Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

NACRT ZAKONA O REFERENDUMU I NARODNOJ INICIJATIVI: Venecijanska komisija traži poboljšanje Nacrta zakona


Nastojanja srpskih vlasti da usklade zakonodavstvo sa međunarodnim standardima treba pozdraviti, ali je za žaljenje što je revizija zakona o referendumu počela tek u momentu kada predstoji ustavni referendum, navela je u hitnom mišljenju Venecijanska komisija Saveta Evrope o Nacrtu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, objavljenom u petak, 24. septembra.

Venecijanska komisija je pravno savetodavno telo Saveta Evrope, koje se sastoji od nezavisnih stručnjaka u oblasti ustavnog prava.

Kako se navodi u mišljenju tog tela, izmene osnovnih odredbi ovog zakona trebalo bi primeniti manje od godinu dana nakon usvajanja samo ako obezbeđuju usklađenost sa standardima evropskog izbornog nasleđa ili sprovode preporuke međunarodnih organizacija.

Venecijanska komisija preporučuje održavanje sledećeg referenduma u dovoljnom vremenskom razmaku kako bi revidirani zakon zaista mogao da se primenjuje.

Pored toga, savetodavno telo Saveta Evrope navodi da izmene zakona treba usvojiti širokim konsenzusom i uzimajući u obzir javne konsultacije sa svim relevantnim akterima.

Amandmani uneti u Nacrt zakona, kako se navodi u mišljenju Venecijanske komisije, uključuju nekoliko pozitivnih elemenata, poput ukidanja kvoruma za valjanost referenduma, regulisanje mogućnosti da Narodna skupština zauzme stav o pitanju koje je izneto na referendum, kao i obavezu pružanja građanima objektivnih informacija o referendumskom pitanju.

Međutim, Venecijanska komisija smatra da bi u revidiranoj verziji nacrta trebalo obraditi nekoliko pitanja.

Posebno preporučuje jasno definisanje različitih vrsta referenduma i odredbi koje se na njih primenjuju; pitanja koja se mogu i ne mogu izneti na referendum; hijerarhijski rang ustavnih ili zakonskih odredbi iznetih na i dejstvo zahteva za referendum na važeće zakonodavstvo.

Komisija preporučuje da se preispita proširenje biračkog prava na referendum na vlasnike nekretnina ili da se bar jasno objasni to proširenje.

Za autentifikaciju potpisa, kako se navodi, ne treba tražiti nikakvu naknadu ili bi ta naknada trebala da bude vrlo mala.

Uz to, kako preporučuje Venecijanska komisija, svi birači treba da imaju pravo na žalbu, a rokove za podnošenje žalbi i odlučivanje o njima treba razumno produžiti.

Komisija u mišljenju navodi i da od privatnih medija ne bi trebalo zahtevati da zadrže neutralnost; bilo bi dovoljno obezbediti jednake uslove za radio i televizijsko oglašavanje privatnih i javnih masovnih medija. Štaviše, Venecijanska komisija preporučuje preispitivanje sastava izborne administracije kako bi se osigurala njena nezavisnost revizijom relevantnih zakonskih tekstova.

Druge preporuke Venecijanske komisije uključuju ponovno razmatranje ograničenja u pogledu prirode subjekata koji mogu voditi izborne kampanje i finansiranja takvih kampanja; produženje roka između odluke o raspisivanju referenduma i glasanja, kao i ograničavanje diskrecionog korišćenja mogućnosti Skupštine da smanji ovaj rok, posebno za ustavne referendume. Takođe se preporučuje ublažavanje zahteva za prikupljanje potpisa za narodne inicijative.

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 7. juna Predlog za izmenu Ustava koji je podnela Vlada, a najavljeno je da bi referendum o izmenama najvišeg pravnog akta trebalo da bude organizovan do kraja godine.

Time je parlament dao saglasnost da se promeni Ustav Srbije u odredbama koje se odnose na pravosuđe.

Sledi rad na tekstu za promenu Ustava koji takođe mora biti odobren u parlamentu, a nakon toga i izjašnjavanje građana na referendumu.

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić izjavio je da bi referendum o promenama Ustava mogao da se održi na jesen, odnosno pre parlamentarnih izbora i raspuštanja Narodne skupštine.

Važeći Ustav Srbije donet je nakon dvodnevnog referenduma oktobra 2006. godine. Već marta 2007. godine Venecijanska komisija kritikovala je Srbiju i navela da novi Ustav "ima sva obeležja ishitrenog pisanja koje nije približno prethodnim standardima". Iskazana je i zabrinutost zbog "preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu".

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka Evropskoj uniji oktobra 2020. godine kritikovana je Srbija jer nije bilo napretka u oblasti pravosuđa.

Izvor: Vebsajt Radio Slobodna Evropa, 24.09.2021.
Naslov: Redakcija