Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Vukašin Jovović intervju o izmenama Zakona o privrednim društvima
Email Print


Zadržati tradicionalne vrednosti advokature a istovremeno prihvatiti kvalitetna moderna rešenja

advokat Vladimir Beljanski za PRAVNIK U PRAVOSUĐU

Paragraf intervju - JANUAR 2019



Korišćenje modernih tehnologija i digitalizacija, pa i oblici veštačke inteligencije, bile su teme i na ovogodišnjoj konferenciji najveće svetske asocijacije advokata, Međunarodne unije advokata. Digitalizacija u današnje vreme je isto što i npr. pismenost u prvoj polovini dvadesetog veka. To je deo osnovnog obrazovanja koji podrazumeva brz i efikasan način dolaska do informacije, a informacija je saznanje, od propisa do sudske prakse, od komunikacije do digitalizacije kancelarisje administracije. Advokatska komora Vojvodine je prepoznala nužnost da sa jedne strane, ponudi svim advokatima kvalitetnu elektronsku bazu propisa, a sa druge strane da počne sa elektronskom komunikacijom sa svojim članstvom. Elektronske sednice organa komore su sada pravilo, a ne izuzetak, komunikacija sa svim članovima je u elektronskom obliku, kao i informisanje. Mislim da je veoma teško zamisliti da je danas neko advokat, a da ne koristi moderne tehnologije, makar u minimalnom obimu. Mnogo mladih kolega upišemo u imenik advokata svakog meseca, tako da očekujem da će se ubuduće moderne tehnologije korisiti sve više. Iskusnije kolege su prinuđene da prošire svoje tehnološke veštine ili da sa mlađim kolegama uruže međusobne kvalitete. Razmena iskustva i mladosti uvek daje najbolje rezultate.


Svake srede u 19 sati se u svečanoj sali komore održava katedra na drugu temu. Predavači su advokati, sudije, tužioci, profesori i drugi o aktuelnim temama koje su povezane sa pravom, a katedre snimamo tako da se sve može pogledati i preko sajta AKV. U klubu advokata su drugim danima književne večeri, razgovori sa rediteljima, glumcima, projekcije filmova, koncerti... Naša komora ima drugu tradiciju organizacije ovakvih događaja i mislim da smo zahvaljujući entuzijazmu uspeli da pomerimo deo naših članova iz stručne stagnacije i opšte društvene kulturne apatije i mejnstrima koji nikada nije bio na nižem nivou. Ovi događaji nisu zatvorenog tipa i dobrodošli su svi oni koje zanima tema predavanja ili npr. koncert u klubu. Sve ovo unapred najavljujemo na sajtu komore, na fejzbuk stranici kluba, svi članovi advokatske komore dobijaju i e-mail obaveštenja i sms poruke. Teško mi je da zamislim da se u sudu ili tužilaštvu organizuju slična dešavanja, osim stručnih tema vezanih za taj deo pravosuđa. Istovremeno, sve kolege iz pravosuđa su uvek dobrodošle u AKV. Naše polje delovanja je ipak šire, a 2.300 advokata i 700 advokatskih pripravnika koji su članovi naše komore predstavljaju veliku intelektualnu snagu društva koja treba da deluje daleko obimnije od same struke. Advokati, osim u pravnom životu, mogu da budu i kreatori i arbitri političkih, kulturnih, pa donekle i ekonomskih događanja u društvu. Ako se vratimo u prošlost i setimo čuvenih advokata sa ovih naših prostora, od Jovana Muškatirovića preko Svetozara Miletića, Jovana Sterije Popovića, Jaše Ignjatovića, Ignjata Pavlasa, Stevana Adamovića i mnogih drugih, možemo da kažemo da su advokati uvek bili među prvima u mnogim drugim oblastima, a ne samo u primeni pravnih propisa.


Zanimljivo je da je realnost nametnula drugačije, brže i lakše načine komunikacije. Advokati su prisutni na velikim neformalnim viber grupama, kojih ima više i na kojima ima po oko 250 advokata. Neke od tih grupa su usko vezane za struku, propise i sudsku praksu, a neke od njih imaju veoma široko postavljene teme. Iz iskustva vidim da se kolege mnogo češće odlučuju da svoje predloge i stavove iznose na takvim grupama nego da to objavljuju na sajtu komore. Brzina života i diskusija koja prati iznete stavove na društvenim grupama stvara interaktivni odnos koji ne postoji samim objavljivanjam na sajtu. Neke od ideja koje su iznete na društvenim grupama dobile su realizaciju kroz dalje aktivnosti Upravno odbora i drugih organa komore. Istovremeno, zadržali smo i tradicionalni časopis Glasnik Advokatske komore Vojvodine u kome se objavljuju stavove i stručne tekstove advokata. Obeležili smo 90 godina od početka izlaženja Glasnika, a Televizija Vojvodine je snimila dokumentarni film o komori ovom našem časopisu koji ima najdužu tradiciju u kontinuiranom izlaženju.


Komisija za kazneno pravo je verovatno najaktivnija komisija naše komore koja sarađuje sa istom takvom komisijom Advokatske Komore Srbije. Komisija je objavila više autorskih radova o temama koja se odnose na branioce u krivičnom postupku i organizovala nekoliko predavanja o aktuelnim pitanjima za advokaturu. Očekujemo izmene i Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika na taj način da će i incijative od strane advokature biti uzete u razmatranje i na kraju usvojene. Advokatske komore preko svojih predstavnika moraju da aktivno učestvuju u radnim grupama Ministarstva pravde koje će raditi na nacrtu izmena. Važno je da svaka radna verzija menjanja krivičnih propisa prođe redovnu proceduru, da advokatske komore prate rad na izmenama i da se organizuje javna rasprava i okrugli stolovi na kojima će učestvovati i predstavnici advokature. Advokatura, iako na žalost nije Ustavom tako definisana, jeste deo pravosuđa, a bez advokata kao branilaca nema pravičnog krivičnog postupka. Važno je da i Ministarstvo pravde uvidi da je učešće predstavnika advokature koje imenuje advokatska komora neophodno u radnim grupama, posebno ako se radi o važnim sistemskim zakonima u koje spadaju i krivični propisi.


Mislim da je moguće veoma lako izjednačiti interese advokature i ministarstava. Zajednička polazna tačka mora biti to da je u interes države vladavina prava, a da je to moguće samo ako građani imaju kvalitetnu i stručnu pravnu pomoć. Advokatura je jednina osposobljena za pružanje takve pravne pomoći, a to je regulisano i Ustavom. Advokatura u svojoj suštini nije biznis, nije na tržištu i nije usluga. Nije čak ni “specifična usluga” što je u ovom trenutku preovlađujući stav u državama Evropske unije. Međutim svako pravilo ima izuzetke, pa tako kao što sudija ne pruža uslugu suđenja, javni tužilac ne pruža uslugu optuživanja, tako ni advokat ne pruža uslugu odbrane ili zastupanja. Mi smo svi deo pravosuđa, a pravni sistem je jedno od najvećih civilizacijskih dostignuća. Ako deo tog sistema pokušamo da spustimo na niži nivo, da kažemo da je deo tržišta i da je usluga, ona iz temelja pomeramo pravnu državu i ideal pravde. Ono što se pogrešno naziva “specifičnom uslugom” je toliko “specifično” da uopšte nije usluga. Rešenje je veoma jednostavno, a to je da nakon povlačenja predlog Zakona o uslugama bude izmenjen na taj način da se u član 3 stav 2, koji propisuje na šta se sve ne odnose odredbe Zakona o uslugama, uz ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava doda i “pravna pomoć koju pruža advokatura”. Na taj način bi suština advokature ostala očuvana, pravosuđe ne bi pretrpelo negativne pomene, bila bi omogućena puna zaštita ljudskih prava uključujući i pravo na pravično suđenje uz pravnu pomoć advokature. Takvi izuzeci postoje i u nekim članicama Evropske unije, pa nema razloga da i mi ne koristimo pozitivne primere. Na žalost Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija nije uputilo poziv Advokatskoj komori Srbije da imenuje svog predstavnika u radnoj grupi prilikom izrade predloga zakona, pa je zbog toga nakon reakcije komore došlo do povlačenja zakona iz dalje procedure. Više puta sam isticao da je advokatura partner Ministarstvu pravde i ostalim državnim institucijama dokle god zajedno učestvujemo u radu na predlozima propisa koji se tiču naše profesije. Ukoliko to nije slučaj, bićemo veoma oštri kritičari i suprotstavićemo se takvim propisima.


Nadam se i očekujem da hoće. Na ovome se već dugo radi, a na poslednjoj sednici Upravnog odbora AKS je doneta odluka o zaključenju ugovora sa “Kol centrom”. Prethodne pripreme su završene, napravljen je program koji bi trebalo da podrži sistem postavljanja branilaca za celu teritoriju Republike Srbije, dostavljeni su svi podaci o branicima i teritorijalnoj organizaciji. Ostaje da vidimo kako će to u praksi raditi, a najave su svakako pozitivne. Ako se pokaže kao dobro, onda ćemo veoma brzo predložiti da se sistem proširi i na privremene zastupnike i sve druge situacije u kojima sudovi ili drugi državni organi pozivaju i angažuju advokate.


Mislim da neće. Iz iskustva znamo da visina zaprećene kazne ne utiče na generalnu prevenciju, tj. ne odvraća potencijalne učinioce od izvršenja krivičnog dela. Na izvršenje krivičnih dela učinioci se odlučuju sa idejom da neće biti otkriveni i uhvaćeni, tj. da neće biti izloženi sudskom postupku kao okrivljeni. Visina kazne je na poslednjem mestu. Ovo o čemu govorim nije povezano sa opravdanošću uvođenja ovakve kazne kao sankcije za počinioce takvih dela, već govorim sa aspekta penologije i prevencije. Ovih dana je objavljeno da je takav predlog usvojen tj. da je u toku postupak izmena Krivičnog zakonika. Na osnovu informacija kojima trenutno raspolažem ne mogu da znam sa sigurnošću da li se radi o nacrtu koji će tek biti u javnoj raspravi ili već o predlogu koji ulazi u skupštinsku proceduru. Međutim, znam da ponovo predstavnik Advokatske komore Srbije do danas nije pozvan da uzme učešće u radnoj grupi koja je radila na izmenama. Očekujem da će AKS uputiti zvaničan zahtev ministarstvu, posebno zbog toga što se ne radi samo o toj promeni već i o drugim izmenama Zakonika. Kada razgovaramo o doživotnom zatvoru kao mogućoj kazni, važno je znati da i takva kazna mora da bude podvrgnuta mogućnosti kasnijeg ublažavanja, odnosno uslovnog otpusta. Evropski sud za ljudska prava je zauzeo stav da je doživotni zatvor bez takve mogućnosti povreda osnovnih ljudskih prava i uveo termin “pravo na nadu”. To na kraju znači da se mora postaviti pitanje da li bi postojala suštinska razlika između osude na 40 godina zatvora što je moguće prema sada važećim propisima i doživotnog zatvora čije uvođenje se planira.


O izmenama Ustava je već mnogo rečeno. Na žalost, mogu samo da ponovim da je ceo postupak pre predlaganja izmena trebalo drugačije sprovesti, da je bio neophodno da se formira radna grupa u kojoj bi bili profesori ustavnog prava, sudije, tužioci i advokati, da je javna rasprava bila veoma ograničenog dometa, da mišljenje struke nije uzeto u obzir u dovoljnoj meri, kao i da je izostao predlog advokature da se naša profesija uvede u Ustav kao deo pravosuđa, što ona svakako jeste.


Više volim da koristim izraz “nezavisnost pravosuđa”. Mislim da je samo stvoren privid nezavisnosti. Osnovni problemi su sastav, izbor i način odlučivanja Visokog saveta sudstva i Pravosudna akademija. Ako je ideja ovih promena bila da se sudskoj vlasti, kao posebnoj i samostalnoj grani vlasti pruži nezavisnost, onda je to verovatno rađeno zbog toga što sada te nezavisnosti nema ili ne postoji u dovoljnoj meri. Ako je, dalje, nezavisnost potrebno unaprediti onda je svakako trebalo pomoći sudstvu da se odvoji i odupre političkim uticajima i pritiscima. Osnovni politički uticaj, tj. uticaj izvršne vlasti je uticaj na način izbora i napredovanja sudija. Bojim se da će “istaknuti pravnici” koji čine polovinu Visokog saveta sudstva, biti oni koji su politički podobni i to verovatno oni koji su se istakli u podršci promenama Ustava na ovaj način. Sa jedne strane izgleda kao da se sudstvu daje samoregulacija, a zapravo će uticaj biti prikriven ali jači. Biću spreman da kažem da je pravosuđe nezavisno tek kada tužilaštvo zaista bude nadređeno policiji, kada tužioci počnu da istražuju korupciju i ne samo bivše nego i svake aktuelne vlasti, a sudovi da osuđuju i one koji su u poziciji moći, a ne samo one koji su van milosti političke elite. Naravno, uveren sam da velika većina sudija i tužilaca na častan i pošten način obavlja svoj posao i za njih mogu da kažem da su to naše kolege sa kojima zajedno radimo i kojima se ponosimo kao najboljim predstavnicima svoje profesije. Problem je u onim sudskim predmetima u kojima postoji jak politički interes i koji po pravilu završavaju pred tužiocima i sudijama koji ne spadaju u ovu prethodnu grupu.


CEPRIS je jedna od retkih organizacija kod nas koja se bavi pravosuđem i čiji članovi imaju slobodu, volju i znanje koje može značajno da doprinese unapređenju celog našeg pravnog sistema. Ja sa ponosom ističem da sam jedan od osnivača CEPRIS-a, ali zbog redovne advokatske prakse i velikog obima obaveza koje imam kao predsednik Advokatske ko-more Vojvodine, ne stižem da učestvujem u radu Centra za pravosudna istraživanja. Pratim njihov rad, mogu da kažem da je za kratko vreme udruženje ispunilo cilj zbog koga je osnovano i da ima veliki uticaj u stručnoj javnosti. Mislim da bi bilo dobro kada bi svaka vlast mogla da razume da takvo udruženje nije neprijateljska opozicija sa namerom da podriva sistem, već da je tu da pravosuđe učini boljim. Zar Ministarstvo pravde nema isti interes? Naravno da ima. I onda bi takva organizacija kao što je CEPRIS trebalo da bude pravo malo blago za državu, sa eminentnim stručnjacima, hrabrim i slobodnim ljudima koji se neće ustručavati da upute kritike i predlože rešenja. Ako je interes vlasti drugačiji, npr. da ima poslušne sudije i kontrolisane ishode postupaka, onda je takvo uruženje naravno nepoželjno. Želim da verujem da će biti prepoznat kvalitet i korist koje naše društvo može da ima.


Advokatima na početku karijere nije lako i siguran sam da je danas teže nego ranije. Veliki broj advokata i nedovoljno posla, nove profesije koje odnose deo tradicionalnog advokatatskog rada, dovode do toga da nije lako započeti advokatsku karijeru. Postoje i pozitivne stvari kojih ranije nije bilo a to su državni podsticaji i bespovratni krediti koji olakšavaju početak. Predlažem advokatima početnicima da se uključe u rad Sekcije mladih advokata Advokatske komore Vojvodine i da predlože sve ono što bi im moglo pomoći na početku karijere. Od kurseva i edukacije do kredita, pozajmica i organizacije kancelarije.


Sistematičnost i upornost, kao i advokatura u skladu sa Kodeksom profesionalne etike advokata, su garancija za uspeh. Preduslovi su znanje i stručnost i sposobnost da kroz kvalitetnu pravnu pomoć opravdamo poverenje klijenata.


Štrajkovi i unutrašnji sukobi su prošlost. Bezbednost advokata je problem kome smo pristupili sa najvećom ozbiljnošću i mislim da su rezultati već vidljivi. Advokatura će nužno pretrpeti promene. Za oko dve godine biće donet novi Zakon o advokaturi. Ukoliko ne uspemo u tome da advokatura ostane pravna pomoć umesto da postane usluga, očekujem da će u narednim godinama uslediti ulazak stranih advokatskih kancelarija u naš pravosudni sistem jer tada postajemo tržište. To dalje znači da će individualna advokatura u današnjem obliku biti marginalizovana, a da će strane advokatske kompanije zapošljavati domaće advokate. Na kraju to bi značilo povećanje cena za rad advokata, ali ne i veću zaradu za advokate nego veći trošak za građane. Veću zaradu bi imali samo vlasnici stranih advokatskih kompanija. Budućnost je u udruživanju domaćih, naših advokata i u specijalizaciji. Moramo da učinimo sve da zadržimo dobre tradicionalne vrednosti naše advokature koja se na ovim prostorima razvija već 150 godina, a da istovremeno prihvatimo kvalitetna moderna rešenja koja će unaprediti pravnu pomoć koju pružamo građanima.



Email Print