sa referentnim brojem obezbeđenja.

Lice koje namerava da bude nosilac postupka ne sme menjati pristupnu šifru.

Lice koje namerava da bude nosilac postupka podnosi polaznoj carinarnici onoliko kupona od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti koliko je potrebno da se pokrije ukupan iznos iz člana 136. ove uredbe.

Ukidanje i opoziv garancije u slučaju pojedinačnog obezbeđenja u obliku kupona

Član 157

Carinski organ obezbeđenja unosi u elektronski sistem iz člana 302. stav 1. ove uredbe informacije o svakom ukidanju ili opozivu garancije u slučaju pojedinačnog obezbeđenja u obliku kupona i datum kada počinje da se primenjuje.

Zajedničko obezbeđenje, uverenje o zajedničkom obezbeđenju i uverenje o oslobođenju od polaganja obezbeđenja

Član 158

Za potrebe nacionalnog postupka tranzita, zajedničko obezbeđenje se može položiti samo u obliku garancije.

Dokaz o toj garanciji čuva carinski organ obezbeđenja u periodu važenja obezbeđenja.

Nosilac postupka ne sme menjati pristupnu šifru povezanu sa referentnim brojem obezbeđenja.

Na osnovu odobrenja, carinski organ obezbeđenja izdaje nosiocu postupka jedno ili više uverenja o zajedničkom obezbeđenju, na obrascu iz Priloga 36 ili jedno ili više uverenja o oslobođenju od polaganja obezbeđenja, na obrascu iz Priloga 37, primenjujući pravila navedena u Prilogu 38, kako bi se nosiocu postupka omogućilo da pruži dokaz o zajedničkom obezbeđenju ili oslobođenju od polaganja obezbeđenja.

Rok važenja uverenja ne može biti duži od dve godine. Carinski organ obezbeđenja može da produži taj rok za period koji ne može biti duži od dve godine.

Oslobođenje garanta od njegovih obaveza u okviru nacionalnog postupka tranzita

Član 159

Ako nacionalni postupak tranzita nije okončan, polazna carinarnica, u roku od devet meseci od propisanog roka za dopremanje robe u odredišnu carinarnicu, obaveštava garanta da postupak nije okončan.

Ako nacionalni postupak tranzita nije okončan, carinski organ utvrđen u skladu sa članom 75. Carinskog zakona, u roku od tri godine od datuma prihvatanja tranzitne deklaracije obaveštava garanta da je dužan ili da može biti dužan da plati dug za koji je odgovoran u vezi sa tim nacionalnim postupkom tranzita.

Carinski organ oslobađa garanta od njegovih obaveza ako mu pre isteka roka nije izdato neko od obaveštenja iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ako je neko od obaveštenja iz st. 1. i 2. ovog člana izdato, garant se obaveštava o naplati duga ili o okončanju postupka.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se upotrebom obrasca iz Priloga 22 ove uredbe.

Obaveštenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se upotrebom obrasca iz Priloga 23 ove uredbe.

U skladu sa članom 5. stav 3. tačka 1) Carinskog zakona, obaveštenja iz st. 1. i 2. ovog člana mogu se slati drugim načinima osim tehnikama elektronske obrade podataka.

Odeljak 2

POSTUPCI NA OSNOVU KONVENCIJE O ZAJEDNIČKOM TRANZITNOM POSTUPKU, KONVENCIJE TIR I KONVENCIJE ATA

Obračun za potrebe zajedničkog tranzita

Član 160

Radi obračuna iznosa obezbeđenja iz člana 136. i člana 150. stav 2. ove uredbe, domaća roba koja se prevozi u skladu sa Konvencijom o zajedničkom tranzitnom postupku tretira se kao strana roba.

Odgovornost udruženja garanta za operacije TIR, zahtev za plaćanje od udruženja garanta za robu pokrivenu ATA karnetom i obaveštavanje udruženja garanta o nerazduživanju CPD karneta

Član 161

Radi primene člana 8. stav 4. Konvencije TIR, uključujući i sve njene naknadne izmene, ako se operacija TIR sprovodi u carinskom području Republike Srbije, udruženje garant poslovno nastanjeno u carinskom području Republike Srbije može postati odgovorno za plaćanje garantovanog iznosa za određenu robu iz operacije TIR, do maksimalnog iznosa od 100.000 evra ili protivvrednosti u dinarima, po karnetu TIR.

U slučaju neispunjenja jedne od obaveza na osnovu ATA karneta ili CPD karneta, carinski organ uređuje isprave za privremeni uvoz (zahtev za plaćanje od udruženja garanta, odnosno obaveštenje o nerazduživanju) u skladu sa čl. 9, 10. i 11. Priloga A Istanbulske konvencije ili, po potrebi, u skladu sa čl. 7, 8. i 9. Konvencije ATA.

Zahtev za plaćanje od udruženja garanta iz stava 2. ovog člana, sadrži podatke iz Priloga 24 ove uredbe.

Obaveštenje o nerazduživanju CPD karneta iz stava 2. ovog člana sadrži podatke iz Priloga 25 ove uredbe.

U skladu sa članom 5. stav 3. tačka 1) Carinskog zakona, zahtev za plaćanje od udruženja garanta i obaveštenje o nerazduživanju CPD karneta mogu se slati odgovarajućem udruženju garanta drugim načinima, osim tehnikama elektronske obrade podataka.

Glava III

NAPLATA, PLAĆANJE, POVRAĆAJ I OTPUST IZNOSA UVOZNIH ILI IZVOZNIH DAŽBINA

 

Odeljak 1

ODREĐIVANJE IZNOSA UVOZNIH ILI IZVOZNIH DAŽBINA, OBAVEŠTAVANJE O CARINSKOM DUGU I KNJIŽENJE

Načini obaveštavanja o carinskom dugu

Član 162

Obaveštavanje o carinskom dugu u skladu sa članom 89. Carinskog zakona može se izvršiti drugim načinima osim tehnikama elektronske obrade podataka.

Izuzeće od obaveštavanja o carinskom dugu

Član 163

Carinski organ može odustati od obaveštavanja o carinskom dugu nastalom zbog neispunjavanja obaveza iz čl. 67. ili 70. Carinskog zakona, ako je iznos uvoznih ili izvoznih dažbina manji od 10 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Ako je prvobitno obaveštenje o carinskom dugu dato na iznos uvoznih ili izvoznih dažbina koji je manji od iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina koje treba platiti, carinski organ može odustati od obaveštavanja o carinskom dugu ako je razlika između navedenih iznosa manja od 10 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Ograničenje od 10 evra u dinarskoj protivvrednosti iz st. 1. i 2. ovog člana primenjuje se na svaku pojedinačnu naplatu.

Uzajamna pomoć između carinskih organa

Član 164

Ako nastane carinski dug, carinski organ nadležan za naplatu iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu obaveštava druge uključene carinske organe o:

1) činjenici da je nastao carinski dug,

2) preduzetoj meri protiv dužnika da bi se naplatili dati iznosi.

Odeljak 2

PLAĆANJE IZNOSA UVOZNIH ILI IZVOZNIH DAŽBINA

Prekidanje roka za plaćanje u slučaju zahteva za otpust

Član 165

Carinski organ prekida rok za plaćanje iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu dok ne donese odluku o zahtevu za otpust, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) ako je podnet zahtev za otpust u skladu sa čl. 104, 105. ili 106. Carinskog zakona, a verovatno je da će uslovi utvrđeni u odgovarajućem članu biti ispunjeni;

2) ako je podnet zahtev za otpust u skladu sa članom 103. Carinskog zakona, a verovatno je da će uslovi utvrđeni u članu 103. i članu 31. stav 2. Carinskog zakona biti ispunjeni.

Ako roba koja je predmet zahteva za otpust nije više pod carinskim nadzorom u trenutku podnošenja zahteva, polaže se obezbeđenje.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, carinski organ ne zahteva obezbeđenje ako se utvrdi da bi polaganje obezbeđenja moglo izazvati dužniku ozbiljne ekonomske ili socijalne teškoće.

Prekidanje roka za plaćanje u slučaju robe koju treba oduzeti, uništiti ili ustupiti u korist države

Član 166

Carinski organ prekida rok za plaćanje iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu ako je roba još uvek pod carinskim nadzorom i treba je oduzeti, uništiti ili ustupiti u korist države, a carinski organ smatra da će uslovi za oduzimanje, uništenje ili ustupanje u korist države biti ispunjeni do donošenja konačne odluke o njenom oduzimanju, uništenju ili ustupanju.

Prekidanje roka za plaćanje u slučaju neispunjavanja obaveza

Član 167

Licu iz člana 67. stav 3. tačka 1) Carinskog zakona, carinski organ prekida rok za plaćanje iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu kada je carinski dug nastao zbog neispunjavanja obaveza iz člana 67. Carinskog zakona, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) identifikovan je najmanje još jedan dužnik u skladu sa članom 67. stav 3. tač. 2) i 3) Carinskog zakona;

2) dužnik iz tačke 1) ovog stava je obavešten o iznosu uvoznih ili izvoznih dažbina u skladu sa članom 89. Carinskog zakona;

3) lice iz člana 67. stav 3. tačka 1) Carinskog zakona ne smatra se dužnikom u skladu sa članom 67. stav 3. tač. 2) ili 3) Carinskog zakona i tom licu se ne može pripisati nikakva prevara ili gruba nepažnja.

Uslov za prekidanje roka je da lice, u čiju korist se odobrava prekidanje, položi obezbeđenje na iznos uvoznih ili izvoznih dažbina, osim ako:

1) obezbeđenje koje pokriva ceo iznos uvoznih ili izvoznih dažbina već postoji i garant nije oslobođen svojih obaveza;

2) utvrđeno je, na osnovu dokumentovane procene, da bi zahtev za obezbeđenjem verovatno izazvao dužniku ozbiljne ekonomske ili socijalne teškoće.

Trajanje prekida ograničava se na godinu dana. Carinski organ može ovaj period produžiti iz opravdanih razloga.

Odeljak 3

POVRAĆAJ I OTPUST CARINSKOG DUGA

Pododeljak 1

OPŠTE ODREDBE I POSTUPAK

Zahtev za povraćaj ili otpust

Član 168

Zahtev za povraćaj ili otpust carinskog duga podnosi lice koje je platilo ili je odgovorno za plaćanje iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina, odnosno lice na koje su preneta njegova prava i obaveze.

Podnošenje zahteva za povraćaj ili otpust

Član 169

Izuzetno od člana 17. stav 3. Carinskog zakona, zahtev za povraćaj ili otpust uvoznih ili izvoznih dažbina iz člana 102. Carinskog zakona podnosi se nadležnom carinskom organu koji je izdao obaveštenje o carinskom dugu.

Zahtev iz stava 1. ovog člana može se podneti drugim načinima osim tehnikama elektronske obrade podataka.

Dopremanje robe kao uslov za povraćaj ili otpust

Član 170

Povraćaj ili otpust carinskog duga uslovljen je dopremanjem robe. Ako roba ne može da se dopremi carinskom organu, carinski organ nadležan da donese odluku odobrava povraćaj ili otpust samo ako ima dokaz da roba, koja ne može mu se dopremi, je roba za koju je zatražen povraćaj ili otpust.

Ograničenje premeštanja robe

Član 171

Do donošenja odluke o zahtevu za povraćaj ili otpust, ne dovodeći u pitanje član 173. stav 4. ove uredbe, roba za koju je zatražen povraćaj ili otpust ne premešta se na mesto različito od onog koje je navedeno u zahtevu, osim ako podnosilac zahteva unapred ne obavesti carinski organ iz člana 169. stav 1. ove uredbe, koji obaveštava carinski organ nadležan da donese odluku.

Uzajamna pomoć između carinskih organa

Član 172

Ako se radi ispunjenja uslova za povraćaj ili otpust moraju pribaviti dodatne informacije i pregledati roba, carinski organ nadležan da donese odluku preduzeće sve neophodne mere i odrediti prirodu informacija koje treba pribaviti ili provera koje treba sprovesti.

Ako je potrebno, carinski organ koji donosi odluku može zahtevati pomoć nadzorne carinarnice.

Nadzorna carinarnica iz stava 2. ovog člana će bez odlaganja postupiti u skladu sa zahtevom iz stava 1. ovog člana.

Obavljanje carinskih formalnosti

Član 173

Ako je povraćaj ili otpust uslovljen obavljanjem carinskih formalnosti, lice na koje se odnosi odluka o povraćaju ili otpustu obaveštava nadzornu carinarnicu da je ispunilo te formalnosti. Ako je u odluci navedeno da roba može da se izveze ili stavi u poseban postupak, a dužnik iskoristi tu priliku, nadzorna carinarnica postaje carinarnica u kojoj je roba stavljena u taj postupak.

Nadzorna carinarnica obaveštava carinski organ nadležan da donese odluku o obavljanju carinskih formalnosti koje su uslov za povraćaj ili otpust upotrebom obrasca koji je dat u Prilogu 26 ove uredbe.

Ako je carinski organ nadležan da donese odluku odlučio da je povraćaj ili otpust opravdan, iznos dažbina vraća se ili otpušta samo nakon što taj carinski organ primi informacije iz stava 2. ovog člana.

Carinski organ nadležan da donese odluku može odobriti obavljanje carinskih formalnosti koje su uslov za povraćaj ili otpust, pre nego što donese odluku. Odobrenje ne utiče na odluku, a odredbe st. 1-3. ovog člana primenjuju se mutatis mutandis.

Radi primene ovog člana, nadzorna carinarnica je carinarnica koja se stara, po potrebi, da su ispunjene formalnosti ili zahtevi koji su uslov za povraćaj ili otpust iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina.

Formalnosti u vezi sa odlukom o povraćaju ili otpustu

Član 174

Pri donošenju odluke o povraćaju ili otpustu uvoznih ili izvoznih dažbina koji je uslovljen prethodnim obavljanjem određenih carinskih formalnosti, carinski organ određuje rok za njihovo obavljanje, koji nije duži od 60 dana od datuma obaveštenja o odluci.

Nepoštovanjem roka iz stava 1. ovog člana gubi se pravo na povraćaj ili otpust, osim ako dato lice dokaže da je bilo sprečeno da ispuni rok usled nepredvidivih okolnosti ili više sile.

Delovi ili komponente pojedinačne robe

Član 175

Ako je povraćaj ili otpust uslovljen uništenjem, ustupanjem u korist države ili stavljanjem u poseban postupak, odnosno postupak izvoza robe, ali su odgovarajuće formalnosti obavljene samo za jedan ili više delova, odnosno komponenti te robe, iznos carinskog duga koji treba vratiti ili otpustiti predstavlja razliku između iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina na robu i iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina koji bi se primenjivao na ostatak robe da je stavljena u neizmenjenom stanju u carinski postupak koji uključuje nastanak carinskog duga, na dan kada je u taj postupak stavljena roba.

Otpaci i ostaci

Član 176

Ako uništenjem robe koje odobri carinski organ nadležan da donese odluku nastanu otpaci i ostaci, ti otpaci ili ostaci se, po donošenju odluke o odobrenju povraćaja ili otpusta, smatraju stranom robom.

Izvoz ili uništenje bez carinskog nadzora

Član 177

U slučajevima iz člana 102. stav 2, čl. 104. ili 106. Carinskog zakona, ako su izvoz ili uništenje obavljeni bez carinskog nadzora, povraćaj ili otpust na osnovu člana 106. Carinskog zakona uslovljen je sledećim:

1) podnosilac zahteva koji podnosi carinskom organu nadležnom da donese odluku dokaz potreban da bi se utvrdilo da li roba za koju se traži povraćaj ili otpust, ispunjava jedan od sledećih uslova:

(1) roba je izvezena iz carinskog područja Republike Srbije;

(2) roba je uništena pod nadzorom nadležnih organa ili lica koja su ti organi ovlastili da potvrde uništenje;

2) podnosilac zahteva vraća carinskom organu nadležnom da donese odluku svaki dokument kojim se potvrđuje ili koji sadrži informacije kojima se potvrđuje carinski status kao domaće robe za datu robu na osnovu koga je ta roba mogla da napusti carinsko područje Republike Srbije, ili podnosi dokaz koji navedeni organ smatra neophodnim da bi se uverio da se dati dokument ne može naknadno koristiti u vezi sa robom unetom u carinsko područje Republike Srbije.

Dokaz kojim se utvrđuje da je roba za koju se traži povraćaj ili otpust izvezena iz carinskog područja Republike Srbije sadrži:

1) potvrdu izlaska iz člana 407. ove uredbe;

2) originalni primerak ili overenu kopiju deklaracije za postupak koji uključuje nastanak carinskog duga;

3) po potrebi, komercijalne dokumente ili carinske isprave koji sadrže kompletan opis robe koja je dopremljena sa deklaracijom za navedeni postupak ili sa deklaracijom za izvoz iz carinskog područja Republike Srbije, odnosno sa deklaracijom koja se odnosi na robu u zemlji odredišta.

Dokaz kojim se utvrđuje da je roba za koju se traži povraćaj ili otpust uništena pod nadzorom nadležnih organa ili lica koja su ti organi ovlastili da zvanično potvrde uništenje, sadrži jedan od sledećih dokumenata:

1) izveštaj ili deklaraciju o uništenju koje su sastavili organi pod čijim je nadzorom roba uništena ili njihova overena kopija;

2) uverenje koje je sastavilo lice ovlašćeno da potvrdi uništenje, propraćeno dokazom o njegovom ovlašćenju.

Dokumenti iz stava 3. ovog člana sadrže kompletan opis uništene robe kako bi se utvrdilo, poređenjem sa podacima iz deklaracije za carinski postupak koji uključuje nastanak carinskog duga i pratećim dokumentima, da je uništena roba ona koja je stavljena u navedeni postupak.

Ako dokazi iz st. 2. i 3. ovog člana nisu dovoljni carinskom organu da donese odluku o slučaju koji mu je podnet ili ako određeni dokaz nije dostupan, takav dokaz se može dopuniti ili zameniti drugim dokumentima koji navedeni organ smatra neophodnim.

Načini obaveštavanja o odluci o povraćaju ili otpustu

Član 178

Obaveštenje o odluci o povraćaju ili otpustu uvoznih ili izvoznih dažbina može se dostaviti licu na koje se odnosi drugim načinima, osim tehnikama elektronske obrade podataka.

Glava IV

GAŠENJE CARINSKOG DUGA

Propusti koji nemaju značajan uticaj na pravilno sprovođenje carinskog postupka

Član 179

Propusti koji nemaju značajan uticaj na pravilno sprovođenje carinskog postupka su:

1) prekoračenje roka za period koji nije duži od produžetka roka koji bi bio odobren da je za njega bio podnet zahtev;

2) ako je carinski dug nastao za robu koja je stavljena u poseban postupak ili u privremeni smeštaj u skladu sa članom 67. stav 1. tač. 1) ili 3) Carinskog zakona, a ta roba je naknadno stavljena u slobodan promet;

3) ako je carinski nadzor naknadno ponovo uspostavljen nad robom koja nije zvanično bila deo tranzitnog postupka, ali se prethodno nalazila u privremenom smeštaju ili je bila stavljena u poseban postupak zajedno sa robom koja je zvanično stavljena u taj tranzitni postupak;

4) u slučaju robe stavljene u poseban postupak, osim tranzita i slobodnih zona ili u slučaju robe koja se nalazi u privremenom smeštaju, ako je u deklaraciju kojom se okončava postupak ili završava privremeni smeštaj uneta pogrešna informacija, pod uslovom da greška nema nikakvog uticaja na okončanje postupka ili završetak privremenog smeštaja;

5) ako je carinski dug nastao u skladu sa članom 67. stav 1. tač. 1) ili 2) Carinskog zakona, pod uslovom da lice u pitanju obavesti nadležne carinske organe o neispunjenju obaveza pre obaveštenja o carinskom dugu ili pre nego što carinski organ obavesti to lice da namerava da izvrši kontrolu.

Deo četvrti

UNOŠENJE ROBE U CARINSKO PODRUČJE

 

Glava I

ULAZNA SAŽETA DEKLARACIJA

Upotreba elektronskog sistema u vezi sa ulaznom sažetom deklaracijom

Član 180

Elektronski sistem uspostavljen u skladu sa članom 241. Carinskog zakona upotrebljava se za podnošenje, obradu, čuvanje i razmenu informacija u vezi sa ulaznim sažetim deklaracijama, kao i za naknadnu razmenu informacija predviđenu u ovoj glavi.

Registracija ulazne sažete deklaracije

Član 181

Carinski organ registruje ulaznu sažetu deklaraciju po njenom prijemu, o registraciji odmah obaveštava lice koje je podnelo deklaraciju i dodeljuje mu MRN ulazne sažete deklaracije i datum registracije.

Ako se podaci za ulaznu sažetu deklaraciju dostavljaju u više skupova podataka, carinski organ registruje svako podnošenje podataka za ulaznu sažetu deklaraciju po njihovom prijemu i o registraciji odmah obaveštava lice koje je podatke dostavilo i dostavlja mu MRN za podnete podatke, kao i datum registracije podataka.

Carinski organ o registraciji odmah obaveštava prevoznika, ako je prevoznik zahtevao da bude obavešten i da ima pristup elektronskom sistemu iz člana 180. ove uredbe, u nekom od sledećih slučajeva:

1) ako ulaznu sažetu deklaraciju podnosi lice iz člana 112. stav 5. tač. 1) i 2) Carinskog zakona;

2) ako se podaci za ulaznu sažetu deklaraciju dostavljaju u skladu sa članom 112. stav 7. Carinskog zakona.

Oslobođenje od obaveze podnošenja ulazne sažete deklaracije

Član 182

Ulazna sažeta deklaracija ne podnosi se za sledeću robu:

1) električna energija;

2) roba koja se unosi cevovodom;

3) predmeti iz člana 2. stav 1. tačka (22) podtačka 2) ove uredbe;

4) roba za koju je moguće podneti usmenu deklaraciju u skladu sa članom 210. i članom 211. stav 1. ove uredbe, pod uslovom da se ne prevozi na osnovu ugovora o prevozu;

5) roba iz člana 213. tač. 2)-4) ili člana 214. stav 1. ove uredbe za koju se smatra da je deklarisana u skladu sa članom 216. ove uredbe, ako se ne prevozi na osnovu ugovora o prevozu;

6) roba u ličnom prtljagu putnika;

7) roba koja se kreće na osnovu obrasca 302 predviđenog Sporazumom između država članica Severnoatlantskog ugovora o pravnom položaju njihovih snaga, potpisanim u Londonu 19. juna 1951. godine, i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir u pogledu statusa njihovih snaga;

8) oružje i vojna oprema, koje u carinsko područje Republike Srbije, vojnim prevozom ili prevozom koji se obavlja samo za potrebe vojnih organa, unose organi nadležni za odbranu Republike Srbije;

9) roba koja se unosi u carinsko područje Republike Srbije neposredno sa vanobalskih platformi kojima upravlja lice poslovno nastanjeno u carinskom području Republike Srbije, i to:

(1) roba koja je ugrađena u navedene vanobalske platforme za potrebe njihove izgradnje, popravke, održavanja ili adaptacije;

(2) roba upotrebljena za osposobljavanje ili opremanje navedenih platformi;

(3) potrepštine koje se upotrebljavaju ili troše na navedenim platformama;

(4) bezopasan otpad sa navedenih platformi;

10) roba koja je oslobođena plaćanja dažbina na osnovu Bečke konvencije o diplomatskim odnosima od 18. aprila 1961. godine, Bečke konvencije o konzularnim odnosima od 24. aprila 1963. godine, drugih konzularnih konvencija ili na osnovu Njujorške konvencije o specijalnim misijama od 16. decembra 1969. godine;

11) roba na plovilima ili vazduhoplovima, i to:

(1) roba koja je isporučena za ugradnju u ta plovila i vazduhoplove kao delovi ili pribor;

(2) roba za rad motora, mašina i ostale opreme na tim plovilima ili vazduhoplovima;

(3) hrana i druga roba koja će se trošiti ili prodavati na plovilu ili u vazduhoplovu;

12) plovila i roba koja se njima prevozi koja ulaze u teritorijalne vode Republike Srbije isključivo radi ukrcavanja potrepština bez povezivanja sa bilo kojim lučkim objektom;

13) roba obuhvaćena ATA ili CPD karnetima, ako se ne prevozi na osnovu ugovora o prevozu.

Rokovi za podnošenje ulazne sažete deklaracije u vazdušnom saobraćaju

Član 183

Ako se roba u carinsko područje Republike Srbije unosi u vazdušnom saobraćaju, ulazna sažeta deklaracija se podnosi u najkraćem mogućem roku.

Minimalan skup podataka ulazne sažete deklaracije podnosi se najkasnije pre utovara robe na vazduhoplov kojim se doprema u carinsko područje Republike Srbije.

Ako je u roku iz stava 2. ovog člana podnet samo minimalan skup podataka ulazne sažete deklaracije, ostali podaci se dostavljaju u sledećim rokovima:

1) za letove koji traju manje od četiri sata - najkasnije u trenutku stvarnog polaska vazduhoplova;

2) za ostale letove - najkasnije četiri sata pre dolaska vazduhoplova na prvi aerodrom u carinskom području Republike Srbije.

Rokovi za podnošenje ulazne sažete deklaracije u železničkom saobraćaju

Član 184

Ako se roba u carinsko područje Republike Srbije unosi u železničkom saobraćaju, ulazna sažeta deklaracija se podnosi u sledećim rokovima:

1) ako putovanje vozom od poslednje stanice voza koja se nalazi u drugoj zemlji do carinarnice prvog ulaska traje manje od dva sata - najkasnije jedan sat pre dolaska robe u mesto za koje je nadležna ta carinarnica;

2) u svim ostalim slučajevima - najkasnije dva sata pre dolaska robe u mesto za koje je nadležna carinarnica prvog ulaska.

Rokovi za podnošenje ulazne sažete deklaracije u drumskom saobraćaju

Član 185

Ako se roba u carinsko područje Republike Srbije unosi u drumskom saobraćaju, ulazna sažeta deklaracija se podnosi najkasnije jedan sat pre dolaska robe u mesto za koje je nadležna carinarnica prvog ulaska.

Rokovi za podnošenje ulazne sažete deklaracije u slučaju transporta unutrašnjim plovnim putevima

Član 186

Ako se roba u carinsko područje Republike Srbije unosi unutrašnjim plovnim putevima, ulazna sažeta deklaracija se podnosi najkasnije dva sata pre dolaska robe u mesto za koje je nadležna carinarnica prvog ulaska.

Rokovi za podnošenje ulazne sažete deklaracije u slučaju kombinovanog prevoza

Član 187

Ako se roba u carinsko područje Republike Srbije unosi prevoznim sredstvom koje se i samo transportuje aktivnim prevoznim sredstvom, rok za podnošenje ulazne sažete deklaracije je rok koji važi za aktivno prevozno sredstvo.

Rokovi za podnošenje ulazne sažete deklaracije u slučaju više sile

Član 188

Rokovi iz čl. 183-186. ove uredbe ne primenjuju se u slučaju više sile.

Podaci iz ulazne sažete deklaracije koje dostavljaju druga lica u posebnim slučajevima u pogledu prevoza unutrašnjim plovnim putevima

Član 189

Ako su, u slučaju prevoza unutrašnjim plovnim putevima, jedno ili više lica koji nisu prevoznici, za istu robu zaključili jedan ili više dodatnih ugovora o prevozu obuhvaćenih jednim tovarnim listom ili više njih, a lice koje izdaje tovarni list nije stavilo na raspolaganje podatke neophodne za ulaznu sažetu deklaraciju svom ugovornom partneru koji mu izdaje tovarni list ili svom ugovornom partneru sa kojim je zaključilo ugovor o zajedničkom utovaru robe, lice koje nije stavilo podatke na raspolaganje, te podatke dostavlja carinarnici prvog ulaska u skladu sa članom 112. stav 7. Carinskog zakona.

Ako primalac naveden na tovarnom listu, koji nema dodatne tovarne listove, ne stavi na raspolaganje licu, koje izdaje taj tovarni list, podatke neophodne za ulaznu sažetu deklaraciju, te podatke dostavlja carinarnici prvog ulaska.

Svako lice koje dostavlja podatke iz člana 112. stav 6. Carinskog zakona odgovorno je za podatke koje je dostavilo u skladu sa članom 12. stav 3. tač. 1) i 2) Carinskog zakona.

Podaci iz ulazne sažete deklaracije koje dostavljaju druga lica u posebnim slučajevima u pogledu vazdušnog saobraćaja

Član 190

Ako su, u slučaju vazdušnog prevoza, jedno ili više lica koji nisu prevoznici, za istu robu zaključili jedan ili više dodatnih ugovora o prevozu obuhvaćenih jednim ili više avionskih tovarnih listova, a lice koje izdaje avionski tovarni list nije stavilo na raspolaganje podatke neophodne za ulaznu sažetu deklaraciju svom ugovornom partneru koji mu izdaje avionski tovarni list ili svom ugovornom partneru sa kojim je zaključilo ugovor o zajedničkom utovaru robe, lice, koje nije stavilo podatke na raspolaganje, te podatke dostavlja carinarnici prvog ulaska, u skladu sa članom 112. stav 7. Carinskog zakona.

Ako se, u slučaju vazdušnog prevoza, roba kreće na osnovu pravila iz akata Svetskog poštanskog saveza, a poštanski operator ne stavi prevozniku na raspolaganje podatke neophodne za ulaznu sažetu deklaraciju, poštanski operator te podatke dostavlja carinarnici prvog ulaska u skladu sa članom 112. stav 7. Carinskog zakona.

Svako lice koje dostavlja podatke iz člana 112. stav 6. Carinskog zakona odgovorno je za podatke koje je dostavilo u skladu sa članom 12. stav 3. tač. 1) i 2) Carinskog zakona.

Podnošenje ulazne sažete deklaracije

Član 191

Podaci za ulaznu sažetu deklaraciju mogu se dostaviti u više skupova podataka.

U svrhu podnošenja ulazne sažete deklaracije dostavljanjem više skupova podataka, carinarnica prvog ulaska jeste carinarnica prema saznanjima datog lica u trenutku dostavljanja podataka, naročito na osnovu mesta u koje se roba šalje.

Obaveze obaveštavanja u vezi sa dostavljanjem podataka za ulaznu sažetu deklaraciju od strane lica koja nisu prevoznici

Član 192

U slučajevima iz člana 189. st. 1. i 2. ove uredbe, prevoznik i svako lice koje izdaje tovarni list će, u delimičnom skupu podataka za ulaznu sažetu deklaraciju, navesti identitet svakog lica koje je sa njima zaključilo ugovor o prevozu, izdalo tovarni list u pogledu iste robe i koje im nije stavilo na raspolaganje podatke obavezne za ulaznu sažetu deklaraciju.

Ako primalac naveden u tovarnom listu, koji ne sadrži dodatne tovarne listove, potrebne podatke ne stavi na raspolaganje licu koje izdaje tovarni list, to lice navodi identitet primaoca.

U slučajevima iz člana 189. st. 1. i 2. ove uredbe, lice koje izdaje tovarni list o izdavanju tovarnog lista obaveštava lice koje je zaključilo ugovor o prevozu sa njim i koje mu izdaje tovarni list.

U slučaju ugovora o zajedničkom utovaru robe, lice koje izdaje tovarni list o izdavanju tovarnog lista obaveštava lice sa kojim je zaključilo taj ugovor.

U slučajevima iz člana 190. stav 1. ove uredbe, prevoznik i svako lice koje izdaje vazduhoplovni tovarni list će, u delimičnom skupu podataka za ulaznu sažetu deklaraciju, navesti identitet svakog lica koje je sa njima zaključilo ugovor o prevozu, izdalo vazduhoplovni tovarni list u pogledu iste robe i koje im nije stavilo na raspolaganje podatke obavezne za ulaznu sažetu deklaraciju.

U slučajevima iz člana 190. stav 1. ove uredbe, lice koje izdaje vazduhoplovni tovarni list o izdavanju tog vazduhoplovnog tovarnog lista obaveštava lice koje je zaključilo ugovor o prevozu sa njim i izdaje mu vazduhoplovni tovarni list.

U slučaju ugovora o zajedničkom utovaru robe, lice koje izdaje vazduhoplovni tovarni list o izdavanju tog vazduhoplovnog tovarnog lista obaveštava lice sa kojim je zaključilo taj ugovor.

U slučajevima iz člana 190. stav 2. ove uredbe, prevoznik, u delimičnom skupu podataka za ulaznu sažetu deklaraciju, navodi identitet poštanskog operatora koji mu nije stavio na raspolaganje podatke obavezne za ulaznu sažetu deklaraciju.

Analiza rizika

Član 193

Analiza rizika se sprovodi pre dolaska robe u carinarnicu prvog ulaska ako je ulazna sažeta deklaracija podneta u rokovima navedenim u čl. 183-186. ove uredbe, osim ako se utvrdi rizik ili je potrebno sprovesti dodatnu analizu rizika.

U slučaju robe unete u carinsko područje Republike Srbije vazdušnim putem, analiza rizika se sprovodi po prijemu najmanje minimalnog skupa podataka za ulaznu sažetu deklaraciju iz člana 183. stav 2. ove uredbe.

Analiza rizika se okončava, po potrebi, nakon razmene informacija o riziku i rezultata analize rizika kako je navedeno u članu 33. stav 6. Carinskog zakona.

Ako su za okončanje analize rizika neophodne dodatne informacije o podacima za ulaznu sažetu deklaraciju, ta analiza se okončava tek nakon dostavljanja tih informacija.

Carinski organ informacije iz stava 4. ovog člana zahteva od lica koje je podnelo ulaznu sažetu deklaraciju ili, gde je primenjivo, od lica koje je dostavilo te podatke za ulaznu sažetu deklaraciju. Ako to lice nije prevoznik, carinski organ obaveštava prevoznika, ako je prevoznik zatražio da bude obavešten i ima pristup elektronskom sistemu iz člana 180. ove uredbe.

Ako je roba uneta u carinsko područje Republike Srbije vazdušnim putem, a carinski organ ima opravdane razloge da sumnja da pošiljka može predstavljati ozbiljnu pretnju vazduhoplovnoj bezbednosti, o tome obaveštavaju lice koje je podnelo ulaznu sažetu deklaraciju ili, po potrebi, lice koje je dostavilo podatke za ulaznu sažetu deklaraciju i, ako to lice nije prevoznik, obaveštavaju prevoznika, ako prevoznik ima pristup elektronskom sistemu iz člana 180. ove uredbe, da pošiljka mora proći proveru kao visokorizični teret i pošta, u skladu sa odgovarajućim propisima. Po dostavljenom obaveštenju, to lice obaveštava carinski organ da li je pošiljka već ranije prošla proveru ili je prošla proveru u skladu sa navedenim zahtevima i pruža sve relevantne informacije o toj proveri. Analiza rizika se okončava tek nakon dostavljanja tih informacija.

Ako je teret u kontejnerima unet u carinsko područje Republike Srbije vazdušnim putem, a analiza rizika pruži opravdane razloge carinskom organu da smatra da bi ulazak robe u carinsko područje Republike Srbije predstavljao takvu ozbiljnu pretnju po bezbednost i sigurnost da bi bila obavezna hitna mera, carinski organ obaveštava lice koje je podnelo ulaznu sažetu deklaraciju ili, po potrebi, lice koje je dostavilo podatke za ulaznu sažetu deklaraciju i, ako to lice nije prevoznik, obaveštava prevoznika, ako prevoznik ima pristup elektronskom sistemu iz člana 180. ove uredbe, da robu ne treba utovariti. To obaveštenje i te informacije dostavljaju se odmah nakon otkrivanja relevantnog rizika.

Ako je prepoznato da pošiljka predstavlja pretnju takve prirode da je hitna mera obavezna po dolasku, carinarnica prvog ulaska preduzima tu meru po dolasku robe.

Ako se prepozna rizik koji ne predstavlja tako ozbiljnu pretnju po bezbednost i sigurnost da bi bila obavezna hitna mera, carinarnica prvog ulaska prosleđuje rezultate analize rizika uključujući, po potrebi, informacije o najprimerenijem mestu u kome treba sprovesti kontrolu, kao i podatke iz ulazne sažete deklaracije svim carinarnicama koje su potencijalno obuhvaćene kretanjem robe.

Ako se roba koja je oslobođena obaveze podnošenja ulazne sažete deklaracije u skladu sa članom 182. stav 1. tač. 3)-11) i 13) ove uredbe unosi u carinsko područje Republike Srbije, analiza rizika se sprovodi po dopremanju robe na osnovu deklaracije za privremeni smeštaj ili deklaracije koje obuhvataju tu robu ako su dostupne.

Roba dopremljena carinarnici može se staviti u carinski postupak ili ponovni izvoz čim se sprovede analiza rizika, a rezultati analize rizika i, ako je to obavezno, preduzete mere, dozvoljavaju takvo puštanje.

Analiza rizika se sprovodi i ako se podaci za ulaznu sažetu deklaraciju izmene u skladu sa članom 114. Carinskog zakona. U tom slučaju, analiza rizika okončava se neposredno po prijemu podataka, osim ako se prepozna rizik ili je potrebno sprovesti dodatnu analizu rizika.

Analiza rizika u vazdušnom saobraćaju

Član 194

Ako vazduhoplov treba da sleti na više aerodroma u carinskom području Republike Srbije i ako se kreće između tih aerodroma bez sletanja na aerodrom van carinskog područja Republike Srbije, primenjuje se sledeće:

1) za svu robu koja se prevozi vazduhoplovom, podnosi se ulazna sažeta deklaracija na prvom aerodromu u Republici Srbiji. Carinski organ na aerodromu ulaska sprovodi analizu rizika u svrhe bezbednosti i sigurnosti za svu robu prevezenu vazduhoplovom. Dodatne analize rizika mogu se sprovesti za tu robu na aerodromu istovara;

2) u slučaju pošiljki koje se prepoznaju kao pretnja takve ozbiljne prirode da je obavezna hitna mera, carinarnica aerodroma prvog ulaska u Republiku Srbiju preduzima meru zabrane i, u svakom slučaju, prosleđuje rezultate analize rizika narednim aerodromima;

3) na narednim aerodromima u carinskom području Republike Srbije, primenjuje se član 128. Carinskog zakona za robu dopremljenu carini na tom aerodromu.

Ako se roba koja je oslobođena obaveze podnošenja ulazne sažete deklaracije u skladu sa članom 182. stav 1. tač. 3)-11) i tačka 13) ove uredbe unosi u carinsko područje Republike Srbije, analiza rizika se sprovodi po dopremanju robe na osnovu deklaracije za privremeni smeštaj ili deklaracije koje obuhvataju tu robu ako su dostupne.

Izmena ulazne sažete deklaracije

Član 195

Ako podatke za ulaznu sažetu deklaraciju podnose različita lica, svakom licu se može dozvoliti da izmeni samo one podatke koje je to lice dostavilo.

Carinski organ odmah obaveštava lice koje je zahtevalo izmenu podataka u ulaznoj sažetoj deklaraciji o odluci da registruju ili odbiju izmene.

Ako izmenu podataka u ulaznoj sažetoj deklaraciji zahteva lice koje nije prevoznik, carinski organ obaveštava i prevoznika, ako je prevoznik zatražio da bude obavešten i ima pristup elektronskom sistemu iz člana 180. ove uredbe.

Odložena primena odredbi o podnošenju ulazne sažete deklaracije

Član 196

Odredbe ove uredbe koje se odnose na podnošenje ulazne sažete deklaracije neće se primenjivati do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona.

Glava II

DOLAZAK ROBE

 

Odeljak 1

UNOŠENJE ROBE U CARINSKO PODRUČJE REPUBLIKE SRBIJE

Obaveštenje o dolasku broda ili vazduhoplova

Član 197

Carinski organ može, do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona, dozvoliti upotrebu drugih sredstava, osim tehnika elektronske obrade podataka, za podnošenje obaveštenja o dolasku broda ili vazduhoplova u skladu sa članom 117. Carinskog zakona.

Preusmeravanje

Član 198

Ako se brod ili vazduhoplov koji ulazi u carinsko područje Republike Srbije preusmeri ili se očekuje da pristigne prvo u carinarnicu koja nije navedena u ulaznoj sažetoj deklaraciji, operater tog prevoznog sredstva o preusmeravanju obaveštava carinarnicu koja je u ulaznoj sažetoj deklaraciji navedena kao carinarnica prvog ulaska tog preusmeravanja.

Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se ako je roba uneta u carinsko područje Republike Srbije u postupku tranzita u skladu sa članom 125. Carinskog zakona.

Carinarnica navedena u ulaznoj sažetoj deklaraciji kao carinarnica prvog ulaska, nakon što bude obaveštena u skladu sa stavom 1. ovog člana, o preusmerenju odmah obaveštava carinarnicu koja je, prema tim informacijama, carinarnica prvog ulaska, tako da relevantni podaci za ulaznu sažetu deklaraciju i rezultati analize rizika budu dostupni carinarnici prvog ulaska.

Odeljak 2

DOPREMANJE, ISTOVAR I PREGLED ROBE

Dopremanje robe carinarnici

Član 199

Carinski organ može prihvatiti upotrebu lučkog ili aerodromskog sistema, odnosno drugih informacionih metoda za dopremanje robe carinarnici.

Odložena primena odredbi o podnošenju obaveštenja o dopremanju robe carinarnici tehnikom elektronske obrade podataka

Član 200

Carinski organ može, do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona, dozvoliti upotrebu drugih sredstava, osim tehnika elektronske obrade podataka za dopremanje robe carinarnici, u skladu sa članom 123. Carinskog zakona.

Odeljak 3

PRIVREMENI SMEŠTAJ ROBE

Odobrenje mesta za dopremanje robe carinarnici i privremeni smeštaj

Član 201

Carinski organ može odobriti da se roba dopremi na mesto koje nije nadležna carinarnica, ako:

1) su ispunjeni su uslovi iz člana 131. st. 2, 3. i 4. Carinskog zakona i člana 202. ove uredbe;

2) je roba deklarisana za carinski postupak narednog dana po njenom dopremanju, osim ako carinski organ zahteva da se roba pregleda u skladu sa članom 124. stav 3. Carinskog zakona.

Ako je mesto već odobreno za svrhe upravljanja prostorom za privremeni smeštaj, odobrenje iz stava 1. ovog člana nije potrebno.

Drugo mesto koje nije prostor za privremeni smeštaj može se odobriti za privremeni smeštaj robe pod uslovima iz stava 1. ovog člana

Uslovi za odobrenje za upravljanje prostorima za privremeni smeštaj

Član 202

Odobrenje za upravljanje prostorima za privremeni smeštaj iz člana 131. Carinskog zakona daje se ako:

1) prostori za privremeni smeštaj se ne koriste za maloprodaju;

2) ako smeštena roba predstavlja opasnost ili postoji verovatnoća da može pokvariti drugu robu ili iz drugih razloga zahteva posebne prostore, prostori za privremeni smeštaj moraju biti opremljeni za smeštaj te robe;

3) prostorima za privremeni smeštaj upravlja isključivo nosilac odobrenja.

Evidencija

Član 203

Evidencija iz člana 131. st. 6, 7. i 8. Carinskog zakona sadrži sledeće informacije i podatke:

1) navođenje odgovarajuće deklaracije za privremeni smeštaj za smeštenu robu, kao i navođenje odgovarajućeg završetka privremenog smeštaja;

2) datum i podatke kojima se identifikuju carinska dokumenta koja se odnose na smeštenu robu i ostala dokumenta koja su u vezi sa privremenim smeštajem robe;

3) identifikacione brojeve, broj i vrstu pakovanja, količinu i uobičajeni trgovački i tehnički opis robe i, po potrebi, identifikacione oznake kontejnera neophodne za identifikaciju robe;

4) mesto gde se roba nalazi i podaci o eventualnom kretanju robe;

5) carinski status robe;

6) o oblicima rukovanja iz člana 130. stav 2. Carinskog zakona;

7) u vezi sa kretanjem robe u privremenom smeštaju, između prostora za privremeni smeštaj, kao i podatke o prispeću robe u odredišne prostore za privremeni smeštaj.

Ako evidencija nije deo glavne knjigovodstvene evidencije za carinske svrhe, evidencija mora upućivati na glavne knjigovodstvene evidencije za carinske svrhe.

Carinski organ može odustati od zahteva za nekim informacijama iz stava 1. ovog člana, ako to ne utiče na carinski nadzor i kontrolu robe, s tim što ne može odustati u slučaju kretanja robe između prostora za privremeni smeštaj.

Kretanje robe u privremenom smeštaju

Član 204

Ako se kretanje robe odvija između prostora za privremeni smeštaj u nadležnosti različitih carinskih organa, nosilac odobrenja za upravljanje prostorima za privremeni smeštaj iz kojih se roba premešta, obaveštava:

1) carinski organ nadležan za nadzor nad prostorom za privremeni smeštaj iz koga se roba premešta o nameravanom kretanju na način naveden u odobrenju i, nakon dolaska robe u odredišni prostor za privremeni smeštaj, o završetku kretanja na način naveden u odobrenju;

2) nosioca odobrenja za prostor u koji se roba premešta da je roba otpremljena.

Ako se kretanje robe odvija između prostora za privremeni smeštaj u nadležnosti različitih carinskih organa, nosilac odobrenja za prostore u koje se roba premešta:

1) obaveštava carinski organ nadležan za te prostore o dolasku robe, i

2) po dolasku robe u odredišni prostor za privremeni smeštaj, obaveštava nosioca odobrenja za prostor za privremeni smeštaj iz kojih je roba otpremljena.

Obaveštenja iz st. 1. i 2. ovog člana obuhvataju upućivanje na odgovarajuću deklaraciju za privremeni smeštaj i datum završetka privremenog smeštaja.

Ako se kretanje robe odvija u privremenom smeštaju, roba ostaje u nadležnosti nosioca odobrenja za upravljanje prostorima za privremeni smeštaj iz kojih se roba premešta sve dok se roba ne unese u evidenciju nosioca odobrenja za prostore za privremeni smeštaj u koje se roba premešta, osim ako nije drugačije navedeno u odobrenju.

Ostali slučajevi kretanja robe u privremenom smeštaju

Član 205

U skladu sa članom 131. stav 9. tačka 3) Carinskog zakona, carinski organ može odobriti kretanje robe u privremenom smeštaju između različitih prostora za privremeni smeštaj obuhvaćenih različitim odobrenjima za upravljanje prostorima za privremeni smeštaj pod uslovom da su nosioci tih odobrenja AEOC.

Odložena primena odredbi o kretanju robe u privremenom smeštaju

Član 206

Odredbe čl. 204. i 205. ove uredbe neće se primenjivati, do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona, a kretanje robe između prostora za privremeni smeštaj vršiće se primenom postupka tranzita.

Deklaracija za privremeni smeštaj

Član 207

Ako je deklaracija podneta pre očekivanog dopremanja robe carinarnici, u skladu sa članom 149. Carinskog zakona, carinski organ tu deklaraciju može smatrati deklaracijom za privremeni smeštaj.

Odložena primena odredbi o podnošenju deklaracije za privremeni smeštaj tehnikom elektronske obrade podataka

Član 208

Carinski organ može, do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona, dozvoliti upotrebu drugih sredstava, osim tehnika elektronske obrade podataka, za podnošenje deklaracije za privremeni smeštaj u skladu sa članom 128. Carinskog zakona.

Deo peti

OPŠTA PRAVILA O CARINSKOM STATUSU, STAVLJANJU ROBE U CARINSKI POSTUPAK, PROVERI, PUŠTANJU ROBE I RASPOLAGANJU ROBOM

 

Glava I

CARINSKI STATUS ROBE

 

Odeljak 1

OPŠTE ODREDBE

Roba za koju se ne smatra da ima carinski status domaće robe

Član 209

Za sledeću robu se ne smatra da ima carinski status domaće robe:

1) robu unetu u carinsko područje Republike Srbije koja podleže carinskoj kontroli i carinskom nadzoru i ostaje pod carinskim nadzorom dok je potrebno radi utvrđivanja njenog carinskog statusa;

2) robu u privremenom smeštaju;

3) robu stavljenu u neki od posebnih postupaka, osim spoljnog tranzita, pasivnog oplemenjivanja i upotrebe u posebne svrhe.

Domaća roba može, bez promene carinskog statusa, da se kreće od jedne tačke do druge u carinskom području Republike Srbije i privremeno van tog područja, a da ne bude stavljena u carinski postupak, u sledećim slučajevima:

1) ako se prevozi sa jednog mesta na drugo u okviru carinskog područja Republike Srbije i privremeno napušta to područje vodnim ili vazdušnim putem;

2) ako se prevozi sa jednog mesta na drugo u okviru carinskog područja Republike Srbije, preko teritorije van carinskog područja Republike Srbije, bez pretovara i prevozi se na osnovu jedinstvenog transportnog dokumenta koji je izdat u Republici Srbiji;

3) ako se prevozi sa jednog mesta na drugo u okviru carinskog područja Republike Srbije, preko teritorije van carinskog područja Republike Srbije i pretovarena je van carinskog područja Republike Srbije na prevozno sredstvo na koje nije prvobitno utovarena, pri čemu je izdat novi transportni dokument koji obuhvata prevoz sa teritorije van carinskog područja Republike Srbije, ako je uz novi dokument priložena kopija prvobitnog jedinstvenog transportnog dokumenta;

4) motorna drumska vozila registrovana u Republici Srbiji koja su privremeno napustila carinsko područje Republike Srbije i ponovo u njega ušla;

5) ambalaža, palete i ostala slična oprema, isključujući kontejnere, koja pripada licu poslovno nastanjenom u carinskom području Republike Srbije koja se koristi za transport robe koja je privremeno napustila carinsko područje Republike Srbije i ponovo ušla u to područje;

6) roba u prtljagu putnika koja nije namenjena komercijalnoj upotrebi i koja je privremeno napustila carinsko područje Republike Srbije i ponovo ušla u to područje.

Glava II

STAVLJANJE ROBE U CARINSKI POSTUPAK

Odeljak 1

OPŠTE ODREDBE

Usmena deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet

Član 210

Deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet može se podneti usmeno za sledeću robu:

1) robu u ličnom prtljagu putnika iz člana 2. stav 1. tačka 21) podtačka (2) ove uredbe;

2) proizvode zemljoradnje, stočarstva, ribarstva, pčelarstva i šumarstva domaćih državljana koji žive u pograničnom pojasu dobijene na njihovim imanjima koja se nalaze u pograničnom pojasu susedne države, kao i priplod i ostale proizvode dobijene od stoke koja se zbog poljskih radova, ispaše ili zimovanja nalaze na tim imanjima;

3) drugu robu manjeg ekonomskog značaja, ako to odobri carinski organ.

Deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet može se podneti usmeno za robu iz člana 211. stav 1. ove uredbe ako je roba oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina kao vraćena roba.

Usmena deklaracija za privremeni uvoz i ponovni izvoz

Član 211

Deklaracija za privremeni uvoz može se podneti usmeno za:

1) palete, kontejnere i prevozna sredstva, kao i rezervne delove, pribor i opremu za te palete, kontejnere i prevozna sredstva, navedene u čl. 357-362. ove uredbe;

2) lični predmeti i predmeti u sportske svrhe iz člana 369. ove uredbe;

3) materijal za razonodu posade na plovilu iz člana 370. stav 1. tačka 1) ove uredbe;

4) medicinsku, hiruršku i laboratorijsku opremu iz člana 372. ove uredbe;

5) životinje iz člana 373. ove uredbe, pod uslovom da su namenjene sezonskom stočarstvu ili ispaši ili za obavljanje rada ili transporta;

6) opremu iz člana 374. stav 1. tačka 1) ove uredbe;

7) instrumente i aparate koji su lekaru potrebni za pružanje pomoći pacijentu koji čeka transplantaciju organa i koji ispunjavaju uslove utvrđene u članu 376. stav 1. ove uredbe;

8) materijal za pomoć u nesrećama koji se upotrebljava u vezi sa merama preduzetim za otklanjanje posledica nesreća ili sličnih situacija koje pogađaju carinsko područje Republike Srbije;

9) prenosne muzičke instrumente koje privremeno uvoze putnici i koji su namenjeni za korišćenje kao profesionalna oprema;

10) ambalažu koja se uvozi puna i namenjena je ponovnom izvozu, bilo prazna ili puna, na kojoj se nalaze trajne, neizbrisive oznake lica poslovno nastanjenog van carinskog područja Republike Srbije;

11) opremu za proizvodnju i emitovanje radio i televizijskog programa i vozila posebno prilagođena za upotrebu u proizvodnji i emitovanju radio i televizijskog programa i njihovu opremu, koju uvoze javne ili privatne organizacije poslovno nastanjene van carinskog područja Republike Srbije, a koje je odobrio carinski organ koji izdaje odobrenje za privremeni uvoz te opreme i vozila;

12) ostalu robu, za koju to odobri carinski organ.

Deklaracija za ponovni izvoz može se podneti usmeno prilikom okončanja postupka privremenog uvoza za robu iz stava 1. ovog člana.

Usmena deklaracija za izvoz

Član 212

Deklaracija za izvoz može se podneti usmeno za:

1) robu u ličnom prtljagu putnika iz člana 2. stav 1. tačka (21) podtačka 2) ove uredbe;

2) prevozna sredstva registrovana u carinskom području Republike Srbije i namenjena ponovnom uvozu, kao i rezervne delove, pribor i opremu za ta prevozna sredstva;

3) drugu robu manjeg ekonomskog značaja, za koju to odobri carinski organ.

Deklaracija za izvoz može se podneti usmeno za robu iz člana 211. stav 1. ove uredbe ako je ta roba namenjena ponovnom uvozu.

Roba koja se smatra deklarisanom za stavljanje u slobodan promet u skladu sa članom 216. ove uredbe

Član 213

Sledeća roba, ako nije deklarisana na drugi način, smatra se deklarisanom za stavljanje u slobodan promet u skladu sa članom 216. ove uredbe, i to:

1) roba u ličnom prtljagu putnika iz člana 2. stav 1. tačka (21) podtačka 2) ove uredbe koja je oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina, u skladu sa propisima, ili kao roba koja se vraća;

2) roba iz člana 210. stav 1. tačka 2. ove uredbe;

3) prevozna sredstva koja su oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina kao vraćena roba u skladu sa članom 177. Carinskog zakona;

4) prenosni muzički instrumenti koje putnici ponovo uvoze a koji se oslobađaju od plaćanja uvoznih dažbina kao vraćena roba u skladu sa članom 177. Carinskog zakona;

5) predmeti iz člana 2. stav 1. tačka (22) podtačka 2) ove uredbe;

6) poštanske pošiljke koje sadrže robu iz člana 2. stav 1. tačka (21) podtačka 1) ove uredbe, koja je oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina, u skladu sa propisima.

Roba koja se smatra deklarisanom za privremeni uvoz i ponovni izvoz u skladu sa članom 216. ove uredbe

Član 214

Roba iz člana 211. stav 1. tač. 5)-10) ove uredbe, ako nije deklarisana na drugi način, smatra se deklarisanom za privremeni uvoz u skladu sa članom 216. ove uredbe.

Roba iz člana 211. stav 1. tač. 5)-10) ove uredbe, ako nije deklarisana na drugi način, smatra se deklarisanom za ponovni izvoz u skladu sa članom 216. ove uredbe, kojim se okončava postupak privremenog uvoza.

Roba koja se smatra deklarisanom za izvoz u skladu sa članom 216. ove uredbe

Član 215

Sledeća roba, ako nije deklarisana na drugi način, smatra se deklarisanom za izvoz u skladu sa članom 216. ove uredbe:

1) roba iz člana 212. ove uredbe;

2) prenosni muzički instrumenti putnika.

Radnje koje se smatraju deklaracijom

Član 216

Za robu iz člana 213. stav 1. tačka 1)-4), člana 214. i člana 215. ove uredbe, sledeće radnje smatraju se deklaracijom:

1) prolazak kroz zeleni kontrolni prolaz ili kontrolni prolaz "ništa za prijavljivanje" u carinarnici gde je u funkciji sistem sa dva kontrolna prolaza;

2) prelaz preko graničnog prelaza u carinarnici u kojoj ne postoji sistem sa dva kontrolna prolaza;

3) stavljanje nalepnice "ništa za prijavljivanje" ili vinjete deklaracije na vetrobransko staklo putničkih vozila ako je to predviđeno propisima.

Predmeti iz člana 2. stav 1. tačka (22) podtačka 2) ove uredbe smatraju se deklarisanim za stavljanje u slobodan promet njihovim ulaskom na carinsko područje Republike Srbije.

Predmeti iz člana 2. stav 1. tačka (22) podtačka 2) ove uredbe smatraju se deklarisanim za izvoz ili ponovni izvoz njihovim izlaskom iz carinskog područja Republike Srbije.

Poštanske pošiljke koje sadrže robu iz člana 2. stav 1. tačka (21) podtačka 1) ove uredbe, koja je oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa propisima, smatraju se deklarisanim za stavljanje u slobodan promet dopremanjem carini u skladu sa članom 123. Carinskog zakona, pod uslovom da carinski organ prihvati potrebne podatke.

Roba koja se ne može deklarisati usmeno ili u skladu sa članom 216. ove uredbe

Član 217

Odredbe čl. 210-215. ove uredbe ne primenjuju se na:

1) robu za koju su završene formalnosti u cilju dobijanja podsticaja ili finansijskih povlastica pri izvozu na osnovu poljoprivredne politike;

2) robu za koju je podnet zahtev za povraćaj uvoznih dažbina;

3) robu koja podleže zabrani ili ograničenju;

4) robu koja podleže nekoj drugoj posebnoj formalnosti predviđenoj propisima.

Deklaracija u pisanom obliku koju podnose putnici

Član 218

Putnici mogu podneti deklaraciju u pisanom obliku za robu koju nose sa sobom.

Carinski organ može od deklaranta da zahteva da podnese deklaraciju u pisanom obliku ako sumnja da deklarantovi usmeni navodi nisu ispravni ili potpuni.

Izdavanje obračuna dažbina kod usmene deklaracije

Član 219

Ako se deklaracija podnosi usmeno u skladu sa čl. 210. ili 212. ove uredbe za robu koja podleže plaćanju uvoznih ili izvoznih dažbina i drugih dažbina, carinski organ izdaje licu obračun dažbina za plaćanje istih.

Obračun dažbina sadrži najmanje sledeće podatke:

1) opis robe koji je dovoljno precizan da bi se omogućila identifikacija robe;

2) vrednost na fakturi ili, ako nije dostupna, količina robe;

3) iznos carine i drugih dažbina;

4) datum izdavanja obračuna;

5) naziv organa koji je izdao obračun.

Ako se deklarant ne slaže sa obračunom dažbina, isti će se uputiti na redovan postupak carinjenja.

Carinske formalnosti koje se smatraju sprovedenim, radnjom iz člana 216. stav 1. ove uredbe

Član 220

Za potrebe čl. 213-215. ove uredbe, sledeće carinske formalnosti smatraju se sprovedenim, radnjom iz člana 216. stav 1. ove uredbe:

1) prevoz robe na odgovarajuće mesto u skladu sa članom 119. Carinskog zakona i dopremanje robe carinarnici u skladu sa članom 123. Carinskog zakona;

2) dopremanje robe carinarnici u skladu sa članom 230. Carinskog zakona;

3) prihvatanje deklaracije od strane carinskog organa u skladu sa članom 150. Carinskog zakona;

4) puštanje robe od strane carinskog organa u skladu sa članom 168. Carinskog zakona.

Slučajevi kada se smatra da deklaracija nije podneta radnjom iz člana 216. ove uredbe

Član 221

Ako se pregledom utvrdi da je radnja iz člana 216. ove uredbe sprovedena, a roba koja je uneta ili izneta nije roba iz čl. 213, 214. i 215. ove uredbe, smatra se da ta roba nije ni deklarisana.

Roba u poštanskoj pošiljci

Član 222

Deklaracija za robu iz člana 216. st. 2-4. ove uredbe smatra se prihvaćenom, a roba puštenom:

1) u trenutku kada se roba isporuči primaocu, ako se deklaracija odnosi na stavljanje u slobodan promet,

2) u trenutku kada se roba iznese iz carinskog područja Republike Srbije, ako se deklaracija odnosi na izvoz ili ponovni izvoz.

Ako se deklaracija odnosi na stavljanje robe u slobodan promet, a nije bilo moguće primaocu isporučiti robu iz člana 216. st. 2-4. ove uredbe, smatra se da deklaracija nije podneta.

Za robu koja nije isporučena primaocu, smatra se da se nalazi u privremenom smeštaju do uništenja, ponovnog izvoza ili drugog raspolaganja u skladu sa članom 172. Carinskog zakona.

Nadležna carinarnica za stavljanje robe u carinski postupak

Član 223

Za potrebe oslobađanja od obaveze da se roba dopremi u skladu sa članom 158. stav 3. Carinskog zakona, nadzorna carinarnica iz člana 158. stav 4. tačka 3) Carinskog zakona je nadležna carinarnica za stavljanje robe u carinski postupak iz člana 140. Carinskog zakona.

Carinarnice koje su nadležne za stavljanje robe u postupak izvoza su:

1) carinarnica nadležna prema mestu u kom je izvoznik poslovno nastanjen;

2) carinarnica nadležna prema mestu u kom se roba pakuje ili utovara za izvoz;

3) druga carinarnica koja je iz administrativnih razloga nadležna za postupak izvoza.

U slučaju postojanja ugovora sa podizvođačem, za stavljanje robe u postupak izvoza, pored carinarnica navedenih u stavu 2. ovog člana, nadležna je i carinarnica nadležna prema mestu u kome je podizvođač poslovno nastanjen.

Ako to opravdavaju okolnosti pojedinačnog slučaja, za stavljanje robe u postupak izvoza nadležna je i druga carinarnica koja je zbog svoje lokacije pogodnija za dopremanje robe.

Usmene deklaracije za izvoz i ponovni izvoz podnose se carinarnici nadležnoj za mesto izlaska robe.

Odeljak 2

REDOVNE DEKLARACIJE

Deklaracija u pisanom obliku

Član 224

U skladu sa članom 5. stav 3. i članom 241. Carinskog zakona, do uspostavljanja potpune operativnosti elektronskih sistema koji su neophodni za primenu odredaba Carinskog zakona, može se upotrebljavati deklaracija u pisanom obliku, čiji oblik, sadržinu, način podnošenja i popunjavanja propisuje ministar.

Prateće isprave iz člana 143. Carinskog zakona, dostavljaju se carinskom organu uz deklaraciju u pisanom obliku.

Vreme i mesto podnošenja deklaracije

Član 225

Deklaracija se podnosi u redovno radno vreme carinskog organa.

Carinski organ može na zahtev deklaranta da odobri da se deklaracija podnese van redovnog radnog vremena. Moguće troškove snosi deklarant.

Svaka deklaracija koja se podnese ovlašćenom carinskom službeniku na nekom drugom mestu koje je carinski organ odobrio deklarantu smatra se da je podneta carinskom organu.

Naimenovanje robe

Član 226

Ako deklaracija obuhvata dva ili više naimenovanja robe, podaci navedeni u deklaraciji za svako naimenovanje smatraju se zasebnom deklaracijom.

Osim ako roba sadržana u pošiljci ne podleže različitim merama, smatra se da roba sadržana u pošiljci čini jedno naimenovanje za svrhe stava 1. ovog člana, ako:

1) se roba svrstava u jednu tarifnu oznaku;

2) je za robu podnet zahtev za pojednostavljenje u skladu sa članom 154. Carinskog zakona.

Odeljak 3

POJEDNOSTAVLJENJA

Pojednostavljena deklaracija

Odobravanje redovne upotrebe pojednostavljenih deklaracija

Član 227

Odobrenje za redovno stavljanje robe u carinski postupak na osnovu pojednostavljene deklaracije u skladu sa članom 145. stav 2. Carinskog zakona izdaje se ako:

1) podnosilac zahteva ispunjava kriterijum utvrđen u članu 28. tačka 1) Carinskog zakona;

2) podnosilac zahteva, prema potrebi, ima uspostavljene zadovoljavajuće postupke upravljanja dozvolama i odobrenjima izdatim u skladu sa merama trgovinske politike ili koji se odnose na trgovinu poljoprivrednim proizvodima;

3) podnosilac zahteva obezbeđuje uslove da odgovarajući zaposleni dobiju nalog da obaveste carinski organ kad god otkriju poteškoće pri ispunjavanju postavljenih uslova i utvrđuje procedure za obaveštavanje carinskog organa o takvim poteškoćama;

4) podnosilac zahteva, prema potrebi, ima uspostavljene zadovoljavajuće postupke upravljanja uvoznim i izvoznim dozvolama u vezi sa zabranama i ograničenjima, uključujući mere za razlikovanje robe koja podleže zabranama ili ograničenjima u odnosu na ostalu robu i mere za obezbeđivanje poštovanja tih zabrana i ograničenja.

Smatra se da AEOC ispunjava uslove iz stava 1. tač. 2)-4) ako je njegova evidencija odgovarajuća za potrebe stavljanja robe u carinski postupak na osnovu pojednostavljene deklaracije.

Prateće isprave za pojednostavljene deklaracije

Član 228

Ako je roba stavljena u carinski postupak na osnovu pojednostavljene deklaracije, prateće isprave iz člana 143. stav 2. Carinskog zakona dostavljaju se carinskom organu pre puštanja robe.

Dopunska deklaracija

Član 229

Ako carinski organ mora da knjiži iznos uvoznih ili izvoznih dažbina koji treba platiti u skladu sa članom 92. stav 1. Carinskog zakona, dopunska deklaracija iz člana 146. stav 1. Carinskog zakona mora da se podnese u roku od 10 dana od puštanja robe.

Ako se knjiženje vrši u skladu sa članom 92. stav 2. Carinskog zakona, a dopunska deklaracija je opšta, periodična ili zbirna, vremenski period obuhvaćen dopunskom deklaracijom ne sme biti duži od jednog kalendarskog meseca.

Carinski organ utvrđuje rok za podnošenje dopunske deklaracije iz stava 2. ovog člana. Taj rok ne može biti duži od 10 dana od kraja perioda obuhvaćenog dopunskom deklaracijom.

U slučaju evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta u skladu sa članom 158. Carinskog zakona, ako je dopunska deklaracije opšta, periodična ili zbirna i ako je privrednom subjektu na osnovu samoprocene odobreno da utvrdi iznos uvoznih ili izvoznih dažbina koje treba platiti, taj nosilac odobrenja podnosi dopunsku deklaraciju ili mu carinski organ može omogućiti direktan elektronski pristup dopunskim deklaracijama u sistemu nosioca odobrenja.

Rok u kome deklarant mora da poseduje prateće isprave u slučaju dopunske deklaracije

Član 230

Deklarant, prateće isprave koje su nedostajale prilikom podnošenja pojednostavljene deklaracije, mora da poseduje u roku za podnošenje dopunske deklaracije u skladu sa članom 229. st. 1. ili 3. ove uredbe.

Carinski organ može, u opravdanim slučajevima, da dozvoli duži rok za stavljanje na raspolaganje pratećih isprava od roka predviđenog u stavu 1. ovog člana. Taj rok ne može biti duži od 120 dana od dana puštanja robe.

Carinski organ, ako se prateća isprava odnosi na carinsku vrednost, može, u opravdanim slučajevima, da odredi duži rok od roka iz st. 1. ili 2. ovog člana, vodeći računa o vremenskom ograničenju iz člana 90. stav 1. Carinskog zakona.

Upotreba komercijalnog ili administrativnog dokumenta kao pojednostavljene deklaracije

Član 231

Carinski organ, do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona, može prihvatiti komercijalni ili administrativni dokument kao pojednostavljenu deklaraciju ako taj dokument sadrži, najmanje, podatke neophodne za identifikaciju robe i ako je uz njega priložen zahtev za stavljanje robe u odgovarajući carinski postupak.

Ako se po pojednostavljenoj deklaraciji iz stava 1.ovog člana stavljaju u postupak uzorci ili reklamni materijal, koji predstavljaju robu na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, carinski organ može odobriti da se ne podnosi dopunska deklaracija, ako pojednostavljena deklaracija sadrži sve podatke potrebne za stavljanje robe u predmetni postupak. Carinski organ može odobriti da se ne podnosi dopunska deklaracija i u slučaju stavljanja u postupak po pojednostavljenoj deklaraciji druge robe manjeg ekonomskog značaja, ako to odobri carinski organ.

Odeljak 4

ODREDBE KOJE SE PRIMENJUJU NA SVE DEKLARACIJE

Izmena deklaracije posle puštanja robe na osnovu rešenja donetog u vidu zabeleške na spisu

Član 232

Carinski organ može rešenjem donetim u vidu zabeleške na spisu da odobri izmenu deklaracije posle puštanja robe, u smislu člana 151. stav 3. Carinskog zakona, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1) postoji neusaglašenost podataka iz deklaracije sa podacima iz pratećih isprava, odnosno sa podacima iz naknadno priloženih ili pribavljenih isprava;

2) carinski organ je nedvosmisleno utvrdio da se prateće isprave, odnosno naknadno priložene ili pribavljene isprave odnose na robu koja je prvobitno bila obuhvaćena deklaracijom;

3) izmena podataka ne utiče na visinu već obračunatog carinskog duga po deklaraciji ili na primenu mera trgovinske politike, zabrane i ograničenja;

4) izmena se ne odnosi na drugi carinski postupak, već samo na prvobitno odobren.

Poništavanje deklaracije posle puštanja robe

Član 233

Ako se utvrdi da je roba greškom deklarisana za carinski postupak u okviru kog je nastao carinski dug pri uvozu umesto da je deklarisana za drugi carinski postupak, carinski organ poništava deklaraciju nakon puštanja robe, na osnovu obrazloženog zahteva deklaranta, ako:

1) je zahtev podnet u roku od 90 dana od dana prihvatanja deklaracije;

2) roba nije bila upotrebljena na način nespojiv sa carinskim postupkom za koji bi bila deklarisana da nije došlo do greške;

3) u trenutku pogrešnog deklarisanja uslovi za stavljanje robe u carinski postupak za koji bi bila deklarisana bili su ispunjeni, da nije došlo do greške;

4) je podneta deklaracija za carinski postupak za koji bi roba bila deklarisana da nije došlo do greške.

Ako se utvrdi da je roba greškom deklarisana umesto druge robe za carinski postupak u okviru kog je nastao carinski dug pri uvozu, deklaracija se poništava nakon puštanja robe, na osnovu obrazloženog zahteva deklaranta, ako:

1) je zahtev podnet u roku od 90 dana od dana prihvatanja deklaracije;

2) se pogrešno deklarisana roba upotrebljavala samo u okviru odobrenja u svom izvornom stanju i vraćena je u svoje izvorno stanje;

3) je ista carinarnica nadležna i za robu koja je pogrešno deklarisana i za robu koju je deklarant nameravao da deklariše;

4) se roba deklariše za isti carinski postupak kao i pogrešno deklarisana roba.

Ako je roba koja je prodata na osnovu ugovora na daljinu, u skladu sa odgovarajućim propisima, stavljena u slobodan promet, a zatim vraćena, carinski organ deklaraciju poništava posle puštanja robe, na osnovu obrazloženog zahteva deklaranta, ako:

1) je zahtev podnet u roku od 90 dana od dana prihvatanja deklaracije;

2) je roba izvezena sa namerom da se vrati na adresu prvobitnog dobavljača ili na drugu adresu koju navede taj dobavljač.

Pored slučajeva iz st. 1, 2. i 3. ovog člana, carinski organ deklaraciju poništava posle puštanja robe, na osnovu obrazloženog zahteva deklaranta, i:

1) ako je roba puštena za izvoz, ponovni izvoz ili pasivno oplemenjivanje, i nije napustila carinsko područje Republike Srbije;

2) ako je domaća roba greškom deklarisana za carinski postupak koji se primenjuje na stranu robu, a njen carinski status kao domaće robe je naknadno dokazan putem odgovarajućih dokumenata;

3) ako je roba pogrešno deklarisana u više od jedne deklaracije;

4) ako je dato naknadno odobrenje u skladu sa članom 184. stav 3. Carinskog zakona;

5) ako je domaća roba stavljena u postupak carinskog skladištenja u skladu sa članom 202. stav 2. Carinskog zakona i više ne može biti stavljena u taj postupak u skladu sa članom 202. stav 2. Carinskog zakona.

Carinski organ deklaraciju za robu koja podleže plaćanju izvoznih dažbina, zahtevu za povraćaj uvoznih dažbina, podsticajima ili drugim iznosima povezanim sa izvozom, odnosno drugim posebnim izvoznim merama, može da poništi u skladu sa stavom 4. tačka 1) ovog člana samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) deklarant podnosi izvoznoj carinarnici ili u slučaju pasivnog oplemenjivanja, carinarnici stavljanja u postupak, dokaz da roba nije napustila carinsko područje Republike Srbije;

2) ako je deklaracija u pisanom obliku, deklarant vraća izvoznoj carinarnici ili, u slučaju pasivnog oplemenjivanja, carinarnici stavljanja u postupak, sve primerke deklaracije, zajedno sa svim ispravama koje su mu izdate prilikom prihvatanja deklaracije;

3) deklarant pruža carinarnici izvoza dokaz da su svi podsticaji i ostali iznosi finansijskih povlastica odobrenih za izvoz date robe vraćeni ili da su nadležni organi preduzeli neophodne mere da spreče njihovo plaćanje;

4) deklarant ispunjava sve druge obaveze u pogledu robe;

5) poništavaju se sve eventualne izmene na izvoznoj dozvoli koja je priložena uz deklaraciju.

Glavni referentni broj - MRN

Član 234

Osim u slučajevima kada se deklaracija podnosi usmeno ili radnjom koja se smatra deklaracijom ili ako se deklaracija podnosi u obliku evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta u skladu sa članom 158. Carinskog zakona, carinski organ obaveštava deklaranta o prihvatanju deklaracije i dostavlja mu MRN te deklaracije, kao i datum njenog prihvatanja.

Do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona, stav 1. ovog člana neće se primenjivati, osim za postupak tranzita.

Podnošenje deklaracije pre dopremanja robe

Član 235

Carinski organ, ako je deklaracija podneta u skladu sa članom 149. Carinskog zakona, obrađuje dostavljene podatke pre dopremanja robe, naročito u svrhe analize rizika.

Ako se deklaracija podnosi pre dopremanja robe u skladu sa članom 149. Carinskog zakona, carinski organ, do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona, može da dozvoli upotrebu drugih sredstava, osim tehnika elektronske obrade podataka, za podnošenje obaveštenja o dopremanju.

Odeljak 5

OSTALA POJEDNOSTAVLJENJA

Pododeljak 1

ROBA IZ RAZLIČITIH TARIFNIH OZNAKA DEKLARISANA POD JEDNOM TARIFNOM OZNAKOM

Član 236

Ako se roba u pošiljci svrstava u tarifne oznake na koje se primenjuje specifična dažbina izražena u istoj jedinici mere, za potrebe člana 154. Carinskog zakona, dažbina koja se naplaćuje na celu pošiljku zasniva se na tarifnoj oznaci na koju se primenjuje najviša specifična dažbina.

Ako se roba u pošiljci svrstava u tarifne oznake na koje se primenjuje specifična dažbina izražena u različitim jedinicama mere, za potrebe člana 154. Carinskog zakona, primenjuje se najviša specifična dažbina za svaku jedinicu mere na svu robu u toj pošiljci za koju je specifična dažbina izražena u toj jedinici, a konvertuje se u ad valorem dažbinu za svaku vrstu te robe.

Dažbina koju treba naplatiti na celu pošiljku zasniva se na tarifnoj oznaci na koju se primenjuje najviša stopa ad valorem dažbine kao rezultat konverzije u skladu sa stavom 2. ovog člana.

Ako se roba u pošiljci svrstava u tarifne oznake na koje se primenjuju ad valorem dažbina i specifična dažbina, za potrebe člana 154. Carinskog zakona, najviša specifična dažbina utvrđena u skladu sa st. 1-3. ovog člana konvertuje se u ad valorem dažbinu za svaku vrstu robe za koju je specifična dažbina izražena u istoj jedinici.

Dažbina koju treba naplatiti na celu pošiljku zasniva se na tarifnoj oznaci na koju se primenjuje najviša stopa ad valorem dažbine, uključujući i ad valorem dažbinu kao rezultat konverzije u skladu sa stavom 4. ovog člana.

Pododeljak 2

CENTRALIZOVANO CARINJENJE

Uslovi za davanje odobrenja za centralizovano carinjenje

Član 237

Centralizovano carinjenje iz člana 156. Carinskog zakona carinski organ može da odobri za:

1) stavljanje u slobodan promet;

2) carinsko skladištenje;

3) privremeni uvoz;

4) upotrebu u posebne svrhe;

5) aktivno oplemenjivanje;

6) pasivno oplemenjivanje;

7) izvoz;

8) ponovni izvoz.

Ako deklaracija ima oblik evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta, centralizovano carinjenje carinski organ može da odobri pod uslovima utvrđenim u članu 242. ove uredbe.

Odbijanje zahteva za centralizovano carinjenje

Član 238

Carinski organ nadležan za donošenje odluke, do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona, može odbiti zahtev za centralizovano carinjenje ako bi odobrenje uzrokovalo nesrazmerno administrativno opterećenje.

Carinske formalnosti i kontrola u slučaju centralizovanog carinjenja

Član 239

Nosilac odobrenja za centralizovano carinjenje doprema robu nadležnoj carinarnici koja je navedena u odobrenju, uz podnošenje jedne od sledećih isprava nadzornoj carinarnici:

1) redovne deklaracije iz člana 142. Carinskog zakona;

2) pojednostavljene deklaracije iz člana 145. Carinskog zakona;

3) obaveštenja o dopremanju robe iz člana 244. stav 1. tačka 1) ove uredbe.

Ako deklaracija ima oblik evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta, primenjuju se odredbe čl. 244. i 245. ove uredbe.

Oslobođenje od obaveze dopremanja robe u skladu sa članom 158. stav 3. Carinskog zakona primenjuje se na centralizovano carinjenje pod uslovom da je nosilac odobrenja za podnošenje deklaracije u obliku evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta ispunio obavezu iz člana 244. stav 1. tačka 6) ove uredbe.

Ako je prihvatila deklaraciju ili primila obaveštenje iz stava 1. tačka 3) ovog člana, nadzorna carinarnica:

1) sprovodi odgovarajuću kontrolu radi provere deklaracije ili obaveštenja o dopremanju robe;

2) odmah prosleđuje carinarnici dopreme robe deklaraciju ili obaveštenje o dopremanju robe i rezultate odgovarajuće analize rizika;

3) obaveštava carinarnicu dopreme robe o jednom od sledećih:

(1) da se roba može staviti u zahtevani carinski postupak;

(2) da je potrebno sprovesti carinsku kontrolu, u skladu sa članom 156. stav 3. tačka 3) Carinskog zakona.

Ako nadzorna carinarnica obavesti carinarnicu kojoj je roba dopremljena da se roba može staviti u zahtevani carinski postupak, carinarnica dopreme robe, u roku utvrđenom u odobrenju za centralizovano carinjenje, obaveštava nadzornu carinarnicu da li kontrola robe koju je sprovela ta carinarnica dopreme, utiče na stavljanje robe u zahtevani carinski postupak.

Ako nadzorna carinarnica obavesti carinarnicu dopreme robe da je potrebno sprovesti carinsku kontrolu, u skladu sa članom 156. stav 3. tačka 3) Carinskog zakona, carinarnica dopreme robe, u roku utvrđenom u odobrenju za centralizovano carinjenje, potvrđuje prijem zahteva nadzorne carinarnice da sprovede kontrolu i, po potrebi, obaveštava nadzornu carinarnicu o sopstvenim kontrolama robe.

Nadzorna carinarnica obaveštava carinarnicu dopreme robe o puštanju robe.

Pri izvozu, nadzorna carinarnica, po puštanju robe, stavlja na raspolaganje podatke iz izvozne deklaracije, uz odgovarajuće dopune u skladu sa članom 403. ove uredbe, deklarisanoj izlaznoj carinarnici. Izlazna carinarnica obaveštava nadzornu carinarnicu o izlazu robe u skladu sa članom 406. ove uredbe. Nadzorna carinarnica potvrđuje izlaz robe deklarantu u skladu sa članom 407. ove uredbe.

Obaveštavanje carinskih organa u pogledu centralizovanog carinjenja

Član 240

Nadzorna carinarnica dostavlja carinarnici dopreme robe:

1) svaku izmenu ili poništavanje redovne deklaracije koji nastanu nakon puštanja robe;

2) ako je podneta dopunska deklaracija, tu deklaraciju i svaku njenu izmenu ili poništavanje.

Ako je dopunska deklaracija dostupna carinskom organu u informatičkom sistemu subjekta u skladu sa članom 229. stav 4. ove uredbe, nadzorna carinarnica dostavlja podatke najkasnije 10 dana od isteka perioda obuhvaćenog dopunskom deklaracijom, kao i svaku izmenu ili poništavanje te dopunske deklaracije izvučene iz sistema.

Sredstva za razmenu informacija za centralizovano carinjenje

Član 241

Carinski organ može, do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona, dozvoliti upotrebu drugih sredstava, osim tehnika elektronske obrade podataka za razmenu informacija između carinskih organa i nosioca odobrenja za centralizovano carinjenje.

Pododeljak 3

EVIDENTIRANJE U POSLOVNIM KNJIGAMA DEKLARANTA

Uslovi za davanje odobrenja za evidentiranje u poslovnim knjigama deklaranta

Član 242

Odobrenje za podnošenje deklaracije u obliku evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta izdaje se ako podnosilac zahteva dokaže da ispunjava kriterijume iz člana 28. tač. 1)-4) Carinskog zakona.

Podnošenje deklaracije u obliku evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta može se, u skladu sa članom 158. stav 1. Carinskog zakona, odobriti za:

1) stavljanje u slobodan promet;

2) carinsko skladištenje;

3) privremeni uvoz;

4) upotrebu u posebne svrhe;

5) aktivno oplemenjivanje;

6) pasivno oplemenjivanje;

7) izvoz;

8) ponovni izvoz.

Ako se zahtev za odobrenje odnosi na izvoz i ponovni izvoz, odobrenje se izdaje samo ako su ispunjena oba sledeća uslova:

1) postoji oslobođenje od obaveze podnošenja deklaracije pre otpreme u skladu sa članom 227. stav 2. Carinskog zakona;

2) carinarnica izvoza je i izlazna carinarnica ili carinarnica izvoza i izlazna carinarnica imaju dogovor kojim se obezbeđuje da roba bude pod carinskim nadzorom na izlazu.

Plan kontrole

Član 243

Carinski organ, pri izdavanju odobrenja za podnošenje deklaracije u obliku evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta u skladu sa članom 158. stav 1. Carinskog zakona, utvrđuje plan kontrole za privrednog subjekta, kojim se predviđa nadzor carinskih postupaka koji se sprovode na osnovu odobrenja, utvrđuje učestalost carinskih kontrola i obezbeđuje, između ostalog, da se delotvorne carinske kontrole mogu sprovoditi u svim fazama postupka evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta.

Planom kontrole, po potrebi, uzima se u obzir rok za obaveštenje o carinskom dugu iz člana 90. stav 1. Carinskog zakona.

Plan kontrole predviđa kontrolu koju treba sprovesti u slučaju oslobođenja od obaveze dopremanja robe u skladu sa članom 158. stav 3. Carinskog zakona.

Obaveze nosioca odobrenja za podnošenje deklaracije u obliku evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta

Član 244

Nosilac odobrenja za podnošenje deklaracije u obliku evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta dužan je da:

1) dopremi robu carinarnici, osim ako se ne primenjuje član 158. stav 3. Carinskog zakona i da unese datum obaveštenja o dopremanju robe u poslovne knjige;

2) unese u poslovne knjige, najmanje, podatke iz pojednostavljene deklaracije i pratećih isprava;

3) stavi na raspolaganje podatke iz deklaracije unete u poslovne knjige i svaku prateću ispravu, na zahtev nadzorne carinarnice, osim ako carinski organ ne dozvoli deklarantu da omogući direktan računarski pristup tim informacijama u svojim poslovnim knjigama;

4) stavi na raspolaganje nadzornoj carinarnici informacije o robi na koju se primenjuju ograničenja i zabrane;

5) nadzornoj carinarnici dostavi prateće isprave iz člana 143. stav 2. Carinskog zakona kako bi deklarisana roba mogla biti puštena;

6) stara se da nosilac odobrenja za upravljanje prostorima za privremeni smeštaj ima potrebne informacije za dokazivanje završetka privremenog smeštaja, ako se primenjuje oslobođenje od obaveze dopremanja iz člana 158. stav 3. Carinskog zakona;

7) podnese dopunsku deklaraciju nadzornoj carinarnici na način i u roku utvrđenim u odobrenju, osim ako nema oslobođenja od obaveze podnošenja dopunske deklaracije u skladu sa članom 146. stav 4. Carinskog zakona.

Odobrenje za podnošenje deklaracije u obliku evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta ne primenjuje se na sledeće deklaracije:

1) deklaracije koje čine zahtev za izdavanje odobrenja za posebni postupak u skladu sa članom 273. ove uredbe;

2) deklaracije podnete umesto ulazne sažete deklaracije u skladu sa članom 115. stav 1. Carinskog zakona.

Puštanje robe ako se deklaracija podnosi u obliku evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta

Član 245

Ako je u odobrenju za podnošenje deklaracije u obliku evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta utvrđen rok za obaveštavanje nosioca tog odobrenja o kontrolama koje treba sprovesti, smatra se da je roba puštena po isteku tog roka, osim ako je nadzorna carinarnica izrazila svoju nameru da sprovede kontrolu u tom roku.

Ako u odobrenju nije utvrđen rok kako je navedeno u stavu 1. ovog člana, nadzorna carinarnica pušta robu u skladu sa članom 168. Carinskog zakona.

Odložena primena odredbi koje se odnose na evidentiranje u poslovnim knjigama deklaranta

Član 246

Carinski organ može, do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona, dozvoliti upotrebu drugih sredstava, osim tehnika elektronske obrade podataka za podnošenje obaveštenja o dopremi robe, osim ako se odustalo od obaveze dopremanja robe carinarnici u skladu sa članom 158. stav 3. Carinskog zakona.

Carinski organ može, do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona, dozvoliti da se obaveštenje o dopremi zameni deklaracijom, uključujući pojednostavljenu deklaraciju koju deklarant prosleđuje carinskom organu upotrebom informacionog sistema carinske službe.

U slučaju iz stava 2. ovog člana prateće isprave se, osim ako su neophodne za carinsku kontrolu, dostavljaju carinskom organu zajedno sa deklaracijom u pisanom obliku, u roku za podnošenje dopunske deklaracije.

Pododeljak 4

SAMOPROCENA

Uslovi za davanje odobrenja

Član 247

Ako je podnosilac zahteva iz člana 160. stav 2. Carinskog zakona nosilac odobrenja za evidentiranje u poslovnim knjigama deklaranta, samoprocena se odobrava pod uslovom da se zahtev za samoprocenu odnosi na carinske postupke iz člana 242. stav 2. ove uredbe ili na ponovni izvoz.

Carinske formalnosti i kontrola

Član 248

Nosilac odobrenja za samoprocenu može biti ovlašćen za kontrolu poštovanja zabrana i ograničenja navedenih u odobrenju, pod carinskim nadzorom.

Utvrđivanje iznosa uvoznih i izvoznih dažbina koji treba platiti

Član 249

Ako je privredni subjekt ovlašćen da utvrđuje iznos uvoznih i izvoznih dažbina koji treba da plati u skladu sa članom 160. stav 1. Carinskog zakona, taj subjekt, po isteku roka koji odredi carinski organ u odobrenju, utvrđuje iznos uvoznih i izvoznih dažbina koji treba da plati za taj rok u skladu sa pravilima utvrđenim u odobrenju.

U roku od 10 dana od dana isteka roka koji odredi carinski organ u odobrenju, nosilac tog odobrenja dostavlja nadzornoj carinarnici podatke o iznosu utvrđenom u skladu sa stavom 1. ovog člana. Smatra se da je o carinskom dugu dato obaveštenje u trenutku dostavljanja tih podataka.

Nosilac odobrenja plaća iznos iz stava 2. ovog člana u roku propisanom u odobrenju, a najkasnije u roku utvrđenom u članu 94. stav 1. Carinskog zakona.

Glava III

PROVERA I PUŠTANJE ROBE

 

Odeljak 1

PROVERA

Mesto i vreme pregleda robe

Član 250

Ako je odlučio da pregleda robu u skladu sa članom 162. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona ili da uzme uzorke u skladu sa članom 162. stav 1. tačka 4) Carinskog zakona, carinski organ određuje vreme i mesto u tu svrhu i o tome obaveštava deklaranta.

Na zahtev deklaranta, carinski organ može odrediti mesto van službenih prostorija ili vreme van redovnog radnog vremena carinskog organa.

Pregled robe

Član 251

Ako carinski organ odluči da pregleda samo deo robe, deklaranta obaveštava o tome koji deo robe želi da pregleda.

Ako deklarant odbije da prisustvuje pregledu robe ili ne pruži neophodnu pomoć prema zahtevu carinskog organa, carinski organ određuje rok u kome deklarant mora prisustvovati ili pružiti pomoć.

Ako deklarant ne ispuni zahteve carinskog organa do isteka tog roka, carinski organ pristupa pregledu robe, na rizik i o trošku deklaranta. Carinski organ može, po potrebi, zatražiti usluge stručnih lica u skladu sa odgovarajućim propisima.

Uzimanje uzoraka

Član 252

Ako carinski organ odluči da uzme uzorke robe, o tome obaveštava deklaranta.

Ako deklarant odbije da prisustvuje uzimanju uzoraka ili ne pruži neophodnu pomoć u skladu sa zahtevom carinskog organa, carinski organ određuje rok u kome deklarant mora prisustvovati ili pružiti pomoć.

Ako deklarant nije ispunio zahtev carinskog organa do isteka roka iz stava 2. ovog člana, carinski organ pristupa uzimanju uzoraka, na rizik i o trošku deklaranta.

Carinski organ sam uzima uzorke, a može da zahteva da uzorke uzme deklarant ili da zatraži od stručnih lica da uzmu uzorke, pod njegovim nadzorom. Stručna lica imenuju se u skladu sa odgovarajućim propisima.

Uzorci se uzimaju u količinama koje ne prelaze količinu koja je potrebna za analizu ili detaljan pregled, uključujući moguću naknadnu analizu.

Količine robe uzete za uzorkovanje ne odbijaju se od deklarisane količine robe.

Ako je u pitanju izvozna deklaracija ili deklaracija za pasivno oplemenjivanje, deklarant može da zameni količine robe uzete za uzorke identičnom robom da bi se popunila pošiljka.

Ispitivanje uzoraka

Član 253

Ako ispitivanje uzoraka iste robe dovede do različitih rezultata koji zahtevaju različit carinski tretman, uzimaju se, ako je moguće, dodatni uzorci.

Ako rezultati ispitivanja dodatnih uzoraka potvrde različite rezultate, smatra se da se roba sastoji od različite robe u količinama koje odgovaraju rezultatima ispitivanja, kao i u slučaju kada nije moguće uzeti dodatne uzorke.

Vraćanje i raspolaganje uzorcima

Član 254

Uzeti uzorci se vraćaju deklarantu na njegov zahtev, osim u sledećim slučajevima:

1) ako su uzorci uništeni prilikom analize ili ispitivanja;

2) ako uzorke treba da zadrži carinski organ u sledeće svrhe:

(1) daljeg ispitivanja,

(2) žalbenog ili sudskog postupka.

Ako deklarant ne podnese zahtev za vraćanje uzoraka, carinski organ može da zahteva od deklaranta da ukloni preostale uzorke ili da preduzme mere u skladu sa članom 172. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona.

Rezultati provere deklaracije i pregleda robe

Član 255

Ako proverava tačnost podataka sadržanih u deklaraciji, carinski organ evidentira činjenicu da je provera izvršena, kao i rezultate te provere.

Ako je pregledan samo deo robe, evidentira se pregledana roba.

Ako je deklarant bio odsutan, evidentira se njegovo odsustvo.

Carinski organ obaveštava deklaranta o rezultatima provere.

Ako rezultati provere deklaracije nisu u skladu sa podacima navedenim u deklaraciji, carinski organ utvrđuje i evidentira koje podatke treba uzeti u obzir u svrhe:

1) obračuna iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina i drugih dažbina za robu;

2) obračuna svih podsticaja ili drugih iznosa i finansijskih pogodnosti u pogledu izvoza predviđenih poljoprivrednom politikom;

3) primene drugih odredaba kojima se uređuje carinski postupak u koji se roba stavlja.

Ako se utvrdi da je deklarisano nepreferencijalno poreklo netačno, poreklo koje treba uzeti u obzir za svrhe stava 5. tačka 1) ovog člana utvrđuje se na osnovu dokaza koje dostavi deklarant ili, ako ti dokazi nisu dovoljni ili zadovoljavajući, na osnovu drugih dostupnih informacija.

Polaganje obezbeđenja

Član 256

Ako carinski organ smatra da bi se proverom deklaracije mogao utvrditi veći iznos uvoznih ili izvoznih dažbina ili drugih dažbina za robu od onog koji se dobija na osnovu podataka iz deklaracije, roba se pušta ako se položi obezbeđenje koje je dovoljno da se pokrije razlika između iznosa koji se može dobiti na osnovu podataka iz deklaracije i iznosa koji se na kraju može obračunati na robu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, umesto polaganja obezbeđenja deklarant može da zatraži da mu se odmah dostavi obaveštenje o carinskom dugu sa iznosom koji bi se na kraju mogao obračunati na robu.

Odeljak 2

PUŠTANJE

Puštanje robe nakon provere

Član 257

Ako na osnovu provere deklaracije carinski organ utvrdi iznos uvoznih ili izvoznih dažbina koji se razlikuje od iznosa koji proizlazi iz podataka navedenih u deklaraciji, u pogledu tako utvrđenog iznosa primenjuje se član 169. st. 1-3. Carinskog zakona.

Ako carinski organ u pogledu primene zabrana ili ograničenja ima nedoumice koje se ne mogu rešiti dok ne budu dostupni rezultati provere koju sprovodi carinski organ, predmetna roba se ne pušta.

Obaveštenje o puštanju robe

Član 258

Ako je deklaracija za carinski postupak ili ponovni izvoz podneta korišćenjem drugih načina, osim tehnika elektronske obrade podataka, carinski organ može, u svrhe obaveštavanja deklaranta o puštanju robe, da koristi druge načine, osim tehnika elektronske obrade podataka.

Ako je roba bila u privremenom smeštaju pre puštanja, a carinski organ treba da obavesti nosioca odobrenja za upravljanje prostorom za privremeni smeštaj o puštanju robe, informacija o puštanju robe može da se da korišćenjem drugih načina, osim tehnika elektronske obrade podataka.

Evidentiranje puštanja robe i dostavljanje obaveštenja o puštanju robe

Član 259

Carinski organi dostavlja deklarantu obaveštenje o puštanju robe i evidentira puštanje robe u predmetni carinski postupak navodeći najmanje broj deklaracije ili obaveštenja, kao i datum puštanja robe.

Puštanje koje nije uslovljeno polaganjem obezbeđenja

Član 260

Ako se, pre puštanja robe koja je predmet zahteva za dodelu tarifne kvote, data tarifna kvota ne smatra kritičnom, puštanje robe se ne uslovljava polaganjem obezbeđenja za tu robu.

Nemogućnost puštanja robe

Član 261

Ako se iz nekog od razloga iz člana 172. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona roba ne može pustiti ili ako se nakon puštanja robe utvrdi da ona ne ispunjava uslove za takvo puštanje, carinski organ daje deklarantu razuman rok da reši situaciju sa robom.

Carinski organ može, na rizik i o trošku deklaranta, premestiti robu iz stava 1. ovog člana u posebne prostorije pod nadzorom carinskog organa.

Glava IV

RASPOLAGANJE ROBOM

Otpaci i ostaci nastali uništenjem robe

Član 262

Carinski organ utvrđuje vrstu i količinu otpadaka i ostataka nastalih uništenjem robe, kako bi se utvrdile carinske i druge dažbine koje se odnose na taj otpad ili ostatke pri njihovom stavljanju u carinski postupak ili pri ponovnom izvozu .

Ustupanje robe

Član 263

Carinski organ može odbiti davanje saglasnosti za ustupanje robe u korist države u skladu sa članom 173. Carinskog zakona ako je ispunjen bilo koji od sledećih uslova:

1) roba se ne može prodati u carinskom području Republike Srbije ili bi trošak te prodaje bio nesrazmeran vrednosti robe;

2) robu treba uništiti.

Smatra se da je podnet zahtev za ustupanje robe u korist države u skladu sa članom 173. Carinskog zakona ako carinski organ uputi javni poziv vlasniku robe da se javi i on to ne učini u roku od 90 dana.

Ako vlasnik robe ili drugo lice, odgovorno za obaveze iz člana 172. Carinskog zakona, nisu poznati ili se iz okolnosti slučaja može zaključiti da je roba napuštena, carinski organ može da javno pozove vlasnika robe da se javi carinskom organu u roku iz stava 2. ovog člana.

Javni poziv iz st. 2. i 3. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli carinskog organa i na internet stranici Uprave carina i sadrži:

1) opis robe;

2) druge podatke u vezi sa robom, ako su poznati carinskom organu;

3) upozorenje vlasniku robe da će se smatrati da je podneo zahtev za ustupanje robe u korist države ako se ne javi u roku iz stava 2. ovog člana.

Ako se vlasnik robe ne javi, istekom roka iz stava 2. ovog člana od dana upućivanja javnog poziva na oglasnoj tabli carinskog organa, odnosno na internet stranici Uprave carina, zavisno od toga šta je kasnije, roba se smatra ustupljenom u korist države.

Prodaja robe i druge mere koje preduzima carinski organ

Član 264

Carinski organ može prodati robu ustupljenu u korist države ili oduzetu samo ako kupac odmah sprovede formalnosti za stavljanje robe u carinski postupak ili ponovni izvoz.

Ako se roba prodaje po ceni u koju je uračunat i iznos uvoznih i drugih dažbina, smatra se da je roba stavljena u slobodan promet. Carinski organ obračunava i knjiži iznos dažbina.

Deo šesti

STAVLJANJE ROBE U SLOBODAN PROMET I OSLOBOĐENJE OD PLAĆANJA UVOZNIH DAŽBINA

 

Glava I

OSLOBOĐENJE OD PLAĆANJA UVOZNIH DAŽBINA

 

Odeljak 1

VRAĆENA ROBA

Roba koja se smatra vraćenom u stanju u kome je izvezena

Član 265

Roba se smatra vraćenom u stanju u kome je izvezena ako, nakon što je izvezena iz carinskog područja Republike Srbije, nije bila predmet nikakvog tretmana ili rukovanja, osim onog kojim se menja samo njen izgled ili onog koji je neophodan za njenu popravku, vraćanje u ispravno stanje ili održavanje u ispravnom stanju.

Roba se smatra vraćenom u stanju u kome je izvezena ako je, nakon što je izvezena iz carinskog područja Republike Srbije, bila predmet tretmana ili rukovanja, osim onog kojim se menja samo njen izgled ili onog koji je neophodan za njenu popravku, vraćanje u ispravno stanje ili održavanje u ispravnom stanju, ali je, nakon što je otpočet taj tretman ili rukovanje, postalo jasno da takav tretman ili rukovanje nisu primereni za predviđenu upotrebu robe.

Ako je roba iz st. 1. ili 2. ovog člana bila podvrgnuta tretmanu ili rukovanju zbog kojih bi se za nju morale platiti uvozne dažbine da je stavljena u postupak pasivnog oplemenjivanja, ta roba se smatra vraćenom u stanju u kome je izvezena samo ako taj tretman ili rukovanje, uključujući ugradnju rezervnih delova, ne prelaze ono što je neophodno da bi se omogućilo da se roba upotrebljava na isti način kao u trenutku izvoza iz carinskog područja Republike Srbije.

Obavezne informacije

Član 266

Deklarant carinskom organu, kojem se podnosi deklaracija za stavljanje u slobodan promet, stavlja na raspolaganje informacije na osnovu kojih se utvrđuje da su ispunjeni uslovi za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina.

Informacije iz stava 1. ovog člana mogu da se dostave na jedan od sledećih načina:

1) pristup relevantnim podacima iz deklaracije ili deklaracije za ponovni izvoz na osnovu kojih je vraćena roba prvobitno izvezena ili ponovo izvezena iz carinskog područja Republike Srbije;

2) štampani primerak deklaracije ili deklaracije za ponovni izvoz, overen od strane nadležnog carinskog organa, na osnovu kojih je vraćena roba prvobitno izvezena ili ponovo izvezena iz carinskog područja Republike Srbije;

3) dokument koji je izdao nadležni carinski organ, sa relevantnim podacima iz te deklaracije ili deklaracije za ponovni izvoz;

Ako se na osnovu informacija koje su dostupne nadležnom carinskom organu utvrdi da je roba deklarisana za stavljanje u slobodan promet prvobitno izvezena iz carinskog područja Republike Srbije i u tom trenutku je ispunjavala uslove za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina kao vraćena roba, informacije iz stava 2. ovog člana neće se zahtevati.

Odredba stava 2. ovog člana ne primenjuje se ako se roba može deklarisati za stavljanje u slobodan promet usmeno ili drugom radnjom, niti se primenjuje na međunarodno kretanje ambalaže, prevoznih sredstava ili određene robe stavljene u posebne carinske režime, osim ako nije drugačije predviđeno.

Roba za koju su pri izvozu ostvarene pogodnosti mera utvrđenih poljoprivrednom politikom

Član 267

Uz deklaraciju za stavljanje u slobodan promet koja se odnosi na vraćenu robu za koju su pri izvozu mogle biti obavljene formalnosti radi dobijanja podsticaja ili drugih iznosa predviđenih poljoprivrednom politikom dostavljaju se dokumenti iz člana 266. ove uredbe i uverenje koje izdaje organ nadležan za odobravanje takvih podsticaja ili iznosa u Republici Srbiji.

Ako carinski organ, kod koga se roba deklariše za stavljanje u slobodan promet, poseduje informacije kojima se potvrđuje da nisu bili, niti naknadno mogu biti odobreni podsticaj niti drugi iznos pri izvozu u okviru poljoprivredne politike, uverenje nije obavezno.

Roba za koju su prilikom izvoza korišćene mere utvrđene poljoprivrednom politikom

Član 268

Za vraćenu robu za koju su prilikom izvoza korišćene mere utvrđene poljoprivrednom politikom, odobrava se oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1) podsticaji ili drugi iznosi isplaćeni na osnovu tih mera su vraćeni, nadležni organi su preduzeli neophodne mere da zadrže iznose koje treba platiti po osnovu tih mera za tu robu ili su druge odobrene finansijske povlastice poništene;

2) roba se nalazila u jednoj od sledećih situacija:

(1) nije mogla biti stavljena u promet u zemlji u koju je poslata,

(2) primalac je vratio kao neispravnu ili kao robu koja nije ugovorena,

(3) ponovo je uvezena u carinsko područje Republike Srbije jer se nije mogla upotrebiti za predviđene svrhe zbog okolnosti na koje izvoznik nije mogao uticati;

3) roba je deklarisana za stavljanje u slobodan promet na carinskom području Republike Srbije u roku od 12 meseci od dana završetka izvoznih carinskih formalnosti ili kasnije, ako to dozvoli carinski organ ponovnog uvoza u opravdanim okolnostima.

Okolnosti iz stava 1. tačka 2) podtačka (3) ovog člana su sledeće:

1) roba vraćena u carinsko područje Republike Srbije nakon štete koja je nastala pre isporuke primaocu, bilo na samoj robi ili na prevoznom sredstvu kojim je transportovana;

2) roba prvobitno izvezena u svrhe potrošnje ili prodaje tokom sajma ili slične manifestacije koja nije potrošena ili prodata;

3) roba koja nije mogla biti isporučena primaocu zbog njegove fizičke ili pravne nesposobnosti da poštuje ugovor na osnovu koga je roba izvezena;

4) roba koja, zbog prirodnih, političkih ili socijalnih poremećaja nije mogla biti isporučena primaocu ili mu je isporučena posle ugovorenog datuma isporuke.

Komunikacija između organa

Član 269

Na zahtev carinskog organa kod kojeg se vraćena roba deklariše za stavljanje u slobodan promet, izvozni carinski organ dostavlja sve informacije koje ima na raspolaganju i kojima se utvrđuje da su ispunjeni uslovi za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za tu robu.

Deo sedmi

POSEBNI POSTUPCI

 

Glava I

OPŠTE ODREDBE

Opšte odredbe za posebne postupke, osim postupka tranzita

Obrazac zahteva i odobrenja za posebne postupke

Član 270

Ako se zahtev za odobrenje iz člana 184. stav 1. Carinskog zakona ne zasniva na deklaraciji i ako je podnet drugim sredstvima, osim tehnike elektronske obrade podataka, taj zahtev se podnosi na propisanom obrascu, do uspostavljanja elektronskih sistema u skladu sa članom 241. Carinskog zakona.

Ako carinski organ, nadležan da odlučuje o zahtevu iz stava 1. ovog člana, odluči da izda odobrenje, odobrenje izdaje na propisanom obrascu.

Odeljak 1

ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA

Podnosilac zahteva poslovno nastanjen van carinskog područja Republike Srbije

Član 271

Carinski organ može, izuzetno od člana 184. stav 5. tačka 1) Carinskog zakona, u pojedinim slučajevima, ako smatra opravdanim, da izda odobrenje za postupak upotrebe u posebne svrhe ili za postupak aktivnog oplemenjivanja licima poslovno nastanjenim van carinskog područja Republike Srbije.

Mesto podnošenja zahteva ako je podnosilac zahteva poslovno nastanjen van carinskog područja Republike Srbije

Član 272

Izuzetno od člana 17. stav 3. Carinskog zakona, ako je podnosilac zahteva za postupak upotrebe u posebne svrhe poslovno nastanjen van carinskog područja Republike Srbije, nadležnost carinskog organa određuje se prema mestu prve upotrebe robe.

Izuzetno od člana 17. stav 3. Carinskog zakona, ako je podnosilac zahteva za postupak aktivnog oplemenjivanja poslovno nastanjen van carinskog područja Republike Srbije, nadležnost carinskog organa određuje se prema mestu prve prerade robe.

Zahtev za odobrenje na osnovu deklaracije

Član 273

Deklaracija se smatra zahtevom za odobrenje ako:

1) se roba stavlja u postupak privremenog uvoza, osim ako carinski organ zahteva da se podnese zahtev u slučajevima iz člana 386. stav 1. tačka 2) ove uredbe;

2) se roba stavlja u postupak upotrebe u posebne svrhe i podnosilac zahteva namerava da u potpunosti nameni robu za propisanu posebnu upotrebu;

3) se roba stavlja u postupak aktivnog oplemenjivanja, a smatra se da su ekonomski uslovi za tu robu, u skladu sa članom 277. ove uredbe, ispunjeni;

4) se roba stavlja u postupak pasivnog oplemenjivanja, a smatra se da su ekonomski uslovi za tu robu, u skladu sa članom 277. ove uredbe, ispunjeni;

5) je dato odobrenje za upotrebu postupka pasivnog oplemenjivanja, a proizvodi za zamenu treba da budu stavljeni u slobodan promet korišćenjem sistema standardne zamene koji nije obuhvaćen tim odobrenjem;

6) dobijeni proizvodi treba da budu stavljeni u slobodan promet nakon pasivnog oplemenjivanja, a prerada se odnosi na robu nekomercijalne prirode.

Odredbe stava 1. ovog člana se ne primenjuje u slučajevima:

1) pojednostavljene deklaracije;

2) centralizovanog carinjenja;

3) evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta;

4) ako se podnosi zahtev za odobrenje za postupke, osim privremenog uvoza, u čijem sprovođenju učestvuje više carinskih organa;

5) ako se podnosi zahtev za upotrebu ekvivalentne robe u skladu sa članom 193. Carinskog zakona;

6) ako nadležni carinski organ obavesti deklaranta da je obavezno ispitivanje ekonomskih uslova u skladu sa članom 184. stav 8. Carinskog zakona;

7) ako se primenjuje član 277. stav 1. tačka 4) ove uredbe;

8) ako se primenjuje naknadno dato odobrenje u skladu sa članom 184. stav 3. Carinskog zakona, osim u slučajevima iz stava 1. tač. 5) ili 6) ovog člana.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, carinski organ može zahtevati da se uz deklaraciju priloži i isprava koju podnosi deklarant i koja, osim ako podaci nisu potrebni ili su već uneti u deklaraciju, sadrži sledeće podatke:

1) o deklarantu i drugim učesnicima postupka;

2) o vrsti radnji prerade ili upotrebe robe;

3) tehnički opis robe, dobijenih proizvoda i metode za utvrđivanje njihove istovetnosti;

4) propisanu šifru ekonomskih uslova;

5) predviđeni normativi ili metode za njihovo određivanje;

6) predviđeni rok za okončanje postupka;

7) predloženi carinski organ okončanja postupka;

8) mesto sprovođenja radnji prerade ili upotrebe robe;

9) predložene formalnosti za premeštaj robe.

ATA i CPD karneti smatraju se zahtevima za odobrenje privremenog uvoza ako ispunjavaju sledeće uslove:

1) karnet je izdat u ugovornoj strani Konvencije ATA ili Istanbulske konvencije i odobrilo ga je i za njega jemči udruženje koje je deo garantnog lanca definisanog u članu 1. tačka d) Priloga A Istanbulske konvencije;

2) karnet se odnosi na robu i način upotrebe obuhvaćene konvencijom na osnovu koje je izdat;

3) karnet su overili carinski organi;

4) karnet važi na carinskom području Republike Srbije.

ATA i CPD karneti se podnose carinskom organu na granici, osim ako taj organ ne može proveriti ispunjenost propisanih uslova za sprovođenje postupka.

Zahtev za produženje važenja ili izmenu odobrenja

Član 274

Carinski organ može da dozvoli da se zahtev za produženje važenja ili izmenu odobrenja iz člana 184. stav 1. Carinskog zakona podnese u pisanom obliku, osim na propisanom obrascu iz člana 270. ove uredbe.

Prateća isprava uz usmenu deklaraciju za privremeni uvoz

Član 275

Ako se usmena deklaracija smatra zahtevom za odobrenje privremenog uvoza u skladu sa članom 273. ove uredbe, deklarant podnosi prateću ispravu iz Priloga 27 ove uredbe, u dva primerka, a jedan primerak overava carinski organ i vraća nosiocu odobrenja.

Odeljak 2

DONOŠENJE ODLUKE PO ZAHTEVU

Ispitivanje ekonomskih uslova

Član 276

Uslov iz člana 184. stav 6. tačka 2) Carinskog zakona ne primenjuje se na odobrenja za aktivno oplemenjivanje, osim u nekom od sledećih slučajeva:

1) ako se iznos uvoznih dažbina obračunava u skladu sa članom 74. stav 4. Carinskog zakona, ako postoje dokazi da će suštinski interesi domaćih proizvođača verovatno biti ugroženi i ako slučaj nije obuhvaćen članom 277. stav 1. tač. 1)-4) ove uredbe;

2) ako se iznos uvoznih dažbina obračunava u skladu sa članom 73. Carinskog zakona, ako bi roba namenjena za stavljanje u postupak aktivnog oplemenjivanja podlegala merama poljoprivredne ili trgovinske politike, privremenoj ili konačnoj antidampinškoj dažbini, kompenzatornoj dažbini, zaštitnoj meri ili dodatnim dažbinama kao posledica suspenzije povlastica u slučaju deklarisanja za stavljanje u slobodan promet i ako slučaj nije obuhvaćen članom 277. stav 1. tač. 6), 7), 9), 11) ili 14) ove uredbe;

3) ako se iznos uvoznih dažbina obračunava u skladu sa članom 73. Carinskog zakona, ako roba namenjena za stavljanje u postupak aktivnog oplemenjivanja ne bi podlegala merama poljoprivredne ili trgovinske politike, privremenoj ili konačnoj antidampinškoj dažbini, kompenzatornoj dažbini, zaštitnoj meri ili dodatnim dažbinama kao posledica suspenzije povlastica u slučaju deklarisanja za stavljanje u slobodan promet, ako postoje dokazi da će suštinski interesi domaćih proizvođača verovatno biti ugroženi i ako slučaj nije obuhvaćen članom 277. stav 1. tač. 5)-14) ove uredbe.

Uslov iz člana 184. stav 6. tačka 2) Carinskog zakona ne primenjuje se na odobrenja za pasivno oplemenjivanje, osim ako postoje dokazi da će suštinski interesi domaćih proizvođača robe iz glava od 1 do 24 Carinske tarife verovatno biti ugroženi, a roba nije namenjena za popravku.

Slučajevi u kojima se smatra da su ispunjeni ekonomski uslovi za aktivno oplemenjivanje

Član 277

Smatra se da su ekonomski uslovi za aktivno oplemenjivanje ispunjeni ako se zahtev odnosi na neku od sledećih radnji:

1) preradu robe koja nije roba iz glava od 1 do 24 Carinske tarife;

2) popravku;

3) preradu robe koja je neposredno ili posredno stavljena na raspolaganje nosiocu odobrenja, koja se obavlja prema specifikacijama za račun lica poslovno nastanjenog van carinskog područja Republike Srbije, uglavnom samo uz plaćanje troškova prerade;

4) preradu robe iz glava od 1 do 24 Carinske tarife, u nekoj od sledećih situacija:

(1) nedostupnost robe proizvedene u Republici Srbiji sa istom tarifnom oznakom, istog tržišnog kvaliteta i tehničkih karakteristika kao roba čiji se uvoz planira za predviđene radnje prerade,

(2) razlika u ceni između robe proizvedene u Republici Srbiji i robe čiji se uvoz planira, ako se uporediva roba ne može koristiti, jer bi njena cena učinila predloženi poslovni poduhvat ekonomski neisplativim,

(3) ugovorne obaveze ako uporediva roba ne odgovara ugovornim zahtevima kupca prerađenih proizvoda iz treće zemlje ili ako se, u skladu sa ugovorom, prerađeni proizvodi moraju dobiti od robe koja je namenjena za stavljanje u postupak aktivnog oplemenjivanja da bi bila u saglasnosti sa odredbama koje se tiču zaštite industrijskih ili komercijalnih svojinskih prava,

(4) ukupna vrednost robe koja se stavlja u postupak aktivnog oplemenjivanja po podnosiocu zahteva i u kalendarskoj godini za svaku tarifnu oznaku ne prelazi 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;

5) preradu robe da bi se obezbedila njena usklađenost sa tehničkim zahtevima za stavljanje u slobodan promet;

6) preradu robe nekomercijalne prirode;

7) preradu robe dobijene na osnovu prethodnog odobrenja, čije je izdavanje bilo uslovljeno ispitivanjem ekonomskih uslova;

8) preradu robe u proizvode koji će biti ugrađeni u civilne vazduhoplove ili korišćeni za civilne vazduhoplove za koje je izdata potvrda o plovidbenosti;

9) preradu robe u uzorke;

10) preradu elektronskih komponenti, delova, sklopova ili drugih materijala u proizvode informacione tehnologije;

11) preradu robe u otpatke i ostatke, uništenje, ponovnu upotrebu delova ili komponenti;

12) denaturacija;

13) uobičajene oblike rukovanja iz člana 191. Carinskog zakona;

14) ukupna vrednost robe koju treba staviti u postupak aktivnog oplemenjivanja po podnosiocu zahteva i kalendarskoj godini za svaku tarifnu oznaku ne prelazi 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za robu iz glava od 1 do 24 Carinske tarife i 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za drugu robu, osim ako bi roba namenjena za stavljanje u postupak aktivnog oplemenjivanja podlegala privremenoj ili konačnoj antidampinškoj dažbini, kompenzatornoj dažbini, zaštitnoj meri ili dodatnoj dažbini usled suspenzije koncesije ako bi bila deklarisana za stavljanje u slobodan promet.

Nedostupnost iz stava 1. tačka 4) podtačka (1) ovog člana obuhvata neki od sledećih slučajeva:

1) potpuno nepostojanje proizvodnje uporedivih proizvoda u carinskom području Republike Srbije;

2) nepostojanje dovoljne količine te robe da bi se obavile predviđene radnje prerade;

3) uporediva domaća roba ne može se staviti na raspolaganje podnosiocu zahteva blagovremeno za izvršenje predviđene poslovne aktivnosti, bez obzira što je zahtev podnet blagovremeno.

Postupak ispitivanje ekonomskih uslova

Član 278

Ako je nakon podnošenja zahteva za odobrenje iz člana 184. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona obavezno ispitivanje ekonomskih uslova u skladu sa članom 184. stav 8. Carinskog zakona, carinski organ podnosi Privrednoj komori Srbije zahtev za proveru ispunjenosti ekonomskih uslova.

Ako nakon izdavanja odobrenja za postupak oplemenjivanja, carinskom organu postanu dostupni dokazi koji upućuju na to da upotreba tog odobrenja može negativno da utiče na suštinske interese domaćih proizvođača, carinski organ informacije dostavlja Privrednoj Komori Srbije radi ispitivanja ekonomskih uslova.

Ispitivanje ekonomskih uslova može da se obavi i na inicijativu Privredne komore Srbije ako ima dokaza da suštinski interesi domaćih proizvođača mogu pretrpeti štetan uticaj usled upotrebe odobrenja.

Carinski organ koji obrađuje slične zahteve i odobrenja dužan je da uzme u obzir rezultate ispitivanja ekonomskih uslova.

U rezultatima ispitivanja ekonomskih uslova može se navesti da je slučaj koji se ispituje jedinstven i ne može poslužiti kao presedan za druge zahteve i odobrenja.

Ako je zaključeno da ekonomski uslovi više nisu ispunjeni, nadležni carinski organ ukida dato odobrenje. Ukidanje proizvodi dejstvo najkasnije godinu dana od dana nakon što je odluka o ukidanju dostavljena nosiocu odobrenja.

Obračunavanje iznosa uvoznih dažbina u određenim slučajevima aktivnog oplemenjivanja

Član 279

Ako nije obavezno ispitivanje ekonomskih uslova i roba namenjena za stavljanje u postupak aktivnog oplemenjivanja bi bila predmet mere poljoprivredne ili trgovinske politike, privremene ili konačne antidampinške dažbine, kompenzatorne dažbine, zaštitne mere ili dodatne dažbine kao posledica suspenzije povlastica u slučaju deklarisanja za stavljanje u slobodan promet, iznos uvoznih dažbina se obračunava u skladu sa članom 74. stav 4. Carinskog zakona.

Odredba stava 1. ovog člana se ne primenjuje ako se smatra da su ekonomski uslovi ispunjeni u slučajevima utvrđenim u članu 277. stav 1. tač. 6), 7), 9), 11) ili 14) ove uredbe.

Ako nosilac odobrenja direktno ili indirektno uvozi proizvode dobijene u postupku aktivnog oplemenjivanja i stavlja ih u slobodan promet u roku od godinu dana od njihovog ponovnog izvoza, iznos uvozne dažbine se utvrđuje u skladu sa članom 74. stav 4. Carinskog zakona.

Odobrenje za postupke u čijem sprovođenju učestvuje više carinskih organa

Član 280

Ako je podnet zahtev za odobrenje postupka u kome učestvuje više carinskih organa, potrebna je prethodna saglasnost tih carinskih organa u skladu sa st. 2-7. ovog člana.

U slučaju privremenog uvoza, zahtev se podnosi carinskom organu prema mestu prve upotrebe, osim u slučaju iz člana 394. stav 5. ove uredbe. U drugim slučajevima, zahtev se podnosi nadležnom carinskom organu iz člana 17. stav 3. Carinskog zakona, odnosno iz člana 3. ove uredbe.

Nadležni carinski organ iz stava 2. ovog člana šalje zahtev i predlog odobrenja drugim carinskim organima, koji potvrđuju datum prijema u roku od 15 dana i saopštavaju svoje primedbe nadležnom carinskom organu u roku od 30 dana od dana prijema predloga odobrenja. Ako primedbe pristignu u tom roku i nije postignuta saglasnost, zahtev se odbija uz navođenje razloga.

Carinski organ može izdati odobrenje ako ne primi nikakve primedbe na predlog odobrenja u roku od 30 dana. Carinski organ dostavlja kopiju izdatog odobrenja svim carinskim organima koji učestvuju u sprovođenju postupka.

Kada su opšti kriterijumi i uslovi za donošenje odobrenja iz st. 1-4. ovog člana dogovoreni između carinskih organa, umesto prethodne saglasnosti i dostavljanja kopije odobrenja, dostavlja se samo obaveštenje.

Obaveštenje iz stava 5. ovog člana je uvek dovoljno kada se:

1) odobrenje obnavlja, neznatno menja ili dopunjava, poništava ili ukida;

2) zahtev za odobrenje odnosi se na privremeni uvoz i nije ga potrebno izdati na obrascu.

Obaveštenje nije potrebno kada se:

1) koristi ATA ili CPD karnet;

2) privremeni uvoz odobrava prihvatanjem usmene deklaracije ili deklarisanjem drugim radnjama.

Odobrenje u obliku puštanja robe u odgovarajući carinski postupak

Član 281

Ako je zahtev za izdavanje odobrenja podnet na osnovu deklaracije u skladu sa članom 273. stav 1. ove uredbe ili na osnovu ATA ili CPD karneta u skladu sa 273. stav 4. ove uredbe, odobrenje se izdaje puštanjem robe u odgovarajući carinski postupak.

Odobrenje za upotrebu ekvivalentne robe

Član 282

Za potrebe izdavanja odobrenja u skladu sa članom 193. stav 4. Carinskog zakona, nije od značaja da li se ekvivalentna roba upotrebljava kontinuirano.

Upotreba ekvivalentne robe iz člana 193. stav 1. Carinskog zakona ne može da se odobri ako bi roba stavljena u poseban postupak bila predmet privremene ili konačne antidampinške, kompenzatorne, zaštitne ili dodatne dažbine kao posledice suspenzije povlastica u slučaju deklarisanja za stavljanje u slobodan promet.

Upotreba ekvivalentne robe iz člana 193. stav 2. Carinskog zakona ne može da se odobri ako bi strana roba koja je prerađena umesto domaće robe i koja je stavljena u postupak pasivnog oplemenjivanja bila predmet privremene ili konačne antidampinške, kompenzatorne, zaštitne ili dodatne dažbine kao posledica suspenzije povlastica u slučaju deklarisanja za stavljanje u slobodan promet.

Upotreba ekvivalentne robe u postupku carinskog skladištenja ne može da se odobri ako strana roba koja je stavljena u postupak carinskog skladištenja spada u robu iz glava od 1 do 24 Carinske tarife.

Izuzetno od člana 193. stav 3. Carinskog zakona, sledeća roba se smatra ekvivalentnom robom za aktivno oplemenjivanje:

1) roba na višem stepenu proizvodnje nego strana roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja, ako se suštinski deo obrade te ekvivalentne robe obavlja kod nosioca odobrenja ili kod privrednog subjekta koji obradu obavlja za njegov račun;

2) u slučaju popravke, nova roba umesto korišćene robe ili roba u boljem stanju nego što je strana roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja;

3) roba sa sličnim tehničkim karakteristikama kao roba koju zamenjuje pod uslovom da imaju istu tarifnu oznaku i isti tržišni kvalitet.

U slučaju privremenog uvoza, ekvivalentna roba se može upotrebljavati samo ako je odobrenje za privremeni uvoz izdato sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa čl. 357-360. ove uredbe.

Dobijeni proizvodi ili roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja

Član 283

Carinski organ može, na zahtev podnosioca, u odobrenju za aktivno oplemenjivanje navesti da se smatra da su dobijeni proizvodi ili roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja, koji nisu deklarisani za sledeći carinski postupak ili ponovno izvezeni po isteku roka za okončanje postupka, stavljeni u slobodan promet na dan isteka roka za okončanje.

Odredba stava 1. ovog člana se ne primenjuje ako su proizvodi ili roba predmet mera zabrane ili ograničenja.

Naknadno odobrenje

Član 284

Ako carinski organ izda naknadno odobrenje, u skladu sa članom 184. stav 3. Carinskog zakona, odobrenje proizvodi pravno dejstvo najranije od dana prihvatanja zahteva.

U izuzetnim slučajevima, carinski organ može dozvoliti da odobrenje iz stava 1. ovog člana proizvodi pravno dejstvo najranije godinu dana, a u slučaju robe iz glava od 1 do 24 Carinske tarife, tri meseca pre datuma prihvatanja zahteva.

Ako se zahtev odnosi na produženje odobrenja za istu vrstu postupka i robe, odobrenje se može dati sa naknadnim dejstvom od datuma kada je isteklo prvobitno odobrenje.

Ako je, u skladu sa članom 184. stav 8. Carinskog zakona, ispitivanje ekonomskih uslova obavezno u vezi sa produženjem odobrenja za istu vrstu postupka i robe, odobrenje sa naknadnim dejstvom proizvodi pravno dejstvo najranije od datuma donošenja potvrde o ekonomskim uslovima.

Rok važenja odobrenja

Član 285

Ako je odobrenje izdato u skladu sa članom 184. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona, rok važenja odobrenja ne može biti duži od pet godina od dana početka važenja odobrenja.

Rok važenja iz stava 1. ovog člana ne može biti duži od tri godine ako se odobrenje odnosi na robu iz glava od 1 do 24 Carinske tarife.

Ostala proceduralna pravila

Deklaracija podneta u drugoj carinarnici

Član 286

Nadležni carinski organ može, u izuzetnim slučajevima, da dozvoli da se deklaracija podnese u carinarnici koja nije navedena u odobrenju. U tom slučaju, nadležni carinski organ bez odlaganja obaveštava nadzornu carinarnicu.

Okončanje posebnog postupka

Član 287

Ako je roba stavljena u poseban postupak upotrebom dve ili više deklaracija na osnovu jednog odobrenja, smatra se da je stavljanjem te robe ili proizvoda dobijenih od nje u naredni carinski postupak ili njihovom namenom propisanoj upotrebi u posebne svrhe okončan postupak za robu stavljenu u postupak na osnovu najranije podnete deklaracije.

Ako je roba stavljena u posebni postupak upotrebom dve ili više deklaracija na osnovu jednog odobrenja i posebni postupak se okonča iznošenjem robe iz carinskog područja Republike Srbije ili uništenjem robe bez otpadaka, iznošenje robe ili uništenje bez otpadaka smatra se okončanjem postupka za tu robu stavljenu u postupak na osnovu najranije podnete deklaracije.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, nosilac odobrenja ili nosilac postupka može zahtevati da se okončanje sprovede u vezi sa određenom robom stavljenom u postupak.

Primena st. 1. i 2. ovog člana ne sme dovesti do neopravdanih pogodnosti u pogledu uvoznih dažbina.

Ako se roba stavi u poseban postupak zajedno sa drugom robom, a dođe do potpunog uništenja ili bespovratnog gubitka, carinski organ može prihvatiti dokaz koji pruži nosilac postupka i u kome je navedena stvarna količina robe u postupku koja je uništena ili izgubljena.

Ako nosilac postupka ne može pružiti dokaz prihvatljiv carinskom organu, količina robe koja je uništena ili izgubljena utvrđuje se srazmerno udelu istovrsne robe koja se nalazila u postupku u trenutku kada je došlo do uništenja ili gubitka.

Rok za okončanje posebnog postupka

Član 288

Na zahtev nosioca postupka, carinski organ može produžiti rok za okončanje naveden u odobrenju izdatom u skladu sa članom 184. stav 1. Carinskog zakona.

Ako rok za okončanje ističe određenog dana za svu robu stavljenu u postupak u tom roku, carinski organ može u odobrenju iz člana 184. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona utvrditi da se rok za okončanje automatski produžava za svu robu koja se na taj dan još uvek nalazi u postupku. Carinski organ može doneti odluku da ukine automatsko produženje roka za svu ili neku robu stavljenu u postupak.

Obrazac za okončanje postupka

Član 289

U odobrenju za upotrebu postupka aktivnog oplemenjivanja ili postupka upotrebe u posebne svrhe utvrđuje se obaveza nosioca odobrenja da u roku od 30 dana od dana isteka roka za okončanje postupka nadzornoj carinarnici dostavi obrazac za okončanje postupka.

Nadzorna carinarnica može odustati od obaveze podnošenja obrasca za okončanje postupka ako smatra da to nije potrebno.

Na zahtev nosioca odobrenja, carinski organ rok iz stava 1. ovog člana može da produži na 60 dana.

Obrazac za okončanje postupka sadrži podatke koji su dati u Prilogu 28 ove uredbe, ako nadzorna carinarnica ne odluči drugačije.

Ako se smatra da su dobijeni proizvodi ili roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja stavljeni u slobodan promet u skladu sa članom 283. stav 1. ove uredbe, potrebno je to i navesti u obrascu za završetak postupka.

Ako je u odobrenju za aktivno oplemenjivanje navedeno da se dobijeni proizvodi ili roba stavljena u taj postupak smatraju stavljenim u slobodan promet na dan isteka roka za okončanje postupka, nosilac odobrenja dostavlja obrazac za okončanje postupka nadzornoj carinarnici, u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Carinski organ može dozvoliti da se obrazac za završetak postupka dostavi drugim načinima osim tehnika elektronske obrade podataka.

Nadzorna carinarnica bez odlaganja proverava obrazac za okončanje postupka iz stava 1. ovog člana.

Nadzorna carinarnica može prihvatiti iznos uvoznih dažbina koji treba platiti utvrđen od strane nosioca odobrenja.

Iznos uvozne dažbine koju treba platiti knjiži se u skladu sa članom 91. Carinskog zakona u roku od dva dana od dana dostavljanja obrasca za završetak postupka nadzornoj carinarnici.

Smeštaj domaće robe zajedno sa stranom robom u prostoru za smeštaj

Član 290

Ako se domaća roba smešta zajedno sa stranom robom u prostoru za smeštaj za carinsko skladištenje i nije moguće u svakom trenutku identifikovati svaku vrstu robe ili bi to bilo moguće uz nesrazmerne troškove, u odobrenju iz člana 184. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona utvrđuje se vođenje odvojenog knjigovodstva u pogledu svake vrste robe, carinskog statusa i, po potrebi, porekla robe.

Ostale odredbe

Evidencija

Član 291

Evidencija iz člana 186. st. 1. i 2. Carinskog zakona sadrži sledeće:

1) upućivanje na odobrenje neophodno za stavljanje robe u poseban postupak, po potrebi;

2) MRN ili, ako ne postoji, drugi broj ili šifru kojom se identifikuju deklaracije po kojima je roba stavljena u poseban postupak ili, ako je postupak okončan u skladu sa članom 187. stav 1. Carinskog zakona, informaciju o načinu na koji je postupak okončan;

3) podatke koji nedvosmisleno omogućuju identifikaciju carinskih isprava, osim deklaracija, drugih isprava značajnih za stavljanje robe u poseban postupak i ostalih isprava značajnih za odgovarajuće okončanje postupka;

4) podatke o oznakama, identifikacionim brojevima, broju i vrsti koleta, količini i uobičajeni trgovački ili tehnički opis robe i, po potrebi, identifikacione oznake kontejnera neophodne za identifikaciju robe;

5) mesto gde se roba nalazi i podatke o eventualnom kretanju robe;

6) carinski status robe;

7) podatke o uobičajenim oblicima rukovanja i, po potrebi, novo tarifno svrstavanje proisteklo iz tih uobičajenih oblika rukovanja;

8) podatke o privremenom uvozu ili upotrebi u posebne svrhe;

9) podatke o aktivnom ili pasivnom oplemenjivanju, uključujući informacije o prirodi prerade;

10) ako se primenjuje član 74. st. 1. i 2. Carinskog zakona, troškove skladištenja ili uobičajenih oblika rukovanja;

11) normativ proizvodnje ili način njegovog obračuna, po potrebi;

12) podatke koji omogućuju carinski nadzor i kontrolu upotrebe ekvivalentne robe u skladu sa članom 193. Carinskog zakona;

13) ako je obavezno odvojeno knjigovodstvo, informacije o vrsti robe, carinskom statusu i, po potrebi, poreklu robe;

14) u slučaju privremenog uvoza iz člana 389. ove uredbe, podatke koji se zahtevaju tim članom;

15) u slučaju aktivnog oplemenjivanja iz člana 393. ove uredbe, podatke koji se zahtevaju tim članom;

16) podatke o prenosu prava i obaveza u skladu sa članom 189. Carinskog zakona, po potrebi;

17) ako evidencija nije deo glavnih poslovnih knjiga za carinske svrhe, upućene na te glavne poslovne knjige za carinske svrhe;

18) dodatne informacije za posebne slučajeve, na zahtev carinskih organa iz opravdanih razloga.

Carinski organ može odustati od zahteva za dostavljanjem nekih od informacija iz st. 1. ili 7. ovog člana ako to ne utiče negativno na carinski nadzor i kontrolu upotrebe posebnog postupka.

U slučaju privremenog uvoza, evidencija se vodi samo ako to zahteva carinski organ.

Korisnik slobodne zone vodi evidenciju o smeštaju, proizvodnji, preradi, prodaji ili nabavci robe u slobodnoj zoni, u obliku i na način koji je odobrio carinski organ.

Korisnik slobodne zone ne može obavljati delatnost u slobodnoj zoni koja obuhvata postupanje s robom na način naveden u stavu 4. ovog člana bez odobrenja carinskog organa o obliku i načinu vođenja evidencije.

Ako se izdato odobrenje o obliku i načinu vođenja evidencije poništi ili ukine, s robom koja preostane postupa se kao s robom koja je unesena ili ponovno unesena u carinsko područje Republike Srbije.

U slučaju slobodnih zona, evidencija, pored informacija iz stava 1. ovog člana, sadrži:

1) podatke za identifikaciju prevoznih isprava za robu koja ulazi u slobodne zone ili ih napušta;

2) podatke u vezi sa upotrebom ili potrošnjom robe čije stavljanje u slobodan promet ili privremeni uvoz ne bi dovelo do primene uvozne dažbine ili mera utvrđenih u okviru poljoprivredne ili trgovinske politike u skladu sa članom 212. stav 3. Carinskog zakona.

Prenos prava i obaveza

Član 292

Nadležni carinski organ odlučuje da li se može izvršiti prenos prava i obaveza u skladu sa članom 189. Carinskog zakona. Ako se takav prenos može izvršiti, nadležni carinski organ utvrđuje uslove pod kojima se dozvoljava prenos prava i obaveza.

Kretanje robe u posebnom postupku

Član 293

Kretanje robe do izlazne carinarnice radi okončanja posebnog postupka iznošenjem robe iz carinskog područja Republike Srbije, osim postupka upotrebe u posebne svrhe i postupka pasivnog oplemenjivanja, sprovodi se na osnovu deklaracije za ponovni izvoz.

Ako se roba u postupku pasivnog oplemenjivanja kreće od carinarnice stavljanja u postupak do izlazne carinarnice, na robu se primenjuju odredbe koje bi se primenjivale da je roba stavljena u postupak izvoza.

Ako se roba u postupku upotrebe u posebne svrhe kreće do izlazne carinarnice, na robu se primenjuju odredbe koje bi se primenjivale da je roba stavljena u postupak izvoza.

Za kretanje robe koje nije obuhvaćeno st. 1-3. ovog člana nisu potrebne carinske formalnosti, osim vođenja evidencije iz člana 186. Carinskog zakona.

Ako se kretanje robe vrši u skladu sa st. 1. ili 3. ovog člana, roba ostaje u posebnom postupku dok se ne iznese iz carinskog područja Republike Srbije.

Kretanje robe između različitih mesta u carinskom području Republike Srbije

Član 294

Kretanje robe stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja, privremenog uvoza ili upotrebe u posebne svrhe može se obavljati između različitih mesta u carinskom području Republike Srbije bez carinskih formalnosti, osim onih iz člana 291. stav 1. tačka 5) ove uredbe.

Kretanje robe stavljene u postupak pasivnog oplemenjivanja može se obavljati u carinskom području Republike Srbije od carinarnice stavljanja u postupak do izlazne carinarnice.

Kretanje robe stavljene u postupak carinskog skladištenja može se obavljati u carinskom području Republike Srbije bez carinskih formalnosti, osim onih utvrđenih u članu 291. stav 1. tačka 5) ove uredbe, na sledeći način:

1) između različitih prostora za smeštaj navedenih u istom odobrenju;

2) od carinarnice stavljanja u postupak do prostora za smeštaj; ili

3) od prostora za smeštaj do izlazne carinarnice ili druge carinarnice navedene u odobrenju za poseban postupak iz člana 184. stav 1. Carinskog zakona, ovlašćene za puštanje robe u sledeći carinski postupak ili za prijem deklaracije za ponovni izvoz u svrhu okončanja posebnog postupka.

Kretanje robe u okviru carinskog skladištenja mora se završiti u roku od 30 dana od dana kada je roba iznesena iz carinskog skladišta.

Na zahtev nosioca postupka, carinski organ može produžiti rok od 30 dana iz stava 4. ovog člana.

Ako se roba premešta u okviru carinskog skladištenja iz prostora za smeštaj do izlazne carinarnice, u evidenciji iz člana 186. st. 1. i 2. Carinskog zakona mora se navesti informacija o istupu robe u roku od 100 dana od dana kada je roba iznesena iz carinskog skladišta.

Na zahtev nosioca postupka, carinski organ može produžiti rok od 100 dana iz stava 6. ovog člana.

Uobičajeni oblici postupanja

Član 295

Uobičajeni oblici postupanja iz člana 191. Carinskog zakona dati su u Prilogu 29 ove uredbe.

Formalnosti za upotrebu ekvivalentne robe

Član 296

Na upotrebu ekvivalentne robe ne primenjuju se formalnosti za stavljanje robe u posebni postupak.

Ekvivalentna roba se može skladištiti zajedno sa drugom domaćom ili stranom robom. U tim slučajevima, carinski organ može da utvrdi određene metode za identifikaciju ekvivalentne robe radi njenog razlikovanja od druge domaće ili strane robe.

Ako nije moguće u svakom trenutku identifikovati svaku vrstu robe ili ako bi to bilo moguće uz nesrazmeran trošak, sprovodi se odvojeno knjigovodstvo u pogledu svake vrste robe, carinskog statusa i, po potrebi, porekla robe.

U slučaju upotrebe u posebne svrhe, roba koja je zamenjena ekvivalentnom robom nije više pod carinskim nadzorom u sledećim slučajevima:

1) ekvivalentna roba je upotrebljena u svrhe utvrđene za primenu izuzeća od dažbine ili niže stope dažbine;

2) ekvivalentna roba je izvezena, uništena ili ustupljena u korist države;

3) ekvivalentna roba je upotrebljena u druge svrhe koje nisu utvrđene za primenu izuzeća od dažbine ili niže stope dažbine, a plaćena je primenjiva uvozna dažbina.

Status ekvivalentne robe

Član 297

U slučaju carinskog skladištenja i privremenog uvoza, ekvivalentna roba postaje strana roba, a roba koju zamenjuje postaje domaća roba u trenutku njenog stavljanja u sledeći carinski postupak kojim se okončava postupak ili u trenutku kada ekvivalentna roba napusti carinsko područje Republike Srbije.

U slučaju aktivnog oplemenjivanja, ekvivalentna roba i proizvodi dobijeni iz nje postaju strana roba, a roba koju zamenjuju postaje domaća roba u trenutku njihovog stavljanja u sledeći carinski postupak kojim se okončava postupak ili u trenutku kada dobijeni proizvodi napuste carinsko područje Republike Srbije.

Ako se roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja stavi na tržište pre nego što se postupak okonča, njen status se menja u trenutku kada se stavi na tržište. U izuzetnim slučajevima, ako se očekuje da ekvivalentna roba neće biti dostupna u trenutku kada se roba stavlja na tržište, carinski organ, na zahtev nosioca postupka, može da dozvoli da ekvivalentna roba bude dostupna kasnije, u razumnom roku koji oni odrede.

U slučaju prethodnog izvoza dobijenih proizvoda u postupku aktivnog oplemenjivanja, ekvivalentna roba i proizvodi dobijeni iz nje postaju strana roba sa naknadnim dejstvom u trenutku njihovog stavljanja u postupak izvoza ako se roba koja treba da se uveze stavlja u taj postupak. Ako se roba koja treba da se uveze stavi u postupak aktivnog oplemenjivanja, ona istovremeno postaje domaća roba.

Elektronski sistem u vezi sa eATA karnetima

Član 298

Sistem eATA karneta upotrebljava se za obradu, razmenu i čuvanje informacija u vezi sa eATA karnetima izdatim na osnovu člana 21a Istanbulske konvencije. Nadležni carinski organi stavljaju informacije na raspolaganje preko tog sistema bez odlaganja.

Do uspostavljanja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona stav 1. ovog člana se ne primenjuje.

Carinski status životinja koje su okotile životinje stavljene u poseban postupak

Član 299

Ako ukupna vrednost životinja koje su u carinskom području Republike Srbije okotile životinje za koje je prihvaćena jedna deklaraciji i koje su stavljene u postupak smeštaja, postupak privremenog uvoza ili postupak aktivnog oplemenjivanja, prelazi 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, te životinje se smatraju stranom robom i treba ih staviti u isti postupak kao životinje koje su ih okotile.

Oslobođenje od obaveze podnošenja dopunske deklaracije

Član 300

Za robu za koju je okončan poseban postupak, osim postupka tranzita, njenim stavljanjem u naredni poseban postupak, osim postupka tranzita, ne podnosi se dopunska deklaracija ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1) nosilac odobrenja za prvi i naredni poseban postupak je isto lice;

2) deklaracija za prvi poseban postupak je podneta u redovnom obliku ili je deklarant podneo dopunsku deklaraciju u skladu sa članom 146. stav 1. Carinskog zakona u pogledu prvog posebnog postupka;

3) prvi poseban postupak je okončan stavljanjem robe u sledeći poseban postupak, osim upotrebe u posebne svrhe ili aktivnog oplemenjivanja, nakon podnošenja deklaracije u obliku evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta.

Glava II

TRANZIT

 

Odeljak 1

SPOLJNI I UNUTRAŠNJI TRANZIT

Pododeljak 1

OPŠTE ODREDBE

Kontrole i formalnosti za robu koja napušta i ponovo ulazi u carinsko područje Republike Srbije

Član 301

Ako, za vreme kretanja robe iz jednog mesta u drugo unutar carinskog područja Republike Srbije, roba napusti i ponovo uđe u carinsko područje Republike Srbije, carinske kontrole i formalnosti koje se primenjuju u skladu sa Konvencijom TIR, Konvencijom ATA, Istanbulskom konvencijom, Sporazumom između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga, sa Dodatnim protokolom sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga i narednim dodatnim protokolom sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga ili u skladu sa aktima Svetskog poštanskog saveza, sprovode se u mestima u kojima roba privremeno napusti carinsko područje Republike Srbije i u kojima ponovo uđe u to područje.

Elektronski sistem u vezi sa tranzitom

Član 302

Za razmenu podataka o karnetima TIR za operacije TIR i za obavljanje carinskih formalnosti nacionalnog postupka tranzita, u skladu sa članom 5. stav 1. Carinskog zakona, koristi se elektronski sistem tranzita.

U slučaju neslaganja između podataka iz karneta TIR i podataka iz elektronskog tranzitnog sistema, prvenstvo ima karnet TIR.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, do dana nadogradnje sistema iz tog stava, koristi se Novi kompjuterizovani tranzitni sistem (u daljem tekstu: NCTS)

Pododeljak 2

KRETANJE ROBE U TIR POSTUPKU

TIR postupak u posebnim okolnostima

Član 303

Carinski organ prihvata karnet TIR bez razmene podataka iz karneta TIR za TIR postupak u slučaju privremenog kvara:

1) elektronskog tranzitnog sistema;

2) kompjuterizovanog sistema koji upotrebljavaju nosioci karneta TIR za podnošenje podataka iz karneta TIR tehnikama elektronske obrade podataka;

3) elektronske veze između kompjuterizovanog sistema koji upotrebljavaju nosioci karneta TIR za podnošenje podataka iz karneta TIR tehnikama elektronske obrade podataka i elektronskog tranzitnog sistema.

Prihvatanje karneta TIR bez razmene podataka iz karneta TIR u slučaju privremenog kvara iz stava 1. tač. 2) ili 3) ovog člana odobrava carinski organ.

Itinerer kretanja robe u TIR postupku

Član 304

Roba koja se kreće u postupku TIR prevozi se do odredišne ili izlazne carinarnice ekonomski opravdanim itinererom.

Ako to smatra neophodnim, polazna ili ulazna carinarnica propisuje itinerer za TIR postupak uzimajući u obzir sve relevantne informacije koje dostavi nosilac karneta TIR.

Formalnosti koje treba obaviti u polaznoj ili ulaznoj carinarnici za kretanje robe u TIR postupku

Član 305

Držalac karneta TIR dostavlja podatke iz karneta TIR za TIR postupak polaznoj ili ulaznoj carinarnici.

Carinarnica kojoj su dostavljeni podaci iz karneta TIR određuje rok u kome se roba doprema u odredišnu ili izlaznu carinarnicu, uzimajući u obzir sledeće:

1) itinerer,

2) transportna sredstva,

3) zakonodavstvo u oblasti saobraćaja ili drugo zakonodavstvo koje bi moglo imati uticaj na određivanje roka,

4) sve relevantne informacije koje dostavi nosilac karneta TIR.

Ako rok određuje polazna ili ulazna carinarnica, on je obavezujući za carinske organe TIR postupka i ti organi ne menjaju taj rok.

Ako je roba stavljena u TIR postupak, polazna ili ulazna carinarnica evidentira MRN u karnet TIR. Carinarnica koja pušta tu robu obaveštava nosioca karneta TIR o puštanju robe u TIR postupak.

Na zahtev nosioca karneta TIR polazna ili ulazna carinarnica izdaje tranzitni prateći dokument ili, po potrebi, tranzitni/sigurnosni prateći dokument nosiocu karneta TIR.

Tranzitni prateći dokument izdaje se na propisanom obrascu i uz njega se prilaže, ako je potrebno, Spisak naimenovanja na propisanom obrascu. Tranzitni/sigurnosni prateći dokument izdaje se na propisanom obrascu i uz njega se prilaže Tranzitni/sigurnosni spisak naimenovanja na propisanom obrascu.

Polazna ili ulazna carinarnica prosleđuje podatke o TIR postupku deklarisanoj odredišnoj ili izlaznoj carinarnici.

Nezgode za vreme kretanja robe u operaciji TIR

Član 306

U slučaju nezgode prevoznik bez odlaganja doprema robu, zajedno sa drumskim vozilom, kombinacijom vozila ili kontejnerom i MRN operacije TIR najbližem carinskom organu na čijem se području nalazi prevozno sredstvo, ako je:

1) prevoznik dužan da odstupi od itinerera propisanog u skladu sa članom 304. ove uredbe, usled okolnosti van njegove kontrole;

2) došlo do nezgode ili udesa u smislu člana 25. Konvencije TIR.

Ako carinski organ na čijem se području nalazi prevozno sredstvo smatra da se TIR postupak može nastaviti, on preduzima mere koje smatra neophodnim.

Carinski organ iz stava 2. ovog člana evidentira relevantne informacije u vezi sa nezgodama iz stava 1. ovog člana u elektronski tranzitni sistem.

Do dana uvođenja nadogradnje NCTS, relevantne informacije u vezi sa nezgodama iz stava 1. ovog člana, odredišna ili izlazna carinarnica evidentira u elektronski tranzitni sistem.

Do dana uvođenja nadogradnje NCTS ne primenjuje se stav 3. ovog člana.

Dopremanje robe koja se kreće u TIR postupku u odredišnu ili izlaznu carinarnicu

Član 307

Ako roba koja se kreće u TIR postupku stigne u odredišnu ili izlaznu carinarnicu, toj carinarnici doprema se:

1) roba zajedno sa drumskim vozilom, kombinacijom vozila ili kontejnerom;

2) karnet TIR;

3) MRN operacije TIR;

4) sve informacije koje zahteva odredišna ili izlazna carinarnica.

Dopremanje se obavlja u redovno radno vreme carinskog organa.

Odredišna ili izlazna carinarnica može, na zahtev zainteresovanog lica, dozvoliti da se dopremanje obavi van redovnog radnog vremena ili na drugom mestu.

Ako je roba dopremljena odredišnoj ili izlaznoj carinarnici po isteku roka koji je odredila polazna ili ulazna carinarnica u skladu sa članom 305. stav 2. ove uredbe, smatra se da je nosilac karneta TIR ispoštovao taj rok ako on ili prevoznik pruži zadovoljavajući dokaz odredišnoj ili izlaznoj carinarnici da nije odgovoran za kašnjenje.

TIR postupak se može završiti u nekoj drugoj carinarnici umesto u onoj koja je deklarisana u TIR karnetu i ta se carinarnica smatra odredišnom ili izlaznom carinarnicom.

Formalnosti u odredišnoj ili izlaznoj carinarnici za kretanje robe u operaciji TIR

Član 308

Odredišna ili izlazna carinarnica obaveštava polaznu ili ulaznu carinarnicu o dolasku robe na dan kada je roba, zajedno sa drumskim vozilom, kombinacijom vozila ili kontejnerom, karnetom TIR i MRN operacije TIR, dopremljena u skladu sa članom 307. st. 1. i 2. ove uredbe.

Ako se TIR postupak završi u carinarnici koja nije deklarisana u TIR karnetu, carinarnica koja se smatra odredišnom ili izlaznom carinarnicom u skladu sa članom 307. stav 5. ove uredbe, obaveštava polaznu ili ulaznu carinarnicu o dolasku na dan kada se roba dopremi u skladu sa članom 307. st. 1. i 2. ove uredbe.

Polazna ili ulazna carinarnica obaveštava o dolasku odredišnu ili izlaznu carinarnicu deklarisanu u TIR karnetu.

Odredišna ili izlazna carinarnica dostavlja polaznoj ili ulaznoj carinarnici rezultate provere u roku od tri dana od dana kada se roba dopremi u odredišnu ili izlaznu carinarnicu, odnosno na drugo mesto u skladu sa članom 307. st. 1. i 2. ove uredbe. U izuzetnim slučajevima se taj rok može produžiti do šest dana.

Ako robu primi ovlašćeni primalac iz člana 197. Carinskog zakona, polazna ili ulazna carinarnica obaveštava se u roku od šest dana od dana kada je roba isporučena ovlašćenom primaocu.

Odredišna ili izlazna carinarnica završava operaciju TIR u skladu sa članom 1. stav 1. tačka g) i članom 28. stav 1. Konvencije TIR i popunjava talon broj 2 karneta TIR i zadržava kupon broj 2 karneta TIR. Karnet TIR se vraća nosiocu karneta TIR ili licu koje istupa za njegov račun.

U slučaju TIR postupka u posebnim okolnostima iz člana 303. ove uredbe, carinski organ odredišta ili izlaska vraća odgovarajući deo kupona broj 2 karneta TIR polaznoj ili ulaznoj carinarnici bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od datuma kada je TIR postupak završen.

Postupak provere za kretanje robe u TIR postupku

Član 309

Ako polazna ili ulazna carinarnica nije primila rezultate kontrole u roku od šest dana od dana prijema obaveštenja o dolasku robe, ta carinarnica odmah traži rezultate provere od odredišne ili izlazne carinarnice koja je poslala obaveštenje o dolasku robe.

Odredišna ili izlazna carinarnica šalje rezultate provere neposredno po prijemu zahteva od polazne ili ulazne carinarnice.

Ako carinski organ polaska ili ulaska još uvek nije primio informacije koje mu omogućavaju okončanje TIR postupka ili naplatu carinskog duga, relevantne informacije zahteva od nosioca karneta TIR ili, ako su dostupni odgovarajući podaci u mestu odredišta ili izlaska, od odredišne ili izlazne carinarnice, u sledećim slučajevima:

1) polazna ili ulazna carinarnica nije primila obaveštenje o dolasku robe do isteka roka za dopremanje robe određenog u skladu sa članom 305. ove uredbe;

2) polazna ili ulazna carinarnica nije primila rezultate provere zahtevane u skladu sa stavom 1. ovog člana;

3) polazna ili ulazna carinarnica ima saznanja da su obaveštenje o dolasku robe ili rezultati provere poslati greškom.

Carinski organ polazišta ili ulaska šalje zahtev za informacijama u skladu sa stavom 3. tačka 1) ovog člana u roku od sedam dana od dana isteka roka navedenog u toj tački i zahtev za informacijama u skladu sa stavom 3. tačka 2) ovog člana u roku od sedam dana od dana isteka važećeg roka iz stava 1. ovog člana.

Ako pre isteka rokova iz stava 4. ovog člana carinski organ polaska ili ulaska primi informacije da operacija TIR nije propisno završena ili sumnja da se radi o takvom slučaju, zahtev šalje bez odlaganja.

Odgovori na zahteve podnete u skladu sa stavom 2. ovog člana šalju se u roku od 28 dana od dana kada je poslat zahtev.

Ako, nakon zahteva u skladu sa stavom 2. ovog člana, odredišna ili izlazna carinarnica nije dostavila dovoljno informacija da se okonča TIR postupak, carinski organ polaska ili ulaska traži od nosioca karneta TIR da dostavi te informacije, najkasnije 35 dana od dana pokretanja postupka provere.

Do dana uvođenja nadogradnje NCTS, carinski organ iz stava 7. ovog člana traži od nosioca karneta TIR da dostavi te informacije, najkasnije 28 dana od dana pokretanja istražnog postupka.

Nosilac karneta TIR odgovara na taj zahtev u roku od 28 dana od dana kada je poslat. Na zahtev nosioca karneta TIR ovaj rok se može produžiti za još 28 dana.

Ako je karnet TIR prihvaćen bez razmene podataka iz karneta TIR za TIR postupak u skladu sa članom 303. ove uredbe, carinski organ polaska ili ulaska pokreće postupak provere da bi pribavio informacije potrebne za okončanje TIR postupka ako, nakon dva meseca od dana prihvatanja karneta TIR, nije primio dokaz da je TIR postupak završen. Taj carinski organ šalje zahtev za relevantne informacije carinskom organu odredišta ili izlaska, koji odgovara na taj zahtev u roku od 28 dana od dana kada je zahtev poslat.

Ako pre isteka rokova iz stava 10. ovog člana, carinski organ polaska ili ulaska primi informacije da TIR postupak nije propisno završen ili sumnja da se radi o takvom slučaju, pokreće postupak provere bez odlaganja.

Ako carinski organ polaska ili ulaska ima informacije da je dokaz o završetku postupka falsifikovan, pokreće postupak provere u cilju utvrđivanja nastanka carinskog duga u skladu sa stavom 15. ovog člana.

Carinski organ polaska ili ulaska obaveštava udruženje garanta da nije bilo moguće okončati TIR postupak i zahteva da dostavi dokaz da je TIR postupak završen, Te informacije se ne smatraju obaveštenjem u smislu člana 11. stav 1. Konvencije TIR.

Ako se u toku postupka provere navedenog u st. 1-13. ovog člana utvrdi da je TIR postupak propisno završen, carinski organ polaska ili ulaska okončava TIR postupak i odmah obaveštava udruženje garanta i držaoca karneta TIR.

Ako se u toku postupka provere, navedenog u st. 1-13. ovog člana, utvrdi da se TIR postupak ne može okončati, carinski organ polaska ili ulaska utvrđuje da li je nastao carinski dug.

Ako je carinski dug nastao, carinski organ polaska ili ulaska preduzima sledeće mere:

1) identifikuje dužnika,

2) dostavlja obaveštenje o carinskom dugu u skladu sa članom 89. st. 1. i 2. Carinskog zakona.

Alternativni dokaz o završetku TIR postupka

Član 310

Smatra se da je TIR postupak propisno završen u roku određenom u skladu sa članom 305. stav 2. ove uredbe, ako nosilac karneta TIR ili udruženje garant dostave carinskom organu otpreme ili ulaska, jednu od sledećih isprava kojim se identifikuje roba:

1) dokument koji je overio carinski organ odredišta ili izlaska kojim se identifikuje roba i utvrđuje da je roba dopremljena u odredišnu ili izlaznu carinarnicu ili isporučena ovlašćenom primaocu iz člana 197. Carinskog zakona;

2) dokument ili carinska evidencija, koji je overio carinski organ i kojim se utvrđuje da je roba fizički napustila carinsko područje Republike Srbije;

3) carinska isprava izdata u trećoj zemlji u kojoj je roba stavljena u carinski postupak;

4) dokument izdat u trećoj zemlji, pečatiran ili na drugi način overen od strane carinskog organa te zemlje, na osnovu kojeg se smatra da je roba stavljena u slobodan promet u toj zemlji.

Umesto dokumenata iz stava 1. ovog člana, mogu se dostaviti kao dokaz njihove kopije overene od strane organa koji je izdao originalne primerke dokumenata ili od strane ovlašćenog upravnog organa treće zemlje ili ugovorne strane Konvencije.

Obaveštenje o dolasku robe iz člana 308. st. 1. i 2. ove uredbe ne smatra se dokazom da je TIR postupak propisno završen.

Formalnosti za robu koja se kreće u TIR postupku koju prima ovlašćeni primalac

Član 311

Kada roba dođe na mesto navedeno u odobrenju iz člana 197. Carinskog zakona, ovlašćeni primalac:

1) odmah obaveštava odredišnu carinarnicu o dolasku robe i o svim nepravilnostima ili nezgodama koje su se dogodile u toku prevoza;

2) istovaruje robu tek pošto dobije dozvolu odredišne carinarnice;

3) nakon istovara, bez odlaganja unosi rezultate pregleda i sve druge relevantne informacije u vezi sa istovarom u svoju evidenciju;

4) obaveštava odredišnu carinarnicu o rezultatima pregleda robe i o svim nepravilnostima najkasnije trećeg dana od dana kada je primio dozvolu za istovar robe.

Kada primi obaveštenje o dolasku robe u prostorije ovlašćenog primaoca, odredišna carinarnica obaveštava polaznu ili ulaznu carinarnicu o dolasku robe.

Kada primi rezultate pregleda robe iz stava 1. tačka 4) ovog člana, odredišna carinarnica šalje rezultate provere polaznoj ili ulaznoj carinarnici najkasnije šestog dana od dana kada je roba isporučena ovlašćenom primaocu.

Na zahtev nosioca karneta TIR, ovlašćeni primalac izdaje potvrdu kojom se potvrđuje dolazak robe na mesto navedeno u odobrenju iz člana 197. Carinskog zakona i koja sadrži upućivanje na MRN TIR postupka i na karnet TIR. Potvrda se ne smatra dokazom da je TIR postupak završen u skladu sa članom 308. stav 6. ove uredbe.

Ovlašćeni primalac obezbeđuje da se karnet TIR zajedno sa MRN TIR postupka dostavi u roku utvrđenom u odobrenju, odredišnoj carinarnici radi završetka operacije TIR u skladu sa članom 308. stav 6. ove uredbe.

Smatra se da je držalac karneta TIR ispunio svoje obaveze na osnovu člana 1. tačka m) Konvencije TIR ako su karnet TIR, drumsko vozilo, kombinacija vozila ili kontejner, kao i roba, dopremljeni neoštećeni ovlašćenom primaocu na mesto navedeno u odobrenju.

Način obaveštavanja carinskog organa o MRN tranzitnog postupka i o MRN TIR postupka

Član 312

MRN tranzitne deklaracije ili TIR postupka može se dostaviti carinskom organu nekim od sledećih načina, osim tehnika elektronske obrade podataka:

1) bar-kodom;

2) tranzitnim pratećim dokumentom;

3) tranzitnim/sigurnosnim pratećim dokumentom;

4) karnetom TIR, u slučaju TIR postupka;

5) drugim načinima koje dozvoljava carinski organ koji prima podatke.

MRN tranzitne deklaracije, do dana uvođenja nadogradnje NCTS, dostavlja se carinskom organu na način iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana.

Pododeljak 3

KRETANJE ROBE U SKLADU SA KONVENCIJOM ATA I ISTANBULSKOM KONVENCIJOM

Alternativni dokaz o završetku tranzitnog postupka ATA

Član 313

Smatra se da je postupak tranzita ATA propisno završen ako nosilac ATA karneta dostavi carinskom organu, u rokovima propisanim u članu 7. st. 1. i 2. Konvencije ATA, ako se karnet izdaje na osnovu Konvencije ATA, i u članu 9. stav 1. tač. a) i b) Priloga A Istanbulske konvencije, ako se karnet izdaje na osnovu Istanbulske konvencije, jedan od sledećih zadovoljavajućih dokumenata kojima se identifikuje roba:

1) dokumenti iz člana 8. Konvencije ATA ako se karnet izdaje na osnovu Konvencije ATA ili člana 10. Priloga A Istanbulske konvencije ako se karnet izdaje na osnovu Istanbulske konvencije;

2) dokument koji je overio carinski organ i kojim se utvrđuje da je roba dopremljena u odredišnu ili izlaznu carinarnicu;

3) dokument koju su izdali carinski organi u trećoj zemlji u kojoj se roba stavlja u carinski postupak.

Umesto dokumenata iz stava 1. ovog člana, mogu se dostaviti kao dokaz njihove kopije overene od strane organa koje je overio originalna dokumenta.

Pododeljak 4

KRETANJE ROBE NA OSNOVU OBRASCA 302

Član 314

Za robu koja se, u skladu sa članom 195. stav 3. tačka 4) i članom 196. stav 2. tačka 4) Carinskog zakona, prevozi od jedne tačke do druge u carinskom području Republike Srbije na osnovu Sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga, sa Dodatnim protokolom sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga i narednim dodatnim protokolom sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 14/15), koristi se obrazac 302 predviđen tim sporazumom.

Ako tokom postupka prevoza iz stava 1. ovog člana, roba prođe kroz područje treće države, kontrole i formalnosti u vezi sa obrascem 302 iz stava 1. ovog člana obavljaju se na tačkama gde roba privremeno napušta carinsko područje Republike Srbije i gde ponovo ulazi na to područje.

Ako se utvrdi da je u toku ili u vezi sa postupkom prevoza obavljenim na osnovu obrasca 302 iz stava 1. ovog člana učinjen prekršaj ili nepravilnost, naplata dažbina i drugih naknada koje treba da se plate, vrši se u skladu sa odgovarajućim propisima, ne dovodeći u pitanje vođenje krivičnih postupaka.

Pododeljak 5

TRANZIT ROBE U POŠTANSKOM SISTEMU

Kretanje robe koja nije roba iz Republike Srbije u poštanskim pošiljkama u spoljnom postupku tranzita

Član 315

Ako se roba koja nije iz Republike Srbije kreće u spoljnom postupku tranzita u skladu sa članom 195. stav 3. tačka 5) Carinskog zakona, poštanska pošiljka i svi propratni dokumenti sadrže nalepnicu koja je data u Prilogu 30 ove uredbe.

Kretanje poštanskih pošiljki koje sadrže i robu iz Republike Srbije i robu koja nije iz Republike Srbije

Član 316

Ako poštanska pošiljka sadrži i robu iz Republike Srbije i robu koja nije iz Republike Srbije, ta pošiljka i svi propratni dokumenti sadrže nalepnicu koja je data u Prilogu 30 ove uredbe.

Odeljak 2

SPOLJNI I UNUTRAŠNJI NACIONALNI POSTUPAK TRANZITA

Pododeljak 1

OPŠTE ODREDBE

Tranzitna operacija u posebnim okolnostima

Član 317

Carinski organ prihvata papirnu tranzitnu deklaraciju u slučaju privremene nedostupnosti:

1) elektronskog tranzitnog sistema;

2) kompjuterizovanog sistema koji upotrebljavaju nosioci postupka za podnošenje deklaracije za tranzit tehnikama elektronske obrade podataka;

3) elektronske veze između kompjuterizovanog sistema koji upotrebljavaju nosioci postupka za podnošenje deklaracije za tranzit tehnikama elektronske obrade podataka i elektronskog tranzitnog sistema.

Upotreba papirne tranzitne deklaracije vrši se na propisan način.

Prihvatanje papirne tranzitne deklaracije u slučaju privremene nedostupnosti iz stava 1. tač. 2) ili 3) ovog člana odobrava carinski organ.

Provera i administrativna pomoć

Član 318

Nadležni carinski organ može sprovesti naknadne kontrole u pogledu dostavljenih informacija i svih dokumenata, obrazaca, odobrenja ili podataka koji se odnose na tranzitni postupak da bi proverio da li su uneti podaci, razmenjene informacije i otisci pečata verodostojni. Kontrole se obavljaju ako postoji sumnja u tačnost i verodostojnost dostavljenih informacija ili ako postoji sumnja na prevaru, a mogu se obaviti i na osnovu analize rizika ili slučajnim izborom.

Nadležni carinski organ koji primi zahtev za naknadnu kontrolu, odgovara bez odlaganja.

Ako nadležni carinski organ polaska podnese zahtev nadležnom carinskom organu za naknadnu kontrolu u pogledu informacija u vezi sa nacionalnim postupkom tranzita, smatra se da nisu ispunjeni uslovi utvrđeni u članu 187. stav 2. Carinskog zakona za okončanje postupka tranzita dok se ne potvrde verodostojnost i tačnost podataka.

Pododeljak 2

FORMALNOSTI U POLAZNOJ CARINARNICI

Tranzitna deklaracija i prevozna sredstva

Član 319

Svaka tranzitna deklaracija obuhvata samo robu stavljenu u nacionalni postupak tranzita koja se prevozi ili treba da se prevozi od jedne polazne carinarnice do jedne odredišne carinarnice u jednom prevoznom sredstvu, kontejneru ili pakovanju.

Jedna tranzitna deklaracija može obuhvatiti robu koja se prevozi ili treba da se prevozi od jedne polazne carinarnice do jedne odredišne carinarnice u više kontejnera ili više pakovanja ako su kontejneri ili pakovanja utovareni u jedno prevozno sredstvo.

Svako od sledećih sredstava, za potrebe ovog člana, smatra se jednim prevoznim sredstvom, ako se roba koja se prevozi otprema zajedno:

1) drumsko vozilo sa prikolicom ili poluprikolicom,

2) kompozicija železničkih kola ili vagona,

3) plovila koja čine jedinstveni lanac.

Ako se u svrhu postupka tranzita upotrebljava jedno prevozno sredstvo za utovar robe u više polaznih carinarnica i za istovar u više odredišnih carinarnica, podnose se zasebne tranzitne deklaracije za svaku pošiljku.

Rok za dopremanje robe

Član 320

Polazna carinarnica određuje rok u kome se roba doprema u odredišnu carinarnicu, uzimajući u obzir sledeće:

1) itinerer;

2) vid prevoznog sredstva;

3) zakonodavstvo u oblasti saobraćaja ili drugo zakonodavstvo koje bi moglo imati uticaj na određivanje roka;

4) sve relevantne informacije koje dostavi nosilac postupka.

Rok za dopremanje robe odredišnoj carinarnici, koji odredi polazna carinarnica, obavezuje druge carinarnice i one ga ne mogu menjati.

Itinerer za kretanje robe u nacionalnom postupku tranzita

Član 321

Roba stavljena u nacionalni postupak tranzita prevozi se do odredišne carinarnice ekonomski opravdanim itinererom.

Ako polazna carinarnica ili nosilac postupka smatraju to neophodnim, ta carinarnica propisuje itinerer za kretanje robe u nacionalnom postupku tranzita, uzimajući u obzir sve relevantne informacije koje dostavi nosilac postupka.

Plombiranje kao mera identifikacije

Član 322

Za robu u nacionalnom postupku tranzita polazna carinarnica stavlja plombe na:

1) prostor u kome se nalazi roba ako je prevozno sredstvo ili kontejner polazna carinarnica prihvatila kao pogodno za plombiranje;

2) svako pojedinačno pakovanje, u ostalim slučajevima.

Polazna carinarnica evidentira broj plombi i jedinstvene identifikacione oznake plombi u elektronski tranzitni sistem.

Pogodnost za plombiranje

Član 323

Polazna carinarnica prihvata da su prevozna sredstva ili kontejneri pogodni za plombiranje pod uslovom da se:

1) plombe mogu jednostavno i efikasno staviti na prevozno sredstvo ili kontejner;

2) prevozno sredstvo ili kontejner konstruisani su tako da kada se roba iznosi ili unosi, iznošenje ili unošenje ostavlja vidljive tragove, plomba se lomi ili ima znake nedozvoljenog menjanja, odnosno elektronski sistem za praćenje registruje iznošenje ili unošenje;

3) u prevoznom sredstvu ili kontejneru nema skrivenih prostora u kojima se može sakriti roba;

4) prostori namenjeni robi lako su dostupni za pregled carinskog organa.

Svako drumsko vozilo, prikolica, poluprikolica i kontejner, odobreni za prevoz robe pod carinskom plombom u skladu sa međunarodnim sporazumom u kome je Republika Srbija jedna od ugovornih strana, smatraju se prikladnim za plombiranje.

Karakteristike carinskih plombi

Član 324

Carinske plombe moraju da imaju sledeće osnovne karakteristike, kao i da su u skladu sa sledećim tehničkim specifikacijama:

1) osnovne karakteristike plombi:

(1) ostaju neoštećene i sigurno pričvršćene pri uobičajenoj upotrebi,

(2) lako se mogu proveriti i prepoznati,

(3) izrađene su tako da svako lomljenje, nedozvoljeno menjanje ili uklanjanje ostavlja tragove koji su vidljivi golim okom,

(4) napravljene su za jednokratnu upotrebu ili, ako su namenjene višekratnoj upotrebi, napravljene su tako da im se može dati jasna, pojedinačna identifikaciona oznaka pri svakom novom korišćenju,

(5) imaju jedinstvene identifikacione oznake koje su trajne, lako čitljive i numerisane jedinstvenim brojem;

2) tehničke specifikacije:

(1) oblik i dimenzije plombi mogu varirati zavisno od upotrebljenog metoda stavljanja, ali dimenzije su takve da obezbeđuju da se identifikacione oznake lako čitaju,

(2) identifikacione oznake plombi nije moguće falsifikovati i teško ih je reprodukovati,

(3) upotrebljeni materijal je otporan na slučajni lom i takav da sprečava neopaženo falsifikovanje ili ponovnu upotrebu.

Ako je plombe sertifikovalo nadležno telo u skladu sa međunarodnim standardom ISO broj 17712:2013 "Teretni kontejneri - mehaničke plombe", smatra se da te plombe ispunjavaju zahteve utvrđene u stavu 1 ovog člana.

Za kontejnerski transport, u najvećoj mogućoj meri upotrebljavaju se plombe sa visokim stepenom bezbednosti.

Carinska plomba sadrži sledeće oznake:

1) reč "Carina" na službenom jeziku Republike Srbije ili odgovarajuća skraćenica;

2) šifra zemlje, u obliku ISO-alpha-2 šifra zemlje;

Ako plombu treba ukloniti da bi se omogućio carinski pregled, carinski organ nastoji da ponovo plombira, po potrebi, carinskom plombom i navodi podatke o toj radnji, uključujući broj nove plombe, u tranzitnoj dokumentaciji.

Mere identifikacije kao alternativa plombiranju

Član 325

Izuzetno od člana 322. ove uredbe, polazna carinarnica može da odluči da ne plombira robu stavljenu u nacionalni postupak tranzita i da, umesto toga, prihvati opis robe u tranzitnoj deklaraciji ili u dopunskim dokumentima, ako je opis robe dovoljno precizan da dozvoli laku identifikaciju robe i navodi njenu količinu i prirodu, kao i sve posebne karakteristike kao što je serijski broj robe.

Izuzetno od člana 322. ove uredbe, osim ako polazna carinarnica ne odluči drugačije, na prevozna sredstva i na pojedinačna pakovanja, koja sadrže robu, ne stavlja se plomba, i to:

1) ako se roba prevozi vazdušnim putem i stavljaju se nalepnice na svaku pošiljku sa brojem pratećeg vazduhoplovnog tovarnog lista ili pošiljka čini jedinicu tereta na kojoj se navodi broj pratećeg vazduhoplovnog tovarnog lista;

2) ako se roba prevozi železnicom i mere identifikacije primenjuju železničke kompanije.

Stavljanje robe u nacionalni postupak tranzita

Član 326

Samo roba na koju je stavljena plomba, u skladu sa članom 322. ove uredbe ili u pogledu koje su preduzete alternativne mere identifikacije, u skladu sa članom 325. ove uredbe, pušta se u nacionalni postupak tranzita.

Po puštanju robe, polazna carinarnica prosleđuje podatke o tranzitnoj operaciji deklarisanoj odredišnoj carinarnici.

Podaci iz stava 2. ovog člana zasnivaju se na podacima iz tranzitne deklaracije, koji su, prema potrebi, izmenjeni.

Polazna carinarnica obaveštava nosioca postupka o puštanju robe u nacionalni postupak tranzita.

Na zahtev nosioca postupka, polazna carinarnica izdaje tranzitni prateći dokument ili, po potrebi, tranzitni/sigurnosni prateći dokument nosiocu postupka.

Tranzitni prateći dokument izdaje se na propisanom obrascu i uz njega se prilaže, ako je potrebno, Spisak naimenovanja na propisanom obrascu. Tranzitni/sigurnosni prateći dokument izdaje se na propisanom obrascu i uz njega se prilaže Tranzitni/sigurnosni spisak naimenovanja na propisanom obrascu.

Pododeljak 3

FORMALNOSTI U TOKU NACIONALNOG POSTUPKA TRANZITA

Nezgode za vreme kretanja robe u nacionalnom postupku tranzita

Član 327

Prevoznik doprema robu bez odlaganja nakon nezgode, zajedno sa MRN tranzitne deklaracije, najbližem carinskom organu nadležnom prema mestu gde se prevozno sredstvo nalazi, u sledećim slučajevima:

1) ako je prevoznik primoran da odstupi od itinerera propisanog u skladu sa članom 321. ove uredbe, usled okolnosti van njegove kontrole;

2) ako su plombe polomljene ili neovlašćeno izmenjene u toku prevoza, a prevoznik na to nije mogao uticati;

3) ako je pod nadzorom carinskog organa roba pretovarena iz jednog prevoznog sredstva u drugo prevozno sredstvo;

4) ako je, zbog neposredne opasnosti, potrebno delimično ili potpuno istovariti prevozno sredstvo;

5) ako je došlo do nezgode koja može uticati na sposobnost nosioca postupka ili prevoznika da ispuni svoje obaveze;

6) ako se zameni bilo koji element koji čini jedno prevozno sredstvo iz člana 319. stav 3. ove uredbe.

Ako carinski organ iz stava 1. ovog člana smatra da se data tranzitna operacija može nastaviti, on preduzima neophodne mere.

Carinski organ iz stava 1. ovog člana evidentira relevantne informacije u vezi sa nezgodom u elektronski tranzitni sistem.

U slučaju iz stava 1. tačka 3) ovog člana, carinski organ iz stava 1. ovog člana ne zahteva dopremanje robe zajedno sa MRN tranzitne deklaracije ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1) roba se pretovaruje iz prevoznog sredstva koje nije plombirano;

2) nosilac postupka ili prevoznik za račun nosioca postupka, dostavlja relevantne informacije u vezi sa pretovarom tom carinskom organu;

3) taj carinski organ evidentira relevantne informacije u elektronski tranzitni sistem.

U slučaju iz stava 1. tačka 6) ovog člana, prevoznik može nastaviti tranzitnu operaciju kada se jedna ili više kola, odnosno vagona isključe iz kompozicije železničkih kola ili vagona zbog tehničkih problema.

U slučaju iz stava 1. tačka 6) ovog člana, ako se promeni vučno vozilo drumskog vozila bez promene prikolice ili poluprikolice, carinski organ iz stava 1.ovog člana ne zahteva dopremanje robe zajedno sa MRN tranzitne deklaracije, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1) nosilac postupka ili prevoznik za račun nosioca postupka dostavlja relevantne informacije u vezi sa sastavom drumskog vozila tom carinskom organu;

2) taj carinski organ evidentira relevantne informacije u elektronski tranzitni sistem.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, do dana uvođenja nadogradnje NCTS, prevoznik unosi neophodne podatke u tranzitni prateći dokument ili tranzitni/sigurnosni prateći dokument i doprema bez odlaganja robu zajedno sa tranzitnim pratećim dokumentom ili tranzitnim/sigurnosnim pratećim dokumentom carinskom organu iz stava 1. ovog člana.

U slučajevima iz stava 4. tač. 1) i 2), stava 5. i stava 6. tačka 1) ovog člana, prevoznik je oslobođen od obaveze dopremanja robe i MRN tranzitne deklaracije carinskom organu.

Relevantne informacije u vezi sa nezgodama u toku tranzitne operacije evidentira u elektronski tranzitni sistem odredišna carinarnica.

Odredba stava 3. ovog člana, do dana uvođenja nadogradnje NCTS, ne primenjuje se.

Pododeljak 4

FORMALNOSTI U ODREDIŠNOJ CARINARNICI

Dopremanje robe u nacionalnom postupku tranzita u odredišnu carinarnicu

Član 328

Kada roba u nacionalnom postupku tranzita stigne u odredišnu carinarnicu, toj carinarnici se:

1) doprema roba;

2) podnosi MRN tranzitne deklaracije;

3) daju sve informacije koje zahteva odredišna carinarnica.

Roba se doprema u redovno radno vreme odredišne carinarnice. Na zahtev zainteresovanog lica odredišna carinarnica može odobriti da se dopremanje robe obavi van redovnog radnog vremena ili na drugom mestu.

Ako je roba dopremljena odredišnoj carinarnici po isteku roka koji je odredila polazna carinarnica u skladu sa članom 320. stav 1. ove uredbe, a nepoštovanje tog roka proizlazi iz okolnosti za koje je odredišnoj carinarnici dato zadovoljavajuće objašnjenje i za koje nije odgovoran prevoznik ili nosilac postupka, smatra se da je roba dopremljena u roku.

Nacionalni postupak tranzita može se završiti u nekoj drugoj carinarnici umesto u onoj koja je deklarisana kao odredišna u tranzitnoj deklaraciji. U tom slučaju, ta carinarnica se smatra odredišnom carinarnicom.

Potvrda o dopremi robe koju overava odredišna carinarnica

Član 329

Na zahtev lica koje doprema robu u odredišnu carinarnicu, ta carinarnica overava potvrdu kojom se potvrđuje dopremanje robe i koja sadrži upućivanje na MRN tranzitne deklaracije.

Potvrda iz stava 1. ovog člana izdaje se na obrascu koji je dat u Prilogu 31 ove uredbe, koji je prethodno popunilo zainteresovano lice i ne predstavlja alternativni dokaz da je nacionalni postupak tranzita završen u skladu sa članom 335. ove uredbe.

Obaveštenje o dopremi robe u nacionalnom postupku tranzita

Član 330

Odredišna carinarnica obaveštava polaznu carinarnicu o dopremi robe na dan kada se roba zajedno sa MRN tranzitne deklaracije dopremi u skladu sa članom 328. st. 1. i 2. ove uredbe.

Ako se nacionalni postupak tranzita završi u carinarnici koja nije deklarisana kao odredišna u tranzitnoj deklaraciji, ta carinarnica se smatra odredišnom carinarnicom u skladu sa članom 328. stav 4. ove uredbe, koja obaveštava polaznu carinarnicu u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Polazna carinarnica o dopremi robe obaveštava odredišnu carinarnicu deklarisanu u tranzitnoj deklaraciji.

Provere i izdavanje alternativnog dokaza

Član 331

Po dopremi robe u nacionalnom postupku tranzita, odredišna carinarnica proverava tačnost podataka o tranzitnoj operaciji, koje je primila od polazne carinarnice.

U slučaju da ne utvrdi nepravilnosti i nosilac postupka dostavi tranzitni prateći dokument ili tranzitni/sigurnosni prateći dokument, odredišna carinarnica, na zahtev nosioca postupka, overava taj dokument u svrhe pružanja alternativnog dokaza u skladu sa članom 327. ove uredbe. Overa obuhvata potpis ovlašćenog carinskog službenika, pečat te carinarnice, datum i napomenu: "Alternativni dokaz - 99202".

Slanje rezultata provere

Član 332

Odredišna carinarnica dostavlja polaznoj carinarnici rezultate provere iz člana 331. stav 1. ove uredbe, najkasnije trećeg dana od dana kada se roba dopremi u odredišnu carinarnicu, odnosno na drugo mesto, u skladu sa članom 328. st. 1. i 2. ove uredbe. U izuzetnim slučajevima, taj se rok može produžiti do šest dana.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako robu primi ovlašćeni primalac iz člana 199. stav 4. tačka 2) Carinskog zakona, polazna carinarnica obaveštava se najkasnije šestog dana od dana kada je roba dopremljena ovlašćenom primaocu.

Ako se roba prevozi železnicom i jedna ili više kola, odnosno vagona se isključe iz kompozicije železničkih kola, odnosno vagona zbog tehničkih problema iz člana 327. stav 5. ove uredbe, polazna carinarnica obaveštava se najkasnije dvanaestog dana od dana kada je prvi deo robe dopremljen.

Odredba stava 3. ovog člana, do dana uvođenja nadogradnje NCTS, ne primenjuje se.

Pododeljak 5

POSTUPAK PROVERE ZAVRŠETKA NACIONALNOG POSTUPKA TRANZITA I NAPLATA CARINSKOG DUGA

Postupak provere za robu u nacionalnom postupku tranzita

Član 333

Ako polazna carinarnica ne primi rezultate provere u roku od šest dana u skladu sa članom 332. st. 1. i 2. ove uredbe ili u roku od 12 dana u skladu sa članom 332. stav 3. ove uredbe nakon prijema obaveštenja o dopremi robe, ta carinarnica odmah traži rezultate provere od odredišne carinarnice koja je poslala obaveštenje o dopremi robe.

Odredišna carinarnica šalje rezultate provere odmah nakon prijema zahteva od polazne carinarnice.

Ako carinski organ otpreme nije primio informacije koje mu omogućavaju okončanje nacionalnog postupka tranzita ili naplatu carinskog duga, relevantne informacije zahteva od nosioca postupka ili, ako su dostupni dovoljni podaci u mestu odredišta, od odredišne carinarnice, u sledećim slučajevima:

1) polazna carinarnica nije primila obaveštenje o dopremi robe u roku za dopremanje robe određenog u skladu sa članom 320. ove uredbe;

2) polazna carinarnica nije primila rezultate provere tražene u skladu sa stavom 1. ovog člana;

3) polazna carinarnica ima saznanje da postoji greška u slanju obaveštenja o dopremi ili rezultata provere.

Carinski organ otpreme šalje zahteve za informacije u skladu sa stavom 3. tačka 1) ovog člana u roku od sedam dana od dana isteka roka navedenog u toj tački i zahteve za informacije u skladu sa stavom 3. tačka 2) ovog člana u roku od sedam dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana.

Ako pre isteka rokova iz stava 4. ovog člana carinski organ otpreme primi informacije da nacionalni tranzitni postupak nije propisno završen ili sumnja da je reč o takvom slučaju, zahtev šalje bez odlaganja.

Odgovori na zahteve podnete u skladu sa stavom 3. ovog člana šalju se u roku od 28 dana od dana kada je poslat zahtev.

Ako, nakon slanja zahteva u skladu sa stavom 3. ovog člana, odredišna carinarnica nije dostavila dovoljno informacija da bi se okončao nacionalni tranzitni postupak, carinski organ otpreme zahteva od nosioca postupka da dostavi te informacije u roku od 28 dana od dana pokretanja postupka provere.

Nosilac postupka odgovara na zahtev u roku od 28 dana od dana kada je poslat.

Ako informacije dostavljene u odgovoru nosioca postupka, u skladu sa stavom 7. ovog člana, nisu dovoljne da se okonča nacionalni postupak tranzita, ali carinski organ otpreme smatra da su dovoljne da bi se nastavio postupak provere, taj organ odmah šalje zahtev za dodatne informacije carinskom organu koji je uključen u postupak provere, koja odgovara na zahtev u roku od 40 dana od dana kada je poslat.

Ako se u toku postupka provere iz st. 1-9. ovog člana utvrdi da je nacionalni postupak tranzita propisno završen, carinski organ otpreme okončava nacionalni postupak tranzita i odmah obaveštava garanta i nosioca postupka i, po potrebi, svaki carinski organ koji je mogao da pokrene postupak naplate carinskog duga.

Ako se u toku postupka provere iz st. 1-9. ovog člana utvrdi da se nacionalni postupak tranzita ne može okončati, carinski organ otpreme utvrđuje da li je nastao carinski dug.

Ako je carinski dug nastao, carinski organ otpreme preduzima sledeće mere:

1) utvrđuje dužnika,

2) određuje carinski organ nadležan za obaveštenje o carinskom dugu u skladu sa članom 89. st. 1. i 2. Carinskog zakona.

Zahtev za prenos nadležnosti za naplatu carinskog duga

Član 334

Ako carinski organ otpreme u toku postupka provere, a pre isteka roka iz člana 131. stav 1. tačka 1) ove uredbe, dobije dokaz da se mesto, u kojem se dogodio događaj koji dovodi do nastanka carinskog duga, nalazi kod drugog carinskog organa, carinski organ otpreme odmah, a najkasnije u roku iz člana 131. stav 1. tačka 1) ove uredbe sve dostupne informacije šalje nadležnom carinskom organu u tom mestu.

Nadležni carinski organ u tom mestu potvrđuje prijem informacija i obaveštava carinski organ otpreme da li je nadležan za naplatu carinskog duga. Ako nije primio te informacije u roku od 28 dana, carinski organ otpreme odmah nastavlja postupak provere ili pokreće postupak naplate carinskog duga.

Alternativni dokaz završetka nacionalnog postupka tranzita

Član 335

Nacionalni postupak tranzita smatra se propisno završenim ako nosilac postupka dostavi carinskom organ otpreme jedan od sledećih dokumenata kojim se potvrđuje istovetnost robe:

1) dokument koji je overio carinski organ odredišta kojim se potvrđuje istovetnost robe i utvrđuje da je roba dopremljena u odredišnu carinarnicu ili isporučena ovlašćenom primaocu u skladu sa članom 199. stav 4. tačka 2) Carinskog zakona;

2) dokument ili carinsku evidenciju, koje je overio carinski organ i kojima se utvrđuje da je roba fizički napustila carinsko područje Republike Srbije;

3) carinska isprava izdata u trećoj zemlji u kojoj je roba stavljena u carinski postupak;

4) dokument izdat u trećoj zemlji, sa pečatom ili drugom overom carinskog organa te zemlje, na osnovu kojeg se može utvrditi da je roba u slobodnom prometu u toj zemlji.

Umesto dokumenata iz stava 1. ovog člana, kao dokaz se mogu dostaviti njihove kopije koje je overio organ koji je izdao originalna dokumenta ili koje je overio ovlašćeni upravni organ treće zemlje ili Republike Srbije.

Potvrda o dopremi robe iz člana 329. ove uredbe ne predstavlja dokaz da je nacionalni postupak tranzita propisno završen.

Pododeljak 6

POJEDNOSTAVLJENJA KOJA SE UPOTREBLJAVAJU U NACIONALNOM POSTUPKU TRANZITA

Odobrenje statusa ovlašćenog pošiljaoca za stavljanje robe u nacionalni postupak tranzita

Član 336

Status ovlašćenog pošiljaoca iz člana 199. stav 4. tačka 1) Carinskog zakona odobrava se samo podnosiocu zahteva kome je odobreno, u skladu sa članom 77. stav 6. Carinskog zakona, polaganje zajedničkog obezbeđenja ili je oslobođen od polaganja obezbeđenja u skladu sa članom 83. stav 2. Carinskog zakona.

Zahtev za status ovlašćenog pošiljaoca za stavljanje robe u nacionalni postupak tranzita

Član 337

Zahtev za status ovlašćenog pošiljaoca iz člana 199. stav 4. tačka 1) Carinskog zakona, za svrhe stavljanja robe u nacionalni postupak tranzita, podnosi se carinarnici nadležnoj za mesto gde podnosilac zahteva stavlja robu u nacionalni postupak tranzita.

Zahtev za status ovlašćenog primaoca za primanje robe stavljene u nacionalni postupak tranzita

Član 338

Zahtev za status ovlašćenog primaoca iz člana 199. stav 4. tačka 2) Carinskog zakona, za svrhe primanja robe stavljene u nacionalni postupak tranzita, podnosi se carinarnici nadležnoj za mesto gde podnosilac zahteva prima robu stavljenu u nacionalni postupak tranzita.

Status ovlašćenog primaoca iz stava 1. ovog člana, odobrava se samo podnosiocu zahteva koji izjavi da će redovno primati robu stavljenu u nacionalni postupak tranzita.

Zahtev za status ovlašćenog primaoca za TIR postupke

Član 339

Zahtev za status ovlašćenog primaoca iz člana 197. Carinskog zakona, za svrhe TIR postupaka, podnosi se carinarnici nadležnoj za mesto gde podnosilac zahteva prima robu stavljenu u TIR postupak.

Odobrenje statusa ovlašćenog primaoca za TIR postupke

Član 340

Status ovlašćenog primaoca iz člana 197. Carinskog zakona odobrava se podnosiocu zahteva koji ispunjava sledeće uslove:

1) podnosilac zahteva je poslovno nastanjen u carinskom području Republike Srbije;

2) podnosilac zahteva izjavljuje da će redovno primati robu koja je u TIR postupku;

3) podnosilac zahteva ispunjava kriterijume iz člana 28. tač. 1), 2) i 4) Carinskog zakona.

Odobrenje se izdaje samo ako carinski organ smatra da će moći da nadzire TIR postupke i sprovodi kontrolu bez administrativnog napora nesrazmernog u odnosu na zahteve datog lica.

Odobrenje statusa ovlašćenog primaoca primenjuje se na TIR postupke koji se završavaju u mestu ili mestima u Republici Srbiji navedenim u odobrenju.

Stavljanje robe u nacionalni postupak tranzita od strane ovlašćenog pošiljaoca

Član 341

Ovlašćeni pošiljalac, ako namerava da stavi robu u nacionalni postupak tranzita, podnosi tranzitnu deklaraciju polaznoj carinarnici. Ovlašćeni pošiljalac ne može započeti nacionalni postupak tranzita do isteka roka koji je određen u odobrenju iz člana 199. stav 4. tačka 1) Carinskog zakona.

Ovlašćeni pošiljalac unosi sledeće informacije u elektronski tranzitni sistem:

1) itinerer, ako je propisan u skladu sa članom 321. ove uredbe;

2) rok određen u skladu sa članom 320. ove uredbe u kome se roba doprema odredišnoj carinarnici;

3) broj plombi i jedinstvene identifikacione oznake plombi, po potrebi.

Ovlašćeni pošiljalac štampa tranzitni prateći dokument ili tranzitni/sigurnosni prateći dokument tek nakon prijema obaveštenja o puštanju robe u nacionalni postupak tranzita od polazne carinarnice.

Formalnosti za robu stavljenu u nacionalni postupak tranzita koju prima ovlašćeni primalac

Član 342

Kada se roba dopremi na mesto navedeno u odobrenju iz člana 199. stav 4. tačka 2) Carinskog zakona, ovlašćeni primalac:

1) odmah obaveštava odredišnu carinarnicu o dopremi robe i o svim nepravilnostima ili nezgodama koje su se dogodile za vreme prevoza;

2) istovaruje robu pošto dobije dozvolu odredišne carinarnice;

3) posle istovara, bez odlaganja unosi rezultate pregleda i sve druge relevantne informacije u vezi sa istovarom u svoju evidenciju;

4) obaveštava odredišnu carinarnicu o rezultatima pregleda robe i o svim nepravilnostima, najkasnije trećeg dana od dana kada je primio dozvolu za istovar robe.

Odredišna carinarnica, kada primi obaveštenje o dopremi robe u prostorije ovlašćenog primaoca, obaveštava polaznu carinarnicu o dopremi robe.

Odredišna carinarnica, kada primi rezultate pregleda robe iz stava 1. tačka 4) ovog člana, šalje rezultate provere polaznoj carinarnici, najkasnije šestog dana od dana kada je roba isporučena ovlašćenom primaocu.

Završetak nacionalnog postupka tranzita za robu koju prima ovlašćeni primalac

Član 343

Smatra se da je nosilac postupka ispunio svoje obaveze i da je postupak tranzita završen u skladu sa članom 199. stav 2. Carinskog zakona kada je roba dopremljena neoštećena ovlašćenom primaocu u skladu sa članom 199. stav 4. tačka 2) Carinskog zakona na mesto i u roku navedenim u odobrenju, u skladu sa članom 320. stav 1.ove uredbe.

Potvrda o dopremi koju izdaje ovlašćeni primalac

Član 344

Ovlašćeni primalac, na zahtev prevoznika, izdaje potvrdu kojom se potvrđuje doprema robe na mesto navedeno u odobrenju iz člana 199. stav 4. tačka 2) Carinskog zakona i koja sadrži upućivanje na MRN nacionalne tranzitne operacije. Potvrda se izdaje na obrascu koji je dat u Prilogu 31 ove uredbe.

Formalnosti za upotrebu plombi posebne vrste

Član 345

Plombe posebne vrste moraju da ispunjavaju uslove iz člana 324. stav 1. ove uredbe.

Ako je plombe sertifikovalo nadležno telo u skladu sa međunarodnim standardom ISO broj 17712:2013 "Teretni kontejneri - mehaničke plombe", smatra se da te plombe ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.

Za kontejnerski transport, u najvećoj mogućoj meri upotrebljavaju se plombe sa visokim stepenom bezbednosti.

Plombe posebne vrste sadrže sledeće oznake:

1) ime lica kome je, u skladu sa članom 199. stav 4. tačka 3) Carinskog zakona, odobreno da ih upotrebljava;

2) odgovarajuća skraćenica ili šifra na osnovu koje carinski organ otpreme može identifikovati lice iz tačke 1) ovog stava.

Nosilac postupka unosi broj i jedinstvene identifikacione oznake plombi posebne vrste u tranzitnu deklaraciju i stavlja ih najkasnije u trenutku kada se roba pusti u nacionalni postupak tranzita.

Odobrenje za upotrebu plombi posebne vrste

Član 346

Odobrenje, u skladu sa članom 199. stav 4. tačka 3) Carinskog zakona, za upotrebu plombi posebne vrste na prevoznim sredstvima, kontejnerima ili pakovanjima koja se koriste u nacionalnom postupku tranzita izdaje se ako carinski organ odobri plombe navedene u zahtevu.

Carinski nadzor nad upotrebom plombi posebne vrste

Član 347

Carinski organ kontroliše upotrebu plombi posebne vrste od strane lica kome je odobrena njihova upotreba u skladu sa članom 346. ove uredbe.

Opšte odredbe o odobrenjima za pojednostavljenja

Član 348

Odobrenja iz člana 199. stav 4. Carinskog zakona izdaju se podnosiocima zahteva koji ispunjavaju sledeće uslove:

1) podnosilac zahteva je poslovno nastanjen na carinskom području Republike Srbije;

2) podnosilac zahteva izjavljuje da će redovno koristiti nacionalni postupak tranzita;

3) podnosilac zahteva ispunjava kriterijume utvrđene u članu 28. tač. 1), 2) i 4) Carinskog zakona.

Odobrenje se izdaje samo ako carinski organ smatra da će moći da nadzire nacionalni postupak tranzita i sprovodi kontrolu bez administrativnog napora nesrazmernog u odnosu na zahtev datog lica.

Pododeljak 7

ROBA KOJA SE TRANSPORTUJE FIKSNOM TRANSPORTNOM INSTALACIJOM

Transport fiksnom transportnom instalacijom i sprovođenje nacionalnog postupka tranzita

Član 349

Ako roba koja se transportuje fiksnom transportnom instalacijom ulazi u carinsko područje Republike Srbije tom instalacijom, smatra se da je ta roba stavljena u nacionalni postupak tranzita kada uđe na carinsko područje Republike Srbije.

Ako se roba već nalazi u carinskom području Republike Srbije i transportuje se fiksnom transportnom instalacijom, smatra se da je ta roba stavljena u nacionalni postupak tranzita kada se stavi u fiksnu transportnu instalaciju.

Ako se roba transportuje fiksnim transportnim instalacijama, u svrhe nacionalnog postupka tranzita, nosilac postupka je operator fiksne transportne instalacije poslovno nastanjen u Republici Srbiji.

Nosilac postupka i carinski organ utvrđuju način carinskog nadzora nad robom u transportu.

Operator fiksne transportne instalacije, smatra se prevoznikom, u svrhe iz člana 199. stav 3. Carinskog zakona.

Nacionalni postupak tranzita je završen kada se izvrši odgovarajući unos u poslovnu evidenciju pošiljaoca ili operatora fiksne transportne instalacije, kojim se potvrđuje da je roba koja se transportovala fiksnom transportnom instalacijom:

1) stigla u pogon primaoca,

2) uključena u transportnu, odnosno distributivnu mrežu primaoca ili

3) napustila carinsko područje Republike Srbije.

Glava III

SMEŠTAJ ROBE

 

Odeljak 1

CARINSKO SKLADIŠTENJE

Zabrana maloprodaje

Član 350

Odobrenja za upravljanje carinskim skladištem izdaju se pod uslovom da se prostori za smeštaj ne koriste u svrhu maloprodaje, osim ako se roba prodaje na malo u nekoj od sledećih situacija:

1) uz oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za članove međunarodnih organizacija;

2) uz oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za vojsku ili pripadnike stranih oružanih snaga, prema zaključenim sporazumima;

3) uz oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za diplomatsko ili konzularno osoblje, koje prema međunarodnim sporazumima ima po tom osnovu pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina;

4) uz oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za druga lica, u skladu sa zaključenim sporazumima.

Radi ostvarivanja prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina iz stava 1. ovog člana, carinskom organu se prilažu odgovarajući dokazi navedeni u propisu kojim se reguliše to pravo na oslobođenje.

Posebno opremljeni prostori za smeštaj

Član 351

Ako roba predstavlja opasnost ili postoji verovatnoća da može pokvariti ostalu robu ili, iz drugih razloga, zahteva posebne uslove, u odobrenju za upravljanje carinskim skladištem može se navesti da se ta roba može smeštati samo u prostorima koji su za to posebno opremljeni.

Tipovi carinskih skladišta za koja se izdaju odobrenja

Član 352

U odobrenju za upravljanje carinskim skladištem navodi se tip carinskog skladišta za koji se izdaje odobrenje:

1) javno carinsko skladište tipa I;

2) javno carinsko skladište tipa II;

3) privatno carinsko skladište.

Glava IV

POSEBNA UPOTREBA

 

Odeljak 1

PRIVREMENI UVOZ

Pododeljak 1

OPŠTE ODREDBE

Član 353

Carinski organ izdaje odobrenje za postupak privremenog uvoza ako roba stavljena u postupak ostane u nepromenjenom stanju, ako nije drugačije predviđeno.

Na robi iz stava 1. ovog člana dozvoljene su popravke i održavanje, uključujući remont i podešavanje ili mere za očuvanje robe ili za obezbeđivanje njihove usklađenosti sa tehničkim zahtevima za upotrebu na osnovu tog postupka.

Mesto podnošenja zahteva

Član 354

Izuzetno od člana 17. stav 3. Carinskog zakona, zahtev za odobrenje privremenog uvoza podnosi se carinskom organu nadležnom za mesto u kome će se roba prvi put upotrebiti.

Izuzetno od člana 17. stav 3. Carinskog zakona, ako se zahtev za odobrenje privremenog uvoza podnosi putem usmene deklaracije u skladu sa članom 211. ove uredbe, radnjom u skladu sa članom 214. ove uredbe ili ATA ili CPD karnetom u skladu sa članom 273. ove uredbe, zahtev se podnosi u mestu gde je roba dopremljena i deklarisana za privremeni uvoz.

Privremeni uvoz sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina

Član 355

Odobrenje za privremeni uvoz sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina izdaje se za robu koja ne ispunjava sve relevantne zahteve za potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina iz čl. 358-365. i čl. 369-386. ove uredbe.

Odobrenje za privremeni uvoz sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina ne izdaje se za potrošnu robu i putnička vozila, bez obzira na njihovu namenu.

Pododeljak 2

PREVOZNA SREDSTVA, PALETE I KONTEJNERI, UKLJUČUJUĆI NJIHOV PRIBOR I OPREMU

Opšte odredbe

Član 356

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina može se odobriti za robu iz čl. 357-360. i člana 362. ove uredbe iako su podnosilac zahteva i nosilac postupka poslovno nastanjeni u carinskom području Republike Srbije.

Palete

Član 357

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za palete.

Rezervni delovi, pribor i oprema za palete

Član 358

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za rezervne delove, pribor i opremu za palete ako se privremeno uvoze da bi bili ponovo izvezeni posebno ili kao deo paleta.

Kontejneri

Član 359

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za kontejnere ako su trajno obeleženi na odgovarajućem i jasno vidljivom mestu sa svim sledećim podacima:

1) identifikacijom vlasnika ili operatera, koja se može iskazati ili punim imenom/nazivom ili prepoznatljivom identifikacionom oznakom, isključujući simbole kao što su grbovi ili zastave;

2) identifikacionim oznakama i brojevima kontejnera koje daju vlasnik ili operater;

3) tara masom kontejnera, uključujući svu trajno pričvršćenu opremu.

Za kontejnere za prevoz tereta za upotrebu u pomorskom saobraćaju ili za bilo koji drugi kontejner sa prefiksom ISO standarda koji se sastoji od četiri velika slova od kojih je poslednje U, identifikacija vlasnika ili glavnog operatera i serijskog broja kontejnera i kontrolni broj kontejnera moraju biti u skladu sa međunarodnim standardom ISO 6346 i njegovim aneksima.

Ako se zahtev za odobrenje podnosi u skladu sa članom 273. stav 1. ove uredbe, kontejnere nadzire lice poslovno nastanjeno u carinskom području Republike Srbije ili lice poslovno nastanjeno van carinskog područja Republike Srbije, koje ima zastupnika u carinskom području Republike Srbije.

Lice iz stava 3. ovog člana dostavlja carinskim organima, na zahtev, detaljne informacije u vezi sa kretanjem svakog kontejnera kome je odobren privremeni uvoz, uključujući datume i mesta ulaska i okončanja postupka.

Rezervni delovi, pribor i oprema za kontejnere

Član 360

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za rezervne delove, pribor i opremu za kontejnere ako se privremeno uvoze da bi bili ponovo izvezeni posebno ili kao deo kontejnera.

Uslovi za odobravanje potpunog oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina za prevozna sredstva

Član 361

Pojam "prevozna sredstva", za svrhe ovog člana, uključuje uobičajene rezervne delove, pribor i opremu uz prevozno sredstvo.

Ako je prevozno sredstvo deklarisano za privremeni uvoz usmeno, u skladu sa članom 211. ove uredbe ili drugom radnjom u skladu sa članom 214. ove uredbe, odobrenje se izdaje licu koje ima fizičku kontrolu nad robom u trenutku puštanja robe u postupak privremenog uvoza, osim ako to lice istupa u ime drugog lica i tada se odobrenje izdaje tom drugom licu.

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za drumska, železnička, vazduhoplovna prevozna sredstva i plovila u vodnom saobraćaju ako ispunjavaju sledeće uslove:

1) registrovana su van carinskog područja Republike Srbije na ime lica poslovno nastanjenog van tog područja ili, ako prevozno sredstvo nije registrovano, vlasništvo je lica poslovno nastanjenog van carinskog područja Republike Srbije;

2) upotrebljava ih lice poslovno nastanjeno van carinskog područja Republike Srbije, osim u slučajevima iz čl. 363, 364. i 365. ove uredbe.

Ako prevozna sredstva iz stava 3. ovog člana privatno upotrebljava treće lice poslovno nastanjeno van carinskog područja Republike Srbije, potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se ako je nosilac odobrenja propisno ovlastio to lice u pisanom obliku.

Rezervni delovi, pribor i oprema za strana prevozna sredstva

Član 362

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za rezervne delove, pribor i opremu za prevozna sredstva ako se privremeno uvoze da bi bili ponovo izvezeni posebno ili kao deo prevoznog sredstva.

Uslovi za odobravanje potpunog oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina za lica poslovno nastanjena u carinskom području Republike Srbije

Član 363

Lica poslovno nastanjena u carinskom području Republike Srbije imaju pravo na potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina ako je ispunjen neki od sledećih uslova:

1) u slučaju železničkih prevoznih sredstava, ona se stavljaju na raspolaganje tim licima u skladu sa ugovorom na osnovu kojeg svako lice može koristiti šinska vozila drugog lica u okviru tog ugovora;

2) u slučaju drumskih prevoznih sredstava registrovanih u carinskom području Republike Srbije, prikolica je priključena na prevozno sredstvo;

3) prevozna sredstva se koriste u vezi sa hitnim slučajevima;

4) prevozna sredstva upotrebljavaju lica registrovana za iznajmljivanje, a u cilju ponovnog izvoza.

Prevozna sredstva koja upotrebljavaju fizička lica koja imaju prebivalište u carinskom području Republike Srbije

Član 364

Fizička lica koja imaju prebivalište u carinskom području Republike Srbije imaju pravo na potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na prevozna sredstva registrovana u inostranstvu, koja upotrebljavaju u privatne svrhe, ako imaju odobreno privremeno boravište u inostranstvu duže od šest meseci, ako prevozno sredstvo koriste u periodu dok borave u carinskom području Republike Srbije i dužna su da to prevozno sredstvo ponovo izvezu prilikom napuštanja carinskog područja Republike Srbije.

Članovi uže porodice lica iz stava 1.ovog člana mogu koristiti prevozno sredstvo iz stava 1. ovog člana samo dok se lice iz stava 1.ovog člana nalazi u carinskom području Republike Srbije.

Fizička lica koja imaju prebivalište u carinskom području Republike Srbije imaju pravo na potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na prevozno sredstvo koje su iznajmili na osnovu pisanog ugovora i koriste ga privatno, za jednu od sledećih svrha:

1) za povratak u mesto prebivališta u carinskom području Republike Srbije;

2) za napuštanje carinskog područja Republike Srbije.

Fizička lica koja imaju prebivalište u carinskom području Republike Srbije imaju pravo na potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na prevozna sredstva koja upotrebljavaju u komercijalne ili privatne svrhe ako su zaposleni kod vlasnika, iznajmljivača ili zakupca prevoznog sredstva i da je poslodavac poslovno nastanjen van carinskog područja Republike Srbije.

Privatna upotreba prevoznog sredstva iz stava 4. ovog člana, dozvoljena je za putovanje između mesta rada i mesta stanovanja zaposlenog ili u svrhe obavljanja profesionalnog zadatka zaposlenog predviđenog ugovorom o radu.

Lice koje upotrebljava prevozno sredstvo, na zahtev carinskog organa, mora pokazati primerak ugovora o radu.

Za svrhe ovog člana:

1) privatna upotreba prevoznog sredstva je upotreba koja nije komercijalna;

2) komercijalna upotreba prevoznog sredstva je upotreba prevoznog sredstva za prevoz lica uz naknadu ili industrijski ili komercijalni prevoz robe, nezavisno da li se obavlja uz naknadu.

Oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na prevozna sredstva u ostalim slučajevima

Član 365

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se ako prevozno sredstvo treba privremeno registrovati u carinskom području Republike Srbije, s ciljem ponovnog izvoza:

1) licu koje je u Republici Srbiji upisano u evidenciju kao dopisništvo inostranog medija ili je predstavnik inostranog medija u smislu propisa kojima se uređuje javno informisanje i mediji, a koje namerava da ponovo izveze to prevozno sredstvo. Uz zahtev za odobrenje za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, podnosilac zahteva carinskom organu prilaže dokaz da je upisan u evidenciju ministarstva nadležnog za poslove javnog informisanja;

2) fizičkom licu koje ima prebivalište u carinskom području Republike Srbije, ako se to lice seli iz carinskog područja Republike Srbije.

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina može se u izuzetnim slučajevima odobriti ako prevozno sredstvo komercijalno upotrebljavaju lica poslovno nastanjena u carinskom području Republike Srbije, za obavljanje pojedinačnog posla.

Okončanje postupka privremenog uvoza za železnička prevozna sredstva, palete i kontejnere

Član 366

U pogledu železničkih prevoznih sredstva koja, na osnovu ugovora zajednički upotrebljavaju prevoznici poslovno nastanjeni u carinskom području Republike Srbije i prevoznici koji nisu poslovno nastanjeni u carinskom području Republike Srbije, a koji pružaju usluge prevoza železnicom, postupak privremenog uvoza može se okončati kada se izvezu ili ponovo izvezu železnička prevozna sredstva iste vrste ili iste vrednosti kao i ona koja su stavljena na raspolaganje licu poslovno nastanjenom u carinskom području Republike Srbije.

Za palete, postupak privremenog uvoza može se okončati kada se izvezu ili ponovo izvezu palete iste vrste ili iste vrednosti kao i one koje su stavljene u taj postupak.

Za kontejnere, postupak privremenog uvoza okončava se kada se izvezu ili ponovo izvezu kontejneri iste vrste ili iste vrednosti kao i oni koji su stavljeni u taj postupak.

Rokovi za okončanje postupka privremenog uvoza za prevozna sredstava i kontejnere

Član 367

Postupak privremenog uvoza u slučaju prevoznih sredstava i kontejnera mora se okončati u sledećim rokovima od stavljanja robe u postupak:

1) za železnička prevozna sredstva: 12 meseci;

2) za komercijalnu upotrebu prevoznih sredstava, osim železničkih prevoznih sredstava: vreme potrebno za obavljanje prevoza;

3) za drumska prevozna sredstva koja privatno upotrebljavaju:

(1) studenti: period u kome studenti ostaju u carinskom području Republike Srbije, isključivo radi studiranja,

(2) lica koja obavljaju poslove određenog vremenskog trajanja: period potreban za obavljanje tog posla,

(3) u ostalim slučajevima, uključujući životinje za jahanje ili vuču i vozila koja ona vuku: šest meseci;

4) za vazduhoplovna prevozna sredstva za privatnu upotrebu: šest meseci;

5) za plovila u vodnom saobraćaju za privatnu upotrebu: 18 meseci;

6) za kontejnere, njihovu opremu i pribor: 12 meseci.

Rokovi za ponovni izvoz u slučaju profesionalnih usluga iznajmljivanja

Član 368

Ako je prevozno sredstvo privremeno uvezeno u carinsko područje Republike Srbije sa potpunim oslobođenjem od uvoznih dažbina u skladu sa članom 361. ove uredbe i vraćeno licu registrovanom za iznajmljivanje poslovno nastanjenom u carinskom području Republike Srbije, ponovni izvoz kojim se okončava postupak privremenog uvoza mora se obaviti u roku od šest meseci od dana ulaska prevoznog sredstva u carinsko područje Republike Srbije.

Ako lice registrovano za iznajmljivanje, poslovno nastanjeno u carinskom području Republike Srbije, ponovo iznajmi prevozno sredstvo licu poslovno nastanjenom van tog područja ili fizičkim licima koja imaju prebivalište u carinskom području Republike Srbije, ponovni izvoz, kojim se okončava postupak privremenog uvoza, mora se obaviti u roku od šest meseci od dana ulaska prevoznog sredstva u carinsko područje Republike Srbije i u roku od tri nedelje od dana zaključenja ugovora o ponovnom iznajmljivanju.

Smatra se da je datum ulaska u carinsko područje Republike Srbije datum zaključenja ugovora o iznajmljivanju na osnovu kojeg je prevozno sredstvo upotrebljeno u vreme ulaska u to područje, osim ako se dokaže datum stvarnog ulaska.

Odobrenje privremenog uvoza prevoznog sredstva iz stava 1. ovog člana izdaje se pod uslovom da se prevozno sredstvo ne koristi za druge svrhe osim ponovnog izvoza.

U slučaju iz člana 364. stav 3. ove uredbe prevozno sredstvo se, u roku od tri nedelje od zaključenja ugovora o iznajmljivanju ili ponovnom iznajmljivanju, mora vratiti licu registrovanom za iznajmljivanje poslovno nastanjenom u carinskom području Republike Srbije ako prevozno sredstvo upotrebljava fizičko lice za povratak u svoje prebivališta u carinskom području Republike Srbije ili za ponovni izvoz ako prevozno sredstvo to lice upotrebljava za napuštanje carinskog područja Republike Srbije.

Pododeljak 3

OSTALA ROBA, OSIM PREVOZNIH SREDSTAVA, PALETA I KONTEJNERA

Lični predmeti i predmeti u sportske svrhe koje uvoze putnici

Član 369

Potpuno oslobođenje od uvoznih dažbina odobrava se za robu koju uvoze putnici za lične potrebe, koja im je potrebna tokom putovanja i predmete u sportske svrhe.

Lični predmeti su svi predmeti koji su putniku potrebni za ličnu upotrebu tokom putovanja, uzimajući u obzir sve okolnosti putovanja, ali isključujući robu uvezenu u komercijalne svrhe.

Putnik, u smislu stava 1. ovog člana, je lice iz člana 2. stav 1. tačka 35) podtačka (1) ove uredbe.

Materijal za razonodu posade na plovilu

Član 370

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za materijal za razonodu posade na plovilu, u sledećim slučajevima:

1) ako se upotrebljava na stranom plovilu koje plovi u međunarodnom vodnom prevozu;

2) ako je iskrcan sa tog plovila i posada ga privremeno koristi na kopnu;

3) ako ga upotrebljava posada plovila u kulturne ili socijalne svrhe, kojima upravljaju neprofitne organizacije, ili u prostorima u kojima se uobičajeno obavlja verska služba za članove posade plovila.

Materijal za pomoć u nesrećama

Član 371

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za materijal za pomoć u nesrećama ako se upotrebljava u vezi sa merama preduzetim za otklanjanje posledica nesreća ili sličnih situacija koje pogađaju carinsko područje Republike Srbije.

Podnosilac zahteva i nosilac postupka mogu biti poslovno nastanjeni u carinskom području Republike Srbije.

Medicinska, hirurška i laboratorijska oprema

Član 372

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za medicinsku, hiruršku i laboratorijsku opremu koja se šalje na pozajmicu na zahtev bolnice ili druge medicinske ustanove kojoj je ta oprema hitno potrebna zbog neadekvatnosti njihovih sopstvenih kapaciteta i ako je namenjena za dijagnostičke ili terapeutske svrhe. Podnosilac zahteva i nosilac postupka mogu biti poslovno nastanjeni u carinskom području Republike Srbije.

Životinje

Član 373

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za životinje u vlasništvu lica poslovno nastanjenog van carinskog područja Republike Srbije.

Roba za upotrebu u pograničnim područjima

Član 374

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za sledeću robu namenjenu upotrebi u pograničnim područjima:

1) opremu čiji su vlasnici i koju upotrebljavaju lica poslovno nastanjena u pograničnom području uz pogranično područje Republike Srbije na kojem će se roba upotrebljavati;

2) roba koja se upotrebljava za izgradnju, popravku ili održavanje infrastrukture u pograničnom području Republike Srbije za koje su nadležni organi uprave.

Nosači zvuka, slike ili podataka i promotivni materijal

Član 375

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za sledeću robu:

1) nosače zvuka, slike ili podataka koji se dostavljaju besplatno i upotrebljavaju u svrhe prezentacije pre prodaje ili su namenjeni za proizvodnju zvučnog zapisa, zvučnu montažu ili reprodukciju;

2) materijal koji se upotrebljava isključivo u promotivne svrhe, uključujući prevozna sredstva posebno opremljena za te namene.

Profesionalna oprema

Član 376

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za profesionalnu opremu, ako:

1) je u vlasništvu lica poslovno nastanjenog van carinskog područja Republike Srbije;

2) je privremeno uvozi lice poslovno nastanjeno van carinskog područja Republike Srbije ili lice, poslovno nastanjeno u carinskom području Republike Srbije, zaposleno kod vlasnika iz tačke 1) ovog stava;

3) je upotrebljava lice koje je privremeno uvozi ili se upotrebljava pod njegovim nadzorom, osim u slučajevima audiovizuelne koprodukcije.

Bez obzira na stav 1. ovog člana, potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za prenosne muzičke instrumente koje privremeno uvoze putnici da bi ih koristili kao profesionalnu opremu. Putnici mogu imati prebivalište u carinskom području Republike Srbije ili van njega.

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za profesionalnu opremu licu koje je u Republici Srbiji upisano u evidenciju kao dopisništvo inostranog medija ili je predstavnik inostranog medija u smislu propisa kojima se uređuje javno informisanje i mediji, a koje namerava da ponovo izveze tu opremu. Uz zahtev za odobrenje za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, podnosilac zahteva carinskom organu prilaže dokaz da je upisan u evidenciju ministarstva nadležnog za poslove javnog informisanja.

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina ne odobrava se za profesionalnu opremu namenjenu upotrebi za neku od sledećih svrha:

1) industrijsku proizvodnju robe;

2) industrijsko pakovanje robe;

3) eksploataciju prirodnih resursa;

4) izgradnju, popravku ili održavanje zgrada;

5) zemljane i slične radove.

Na ručni alat ne odnose se odredbe tač. 3), 4) i 5) stava 4. ovog člana.

Pedagoški materijal i naučna oprema

Član 377

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za pedagoški materijal i naučnu opremu, ako:

1) su u vlasništvu lica poslovno nastanjenog van carinskog područja Republike Srbije;

2) ih privremeno uvoze neprofitne javne ili privatne naučne ili obrazovne ustanove ili ustanove za stručno osposobljavanje i upotrebljavaju se isključivo za obrazovanje, stručno osposobljavanje ili naučno istraživanje u nadležnosti ustanove koja ih privremeno uvozi;

3) se privremeno uvoze u razumnoj količini s obzirom na svrhu privremenog uvoza;

4) se ne upotrebljavaju u komercijalne svrhe.

Ambalaža

Član 378

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za sledeću robu:

1) ambalažu koja se privremeno uvozi puna, a namenjena je ponovnom izvozu prazna ili puna;

2) ambalažu koja se privremeno uvozi prazna, a namenjena je ponovnom izvozu puna.

Modeli, matrice, kalupi, crteži, skice, instrumenti za merenje, kontrolu i ispitivanje, kao i drugi slični predmeti

Član 379

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za modele, matrice, kalupe, crteže, skice, instrumente za merenje, kontrolu i ispitivanje kao i za druge slične predmete, ako:

1) su u vlasništvu lica poslovno nastanjenog van carinskog područja Republike Srbije;

2) ih u proizvodnji upotrebljava lice poslovno nastanjeno u carinskom području Republike Srbije, a više od 50% proizvoda, dobijenih njihovom upotrebom, se izvozi.

Specijalni alati i instrumenti

Član 380

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za specijalne alate i instrumente, ako:

1) su u vlasništvu lica poslovno nastanjenog van carinskog područja Republike Srbije;

2) se stavljaju na raspolaganje licu poslovno nastanjenom u carinskom području Republike Srbije za proizvodnju robe, a više od 50% robe, dobijene njihovom upotrebom, se izvozi.

Roba koja se koristi za obavljanje testiranja ili na kojoj se obavlja testiranje

Član 381

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za robu u bilo kojoj od sledećih situacija:

1) na kojoj se obavljaju testiranja, eksperimenti ili demonstracije;

2) na kojoj se mora obaviti testiranje u skladu sa kupoprodajnim ugovorom, koji uključuje odredbe o obaveznom testiranju koje se stvarno i obavi;

3) koja se upotrebljava za obavljanje testiranja, eksperimenata ili demonstracija bez finansijske dobiti.

Uzorci

Član 382

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za uzorke koji se isključivo koriste za prikazivanje ili demonstracije u carinskom području Republike Srbije, ako je količina uzoraka razumna imajući u vidu tu upotrebu.

Proizvodna sredstva za zamenu

Član 383

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za proizvodna sredstva za zamenu koja dobavljač ili serviser privremeno stavljaju na raspolaganje kupcu do popravke ili isporuke slične robe.

Roba za manifestacije ili za prodaju u određenim situacijama

Član 384

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za robu namenjenu izlaganju ili korišćenju na javnoj manifestaciji koja nije isključivo organizovana radi komercijalne prodaje robe ili dobijenu na takvim manifestacijama iz robe stavljene u postupak privremenog uvoza.

U izuzetnim slučajevima, carinski organ može odobriti potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za robu namenjenu izlaganju ili upotrebi na drugim manifestacijama ili koja je dobijena na tim drugim manifestacijama iz robe stavljene u postupak privremenog uvoza.

U svrhe okončanja postupka privremenog uvoza za robu iz st. 1. i 2. ovog člana, osim duvana i duvanskih prerađevina i goriva, njena potrošnja, uništenje ili besplatna podela posetiocima na manifestaciji, smatra se ponovnim izvozom ako njena količina odgovara vrsti manifestacije, broju posetilaca i obimu učešća nosioca postupka na toj manifestaciji.

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za robu koju je vlasnik isporučio radi izlaganja licu u Republici Srbiji koje ima pravo da je kupi nakon izlaganja.

Potpuno oslobođenje od uvoznih dažbina odobrava se za:

1) umetnička dela, zbirke i antikvitete, privremeno uvezene za izložbu, s namerom moguće prodaje;

2) robu, osim novoproizvedene, koja se uvozi radi aukcijske prodaje.

Kada se postupak privremenog uvoza za robu, privremeno uvezenu u skladu sa ovim članom, okončava stavljanjem te robe u slobodan promet, iznos duga se određuje na osnovu elementa za obračun koji odgovara za tu robu u trenutku prihvatanja deklaracije za slobodan promet.

Ako se roba, privremeno uvezena u skladu sa ovim članom, plasira na tržište, smatra se da je prijavljena za stavljanje u slobodan promet pre isteka roka za okončanje postupka privremenog uvoza.

Rezervni delovi, pribor i oprema

Član 385

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za rezervne delove, pribor i opremu koji se upotrebljavaju za popravku i održavanje, uključujući remont, podešavanje i očuvanje robe stavljene u postupak privremenog uvoza.

Ostala roba

Član 386

Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina može se odobriti i za robu, osim robe iz čl. 357-365. i čl. 369-385. ove uredbe ili koja ne ispunjava uslove iz tih članova uredbe, ako se privremeno uvozi:

1) povremeno, na period ne duži od tri meseca; ili

2) u posebnim situacijama bez ekonomskog dejstva u Republici Srbiji.

Posebni rokovi za okončanje postupka

Član 387

Za robu iz člana 381. stav 1. tačka 3), člana 383. i člana 384. stav 4. ove uredbe rok za okončanje postupka je šest meseci od trenutka stavljanja robe u postupak privremenog uvoza.

Za životinje iz člana 373. ove uredbe rok za okončanje postupka ne može biti kraći od 12 meseci od trenutka stavljanja životinja u postupak privremenog uvoza.

Pododeljak 4

SPROVOĐENJE POSTUPKA

Podnošenje deklaracije u pisanom obliku

Član 388

Ako su lični predmeti, roba za sportske svrhe, prevozna sredstva ili rezervni delovi, pribor i oprema za prevozna sredstva usmeno deklarisani, u skladu sa članom 211. ove uredbe, ili radnjom, u skladu sa članom 214. ove uredbe, carinski organ može, ako se radi o visokom iznosu uvoznih dažbina ili kada postoji ozbiljan rizik u smislu nepoštovanja neke od obaveza utvrđenih carinskim propisima, da zahteva deklaraciju u pisanom obliku.

Podaci koji se unose u deklaraciju

Član 389

Ako se roba stavljena u postupak privremenog uvoza posle toga stavlja u carinski postupak koji omogućuje okončanje postupka privremenog uvoza u skladu sa članom 187. stav 1. Carinskog zakona, deklaracija za naredni carinski postupak, osim u slučaju ATA/CPD karneta, sadrži oznaku "PU" i, po potrebi, odgovarajući broj odobrenja.

Ako se roba stavljena u postupak privremenog uvoza ponovo izvozi u skladu sa članom 233. stav 1. Carinskog zakona, deklaracija za ponovni izvoz, osim u slučaju ATA/CPD karneta, sadrži podatke iz stava 1 ovog člana.

Primena odredbi Konvencije o privremenom uvozu

Član 390

Na uslove i postupak privremenog uvoza robe koji nisu propisani čl. 353-389. ove uredbe, primenjuju se odgovarajuće odredbe Konvencije o privremenom uvozu.

Na robu iz priloga uz Anekse Konvencije o privremenom uvozu može se odobriti privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina.

Upotreba u posebne svrhe

Obaveza nosioca odobrenja za upotrebu u posebne svrhe

Član 391

Odobrenje za upotrebu u posebne svrhe izdaje se ako se nosilac odobrenja obaveže na ispunjavanje jedne od sledećih obaveza:

1) da upotrebljava robu u svrhe navedene u zahtevu za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina ili za primenu niže stope carine;

2) da prenese obavezu iz tačke 1) ovog stava na drugo lice pod uslovima koje utvrde carinski organi.

Glava V

OPLEMENJIVANJE

Odobrenje

Član 392

Carinski organ u odobrenju za postupak oplemenjivanja navodi mere kojima se utvrđuje sledeće:

1) da su dobijeni proizvodi dobijeni preradom robe stavljene u postupak oplemenjivanja;

2) da su ispunjeni uslovi za upotrebu ekvivalentne robe u skladu sa članom 193. Carinskog zakona ili sistema standardne zamene u skladu sa članom 225. Carinskog zakona.

Odobrenje za aktivno oplemenjivanje može se izdati za pomoćna sredstva u proizvodnji u smislu člana 4. stav 1. tačka 37) podtačka (5) Carinskog zakona, osim za:

1) gorivo i izvore energije, osim onih neophodnih za ispitivanje dobijenih proizvoda ili za utvrđivanje nedostataka na robi stavljenoj u postupak kojoj je potrebna popravka;

2) maziva, osim onih koja su potrebna za ispitivanje, podešavanje ili povlačenje dobijenih proizvoda;

3) opremu i alate.

Odobrenje za aktivno oplemenjivanje izdaje se samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) roba se, nakon prerade, ne može ekonomski vratiti u opis ili stanje u kome se nalazila pre stavljanja u postupak;

2) upotreba postupka ne može dovesti do izbegavanja primene pravila o poreklu i količinskim ograničenjima koja važe za uvozne proizvode.

Odredba stava 3. tačka 1) ovog člana ne primenjuje se ako se iznos uvoznih dažbina utvrđuje u skladu sa članom 74. stav 4. Carinskog zakona.

Podaci koji se unose u deklaraciju

Član 393

Ako se roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja ili proizvodi dobijeni u tom postupku, stavljaju u carinski postupak koji omogućuje okončanje postupka aktivnog oplemenjivanja u skladu sa članom 187. stav 1. Carinskog zakona, deklaracija za naredni carinski postupak, osim u slučaju ATA ili CPD karneta, sadrži oznaku "AO" i odgovarajući broj odobrenja.

Ako roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja podleže posebnim merama trgovinske politike i te mere važe i kada roba, u obliku dobijenih proizvoda ili ne, bude stavljena u naredni carinski postupak, deklaracija za naredni carinski postupak sadrži podatke iz stava 1. ovog člana, kao i oznaku "MTP".

Ako se roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja ponovo izvozi u skladu sa članom 233. stav 1. Carinskog zakona, deklaracija za ponovni izvoz sadrži podatke iz st. 1. i 2. ovog člana.

Posebni slučajevi okončanja postupka aktivnog oplemenjivanja

Član 394

U svrhe okončanja postupka aktivnog oplemenjivanja pod ponovnim izvozom smatra se sledeće:

1) dobijeni proizvodi se isporučuju licu koje ima pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima od 18. aprila 1961. godine ili Bečkom konvencijom o konzularnim odnosima od 24. aprila 1963. godine, odnosno Njujorškom konvencijom o specijalnim misijama od 16. decembra 1969. godine;

2) dobijeni proizvodi se isporučuju stranim vojnim snagama u carinskom području Republike Srbije, ako je to predviđeno odgovarajućim međunarodnim sporazumom;

3) isporuka vazduhoplova;

4) isporuka svemirskih letelica i prateće opreme;

5) isporuka glavnih dobijenih proizvoda na koje se primenjuje stopa carine nula u erga omnes režimu ili za koje je izdata potvrda o plovidbenosti vazduhoplova;

6) odlaganje, u skladu sa odgovarajućim odredbama, sporednih dobijenih proizvoda čije je uništenje pod carinskim nadzorom zabranjeno iz ekoloških razloga.

Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se, ako:

1) bi se na stranu robu koja je stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja primenjivale mere poljoprivredne ili trgovinske politike, privremena ili konačna antidampinška dažbina, kompenzatorna dažbina, zaštitna mera ili dodatna carinska dažbina kao rezultat suspenzije koncesija u slučaju deklarisanja za stavljanje u slobodan promet;

2) bi za robu bez porekla stavljenu u postupak aktivnog oplemenjivanja nastao carinski dug u skladu sa članom 66. stav 1. Carinskog zakona, ako nosilac odobrenja namerava da ponovo izveze dobijene proizvode. U slučaju iz stava 1. tačka 3) ovog člana, nadzorna carinarnica dozvoljava da se postupak aktivnog oplemenjivanja okonča nakon što je roba koja je stavljena u postupak, prvobitno upotrebljena za proizvodnju, popravku, uključujući održavanje, opremanje ili preuređivanje vazduhoplova ili njihovih delova, ako je evidencija nosioca postupka takva da omogućava proveru da se postupak pravilno primenjuje i obavlja.

U slučaju iz stava 1. tačka 4) ovog člana, nadzorna carinarnica dozvoljava da se postupak aktivnog oplemenjivanja okonča nakon što je roba koja je stavljena u postupak, prvobitno upotrebljena za proizvodnju, popravku, uključujući održavanje, opremanje ili preuređivanje satelita, njihovih lansirnih letelica i zemaljske opreme, kao i njihovih delova koji čine sastavne delove sistema, ako je evidencija nosioca postupka takva da omogućava proveru da se postupak pravilno primenjuje i obavlja.

U slučaju iz stava 1. tačka 5) ovog člana, nadzorna carinarnica dozvoljava da se postupak aktivnog oplemenjivanja okonča nakon što je roba koja je stavljena u postupak, po prvi put upotrebljena u procesima prerade u vezi sa isporučenim dobijenim proizvodima ili njihovim delovima, ako je evidencija nosioca postupka takva da omogućava proveru da se postupak pravilno primenjuje i obavlja.

U slučaju iz stava 1. tačka 6) ovog člana, nosilac postupka aktivnog oplemenjivanja dokazuje da je okončanje postupka aktivnog oplemenjivanja u skladu sa uobičajenim pravilima, nemoguće ili neekonomično.

Dobijeni proizvodi ili roba koji se smatraju stavljenim u slobodan promet

Član 395

Ako je u odobrenju za aktivno oplemenjivanje navedeno da se dobijeni proizvodi ili roba stavljena u postupak smatraju stavljenim u slobodan promet ako nisu stavljeni u naredni carinski postupak ili ponovo izvezeni po isteku roka za okončanje postupka, deklaracija za stavljanje u slobodan promet smatra se podnetom i prihvaćenom, a puštanje robe odobrenim na dan isteka roka za okončanje postupka.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, proizvodi ili roba stavljeni u postupak aktivnog oplemenjivanja postaju domaća roba nakon stavljanja u promet.

Pasivno oplemenjivanje uz upotrebu ekvivalentne robe

Član 396

U slučaju pasivnog oplemenjivanja iz člana 193. stav 4. tačka 4) Carinskog zakona, u odobrenju se navodi rok u kome domaća roba, koja je zamenjena ekvivalentnom robom, mora biti stavljena u postupak pasivnog oplemenjivanja. Taj rok ne sme biti duži od šest meseci.

Na zahtev nosioca odobrenja, rok se može produžiti i po njegovom isteku, pod uslovom da ukupan rok ne pređe jednu godinu.

U slučaju prethodnog uvoza dobijenih proizvoda, polaže se obezbeđenje koje obuhvata iznos uvoznih dažbina koji bi trebalo platiti ako zamenjena domaća roba ne bi bila stavljena u postupak pasivnog oplemenjivanja u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Popravka robe u okviru pasivnog oplemenjivanja

Član 397

Ako se postupak pasivnog oplemenjivanja zahteva zbog popravke, roba za privremeni izvoz mora biti podobna za popravku i postupak se ne može koristiti za poboljšanje tehničkih karakteristika robe.

Deo osmi

IZNOŠENJE ROBE IZ CARINSKOG PODRUČJA REPUBLIKE SRBIJE

 

Glava 1

FORMALNOSTI PRE IZNOŠENJA ROBE

Rok za podnošenje deklaracije pre otpreme

Član 398

Deklaracija pre otpreme iz člana 227. Carinskog zakona podnosi se nadležnoj carinarnici u sledećim rokovima:

1) u slučaju vazdušnog saobraćaja, najmanje 30 minuta pre polaska sa aerodroma u carinskom području Republike Srbije;

2) u slučaju drumskog i unutrašnjeg vodnog saobraćaja, najmanje jedan sat pre nego što roba treba da napusti carinsko područje Republike Srbije;

3) u slučaju železničkog saobraćaja:

(1) ako putovanje vozom od poslednje stanice do izlazne carinarnice traje manje od dva sata, najkasnije jedan sat pre dolaska robe u mesto za koje je nadležna izlazna carinarnica;

(2) u svim drugim slučajevima, najmanje dva sata pre nego što roba treba da napusti carinsko područje Republike Srbije.

U sledećim situacijama, rok za podnošenje deklaracije pre otpreme je onaj koji važi za aktivno prevozno sredstvo koje se koristi za napuštanje carinskog područja Republike Srbije:

1) ako je roba stigla u izlaznu carinarnicu na drugom prevoznom sredstvu sa koga se pretovaruje pre napuštanja carinskog područja Republike Srbije (intermodalni transport);

2) ako je roba stigla u izlaznu carinarnicu na prevoznom sredstvu koje se i samo prevozi na aktivnom prevoznom sredstvu kada napušta carinsko područje Republike Srbije (kombinovani transport).

Rokovi iz ovog člana se ne primenjuju u slučaju više sile.

Oslobođenje od obaveze podnošenja deklaracije pre otpreme

Član 399

Ne dovodeći u pitanje obavezu podnošenja deklaracije u skladu sa članom 139. stav 1. Carinskog zakona ili deklaracije za ponovni izvoz u skladu sa članom 233. stav 1. Carinskog zakona, sledeća roba se oslobađa od obaveze podnošenja deklaracije pre otpreme:

1) električna energija;

2) roba koja se otprema cevovodom;

3) predmeti iz člana 2. tačka 22) podtačka 2) ove uredbe;

4) roba koja se kreće u skladu sa pravilima Svetskog poštanskog saveza;

5) roba u ličnom prtljagu putnika;

6) roba iz člana 215. ove uredbe, osim kada se prevozi na osnovu ugovora o prevozu i to:

(1) palete, rezervni delovi, pribor i oprema za palete,

(2) kontejneri, rezervni delovi, pribor i oprema za kontejnere,

(3) prevozna sredstava, rezervni delovi, pribor i oprema za prevozna sredstva;

7) roba obuhvaćena ATA i CPD karnetima;

8) roba koja se kreće na osnovu obrasca 302 iz Sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora, potpisanim u Londonu 19. juna 1951. godine, i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga, sa Dodatnim protokolom sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga i narednim Dodatnim protokolom sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga;

9) oružje i vojna oprema koje iz carinskog područja Republike Srbije, vojnim prevozom ili prevozom koji se obavlja samo za potrebe vojnih organa, iznose organi nadležni za odbranu države;

10) roba za koju se može tražiti oslobođenje od plaćanja dažbina na osnovu Bečke konvencije o diplomatskim odnosima od 18. aprila 1961. godine, Bečke konvencije o konzularnim odnosima od 24. aprila 1963. godine, drugih konzularnih konvencija ili na osnovu Njujorške konvencije o specijalnim misijama od 16. decembra 1969. godine;

11) roba koja se isporučuje radi ugradnje kao deo ili pribor u plovila ili vazduhoplove i za rad motora, mašina i ostale opreme plovila ili vazduhoplova, kao i hrana i druga roba koja će se trošiti ili prodavati na plovilu ili vazduhoplovu.

Od obaveze podnošenja deklaracije pre otpreme oslobođena je roba, i to:

1) roba koja ostane natovarena na vazduhoplovu tokom zadržavanja na aerodromu van carinskog područja Republike Srbije, ako vazduhoplov koji prevozi robu između aerodroma Republike Srbije treba da se zaustavi na aerodromu van carinskog područja Republike Srbije;

2) roba koja se na aerodromu ne istovaruje iz prevoznog sredstva kojim je uneta u carinsko područje Republike Srbije i kojim će se prevoziti iz tog područja;

3) roba utovarena na prethodnom aerodromu u carinskom području Republike Srbije gde je podneta deklaracija pre otpreme ili se primenjivalo oslobođenje od obaveze podnošenja deklaracije pre otpreme a ostala je na prevoznom sredstvu kojim će se prevesti iz carinskog područja Republike Srbije;

4) ako je roba uneta u carinsko područje Republike Srbije, ali je nadležni carinski organ odbio i odmah je vraćena u zemlju izvoza.

Roba koja nije obuhvaćena deklaracijom pre otpreme

Član 400

Ako se utvrdi da roba koja je namenjena za iznošenje iz carinskog područja Republike Srbije nije obuhvaćena deklaracijom pre otpreme, osim u slučaju oslobođenja od obaveze podnošenja te deklaracije, za izlazak robe podnosi se deklaracija pre otpreme.

Analiza rizika

Član 401

Analiza rizika se sprovodi pre puštanja robe u roku koji odgovara periodu od isteka roka za podnošenje deklaracija pre otpreme, u skladu sa članom 398. ove uredbe, do utovara ili otpreme robe, po potrebi.

Ako se primenjuje oslobođenje od obaveze podnošenja deklaracije pre otpreme u skladu sa članom 399. ove uredbe, analiza rizika se sprovodi po dopremanju robe na osnovu deklaracije ili deklaracije za ponovni izvoz kojima je obuhvaćena ta roba ili, ako nisu dostupne, na osnovu drugih dostupnih informacija o robi.

Glava II

FORMALNOSTI PRI IZLASKU ROBE

Određivanje izlazne carinarnice

Član 402

Izlaznom carinarnicom smatra se carinarnica nadležna za mesto na kojem roba napušta carinsko područje Republike Srbije u smeru odredišta izvan tog područja, osim ako se ne primenjuju st. 2-5. ovog člana.

U slučaju robe koja napušta carinsko područje Republike Srbije fiksnom transportnom instalacijom, izlaznom carinarnicom smatra se izvozna carinarnica.

Ako se roba utovara na vazduhoplov za prevoz do odredišta van carinskog područja Republike Srbije, izlaznom carinarnicom smatra se carinarnica nadležna za mesto u kom se roba utovara na vazduhoplov.

Ako se, pošto je puštena u izvoz, roba stavi u spoljni tranzitni postupak, izlazna carinarnica je polazna carinarnica tranzitne operacije.

Ako se, pošto je puštena u izvoz, roba stavi u tranzitni postupak osim spoljnog tranzitnog postupka, izlazna carinarnica je polazna carinarnica tranzitne operacije pod uslovom da je ispunjen jedan od sledećih uslova:

1) odredišna carinarnica tranzitne operacije nalazi se u zemlji zajedničkog tranzita;

2) odredišna carinarnica tranzitne operacije nalazi se na granici carinskog područja Republike Srbije.

Komunikacija između izvozne carinarnice i izlazne carinarnice

Član 403

Osim ako se deklaracija podnosi u obliku evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta u skladu sa članom 158. Carinskog zakona, nakon puštanja robe, izvozna carinarnica prosleđuje podatke iz izvozne deklaracije deklarisanoj izlaznoj carinarnici. Ti podaci se zasnivaju na podacima iz izvozne deklaracije, sa izmenama po potrebi.

Dopremanje robe izlaznoj carinarnici

Član 404

Lice koje doprema robu na izlazu, u trenutku dopremanja robe u izlaznu carinarnicu:

1) podnosi primerak izvozne deklaracije ili deklaracije za ponovni izvoz;

2) navodi sva neslaganja između robe deklarisane i puštene u izvoz i dopremljene robe, uključujući i slučajeve kada je roba prepakovana ili stavljena u kontejner pre dopremanja u izlaznu carinarnicu.

Roba deklarisana za izvoz ili ponovni izvoz može se dopremiti u izlaznu carinarnicu koja nije deklarisana u izvoznoj deklaraciji ili deklaraciji za ponovni izvoz. Ako stvarna izlazna carinarnica nije deklarisana, ta carinarnica traži podatke iz izvozne deklaracije ili deklaracije za ponovni izvoz od izvozne carinarnice.

Carinski nadzor i formalnosti pri izlasku robe

Član 405

Ako roba koja se iznosi iz carinskog područja Republike Srbije podleže carinskim proverama, izlazna carinarnica vrši provere na bazi podataka koje je dobila od izvozne carinarnice.

Ako lice koje doprema robu navede ili izlazna carinarnica utvrdi da deo robe deklarisane za izvoz, ponovni izvoz ili pasivno oplemenjivanje nedostaje pri dopremanju izlaznoj carinarnici, ta carinarnica obaveštava izvoznu carinarnicu o nedostajućoj robi.

Ako lice koje doprema robu navede ili izlazna carinarnica utvrdi da je deo robe dopremljene izlaznoj carinarnici višak u odnosu na robu deklarisanu za izvoz, ponovni izvoz ili pasivno oplemenjivanje, ta carinarnica neće dozvoliti izlazak viška robe dok se za tu robu ne podnese izvozna deklaracija ili deklaracija za ponovni izvoz.

Ako lice koje doprema robu navede ili izlazna carinarnica utvrdi da postoji neslaganje u vrsti robe deklarisane za izvoz, ponovni izvoz ili pasivno oplemenjivanje u poređenju sa robom dopremljenom izlaznoj carinarnici, izlazna carinarnica neće dozvoliti izlazak te robe dok se za nju ne podnese izvozna deklaracija ili deklaracija za ponovni izvoz i obaveštava izvoznu carinarnicu.

Nadzor nad robom puštenom za izlazak i razmena informacija između carinarnica

Član 406

Pošto je roba puštena za izlaz, izlazna carinarnica vrši nadzor nad njom dok se ne iznese iz carinskog područja Republike Srbije.

Ako izlazna carinarnica nije istovremeno i izvozna carinarnica, izlazna carinarnica obaveštava izvoznu carinarnicu o izlasku robe najkasnije narednog radnog dana od dana kada je roba napustila carinsko područje Republike Srbije.

U slučajevima iz člana 402. st. 3-5. ove uredbe, izlazna carinarnica obaveštava izvoznu carinarnicu o izlasku robe u sledećem roku:

1) u slučaju iz člana 402. stav 3. ove uredbe, najkasnije prvog radnog dana nakon odlaska vazduhoplova sa aerodroma u kojem je roba utovarena;

2) u slučaju iz člana 402. stav 4. ove uredbe, najkasnije prvog radnog dana nakon što je roba stavljena u spoljni tranzitni postupak;

3) u slučajevima iz člana 402. stav 5. ove uredbe, najkasnije prvog radnog dana nakon što je okončan tranzitni postupak.

Ako izlazna carinarnica nije istovremeno i izvozna carinarnica i ne dozvoli se izlazak robe, izlazna carinarnica obaveštava izvoznu carinarnicu najkasnije narednog radnog dana od dana kada izlazak robe nije dozvoljen.

Potvrda izlaska robe

Član 407

Izvozna carinarnica potvrđuje izlazak robe deklarantu ili izvozniku u sledećim slučajevima:

1) ako je tu carinarnicu o izlasku robe obavestila izlazna carinarnica;

2) ako je ta carinarnica ujedno i izlazna carinarnica i roba je izašla;

3) ako ta carinarnica smatra da je dokaz dostavljen u skladu sa članom 408. st. 5. i 6. ove uredbe dovoljan.

Ako je potvrdila izlazak robe u skladu sa stavom 1. tačka 3) ovog člana, izvozna carinarnica o tome obaveštava izlaznu carinarnicu.

Postupak provere okončanja postupka

Član 408

Ako, nakon 90 dana od dana puštanja robe u izvoz, izvozna carinarnica nije obaveštena o izlasku robe, ona može zatražiti od deklaranta da je obavesti o danu kada je roba napustila carinsko područje Republike Srbije i o izlaznoj carinarnici iz koje je roba napustila carinsko područje Republike Srbije.

Deklarant može, na sopstvenu inicijativu, obavestiti izvoznu carinarnicu o datumima kada je roba napustila carinsko područje Republike Srbije i o izlaznim carinarnicama iz kojih je roba napustila carinsko područje Republike Srbije.

Ako deklarant dostavi informacije izvoznoj carinarnici u skladu sa st. 1. ili 2. ovog člana, od izvozne carinarnice može tražiti da potvrdi izlazak. U tu svrhu, izvozna carinarnica traži informacije o izlasku robe od izlazne carinarnice, koja odgovara u roku od 10 dana od dana traženja informacija.

Ako izlazna carinarnica ne odgovori u roku iz stava 3. ovog člana, izvozna carinarnica o tome obaveštava deklaranta.

Ako izvozna carinarnica obavesti deklaranta da izlazna carinarnica nije odgovorila u roku iz stava 3. ovog člana, deklarant može da dostavi izvoznoj carinarnici dokaz da je roba napustila carinsko područje Republike Srbije.

Dokaz iz stava 5. ovog člana može biti jedna od sledećih isprava ili njihova kombinacija:

1) kopija otpremnice koju je potpisao ili overio primalac van carinskog područja Republike Srbije;

2) dokaz o plaćanju;

3) faktura;

4) otpremnica;

5) dokument koji je potpisao ili overio privredni subjekt koji je izneo robu iz carinskog područja Republike Srbije;

6) dokument koji je izdao carinski organ treće zemlje u skladu sa pravilima i postupcima koji se primenjuju u toj zemlji;

7) evidencija privrednih subjekata o robi isporučenoj za snabdevanje vazduhoplova i plovila u vodnom saobraćaju.

Glava III

IZVOZ I PONOVNI IZVOZ

Izvozna deklaracija i deklaracija za ponovni izvoz robe u više pošiljaka

Član 409

Ako se roba iznosi iz carinskog područja Republike Srbije u najmanje dve pošiljke, za svaku pojedinačnu pošiljku podnosi se posebna izvozna deklaracija ili deklaracija za ponovni izvoz.

Naknadno podnošenje izvozne deklaracije ili deklaracije za ponovni izvoz

Član 410

Ako je bilo potrebno da se podnese izvozna deklaracija ili deklaracija za ponovni izvoz, a roba je izneta iz carinskog područja Republike Srbije bez takve deklaracije, izvoznik je dužan da naknadno podnese izvoznu deklaraciju ili deklaraciju za ponovni izvoz. Ta deklaracija se podnosi u carinarnici nadležnoj prema mestu u kome je izvoznik poslovno nastanjen. Ta carinarnica potvrđuje izvozniku izlazak robe ako bi puštanje bilo odobreno da je deklaracija podneta pre izlaska robe iz carinskog područja Republike Srbije i da ta carinarnica raspolaže dokazom da je roba napustila carinsko područje Republike Srbije.

Ako je roba iz Republike Srbije, koja je bila namenjena ponovnom uvozu, napustila carinsko područje Republike Srbije, ali više ne postoji namera da se ta roba ponovo uveze, pri čemu bi se upotrebljavala druga vrsta carinske deklaracije da nije bilo namere ponovnog uvoza, izvoznik u izvoznoj carinarnici može naknadno podneti izvoznu deklaraciju, kojom se zamenjuje prvobitna deklaracija. Ta carinarnica potvrđuje izvozniku izlazak robe.

Ako je roba iz Republike Srbije napustila carinsko područje Republike Srbije na osnovu ATA karneta i CPD karneta, izvozna carinarnica potvrđuje izvozniku izlazak robe ako se poništi kupon za ponovni uvoz i talon ATA karneta i CPD karneta.

Izlazna carinarnica za ponovni izvoz robe obuhvaćene ATA karnetom i CPD karnetom

Član 411

Carinarnica nadležna za ponovni izvoz robe na osnovu ATA karneta i CPD karneta smatra se, pored carinarnica iz člana 223. st. 2, 3. i 4. ove uredbe, izlaznom carinarnicom.

Upotreba ATA karneta i CPD karneta kao izvozne deklaracije

Član 412

ATA karnet i CPD karnet smatraju se izvoznom deklaracijom ako je karnet izdat u ugovornoj strani Konvencije ATA ili Istanbulske konvencije i overila ga je i za njega garantuje Privredna komora Srbije, koja je deo garantnog lanca iz člana 1. tačka g) Priloga A Istanbulske konvencije.

ATA karnet i CPD karnet ne upotrebljavaju se kao izvozna deklaracija za domaću robu:

1) ako se na tu robu prilikom izvoza iz carinskog područja Republike Srbije primenjuju carinske formalnosti sa namerom dobijanja naknada ili drugih iznosa pri izvozu u skladu sa merama poljoprivredne politike;

2) ako su za tu robu odobrene druge finansijske povlastice u skladu sa merama poljoprivredne politike, a u vezi sa obavezom izvoza te robe;

3) ako je to roba za koju je povraćaj ili otpust uvoznih dažbina uslovljen izvozom te robe iz carinskog područja Republike Srbije;

Ako se ATA karnet upotrebljava kao izvozna deklaracija, izvozna carinarnica sprovodi sledeće formalnosti:

1) proverava podatke navedene u rubrikama A-G. izvoznog kupona u odnosu na robu obuhvaćenu karnetom;

2) popunjava, po potrebi, rubriku na naslovnoj strani karneta pod nazivom "potvrda carinskih organa";

3) popunjava talon i rubriku H. izvoznog kupona;

4) navodi izvoznu carinarnicu u rubrici H (b) kupona za ponovni uvoz;

5) zadržava izvozni kupon.

Ako izvozna carinarnica nije ujedno i izlazna carinarnica, izvozna carinarnica sprovodi formalnosti iz stava 3. ovog člana, ali ne popunjava rubriku 7. talona, koju popunjava izlazna carinarnica.

Rokovi za ponovni uvoz robe koje odredi izvozna carinarnica u rubrici H (b) izvoznog kupona ne mogu biti duži od roka važnosti karneta.

Roba puštena u izvoz ili ponovni izvoz koja ne napušta carinsko područje Republike Srbije

Član 413

Ako za robu puštenu u izvoz ili ponovni izvoz više ne postoji namera iznošenja iz carinskog područja Republike Srbije, deklarant odmah obaveštava izvoznu carinarnicu.

Ne dovodeći u pitanje stav 1. ovog člana, ako je roba već dopremljena izlaznoj carinarnici, lice koje uklanja robu iz izlazne carinarnice radi prevoza do mesta unutar carinskog područja Republike Srbije obaveštava izlaznu carinarnicu o tome da se roba neće izneti iz carinskog područja Republike Srbije i navodi broj izvozne deklaracije ili deklaracije za ponovni izvoz.

Ako, u slučajevima iz člana 402. st. 4. i 5. ove uredbe, izmena ugovora o prevozu ima za posledicu završetak transportne operacije unutar carinskog područja Republike Srbije koju je trebalo završiti van njega, data privredna društva ili organi mogu izvršiti izmenjen ugovor jedino uz prethodnu saglasnost izlazne carinarnice.

U slučaju poništavanja izvozne deklaracije ili deklaracije za ponovni izvoz u skladu sa članom 414. ove uredbe, izvozna carinarnica obaveštava deklaranta i deklarisanu izlaznu carinarnicu o tom poništavanju.

Poništavanje deklaracije ili deklaracije za ponovni izvoz

Član 414

Ako se vrsta robe puštene za izvoz, ponovni izvoz ili pasivno oplemenjivanje ne podudara sa robom koja je dopremljena izlaznoj carinarnici, izvozna carinarnica poništava deklaraciju po kojoj je roba puštena u zahtevani postupak.

Ako posle perioda od 150 dana od dana puštanja robe u postupak izvoza, pasivnog oplemenjivanja ili ponovnog izvoza, izvozna carinarnica nije primila podatke o izlasku robe niti dokaz da je roba napustila carinsko područje Republike Srbije, izvozna carinarnica može poništiti deklaraciju iz stava 1. ovog člana.

Glava IV

IZLAZNA SAŽETA DEKLARACIJA

Mere koje treba preduzeti po prijemu izlazne sažete deklaracije

Član 415

Carinarnica u kojoj je podneta izlazna sažeta deklaracija u skladu sa članom 234. stav 1. Carinskog zakona:

1) registruje izlaznu sažetu deklaraciju neposredno po njenom prijemu;

2) dostavlja deklarantu MRN;

3) pušta robu, po potrebi, za izlazak iz carinskog područja Republike Srbije.

Roba za koju je podneta izlazna sažeta deklaracija a koja ne napušta carinsko područje Republike Srbije

Član 416

Ako za robu za koju je podneta izlazna sažeta deklaracija više ne postoji namera iznošenja iz carinskog područja Republike Srbije, lice koje uklanja robu iz izlazne carinarnice radi prevoza do mesta unutar područja Republike Srbije obaveštava izlaznu carinarnicu da roba neće biti izneta iz carinskog područja Republike Srbije i navodi MRN izlazne sažete deklaracije.

Glava V

OBAVEŠTENJE O PONOVNOM IZVOZU

Mere koje treba preduzeti po prijemu obaveštenja o ponovnom izvozu

Član 417

Izlazna carinarnica:

1) registruje obaveštenje o ponovnom izvozu neposredno po njegovom prijemu;

2) dostavlja deklarantu MRN;

3) pušta robu, po potrebi, za izlazak iz carinskog područja Republike Srbije.

Roba za koju je podneto obaveštenje o ponovnom izvozu i koja ne napušta carinsko područje Republike Srbije

Član 418

Ako za robu za koju je podneto obaveštenje o ponovnom izvozu više ne postoji namera iznošenja iz carinskog područja Republike Srbije, lice koje uklanja robu iz izlazne carinarnice radi prevoza do mesta unutar područja Republike Srbije obaveštava izlaznu carinarnicu da roba neće biti izneta iz carinskog područja Republike Srbije i navodi MRN obaveštenja o ponovnom izvozu.

Odložena primena odredbi o podnošenju deklaracije pre otpreme, izlazne sažete deklaracije i obaveštenja o ponovnom izvozu

Član 419

Odredbe ove uredbe koje se odnose na podnošenje deklaracije pre otpreme, izlazne sažete deklaracije i obaveštenja o ponovnom izvozu neće se primenjivati do uvođenja elektronskih sistema iz člana 241. Carinskog zakona.

Deo deveti

 

Glava I

EKSPRESNE POŠILJKE

Odobrenje posebnog postupka deklarisanja i konsolidovani (zbirni) manifest

Član 420

Ekspresne pošiljke, u smislu ove uredbe, su poštanske pošiljke koje pripadaju uslugama dodatne vrednosti (kurirske, ekspresne, ubrzane i slično).

Carinski organ može, na zahtev pravnog lica, čija je delatnost ekspresni prenos i uručenje poštanskih pošiljaka (u daljem tekstu: poštanski operator), da odobri poseban postupak za deklarisanje tih pošiljaka.

Odobrenje carinskog organa iz stava 2. ovog člana sadrži uslove koje treba da ispuni poštanski operator u primeni postupka iz stava 2. ovog člana, rok za podnošenje dopunske deklaracije ili oslobođenje od podnošenja dopunske deklaracije i odobrenje za odloženo plaćanje carinskog duga, ako je takvo plaćanje opravdano.

Postupak sa ekspresnim pošiljkama je hitan.

Poštanski operator može, radi ubrzanja postupka sa ekspresnim pošiljkama, carinskom organu da najavi prispeće pošiljki po konsolidovanom (zbirnom) manifestu koji se može podneti carinskom organu elektronskom razmenom podataka i koji u tom slučaju predstavlja sažetu deklaraciju.

Grupe pošiljki

Član 421

Prispele pošiljke iz člana 420. ove uredbe prijavljuju se carinskom organu konsolidovanim (zbirnim) manifestom prispelih pošiljaka koji predstavlja pojednostavljenu deklaraciju i koji se može podneti carinskom organu elektronskom razmenom podataka.

Ako je manifest iz člana 420. stav 5. ove uredbe podnet elektronskom razmenom podataka, poštanski operator o prispeću pošiljki obaveštava carinski organ na način utvrđen odobrenjem.

U manifest iz stava 1. ovog člana unose se podaci o pošiljkama, po sledećem redosledu:

1) pošiljke iz člana 2. stav 1. tačka 22) podtačka (2) ove uredbe, na koje se ne plaćaju uvozne dažbine; roba u ličnom prtljagu putnika iz člana 2. stav 1. tačka 21) podtačka (2) ove uredbe, koja je pristigla odvojeno od vlasnika i koja je oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa propisima; roba iz člana 2. stav 1. tačka 21) podtačka (1) ove uredbe koja je oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa propisima;

2) pošiljke koje sadrže reklamni materijal i uzorke koji se besplatno primaju iz inostranstva, na koje se ne plaćaju uvozne dažbine; pošiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode iz člana 2. stav 1. tačka 22) podtačka (1) ove uredbe, na koje se ne plaćaju uvozne dažbine;

3) pošiljke za koje može nastati carinski dug, a koje ne podležu merama trgovinske politike;

4) pošiljke koje sadrže robu koja podleže merama trgovinske politike ili robu koja se privremeno uvozi.

Postupak carinjenja pošiljaka iz stava 1. ovog člana vrši se po prijavljenim grupama pošiljaka.

Obračun uvoznih dažbina, puštanje pošiljki i podnošenje dopunske deklaracije

Član 422

Za pošiljke iz člana 421. stav 3. tač. 1) i 2) ove uredbe troškovi prevoza ne uračunavaju se u carinsku vrednost robe.

Carinski organ za pošiljke iz člana 421. stav 3. tačka 3) ove uredbe izdaje obračun uvoznih dažbina za svaku pošiljku pojedinačno, i to po carinskoj stopi koja odgovara sadržaju svake pošiljke.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, carinski organ, na zahtev poštanskog operatora, izdaje jedan obračun uvoznih dažbina na ime operatora, i to po jedinstvenoj stopi carine, u skladu sa uslovima propisanim za primenu jedinstvene stope carine.

Pošiljke iz člana 421. stav 3. tač. 1), 2) i 3) ove uredbe za koje je manifest podnet elektronskom razmenom podataka pre prispeća i koje nisu označene za kontrolu i pregled, puštaju se odmah po dopremi.

Pošiljke iz člana 421. stav 3. tač. 1), 2) i 3) ove uredbe za koje manifest nije podnet elektronskom razmenom podataka pre prispeća, puštaju se zabeleškom na manifestu.

Za pošiljke iz člana 421. stav 3. tač. 1) i 2) ove uredbe ne podnosi se dopunska deklaracija, a za pošiljke iz člana 421. stav 3. tačka 3) ove uredbe operator podnosi dopunsku deklaraciju u roku od sedam dana od dana prihvatanja manifesta.

Ako pošiljka iz člana 421. stav 3. tačka 3) ove uredbe, za koju su plaćene uvozne dažbine, nije uručena primaocu, operator ima pravo na povraćaj plaćenih uvoznih dažbina, nakon što pruži dokaze da je pošiljka napustila carinsko područje Republike Srbije.

Ako za robu iz stava 6. ovog člana uvozne dažbine nisu plaćene, carinski dug se gasi, ako operator pruži dokaze da je pošiljka napustila carinsko područje Republike Srbije.

Podaci koje sadrži konsolidovani (zbirni) manifest

Član 423

Konsolidovani (zbirni) manifest sadrži podatke predviđene propisom kojim se uređuje oblik, sadržina i način podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca koji se upotrebljavaju u carinskom postupku.

Shodna primena propisa

Član 424

Na postupak sa ekspresnim pošiljkama shodno se primenjuju odredbe ove uredbe koje uređuju poštanski saobraćaj.

Na poslovanje operatora shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na zastupanje iz čl. 13. i 14. Carinskog zakona.

Glava II

SLOBODNE CARINSKE PRODAVNICE

Otvaranje slobodne carinske prodavnice

Član 425

Otvaranje slobodne carinske prodavnice (u daljem tekstu: prodavnica) vrši se na osnovu odobrenja nadležnog carinskog organa.

Nadležnom carinskom organu, uz zahtev za otvaranje prodavnice, podnosi se:

1) dokaz o registraciji u Registru privrednih subjekata,

2) dokaz o pravnom osnovu za korišćenje prostorija, odnosno prostora namenjenih za prodavnicu (pravo svojine, zakup i sl.),

3) skica i tehnički opis prostorija, odnosno prostora namenjenih za prodavnicu,

4) dokaz o PIB i o broju računa kod poslovne banke.

Prostorija prodavnice mora biti obezbeđena tako da se bez carinskog nadzora roba ne može unositi i iznositi.

Prodavnica se može sastojati od prodajnog mesta i skladišta pored prodajnog mesta.

Karta za ukrcaj u vazduhoplov (bording karta) kao uslov za prodaju robe

Član 426

U prodavnici se može prodavati strana i domaća roba licima iz člana 260. stav 1. Carinskog zakona na osnovu karte za ukrcaj u vazduhoplov (bording karta).

Carinski organ određuje vreme u kome se roba može prodavati u prodavnici.

Upućivanje robe iz carinskog skladišta u prodavnicu

Član 427

Carinski organ će odobriti da se roba za koju je odobren postupak carinskog skladištenja uputi iz carinskog skladišta u prodavnicu, po postupku i na način propisan za premeštanje carinske robe iz jednog carinskog skladišta u drugo.

Roba koja se smešta u prodavnicu, odnosno carinsko skladište mora se evidentirati odmah po unošenju u prodavnicu, odnosno carinsko skladište.

Evidencija o robi

Član 428

Držalac prodavnice dužan je da vodi evidenciju o robi na obrascu: "List kartoteke", odvojeno za domaću i odvojeno za stranu robu. Listovi kartoteke za domaću robu su bele boje, a za stranu robu - zelene boje.

U obrazac iz stava 1. ovog člana upisuje se naziv držaoca carinskog skladišta, broj odobrenja za otvaranje prodavnice, broj deklaracije na osnovu koje je roba smeštena u carinsko skladište, odnosno broj fakture ili dostavnice za domaću robu, naziv robe, tarifna oznaka i cena robe.

Držalac prodavnice dužan je da u listove kartoteke svakog dana upisuje promene u pogledu vrste, količine i vrednosti smeštene i prodate robe, na osnovu evidencije o dnevnoj prodaji koja se vodi preko fiskalne kase.

Evidencija iz st. 1. i 2. ovog člana može se prilagoditi i voditi sistemom elektronske obrade podataka.

Čuvanje računa i karte za ukrcaj u vazduhoplov

Član 429

Držalac prodavnice dužan je da vodi i evidenciju iz koje je vidljiva povezanost između broja računa po kojem je roba prodata i karte za ukrcaj sa naznačenim odredištem van carinskog područja Republike Srbije.

Putnik je dužan da račun iz stava 1. ovog člana čuva dok ne naputi carinsko područje Republike Srbije.

Ograničeno raspolaganje kupljenom robom

Član 430

Držalac prodavnice dužan je da prodatu stranu robu pre predaje putniku stavi u kesu i da na zatvorenu kesu stavi oznake, na način koji onemogućava uklanjanje oznake bez oštećenja.

Robu stavljenu u kesu, na način naveden u stavu 1. ovog člana, putnik ne sme ustupiti drugom licu, ukloniti ili oštetiti oznake sa kese ili upotrebiti ili potrošiti robu sve dok se nalazi na carinskom području Republike Srbije.

Izveštaj o prodatoj robi

Član 431

Držalac prodavnice dužan je da najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, za robu prodatu u prodavnici u prethodnom mesecu, sačini izveštaj u tri primerka, koje overava nadležni carinski organ i zadržava jedan primerak izveštaja.

Mesečni izveštaj o prodatoj robi pored vrste i količine prodate robe, obavezno sadrži podatke o nabavnoj ceni robe, broj deklaracije na osnovu koje je roba smeštena u prodavnicu, kao i broj fakture, odnosno dostavnice za domaću robu.

Na osnovu overenog izveštaja iz stava 2. ovog člana, držalac prodavnice nadležnom carinskom organu podnosi, najkasnije do petog u mesecu, popunjenu deklaraciju.

Neprodata roba

Član 432

Neprodata roba može se vratiti iz prodavnice u carinsko skladište na osnovu odobrenja nadležnog carinskog organa.

Glava III

SNABDEVANJE PLOVILA I VAZDUHOPLOVA

 

Odeljak 1

SNABDEVANJE BRODOVA I PLOVILA ZA RAZONODU

Snabdevanje gorivom, mazivom, namirnicama i drugim potrebnim proizvodima

Član 433

Brodovi na međunarodnim linijama i strana plovila za razonodu, koji imaju odobrenje za plovidbu na vodnim putevima, a nalaze se u domaćim pristaništima, odnosno lukama, strana plovila na popravci u domaćim brodogradilištima, domaći brodovi koji saobraćaju sa inostranstvom i brodovi izgrađeni u domaćim brodogradilištima za potrebe stranog naručioca, prilikom isplovljavanja iz brodogradilišta, pristaništa, odnosno luke ili iz carinskog područja Republike Srbije mogu se, pod carinskim nadzorom, snabdevati gorivom i mazivom, kao i namirnicama i drugim potrebnim proizvodima iz carinskih skladišta.

Plovila iz stava 1. ovog člana mogu se snabdevati tehničkom robom samo u pristaništu, odnosno luci iz kojih napuštaju carinsko područje. Izuzetno, plovila se mogu snabdeti tehničkom robom i u drugom pristaništu, odnosno luci ako se roba smesti pod carinski nadzor u prostorije na tim plovilima na koje carinarnica stavlja carinska obeležja, koja se ne smeju povrediti dok plovila ne napuste carinsko područje Republike Srbije.

Upućivanje na plovila delova opreme, rezervnih delova i drugih proizvoda neophodnih za popravku ili redovno održavanje plovila, u smislu ove uredbe, ne smatra se snabdevanjem.

Snabdevanje robom iz st. 1. i 2. ovog člana ne odnosi se na snabdevanje plovila za vreme trajanja popravke, odnosno izgradnje.

Pravno lice registrovano za snabdevanje, uslovi i postupak snabdevanja

Član 434

Strana i domaća roba za snabdevanje plovila iz člana 433. ove uredbe može se uputiti preko pravnog lica registrovanog za snabdevanje prevoznih sredstava iz carinskog skladišta koje se nalazi na pristaništu, odnosno luci otvorenoj za međunarodni saobraćaj, na osnovu fakture i otpremnice, koju overava nadležni carinski organ.

Faktura i otpremnica iz stava 1. ovog člana popunjavaju se u najmanje pet primeraka numerisanih rednim brojem.

Carinski organ na pristaništu, odnosno luci overava sve primerke faktura i otpremnica iz stava 1. ovog člana, od kojih jedan primerak zadržava carinsko skladište, po jedan primerak lice iz stava 1. ovog člana i carinski organ, a ostali primerci prate robu i predaju se zapovedniku plovnog objekta, odnosno ovlašćenom članu posade.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana dužno je da:

1) carinskom organu podnese deklaraciju za ponovni izvoz strane robe iz stava 1. ovog člana, najkasnije do petog u tekućem mesecu za robu prodatu u prethodnom mesecu. Uz deklaraciju za ponovni izvoz prilaže se specifikacija prodate robe koja je sastavljena na osnovu overene fakture, odnosno otpremnice,

2) carinskom organu podnese otpremnicu i mesečni izveštaj o utrošenoj robi za domaću robu iz stava 1. ovog člana prodatu domaćem licu,

3) domaću robu iz stava 1. ovog člana prodatu stranom licu, izvozno ocarini do petog u mesecu, za prethodni mesec. Uz izvoznu deklaraciju, carinskom organu podnose se fakture, odnosno otpremnice za prodatu robu.

Neprodata roba

Član 435

Roba koja nije prodata u toku plovidbe na međunarodnim linijama može se vratiti u carinsko skladište ili zadržati na brodu, ako je brod pod carinskim nadzorom ili ako nastavlja plovidbu na međunarodnoj liniji.

Viša sila

Član 436

Izuzetno od člana 434. stav 1. ove uredbe, u opravdanim slučajevima (viša sila, nestanak goriva, odnosno maziva za vreme plovidbe, bavljenje u brodogradilištu i dr.) carinski organ može da odobri da se na plovilo koje je ostalo bez goriva, odnosno maziva prenesu s drugog plovila manje količine goriva ili maziva potrebnog za plovidbu do prvog pristaništa, odnosno luke u kojima se može izvršiti redovno snabdevanje.

Snabdevanje stranih i domaćih putničkih brodova koji saobraćaju sa inostranstvom na redovnim i čarter-linijama u rečnom saobraćaju

Član 437

Strani i domaći putnički brodovi koji saobraćaju sa inostranstvom na redovnim i čarter-linijama u rečnom saobraćaju mogu se snabdevati namirnicama i drugim proizvodima namenjenim brodu, posadi i putnicima u količinama koje su potrebne za popunjavanje brodskih zaliha.

Brodovi iz stava 1. ovog člana mogu se snabdevati cigaretama ili drugim duvanskim prerađevinama, žestokim alkoholnim pićima, tehničkom robom i drugim proizvodima radi prodaje putnicima.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, strani i domaći putnički brodovi koji saobraćaju u malograničnom saobraćaju, koji se u inostranstvu ne zadržavaju duže od 24 sata, ne mogu se snabdevati cigaretama i žestokim alkoholnim pićima iz stava 2. ovog člana.

Podaci o cigaretama, drugim duvanskim prerađevinama i žestokim alkoholnim pićima kojima je brod snabdeven upisuju se u knjigu provijanta.

Snabdevanje stranih i domaćih teretnih brodova koji saobraćaju u međunarodnom vodnom transportu

Član 438

Strani i domaći teretni brodovi koji saobraćaju u međunarodnom vodnom transportu mogu se snabdevati namirnicama i drugim proizvodima namenjenim brodu i posadi u količinama potrebnim za popunjavanje brodskih zaliha.

Brodovi iz stava 1. ovog člana mogu se snabdevati cigaretama ili drugim duvanskim prerađevinama i žestokim alkoholnim pićima samo u količinama potrebnim prema broju članova posade i dužini putovanja, a najviše do 200 komada cigareta ili drugih duvanskih prerađevina u odgovarajućoj količini i žestokih alkoholnih pića do pola litra po članu posade za svaki dan zadržavanja u carinskom području, a u pristaništu, odnosno luci iz koje napuštaju carinsko područje - i cigaretama ili drugim duvanskim prerađevinama i žestokim alkoholnim pićima u količinama potrebnim za popunjavanje brodskih zaliha.

Podaci o cigaretama ili drugim duvanskim prerađevinama i žestokim alkoholnim pićima kojima je brod snabdeven upisuju se u knjigu provijanta.

Brodske zalihe

Član 439

Brodske zalihe iz čl. 437. i 438. ove uredbe koje su veće od potreba potrošnje na brodu do sledećeg pristaništa, odnosno luke u kojoj brod pristaje, odnosno do izlaska broda iz carinskog područja Republike Srbije moraju se smestiti u prostorije na brodu na koje carinski organ stavlja carinska obeležja.

Carinska obeležja se mogu skinuti samo u prisustvu ovlašćenog carinskog službenika, odnosno po izlasku broda iz carinskog područja Republike Srbije.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, carinski organ može odobriti da se za vreme zadržavanja broda u pristaništu, odnosno luci radi utovara, odnosno istovara ili u brodogradilištu radi remonta, popravke i dr. izuzmu iz carinskog nadzora cigarete ili druge duvanske prerađevine i žestoka alkoholna pića u količinama koje su članovima posade potrebne najviše za pet dana.

Snabdevanje cigaretama ili drugim duvanskim prerađevinama i žestokim alkoholnim pićem stranih plovila za razonodu

Član 440

Strana plovila za razonodu mogu se jedanput snabdeti cigaretama do 200 komada ili drugim duvanskim prerađevinama u odgovarajućoj količini i žestokim alkoholnim pićem do pola litra po članu posade i ukrcanom putniku, a za svaki dan zadržavanja u carinskom području Republike Srbije još i cigaretama do 40 komada ili drugim duvanskim prerađevinama u odgovarajućoj količini i do pola litra žestokog alkoholnog pića po članu posade i ukrcanom putniku. Dnevno snabdevanje cigaretama ili drugim duvanskim prerađevinama i žestokim alkoholnim pićima može se izvršiti i unapred, ali najviše za sedam dana.

Strana plovila za razonodu mogu se u pristaništu iz kojeg napuštaju carinsko područje Republike Srbije jedanput snabdeti cigaretama do 400 komada ili drugim duvanskim prerađevinama u odgovarajućoj količini i žestokim alkoholnim pićima do jednog litra po članu posade i ukrcanom putniku.

Carinarnica stavlja zabelešku o izvršenom snabdevanju na odobrenje za plovidbu.

Odeljak 2

SNABDEVANJE VAZDUHOPLOVA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

Obračunski list prodaje u vazduhoplovima

Član 441

Strana i domaća roba namenjena snabdevanju vazduhoplova na međunarodnim linijama može se uputiti na vazduhoplov preko lica registrovanog za snabdevanje prevoznih sredstava iz carinskog skladišta koje se nalazi na aerodromu otvorenom za međunarodni saobraćaj, na osnovu obrasca Obračunskog lista prodaje u vazduhoplovima koji je dat u Prilogu 32 ove uredbe.

Obračunski list iz stava 1. ovog člana popunjava se u najmanje pet primeraka numerisanih rednim brojem.

Carinski organ na aerodromu overava sve primerke Obračunskog lista iz stava 1. ovog člana, od kojih jedan primerak zadržava carinsko skladište, jedan primerak lice iz stava 1. ovog člana i carinski organ, a ostali primerci prate robu i predaju se vođi vazduhoplova, odnosno ovlašćenom članu posade.

Ako se robom iz carinskog skladišta na aerodromu snabdeva vazduhoplov koji se nalazi na drugom aerodromu, Obračunski list iz stava 1. ovog člana sadrži podatak o tome.

Ako je robom snabdeven vazduhoplov koji pre napuštanja carinskog područja Republike Srbije sleće na drugi aerodrom u carinskom području Republike Srbije, carinska obeležja sa robe, odnosno prostora u kojem je roba smeštena mogu se skinuti tek posle poletanja vazduhoplova sa aerodroma sa kojeg vazduhoplov poleće u inostranstvo.

Po završenom letu na međunarodnoj liniji, zapovednik vazduhoplova, odnosno ovlašćeni član posade dužan je da "zaključi" Obračunski list iz stava 1. ovog člana, koji overava carinski organ i zadržava jedan primerak, a jedan dostavlja licu iz stava 1. ovog člana.

Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da podnese deklaraciju za ponovni izvoz strane robe iz stava 1. ovog člana, najkasnije do petog u tekućem mesecu za robu prodatu u prethodnom mesecu. Uz deklaraciju za ponovni izvoz prilažu se "zaključeni" Obračunski listovi iz stava 1. ovog člana.

Roba koja nije prodata na međunarodnim linijama može se vratiti u carinsko skladište ili zadržati u vazduhoplovu ako je vazduhoplov pod carinskim nadzorom ili ako nastavlja let na međunarodnoj liniji.

Za robu koja po završetku leta vazduhoplova na međunarodnoj liniji ostaje u vazduhoplovu carinski organ na aerodromu na kome se završava međunarodni let, sravnjuje podatke iz "zaključenog" Obračunskog lista iz stava 1. ovog člana sa stvarnim stanjem robe i stavlja carinsko obeležje na prostore u vazduhoplovu u kojima je roba smeštena.

Izuzetno od odredbe stava 6. ovog člana, carinski organ može odobriti da se Obračunski list iz stava 1. ovog člana "zaključi" i po završenoj dnevnoj eksploataciji vazduhoplova (u slučajevima kružnih letova i pojedinačnih letova kraćih od jednog sata), kad članovi posade ne napuštaju vazduhoplov.

Domaća neprodata roba vraća se u unutrašnji promet dostavnicom koja sadrži naziv pravnog lica koje se bavi snabdevanjem vazduhoplova, naziv lica kome se roba upućuje i vrstu, količinu i vrednost robe. Dostavnica se podnosi u najmanje četiri primerka, od kojih jedan zadržava carinski organ, jedan pravno lice koje se bavi snabdevanjem vazduhoplova, a dva prate robu.

Sprovođenje postupka izvoznog carinjenja, na zahtev lica koje je snabdelo vazduhoplov domaćom robom

Član 442

Na zahtev lica koje je snabdelo vazduhoplov domaćom robom koja je prodata, carinski organ odobrava da se za tu robu sprovede postupak izvoznog carinjenja. Uz izvoznu deklaraciju podnosi se specifikacija prodate robe sastavljena na osnovu Obračunskih listova iz člana 441. stav 1. ove uredbe.

Postupak snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom

Član 443

Vazduhoplovi na međunarodnim linijama snabdevaju se gorivom i mazivom u prisustvu ovlašćenog carinskog službenika. Pravno lice koje se bavi snabdevanjem gorivom i mazivom podnosi carinskom organu otpremnicu za svaki vazduhoplov, koju carinski organ overava.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana dužno je da:

1) carinskom organu podnese deklaraciju za ponovni izvoz strane robe iz stava 1. ovog člana, najkasnije do petog u tekućem mesecu za robu prodatu u prethodnom mesecu. Uz deklaraciju za ponovni izvoz prilaže se specifikacija prodate robe koja je sastavljena na osnovu overene fakture, odnosno otpremnice;

2) carinskom organu podnese otpremnicu i mesečni izveštaj o utrošenoj robi za domaću robu iz stava 1. ovog člana prodatu domaćem licu;

3) domaću robu iz stava 1. ovog člana prodatu stranom licu, izvozno ocarini do petog u mesecu, za prethodni mesec. Uz izvoznu deklaraciju podnose se fakture, odnosno otpremnice za prodatu robu.

Lista snabdevanja vazduhoplova na međunarodnim linijama

Član 444

Po završetku leta vazduhoplova na međunarodnoj liniji zapovednik vazduhoplova, odnosno ovlašćeno lice, dužan je da carinskom organu, podnese Listu snabdevanja vazduhoplova na međunarodnim linijama na obrascu koji je dat u Prilogu 33 ove uredbe, za robu kupljenu u inostranstvu koja nije utrošena za vreme leta, sa dokumentacijom o izvršenoj nabavci.

Pravno lice koje se bavi snabdevanjem vazduhoplova (u daljem tekstu: ketering), u magacinu keteringa prima robu i smešta je odvojeno od ostale robe.

Ketering je dužan da za robu iz stava 2. ovog člana vodi posebnu evidenciju.

Roba iz stava 2. ovog člana može se iz magacina keteringa otpremiti na vazduhoplov na međunarodnoj liniji na osnovu nove Liste iz stava 1. ovog člana.

Carinska obeležja na prostorima u kojima je smeštena roba iz stava 1. ovog člana mogu se skinuti po poletanju vazduhoplova na međunarodnoj liniji.

Predmeti za jednokratnu upotrebu

Član 445

Ketering može privremeno uvoziti predmete za jednokratnu upotrebu, koji se koriste na međunarodnim linijama.

Predmeti iz stava 1. ovog člana otpremaju se na vazduhoplov na međunarodnoj liniji u skladu sa odredbom člana 444. st. 2-4. ove uredbe.

Ketering je dužan da podnese uvoznu deklaraciju za utrošene predmete iz stava 1. ovog člana do petog u tekućem mesecu za prethodni mesec, uz koju se podnose Liste snabdevanja za utrošene predmete.

Domaća roba za snabdevanje vazduhoplova koja se služi putnicima na međunarodnim linijama

Član 446

Domaća roba za snabdevanje vazduhoplova koja se služi putnicima na međunarodnim linijama upućuje se na vazduhoplov u pakovanjima na koja su stavljena carinska obeležja, na osnovu Liste snabdevanja iz člana 444. ove uredbe, koja se podnosi u najmanje pet primeraka, numerisanih rednim brojem.

Pre stavljanja carinskih obeležja na pakovanja iz stava 1. ovog člana, carinski organ vrši sravnjenje robe po vrsti i količini. Ako se plombiranje vrši posebnim numerisanim plombama vozara, carinski organ vrši kontrolu brojeva plombi za povratak, koje se upisuju u gornji desni ugao Liste snabdevanja i koje ubacuje u boks u vazduhoplovu, a zatim i brojeva plombi, kojima se plombiraju prostori za smeštaj ove robe, za odlazak.

Carinska obeležja, odnosno plombe se mogu skinuti po poletanju vazduhoplova na međunarodnoj liniji. Na mešovitoj liniji, robom iz stava 1. ovog člana mogu se služiti samo putnici za inostranstvo.

Vraćanje neutrošene domaće robe iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu popisa neutrošene robe u Listi snabdevanja. Zapovednik vazduhoplova, odnosno ovlašćeni član posade, dužan je da po sletanju vazduhoplova, pokaže carinskom organu Listu snabdevanja i plombirane prostore u kojima je smeštena ova roba.

Popis neutrošene domaće robe vrši se u magacinu keteringa i o tome se sačinjavaju dnevni i mesečni izveštaji utrošene robe koje overava ovlašćeni carinski službenik na zahtev keteringa.

U slučaju kad se vrši dopunsko snabdevanje vazduhoplova na aerodromu, gde se ne nalazi magacin keteringa, izdaje se dopunska Lista snabdevanja, koja se povezuje sa osnovnom.

Postupak sa robom na dopunskoj listi sprovodi se u skladu sa odredbom člana 444. st. 2-4. ove uredbe.

Smeštaj stranih predmeta namenjenih za snabdevanje vazduhoplova na međunarodnim linijama

Član 447

Na aerodromima u carinskom području Republike Srbije, otvorenim za međunarodni saobraćaj, mogu se, u odgovarajućim skladištima, smeštati strani predmeti namenjeni za snabdevanje vazduhoplova na međunarodnim linijama (za višekratnu ili jednokratnu upotrebu).

Na zahtev vozara, odnosno ovlašćenog lica, carinski organ utvrđuje da za to namenjene prostorije odgovaraju uslovima za sprovođenje mera carinskog nadzora i kontrole.

Evidenciju o predmetima koji se nalaze u skladištima iz stava 1. ovog člana vodi vozar, odnosno ovlašćeno lice. Evidencija sadrži naročito podatke o vrsti, količini i datumu smeštaja robe.

Predmeti iz skladišta iz stava 1. ovog člana izdaju se na osnovu otpremnice po kojoj se predmeti otpremaju na vazduhoplov i koju, po odletanju vazduhoplova u inostranstvo, overava carinski organ.

Vozar, odnosno ovlašćeno lice, dužan je da podnese izveštaj o utrošenim predmetima do petog u tekućem mesecu, za prethodni mesec koji, na zahtev vozara, odnosno ovlašćenog lica, overava carinski organ.

Lista pozajmica

Član 448

Zapovednik vazduhoplova, odnosno ovlašćeno lice, može da na aerodromu otvorenom za međunarodni saobraćaj uzme deo za zamenu ili rezervni deo za vazduhoplov. O uzimanju dela za zamenu ili rezervnog dela za vazduhoplov na pozajmicu, zapovednik vazduhoplova, odnosno ovlašćeno lice podnosi carinskom organu Listu pozajmica, na obrascu koji je dat u Prilogu 34 ove uredbe, pre uzimanja dela na aerodromu u carinskom području Republike Srbije, odnosno odmah po povratku, ako je deo uzet na aerodromu u inostranstvu.

Kad proveri podatke, carinski organ overava Listu pozajmica iz stava 1. ovog člana i jedan primerak zadržava za sebe, a drugi predaje zapovedniku vazduhoplova, odnosno ovlašćenom licu.

Prilikom vraćanja dela za zamenu ili rezervnog dela za vazduhoplov koji je uzet na pozajmicu, carinskom organu podnosi se overen primerak Liste pozajmica iz stava 1. ovog člana, na kojem ona overava vraćanje dela za zamenu ili rezervnog dela za vazduhoplov.

Vraćanje dela za zamenu ili rezervnog dela za vazduhoplov koji je uzet na pozajmicu, mora se izvršiti u roku od 90 dana. Izuzetno, u opravdanim slučajevima carinski organ može taj rok produžiti za još 30 dana.

Na aerodromu u carinskom području Republike Srbije, otvorenom za međunarodni saobraćaj, pravno lice poslovno nastanjeno u carinskom području Republike Srbije, može sa stranim avio-prevoznikom razmenjivati motore i rezervne delove za vazduhoplov.

Slanje motora, odnosno delova vazduhoplova u inostranstvo radi zamene neispravnih motora, odnosno delova na domaćim vazduhoplovima

Član 449

Slanje motora, odnosno delova vazduhoplova u inostranstvo radi zamene neispravnih motora, odnosno delova na domaćim vazduhoplovima koji se nalaze u inostranstvu vrši se po propisima o privremenom izvozu robe.

Ako se motor domaćeg vazduhoplova ostavi u inostranstvu radi opravke, zapovednik vazduhoplova to prijavljuje carinskom organu na matičnom aerodromu.

Ako je neispravan motor, odnosno neispravan deo vazduhoplova poslat iz Republike Srbije u inostranstvo radi zamene, dokumentacija o izvoznom carinjenju podnosi se uz deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet.

Ako je motor, odnosno deo za vazduhoplov kupljen u inostranstvu i tamo ugrađen u domaći vazduhoplov, carinska dokumentacija o vraćanju neispravnog motora, odnosno neispravnog dela vazduhoplova prilaže se uz dokumentaciju u postupku stavljanja u slobodan promet kupljenog motora, odnosno dela vazduhoplova.

Lista evidencije rezervnih delova u stoku

Član 450

Avio-prevozilac, odnosno pravno lice koje ima zaključen ugovor sa avio-prevoziocem, a bavi se opravkom i održavanjem vazduhoplova i njihovih delova, može na aerodromu u carinskom području republike Srbije, u odgovarajućim prostorijama, pod carinski nadzor smeštati strane delove za opravku i održavanje vazduhoplova (u daljem tekstu: stokovi).

Na zahtev lica iz stava 1. ovog člana, odnosno ovlašćenog lica, carinski organ utvrđuje da prostorije koje su namenjene za stokove odgovaraju uslovima za sprovođenje mera carinskog nadzora.

Evidenciju o delovima vazduhoplova koji se nalaze u stokovima na domaćem vazduhoplovnom pristaništu vodi lice iz stava 1. ovog člana, odnosno ovlašćeno lice na Listi evidencije rezervnih delova u stoku, na obrascu koji je dat u Prilogu 35 ove uredbe.

Evidenciju iz stava 3. ovog člana kontroliše i overava carinski organ.

Obaveze domaćeg avio-prevozioca koji je privremeno izvezao vazduhoplov u zakup

Član 451

Ako je domaći avio-prevozilac u državama u koje je privremeno izvezao vazduhoplov u zakup otvorio stok rezervnih delova za vazduhoplov, o slanju i vraćanju rezervnih delova iz stoka na matičnom aerodromu u ove stokove dužan je da vodi evidenciju na obrascu iz člana 450. stav 3. ove uredbe.

Domaći avio-prevozilac dužan je da, po isteku ugovora o zakupu vazduhoplova, vrati sve delove za vazduhoplov, odnosno da ih izvozno ocarini.

Domaći avio-prevozilac može, u skladu sa stavom 1. ovog člana, u stokove u inostranstvu slati i potrošni materijal, koji je dužan da izvozno ocarini do petog u tekućem mesecu za prethodni mesec.

Evidenciju iz stava 1. ovog člana kontroliše i overava carinski organ.

Hitne popravke vazduhoplova

Član 452

Carinski organ može, na zahtev lica iz člana 450. stav 1. ove uredbe, odobriti da, bez potpune dokumentacije, izuzme ispod carinskog nadzora strane delove za hitne popravke vazduhoplova, a pre uplate uvoznih i drugih dažbina.

Lica iz člana 450. stav 1. ove uredbe dužna su da za delove iz stava 1. ovog člana podnesu deklaraciju za stavljanje u slobodan promet najkasnije u roku od tri meseca od dana podizanja delova.

Ako lica iz člana 450. stav 1. ove uredbe ne podnesu deklaraciju za stavljanje u slobodan promet u roku iz stava 2. ovog člana, carinski organ pokreće postupak za naplatu uvoznih dažbina po službenoj dužnosti.

Glava IV

PRODAJA ROBE

Obrazovanje komisije carinarnice

Član 453

Carinarnica, koju ovlasti direktor Uprave carina, vrši javnu prodaju robe.

Carinarnica, za robu koja se izlaže javnoj prodaji, sastavlja spiskove robe po vrsti, trgovačkom nazivu i količini.

Carinarnica, radi pregleda, merenja i procene vrednosti robe koja se izlaže javnoj prodaji, kao i radi provere da li su se stekli uslovi za prodaju te robe, obrazuje komisiju od tri člana, a po potrebi, može angažovati i veštaka.

Komisija iz stava 3. ovog člana dužna je da utvrdi da li roba navedena u spiskovima odgovara podacima iz isprava po kojima je carinarnica robu primila, oduzela ili na drugi način preuzela. Komisija o svom radu sastavlja zapisnik. Ako utvrdi da se stanje robe u pogledu kakvoće ili količine ne slaže s podacima iz navedenih isprava, komisija je dužna da to konstatuje u zapisniku, kao i da su se stekli uslovi predviđeni zakonom za izlaganje robe prodaji.

Utvrđivanje početne cene robe koja se izlaže javnoj prodaji

Član 454

Posle izvršenog pregleda, merenja i procenjivanja vrednosti robe komisija iz člana 453. stav 3. ove uredbe utvrđuje početnu cenu robe koja se izlaže javnoj prodaji.

Prilikom utvrđivanja početne cene robe, komisija iz člana 453. stav 3. ove uredbe uzima u obzir cenu iste ili slične robe na domaćem tržištu, po odbitku uobičajenih troškova poslovanja u trgovini.

Preuzimanje robe od strane vlasnika

Član 455

Carinarnica može do objavljivanja javne prodaje odobriti vlasniku robe, osim robe oduzete u prekršajnom postupku, da robu preuzme radi carinjenja ili ponovnog izvoza.

Ako se roba iz stava 1. ovog člana ne proda na prvoj javnoj prodaji, carinarnica može, u smislu stava 1. ovog člana, dozvoliti preuzimanje robe, do objavljivanja naredne javne prodaje.

U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, lice koje preuzima robu dužno je da plati i sve troškove koje je carinarnica imala zbog držanja, čuvanja, prevoza i procene robe, kao i druge troškove u vezi sa prodajom robe, koje utvrđuje carinarnica.

Izuzetno, stranu robu ustupljenu u korist države ili trajno oduzetu, a koju nije bilo moguće prodati na prvoj javnoj prodaji u carinskom području Republike Srbije, Vlada može ustupiti bez plaćanja protivvrednosti državnim organima, kulturnim i naučnim ustanovama, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoći, kao i druge opravdane svrhe.

Oglas o javnoj prodaji

Član 456

Javna prodaja objavljuje se u najmanje jednom dnevnom listu, čija se distribucija vrši na celom carinskom području, najkasnije osam dana pre dana javne prodaje.

Oglas o javnoj prodaji sadrži: uslove javne prodaje, podatke o vrsti i stanju robe, početnu cenu robe, dan, čas i mesto održavanja javne prodaje, visinu i način polaganja kaucije za učestvovanje u javnoj prodaji, kao i dan, čas i mesto na kome se može razgledati roba koja se izlaže prodaji.

Na javnoj prodaji mogu učestvovati sva lica. Ako je posebnim propisom predviđena obaveza registracije, odnosno ispunjenje posebnih uslova za promet ili upotrebu robe koja se izlaže javnoj prodaji, na javnoj prodaji mogu učestvovati samo tako registrovana lica, odnosno lica koja ispunjavaju propisane posebne uslove.

Kaucija

Član 457

Pre početka javne prodaje, ponuđači su dužni da polože kauciju u iznosu od 30% od početne cene carinske robe, i 1% na ime troškova transfera novčanih sredstava.

Kaucija se može uplatiti na račun carinarnice ili gotovinom na blagajni carinarnice.

Po okončanoj javnoj prodaji kaucija se vraća bez odlaganja ponuđaču čija ponuda nije prihvaćena.

Prva javna prodaja

Član 458

Prva javna prodaja može se održati samo ako na njoj učestvuju najmanje tri ponuđača, koja su blagovremeno uplatila kauciju.

Ako prva javna prodaja ne uspe, zakazuje se druga javna prodaja koja se može održati ako na njoj učestvuju najmanje dva ponuđača, koja su blagovremeno uplatila kauciju. Druga javna prodaja objavljuje se na isti način kao i prva, s tim što se u oglasu naznačuje da je to druga javna prodaja.

Javna prodaja iz st. 1. i 2. ovog člana smatra se neuspelom ako se za robu ni posle trećeg poziva ne ponudi cena veća od početne cene.

Zapisnik o javnoj prodaji

Član 459

O javnoj prodaji vodi se zapisnik u koji se unose podaci o robi, uplaćenoj kauciji, početnoj ceni robe, učesnicima u nadmetanju na javnoj prodaji, dodatnoj kauciji, podnesenim ponudama, postignutoj prodajnoj ceni i kupcu.

Ako u toku javne prodaje početna cena robe dostigne iznos koji je 100% veći od početne cene robe, komisija će prekinuti javnu prodaju i obavestiti učesnike u nadmetanju da na uvećanu vrednost uplate dodatnu kauciju u iznosu koji sa već uplaćenom kaucijom čini 30% od cene robe ponuđene na javnoj prodaji do momenta njenog prekida. Postupak javne prodaje će se nastaviti samo ako na njoj učestvuju najmanje tri ponuđača koja su uplatila dodatnu kauciju.

Zapisnik o javnoj prodaji potpisuju članovi komisije, kupac i prisutni ponuđači.

Zapisnik iz stava 2. ovog člana ističe se na oglasnoj tabli carinarnice u roku od dva dana od dana završene prodaje i mora se nalaziti na oglasnoj tabli tri dana od dana njihovog isticanja sa poukom u kom roku učesnici javne prodaje mogu podneti prigovor na rad i postupak komisije.

O podnesenom prigovoru carinarnica odlučuje u roku od tri dana od dana podnošenja prigovora.

Prodaja prikupljanjem ponuda

Član 460

Ako se roba ne proda na drugoj javnoj prodaji, može se prodati prikupljanjem ponuda.

Nakon okončanja postupka javne prodaje iz stava 1. ovog člana ponuđači koji su blagovremeno uplatili kauciju za drugu javnu prodaju, pozivaju se da u zatvorenim kovertama dostave svoje ponude u roku koji odredi komisija.

Otvaranju koverata sa ponudama pristupa se odmah po isteku roka iz stava 2. ovog člana.

Komisija, nakon konstatacije da roba nije prodata prikupljanjem ponuda, saopštava datum, vreme i mesto održavanja neposredne pogodbe i utvrđuje najnižu cenu po kojoj se roba može prodati.

Uplata kupoprodajne cene i preuzimanje robe

Član 461

Kupac je dužan da kupoprodajnu cenu uplati i robu preuzme u roku od osam dana od dana izvršene prodaje, odnosno od dana okončanja postupka po prigovoru.

Ako kupac u roku iz stava 1. ovog člana ne uplati kupoprodajnu cenu, nema pravo na povraćaj kaucije, a roba se ponovo izlaže javnoj prodaji.

Kupac iz st. 1. i 2. ovog člana ne može učestvovati na ponovo održanoj javnoj prodaji iste robe.

Prodaja eksplozivnih, otrovnih, radioaktivnih, zapaljivih materija i druge robe koja podleže zabranama i ograničenjima

Član 462

Eksplozivne, otrovne, radioaktivne i zapaljive materije kao i druga roba koja podleže zabranama i ograničenjima, može se prodati u skladu sa propisima kojima se uređuje promet te robe, neposrednom pogodbom pravnom licu ovlašćenom ili registrovanom za promet takve robe, ako se posebnim propisima takvo ovlašćenje ili registracija zahteva ili pravnom licu koje takvu robu koristi u procesu proizvodnje.

Roba koja ima komercijalnu vrednost samo kao sirovina ili otpadak može se prodati prikupljanjem ponuda.

Glava V

JEDINSTVENA STOPA CARINE

Visina jedinstvene stope carine

Član 463

Jedinstvena carinska stopa u visini od 10% može se primeniti na robu iz člana 264. Carinskog zakona čija ukupna vrednost ne prelazi iznos od 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Glava VI

CARINSKI PREKRŠAJI

Teži prekršaji

Član 464

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se pravno lice, ako:

1) sa robom koja se ne može deklarisati usmeno ili u skladu sa članom 216. ove uredbe postupa suprotno članu 217. ove uredbe;

2) odbije da prisustvuje pregledu robe suprotno članu 251. ove uredbe;

3) prilikom podnošenja zahteva za odobrenje na osnovu deklaracije postupa suprotno članu 273. ove uredbe;

4) prilikom zahtevanja odobrenja za upotrebu ekvivalentne robe postupa suprotno članu 282. ove uredbe;

5) ne podnese zahtev za okončanje postupka aktivnog oplemenjivanja i ne poštuje rokove iz člana 289. ove uredbe.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom u iznosu od 15.000 do 150.000 dinara kazniće se fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Lakši prekršaji

Član 465

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara kazniće se pravno lice, ako:

1) se ne pridržava uslova za odobrenje potpunog oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina za prevozno sredstvo, propisanih članom 361. ove uredbe;

2) se ne pridržava uslova koji se odnose na prevozna sredstva koje upotrebljavaju fizička lica koja imaju prebivalište u carinskom području Republike Srbije, propisanih čl. 364. i 365. ove uredbe;

3) se ne pridržava rokova za ponovni izvoz u slučaju profesionalnih usluga iznajmljivanja, propisanih članom 368. ove uredbe;

4) ne poštuje uslove koji se odnose na lične predmete i predmete u sportske svrhe propisane članom 369. ove uredbe;

5) suprotno odredbama člana 213. stav 1. tačka 1) ove uredbe unosi robu koja ne predstavlja predmete za ličnu upotrebu;

6) se ne pridržava obaveza nosioca odobrenja za otvaranje slobodnih carinskih prodavnica, propisanih čl. 426-432. ove uredbe;

7) se ne pridržava odredaba u vezi sa snabdevanjem brodova i plovila za razonodu, propisanih čl. 433-440. ove uredbe;

8) se ne pridržava odredaba propisanih u vezi sa snabdevanjem vazduhoplova u međunarodnom saobraćaju, propisanih čl. 441-452. ove uredbe.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 dinara kazniće se fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Nadležnost organa

Član 466

Carinski organ izdaje prekršajni nalog za prekršaje za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju prekršaji.

Za prekršaje za koje se ne izdaje prekršajni nalog, carinski organ podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Zastarevanje

Član 467

Prekršajni postupak se ne može pokrenuti ako protekne tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.

Postupak za izdavanje prekršajnog naloga ne može se pokrenuti niti voditi ako protekne tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.

Zastarevanje se prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izdavanja prekršajnog naloga ili pokretanja prekršajnog postupka pred nadležnim sudom.

Zastarevanje počinje ponovo da teče posle svakog prekida, ali apsolutna zastarelost nastaje u svakom slučaju po isteku roba od šest godina od dana kada je prekršaj učinjen.

Primena odredaba zakona koji se uređuju prekršaji

Član 468

Na postupak u carinskim prekršajima primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prekršaji.

Deo deseti

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Odobrenja i druge isprave izdata od strane carinskog organa

Član 469

Odobrenja i druge isprave izdata od strane carinskog organa, koja budu na snazi 17. juna 2019. godine, ostaju na snazi, i to:

1) odobrenja sa ograničenim rokom važenja - do kraja tog roka ili do 17. juna 2022. godine, u zavisnosti od toga šta je ranije;

2) za sva ostala odobrenja - do ponovne procene odobrenja.

Obavezujuća obaveštenja

Član 470

Obavezujuća obaveštenja, koja budu na snazi 17. juna 2019. godine, ostaju na snazi u rokovima navedenim u tim obaveštenjima. Ta obaveštenja su od 17. juna 2019. godine obavezujuća i za carinske organe i za lica kojima su izdata.

Obezbeđenja za plaćanje carinskog duga

Član 471

Obezbeđenja za plaćanje carinskog duga podneta carinskom organu do dana početka primene ove uredbe, odgovarajuće se primenjuju i važe, i to:

1) garancije, do u njima naznačenog roka važenja,

2) ostali oblici obezbeđenja, do okončanja predmetnog carinskog postupka za koji su položena ili do prestanka važenja odobrenja za sprovođenje predmetnog postupka.

Pravila za ponovnu procenu odobrenja koja su na snazi pre 17. juna 2019. godine

Član 472

Odluke na osnovu ponovne procene odobrenja, u skladu sa članom 469. stav 1. tačka 2), donose se pre 17. juna 2022. godine.

Odlukama iz stava 1. ovog člana ukidaju se odobrenja koja su bila predmet ponovne procene i, prema potrebi, izdaju se nova odobrenja. Odluke se bez odlaganja dostavljaju nosiocima odobrenja.

Prilozi

Član 473

Prilozi 1-38. ove uredbe odštampani su uz ovu uredbu i čine njen sastavni deo.

Propis koji prestaje da važi

Član 474

Danom početka primene ove uredbe prestaje da važi Uredba o carinski dozvoljenom postupanju s robom ("Službeni glasnik RS", br. 93/10, 63/13, 145/14, 95/15, 44/16, 10/17, 62/18 i 93/18).

Stupanje na snagu i početak primene

Član 475

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 17. juna 2019. godine.

Priloge 1-38, koji su sastavni deo ove uredbe, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 39/2019, možete pogledati OVDE