Zastava Bosne i Hercegovine

NACRT ZAKONA O REFERENDUMU I NARODNOJ INICIJATIVI - Tekst propisa


NACRT ZAKONA O REFERENDUMU I NARODNOJ INICIJATIVI

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se način sprovođenja referenduma i način ostvarivanja narodne inicijative.

Referendum

Član 2.

Referendum je oblik neposrednog odlučivanja građana o pitanjima za koja je to Ustavom, zakonom i statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave određeno kao i o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, skupštine autonomne pokrajine i skupštine jedinice lokalne samouprave za koja to skupština odluči po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev koji podnese određeni broj birača.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na organe jedinice lokalne samouprave shodno se primenjuju i na sprovođenje referenduma i narodne inicijative pred organima gradske opštine.

Referendum se može raspisati i radi prethodnog izjašnjavanja, odnosno radi potvrđivanja akta koji je doneo nadležni organ.

Odluka doneta na referendumu iz st. 1 - 3. ovog člana punovažna je i obavezna ako je za nju glasala većina izašlih birača na teritoriji za koju je referendum raspisan.

Referendum se može raspisati i radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta (savetodavni referendum), a odluka doneta na savetodavnom referendumu je punovažna ako je za nju glasala većina izašlih birača na teritoriji za koju je referendum raspisan.

Narodna inicijativa

Član 3.

Narodnom inicijativom građani predlažu promenu Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Narodne skupštine, odnosno statuta, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti skupštine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i podnose druge predloge u skladu sa Ustavom i zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Pravo izjašnjavanja, odnosno učešća

Član 4.

Pravo izjašnjavanja na referendumu imaju građani koji, u skladu sa propisima o izborima, imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji za koju se raspisuje referendum, i upisani su u birački spisak.

Ako se na referendumu koji se raspisuje za teritoriju jedinice lokalne samouprave ili za deo njene teritorije odlučuje o pravima i obavezama građana - vlasnika nepokretne imovine čije je prebivalište van te teritorije, pravo izjašnjavanja imaju i ti građani, koji u skladu sa propisima o izborima imaju biračko pravo.

Pored građana iz st. 1. i 2. ovog člana, pravo izjašnjavanja na republičkom referendumu imaju i:

            1) građani koji su, počev od dana posle raspisivanja referenduma, a najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska, podneli zahtev za upis u birački spisak da bi se na predstojećem republičkom referendumu izjašnjavali prema mestu boravišta u inostranstvu, odnosno prema izabranom mestu boravka u zemlji.

            2) građani prema prijavljenom boravištu za interno raseljena lica.

Građani iz stava 3. tačka 2) ovog člana ostvaruju pravo izjašnjavanja i na referendumu koji je raspisan za teritoriju autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, prema prijavljenom boravištu.

Spisak građana iz stava 2. ovog člana sačinjava opštinska odnosno gradska uprava kao poveren posao.

Pravo učešća u narodnoj inicijativi imaju građani koji u skladu sa propisima o izborima imaju biračko pravo.

Sloboda izjašnjavanja, odnosno učešća

Član 5.

Građani se slobodno izjašnjavaju na referendumu i slobodno se opredeljuju o svom učešću u narodnoj inicijativi.

Niko ne može pozvati građanina na odgovornost zbog izjašnjavanja ili neizjašnjavanja na referendumu, niti zbog učestvovanja ili neučestvovanja u narodnoj inicijativi.

Način izjašnjavanja, odnosno učešća

Član 6.

Na referendumu se građani izjašnjavaju lično i tajnim glasanjem na glasačkim listićima.

U narodnoj inicijativi građani učestvuju potpisivanjem odgovarajućeg predloga.

Overa potpisa

Član 7.

Overa potpisa se vrši kod javnog beležnika ili u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, a u gradovima i opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici u osnovnom sudu, sudskoj jedinici, prijemnoj kancelariji osnovnog suda ili opštinskoj, odnosno gradskoj upravi.

Visinu naknade za overu potpisa utvrđuje posebnim aktom ministarstvo nadležno za poslove pravde, a najviše do visine naknade koja se plaća za overu potpisa za sprovođenje izbora.

Overi potpisa ne podležu potpisi dati elektronskim putem, u skladu sa uredbom kojom se uređuje elektronska narodna inicijativa.

Zaštita prava

Član 8.

Građani, i ovlašćeni predlagači i drugi ovlašćeni subjekti imaju pravo na zaštitu od nepravilnosti u postupku sprovođenja referenduma i ostvarivanja narodne inicijative, u skladu sa ovim zakonom.

Lični podaci o građanima, prikupljeni u postupku sprovođenja referenduma i ostvarivanja narodne inicijative, ne mogu se koristiti u druge svrhe i uživaju zaštitu u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Na prigovore i žalbe koje građani i ovlašćeni predlagači podnose radi zaštite od nepravilnosti u postupku sprovođenja referenduma i ostvarivanja narodne inicijative ne plaćaju se takse.

II. REFERENDUM

Obavezni referendum

Član 9.

Narodna skupština, skupština autonomne pokrajine i skupština jedinice lokalne samouprave, dužna je da donese odluku o raspisivanju referenduma o pitanju za koje je Ustavom ili zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, utvrđeno da o njemu odlučuju građani referendumom.

Kada je utvrđeno da se na referendumu iz stava 1. ovog člana građani izjašnjavaju o potvrđivanju usvojenog akta u skupštini, skupština je dužna da donese odluku o raspisivanju referenduma istovremeno sa usvajanjem tog akta.

Ako je utvrđeno da građani na referendumu iz stava 1. ovog člana utvrđuju predlog odluke ili da odluci skupštine prethodi referendum, skupština je dužna da donese odluku o raspisivanju referenduma u roku utvrđenom zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine ili statutom jedinice lokalne samouprave.

Referendum na zahtev skupštine

Član 10.

Zahtev za raspisivanje referenduma o pitanju iz nadležnosti skupštine može da podnese većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika, poslanika odnosno odbornika.

Narodna skupština, skupština autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave dužna je da raspiše referendum, u roku od 30 dana od dana usvajanja zahteva za raspisivanje referenduma iz stava 1. ovog člana.

Na referendumu iz stava 1. ovog člana građani se prethodno izjašnjavaju o pitanju koje treba da se uredi aktom skupštine ili se izjašnjavaju o potvrđivanju usvojenog akta u skupštini, a pre njegovog proglašenja.

U odluci o raspisivanju referenduma određuje se vrsta izjašnjavanja u smislu stava 2. ovog člana.

Referendum na zahtev birača

Član 11.

Na zahtev birača čiji je najmanji broj utvrđen Ustavom, zakonom odnosno statutom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, Narodna skupština, odnosno skupština autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, dužna je da raspiše referendum u roku od 30 dana od dana usvajanja zahteva za raspisivanje referenduma.

U zahtevu iz stava 1. ovog člana navodi se da li se traži raspisivanje referenduma radi prethodnog izjašnjavanja o pitanju koje treba da se uredi aktom skupštine ili se predlaže usvajanje akta, njegova izmena ili ukidanje.

Zahtevom birača iz stava 1. ovog člana smatra se zahtev koji je podržan potpisima potrebnog broja birača, koji se odnosi na pitanje o kojem se može odlučivati na referendumu i koji je sačinjen u skladu sa odredbama ovog zakona za podnošenje narodne inicijative.

Pored uslova iz st. 1. do 3. ovog člana, zahtev za raspisivanje referenduma na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, treba da ispunjava i uslove utvrđene statutom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Na referendumu iz stava 1. ovog člana građani se prethodno izjašnjavaju o pitanju koje treba da se uredi aktom skupštine, odnosno izjašnjavaju se o usvajanju akta čije se donošenje predlaže zahtevom birača ili o potpunom, odnosno delimičnom ukidanju akta koji je donela skupština.

Stav skupštine

Član 12.

Kada Narodna skupština raspiše referendum na zahtev najmanje 100.000 birača, ona može utvrditi stav o pitanju o kojem se odlučuje na referendumu i upoznati građane sa svojim stavom na zvaničnoj veb prezentaciji i putem medija.

Stav Narodne skupštine o pitanju o kojem se odlučuje na referendumu usvaja se istovremeno sa donošenjem odluke o raspisivanju referenduma.

Pravo iz stava 1. ovog člana ima i skupština autonomne pokrajine, odnosno skupština jedinice lokalne samouprave, kada raspiše referendum na zahtev birača, u skladu sa statutom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Savetodavni referendum

Član 13.

Narodna skupština, odnosno skupština autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, može raspisati referendum o pitanju od šireg značaja iz svoje nadležnosti radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta u vezi sa tim pitanjem (savetodavni referendum).

Skupština koja je raspisala savetodavni referendum dužna je da se posebno izjasni o prihvatanju ili neprihvatanju pribavljenog mišljenja građana prilikom donošenja odluke.

Odluka o raspisivanju referenduma

Član 14.

Odluka o raspisivanju referenduma sadrži obavezno: navođenje teritorije ili područja za koje se raspisuje referendum; naziv akta, odnosno pitanje o kome se građani izjašnjavaju na referendumu; akt o kome se građani izjašnjavaju na referendumu i obrazloženje tog akta, odnosno obrazloženje pitanja o kome se građani izjašnjavaju na referendumu; datum održavanja referenduma; vreme izjašnjavanja na referendumu; i vrstu referenduma koji se raspisuje.

Odluka o raspisivanju referenduma objavljuje se u službenom glasilu Republike Srbije, odnosno u službenom glasilu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Referendum se može održati najranije 30 a najkasnije 60 dana od dana raspisivanja referenduma.

U slučaju raspisivanja referenduma o promeni Ustava, referendum se može održati najranije 30 dana od dana raspisivanja referenduma, a najkasnije 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava.

Organi za sprovođenje referenduma

Član 15.

Organi za sprovođenje referenduma jesu nadležna izborna komisija i glasački odbor.

Nadležna izborna komisija za sprovođenje republičkog referenduma je Republička izborna komisija, za sprovođenje pokrajinskog referenduma pokrajinska izborna komisija, a za sprovođenje referenduma u jedinici lokalne samouprave opštinska odnosno gradska izborna komisija (u daljem tekstu: nadležna komisija).

Kad se referendum raspisuje za teritoriju Republike i autonomne pokrajine ili za njihov deo, izborna komisija jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: potkomisija) obavlja tehničke pripreme za sprovođenje republičkog, odnosno pokrajinskog referenduma, određuje glasačka mesta, utvrđuje rezultate glasanja na osnovu primljenog materijala sa svih glasačkih mesta i dostavlja ih Republičkoj, odnosno pokrajinskoj izbornoj komisiji, i obavlja druge poslove određene ovim zakonom i odlukom o raspisivanju referenduma.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, kada se referendum raspisuje za teritoriju Republike, Republička izborna komisija određuje glasačka mesta u inostranstvu i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.

Ako na dan stupanja na snagu odluke o raspisivanju republičkog referenduma u nekoj jedinici lokalne samouprave ne postoji izborna komisija, Republička izborna komisija u roku od sedam dana od stupanja na snagu odluke o raspisivanju referenduma, rešenjem obrazuje potkomisiju za teritoriju te jedinice lokalne samouprave.

Potkomisija koju obrazuje Republička izborna komisija ima predsednika, četiri člana i njihove zamenike, koji se imenuju na predlog poslaničkih grupa srazmerno njihovoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini na dan stupanja na snagu odluke o raspisivanju referenduma.

Kada obrazuje potkomisiju, Republička izborna komisija na predlog načelnika upravnog okruga imenuje sekretara i zamenika sekretara potkomisije, koji učestvuju u njenom radu bez prava odlučivanja.

Republička izborna komisija može potkomisiji koju obrazuje svojim rešenjem poveriti nadležnost za više susednih jedinica lokalne samouprave u kojima ne postoje lokalne izborne komisije.

Nadležna komisija obrazuje glasačke odbore.

Članovi glasačkih odbora, izuzev glasačkih odbora u inostranstvu i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija imenuju se na predlog poslaničkih odnosno odborničkih grupa koje su na dan raspisivanja referenduma zastupljene u Narodnoj skupštini, pokrajinskoj skupštini odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave, u zavisnosti od teritorije za koju je referendum raspisan.

Prilikom imenovanja glasačkih odbora vodi se računa o tome da se obezbedi srazmerna zastupljenost predstavnika poslaničkih, odnosno odborničkih grupa iz stava 10. ovog člana u glasačkim odborima koja odgovara njihovoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini, pokrajinskoj skupštini ili skupštini jedinice lokalne samouprave.

Članovi glasačkog odbora na glasačkim mestima u inostranstvu i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija imenuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje izbor narodnih poslanika.

Srazmerna zastupljenost iz stava 11. ovog člana obezbeđuje se u odnosu na ukupan broj mesta članova odnosno zamenika članova svih glasačkih odbora na teritoriji za koju se raspisuje referendum.

Prilikom utvrđivanja predloga kandidata za članove i zamenike članova glasačkog odbora, poslanička odnosno odbornička grupa treba da dâ prednost licu koje je Republička izborna komisija obučila za rad u biračkom odboru i koje ima iskustvo u sprovođenju izbora.

Ako poslanička, odnosno odbornička grupa ne dostavi blagovremeno predlog za imenovanje nekog lica u glasački odbor, nadležna komisija u glasački odbor imenuje lice koje predloži načelnik opštinske, odnosno gradske uprave.

Predstavnik ovlašćenog predlagača

Član 16.

Podnosilac zahteva na osnovu kojeg je doneta odluka o raspisivanju referenduma (u daljem tekstu: ovlašćeni predlagač) može odrediti svoje predstavnike (člana i zamenika člana) u organe za sprovođenje referenduma.

Nadležna komisija

Član 17.

Nadležna komisija obavlja sledeće poslove:

            1) stara se o zakonitom sprovođenju referenduma;

            2) donosi uputstvo za sprovođenje referenduma;

            3) stara se o obezbeđivanju materijala za sprovođenje referenduma;

            4) propisuje obrasce za sprovođenje referenduma;

            5) utvrđuje i proglašava rezultate referenduma;

            6) obavlja i druge poslove određene ovim zakonom i odlukom o raspisivanju referenduma.

Pored poslova iz stava 1. ovog člana, Republička izborna komisija odnosno pokrajinska izborna komisija daje instrukcije za rad potkomisijama, usklađuje i nadzire njihov rad u pogledu primene odredaba ovog zakona.

Glasački odbori

Član 18.

Glasački odbori rukovode procesom glasanja na glasačkim mestima, obezbeđuju pravilnost i tajnost glasanja i utvrđuju rezultate glasanja na glasačkim mestima, u skladu sa uputstvima nadležne komisije.

Glasački odbor ima predsednika, zamenika predsednika, četiri člana i četiri zamenika člana.

Glasački odbor u inostranstvu i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija ima predsednika, zamenika predsednika, dva člana i dva zamenika člana.

Predlozi za članove glasačkih odbora dostavljaju se nadležnoj komisiji najkasnije deset dana pre dana određenog za održavanje referenduma.

Predsednik, zamenik predsednika, članovi i zamenici članova (u daljem tekstu: članovi glasačkog odbora) glasačkog odbora imenuju se najkasnije sedam dana pre dana određenog za održavanje referenduma.

Zamenu člana, odnosno zamenika člana glasačkog odbora vrši nadležna komisija na zahtev ovlašćenog predlagača najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje referenduma.

Izuzetno, nadležna komisija, odnosno član komisije koga ona za to ovlasti, može zameniti člana, odnosno zamenika člana koji ne može da bude u glasačkom odboru zbog zakonskih ograničenja, najkasnije do otvaranja glasačkog mesta radi obavljanja glasanja.

Prigovor protiv rešenja o imenovanju glasačkih odbora

Član 19.

Protiv rešenja o imenovanju glasačkog odbora podnosilac predloga članova glasačkog odbora ili predloženi član, odnosno zamenik člana mogu izjaviti prigovor nadležnoj komisiji u roku od 24 sata od objavljivanja rešenja.

Rok za podnošenje prigovora zbog propuštanja da se u zakonom predviđenom roku donese odluka o predlogu za imenovanje člana, odnosno zamenika člana glasačkog odbora, počinje da teče od momenta kada je istekao rok u kojem je nadležna komisija bila dužna da o tom predlogu donese i objavi odluku.

Glasačka mesta

Član 20.

Glasačka mesta se određuju i uređuju shodno zakonu koji uređuje biračka mesta za izbore narodnih poslanika.

Na glasačkom mestu se obavezno ističe akt o raspisivanju referenduma i tekst akta, odnosno pitanja o kome se odlučuje na referendumu.

Evidencija građana sa biračkim pravom

Član 21.

Za glasanje na referendumu koriste se spiskovi građana sa biračkim pravom, kao i spiskovi građana vlasnika nepokretne imovine kada se radi o referendumu iz člana 4. stav 2. ovog zakona, shodno zakonu kojim se uređuje birački spisak.

U slučaju sprovođenja referenduma iz člana 4. stav 2. ovog zakona, jedinica lokalne samouprave dostavlja, najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska, ministarstvu nadležnom za poslove uprave podatke o građanima koji su vlasnici nepokretne imovine na području za koje je raspisan referendum na propisanom obrascu u elektronskom formatu koji je utvrđen uredbom kojom se uređuje elektronska narodna inicijativa.

Dan i vreme održavanja referenduma

Član 22.

Referendum se po pravilu održava u jednom danu, i to nedeljom.

Vreme trajanja glasanja na referendumu određuje se tako da se omogući glasanje svim građanima koji imaju pravo izjašnjavanja na referendumu.

Glasanje se zaključuje istekom vremena određenog za glasanje, a građanima koji su se zatekli na glasačkom mestu u trenutku njegovog zatvaranja omogućuje se da glasaju.

Ako su na glasačkom mestu glasali svi građani koji su upisani u evidenciju građana sa biračkim pravom, glasanje se zaključuje i pre isteka vremena određenog za glasanje.

Obaveštavanje i referendumska kampanja

Član 23.

Vlada je dužna da, u roku od osam dana od dana raspisivanja republičkog referenduma, usvoji akt kojim građanima pruža objektivne informacije o pitanju, odnosno aktu o kome se odlučuje na referendumu i da ga objavi na zvaničnoj veb prezentaciji, u medijima, a naročito u republičkom i pokrajinskom medijskom javnom servisu i dostavi građanima na adresu prebivališta.

U slučaju raspisivanja pokrajinskog referenduma dužnost iz stava 1. ovog člana ima pokrajinska vlada, a u slučaju referenduma u jedinici lokalne samouprave tu dužnost ima opštinsko, odnosno gradsko veće.

Informacije iz st. 1. i 2. ovog člana treba verno i u jednakoj meri da odražavaju stavove strana koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje, i da budu dostupne na svim jezicima koji su u službenoj upotrebi na području za koje se raspisuje referendum.

Mediji su dužni da omoguće jednak pristup stranama koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje, kao i da omoguće ravnopravno i korektno obaveštavanje.

Pojam referendumske kampanje

Član 24.

Referendumska kampanja predstavlja skup aktivnosti koje počinju od dana raspisivanja referenduma i okončavaju se danom održavanja referenduma, u svrhu javnog predstavljanja referendumskih predloga i pozivanja birača da se na referendumu izjasne za ili protiv predložene odluke koja je predmet referenduma i koje obuhvataju: rad sa građanima; organizovanje i održavanje skupova; promociju, izradu i podelu reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija; oglašavanje; istraživanja javnog mnjenja, medijske, marketinške, PR i konsultantske usluge kao i druge slične aktivnosti.

U cilju sprovođenja referendumske kampanje ne mogu se biračima obećavati ili davati bilo kakva materijalna sredstva iz privatnih i javnih izvora niti se može obećavati bilo kakav vid nematerijalne pomoći.

Ne smatra se referendumskom kampanjom u smislu ovog zakona vršenje poslova iz nadležnosti državnih organa utvrđenih ovim zakonom.

Organizator referendumske kampanje

Član 25.

Organizator referendumske kampanje može biti svako domaće pravno lice ili grupa građana.

Način finansiranja referendumske kampanje

Član 26.

Za finansiranje troškova referendumske kampanje organizator kampanje može prikupljati sredstva iz sopstvenih i drugih privatnih izvora.

Na prikupljanje sredstava iz stava 1. ovog člana i korišćenje sopstvenih sredstava shodno se primenjuju pravila o finansiranju izborne kampanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje političkih aktivnosti.

Zabranjeno je finansiranje troškova referendumske kampanje od: stranih država; stranih fizičkih i pravnih lica, međunarodnih političkih udruženja; anonimnih darodavaca; javnih ustanova, javnih preduzeća, privrednih društava i preduzetnika koji obavljaju usluge od opšteg interesa; ustanova i preduzeća sa učešćem državnog kapitala; drugih fizičkih i pravnih lica koje vrše javna ovlašćenja; sindikata; crkava i verskih zajednica; priređivača igara na sreću; zadužbine ili fondacije; uvoznika, izvoznika i proizvođača akciznih proizvoda; pravnih lica i preduzetnika koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda.

Osim subjekata iz stava 3. ovog člana, zabranjeno je finansiranje troškova referendumske kampanje sredstvima dobijenim iz javnih izvora koje političke stranke dobijaju za finansiranje redovnog rada ili troškova izborne kampanje.

Za sprovođenje aktivnosti u okviru referendumske kampanje, zabranjeno je javnim funkcionerima, državnim službenicima, službenicima u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave ili neposredno izabranim licima da koriste sredstva budžeta kojima raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti.

Organizatorima referendumske kampanje je zabranjeno da u toku kampanje, koriste javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, veb prezentacije i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera.

Organizator referendumske kampanje može da koristi za kampanju prostorije i usluge organa i organizacija iz člana 6. stav 1. ovog zakona ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim organizatorima referendumske kampanje, na osnovu javno dostupne odluke tih organa i organizacija.

Troškovi referendumske kampanje

Član 27.

Troškovi referendumske kampanje su troškovi sprovođenja svih aktivnosti iz člana 24. stav 1. ovog zakona.

Sredstva prikupljena za finansiranje troškova referendumske kampanje mogu se koristiti samo za aktivnosti iz stava 1. ovog člana.

Na svako oglašavanje u medijima primenjuju se propisi i pravila kojima se uređuje postupanje medija u izbornoj kampanji.

Poseban račun za finansiranje referendumske kampanje

Član 28.

U svrhu prikupljanja sredstava za finansiranje referendumske kampanje iz člana 26. stav 1. ovog zakona, organizator referendumske kampanje otvara poseban račun koji se ne može koristiti u druge svrhe.

Sva sredstva namenjena za finansiranje referendumske kampanje uplaćuju se na račun iz stava 1. ovog člana i sva plaćanja troškova referendumske kampanje vrše se sa tog računa.

Izveštaj o troškovima referendumske kampanje

Član 29.

Organizator referendumske kampanje dužan je da agenciji nadležnoj za sprečavanje korupcije (u daljem tekstu: Agencija) podnese izveštaj o troškovima referendumske kampanje, u roku od 30 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata referenduma.

Izveštaj o troškovima referendumske kampanje objavljuje se na veb prezentaciji Agencije.

Sadržinu izveštaja o troškovima referendumske kampanje bliže uređuje direktor Agencije.

U vršenju kontrole izveštaja o troškovima referendumske kampanje Agencija ima obaveze i ovlašćenja predviđena zakonom kojim se uređuje finansiranje političkih aktivnosti.

Ovlašćeno lice

Član 30.

Odgovarajućom odlukom organizatora referendumske kampanje mora biti određeno ovlašćeno lice koje je odgovorno za korišćenje sredstava za finansiranje referendumske kampanje, podnošenje izveštaja i kontakt sa Agencijom.

U roku od tri dana od dana otvaranja računa za finansiranje referendumske kampanje, organizator referendumske kampanje je dužan da Agenciji dostavi podatke o licu iz stava 1. ovog člana.

Shodna primena

Član 31.

Na organizovanje kampanje za podršku narodnoj inicijativi shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje referendumska kampanja.

Na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, a tiču se referendumske kampanje, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje finansiranje političkih aktivnosti.

Javnost referendumske procedure

Član 32.

Sprovođenje referenduma i rad organa za sprovođenje referenduma mogu pratiti domaći i strani posmatrači, shodno propisima kojima se uređuje praćenje izbora za narodne poslanike.

Referendumsko pitanje

Član 33.

Pitanje o kome se građani izjašnjavaju na referendumu mora biti izraženo jasno i nedvosmisleno, tako da se na njega može odgovoriti rečju "za" ili "protiv", odnosno rečju "da" ili "ne", a ne sme biti izraženo tako da daje prednost ili sugeriše jedan od mogućih odgovora.

Glasački listić

Član 34.

Glasački listić za izjašnjavanje na referendumu sadrži: naziv organa koji je raspisao referendum, dan održavanja referenduma, pitanje o kome građani treba da se izjasne na referendumu, reči "za" i "protiv", odnosno "da" i "ne" štampane jedna pored druge, uputstvo o načinu glasanja i otisak pečata organa koji je raspisao referendum.

Glasačke listiće priprema nadležna komisija za sprovođenje referenduma, a štampaju se na jednom mestu i pod kontrolom tri lica određena od strane nadležne komisije.

Glasanje

Član 35.

Građani koji su upisani u evidenciju građana sa biračkim pravom glasaju na glasačkom mestu zaokruživanjem jednog od mogućih odgovora na glasačkom listiću.

U pogledu glasanja građana koji nisu u mogućnosti da glasaju na glasačkom mestu, odnosno da sami glasaju, shodno se primenjuju propisi o izboru narodnih poslanika kojima je uređen način glasanja tih građana.

Prilikom glasanja iz stava 2. ovog člana moraju se obezbediti svi uslovi za slobodno izjašnjavanje birača i javnost referendumske procedure, u skladu sa ovim zakonom.

Glasanje u posebnim situacijama

Član 36.

Kada se usled elementarne nepogode, epidemije ili drugih razloga glasanje na pojedinim glasačkim mestima ne može sprovesti po pravilima ovog zakona a da se time ne ugroze bezbednost i zdravlje glasača, nadležna komisija, pošto pribavi mišljenje od nadležnih državnih organa, propisuje posebna pravila po kojima se formiraju glasački odbori, vrši primopredaja glasačkog materijala i sprovodi glasanje na tim glasačkim mestima.

Nadležna komisija ni u kom slučaju ne može obrazovati glasački odbor koji ima manje od tri člana, niti može odstupiti od pravila propisanih za izbor narodnih poslanika, a tiču se: utvrđivanja ispravnosti i potpunosti izbornog materijala, postupanja kada je izborni materijal nepotpun ili neispravan, uređenja biračkog mesta, provere ispravnosti glasačke kutije, glasanja na biračkom mestu, poučavanja birača, posebnih jemstava tajnosti glasanja i održavanja reda na biračkom mestu.

Utvrđivanje rezultata glasanja

Član 37.

Glasački odbor po završenom glasanju utvrđuje rezultate glasanja na samom glasačkom mestu.

Ako se rezultat glasanja ne može utvrditi na samom glasačkom mestu a da se time ne dovede u opasnost bezbednost i zdravlje članova glasačkog odbora i bezbednost glasačkog materijala, nadležna komisija može propisati da se glasački materijal premesti na drugo mesto i tamo utvrdi rezultat glasanja.

Prilikom premeštanja glasačkog materijala glasački odbor je dužan da zapečati glasačku kutiju, neupotrebljene glasačke listiće i izvod iz biračkog spiska.

Nevažeći glasački listić je onaj na kome su zaokružena oba moguća odgovora ili nijedan od mogućih odgovora ili koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi kako se građanin izjasnio.

U zapisnik koji glasački odbor sastavlja unose se: datum i mesto održavanja glasanja; glasačko mesto; predlog koji je stavljen na referendum; lična imena članova glasačkog odbora; broj građana s biračkim pravom na biračkom mestu; broj građana koji je glasao; broj primljenih, neupotrebljenih i nevažećih glasačkih listića i broj glasova datih za svaki od mogućih odgovora.

Nadležna komisija može propisati i druge činjenice od značaja za tok glasanja i utvrđivanje rezultata glasanja koje se unose u zapisnik o radu glasačkog odbora.

Zapisnik potpisuju svi članovi glasačkog odbora i dostavljaju ga, zajedno sa ostalim materijalima sa glasanja, izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave odnosno potkomisiji, u roku od 12 časova od zatvaranja glasačkog mesta.

Utvrđivanje i objavljivanje rezultata referenduma

Član 38.

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave utvrđuje rezultate referenduma u roku od 48 sati od zatvaranja glasačkih mesta a kada postupa kao potkomisija, dostavlja ih nadležnoj komisiji, u roku od 24 sata od časa utvrđivanja rezultata referenduma.

U slučaju sprovođenja republičkog odnosno pokrajinskog referenduma, nadležna komisija utvrđuje ukupne rezultate sprovedenog referenduma u roku od 48 sati od prijema svih rezultata koje utvrđuje potkomisija.

U slučaju sprovođenja referenduma u jedinici lokalne samouprave, izborna komisija jedinice lokalne samouprave utvrđuje ukupne rezultate referenduma, u roku od 48 sati od zatvaranja glasačkih mesta.

Rezultat referenduma se objavljuje na način na koji se objavljuje i odluka o raspisivanju referenduma.

Sprovođenje odluke

Član 39.

Ako su građani na referendumu doneli odluku o potvrđivanju akta, taj akt se smatra usvojenim danom održavanja referenduma i proglašava se u skladu sa Ustavom i zakonom, odnosno u skladu sa statutom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, a ako građani na referendumu nisu potvrdili akt smatra se da taj akt nije ni donet.

Na način utvrđen u stavu 1. ovog člana postupa se i kada je na referendumu usvojen akt čije je donošenje predloženo zahtevom birača.

Kad su se građani na referendumu prethodno izjasnili o određenom pitanju, organ koji donosi akt kojim se uređuje to pitanje dužan je da ga donese u skladu sa rezultatima referenduma u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma.

Kada su se građani na referendumu izjasnili za izmenu ili ukidanje akta koji je donela skupština, skupština je dužna da na osnovu sprovedenog referenduma donese odgovarajući akt najkasnije u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma.

Odredba stava 4. ovog člana se ne odnosi na postupak potvrđivanja promene Ustava.

Obaveznost odluke

Član 40.

Narodna skupština, odnosno skupština autonomne pokrajine ili skupština jedinice lokalne samouprave, ne može doneti akt suprotan odluci donetoj na referendumu niti izmenama i dopunama tog akta menjati njenu suštinu u roku od godinu dana od dana održavanja referenduma.

Ponovno raspisivanje referenduma

Član 41.

Ako građani referendumom nisu potvrdili akt, odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tom aktu, odnosno pitanju ne može se ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od godinu dana od dana glasanja na referendumu.

Finansiranje sprovođenja referenduma

Član 42.

Finansijska sredstva za sprovođenje republičkog referenduma se obezbeđuju iz republičkog budžeta, a za sprovođenje pokrajinskog referenduma ili referenduma u jedinici lokalne samouprave iz pokrajinskog budžeta, odnosno budžeta jedinice lokalne samouprave.

2. Republički referendum

Predmet odlučivanja

Član 43.

Narodna skupština raspisuje referendum za teritoriju Republike Srbije kada građani treba da odluče:

            1) o pitanju za koje je to Ustavom određeno;

            2) o pitanju iz nadležnosti Narodne skupštine na zahtev većine svih narodnih poslanika;

            3) pitanju iz nadležnosti Narodne skupštine na zahtev najmanje 100.000 birača.

Referendum o promeni Ustava

Član 44.

U slučaju da je Narodna skupština, prema Ustavu, dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, Narodna skupština donosi odluku o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja tog akta.

U slučaju da Ustav ne predviđa obavezu potvrđivanja akta o promeni Ustava na republičkom referendumu, Narodna skupština može da donese odluku o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja tog akta.

Pitanja o kojima se ne može raspisati referendum

Član 45.

Predmet referenduma na kome se odlučuje o pitanju koje se uređuje zakonom ne može biti nesaglasan Ustavu, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, ne može se njime smanjivati dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava niti se mogu ugrožavati načela građanske demokratije i vladavine prava.

Predmet referenduma na kom se odlučuje o pitanju koje se uređuje aktom niže pravne snage od zakona, mora biti saglasan Ustavu i zakonu.

Referendum na određenom delu teritorije

Član 46.

Narodna skupština može raspisati i referendum za deo teritorije Republike Srbije ako se pitanje o kojem se odlučuje odnosi isključivo na taj deo teritorije.

Na republičkom referendumu koji je raspisan za deo teritorije Republike Srbije izjašnjavaju se samo građani sa prebivalištem i interno raseljena lica prema prijavljenom boravištu, na tom delu teritorije.

Republički referendum za deo teritorije Republike Srbije može se raspisati i radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta u vezi sa tim pitanjem, a obavezno se raspisuje pre donošenja odluke o osnivanju, ukidanju ili promeni teritorije autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Republički referendum na zahtev birača

Član 47.

Kada najmanje 100.000 birača podnese zahtev za raspisivanje referenduma, predsednik Narodne skupštine dostavlja taj zahtev narodnim poslanicima, Vladi i nadležnim radnim telima Narodne skupštine.

Po dobijenom mišljenju nadležnih radnih tela Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine dužan je da zahtev za raspisivanje referenduma uvrsti u predlog dnevnog reda sednice Narodne skupštine.

Postupak podnošenja zahteva i odlučivanje

Član 48.

Zahtev za raspisivanje referenduma podnosi se u pisanom obliku, sa obrazloženjem.

Nadležni odbor Narodne skupštine utvrđuje da li je zahtev iz stava 1. ovog člana podnet od strane Ustavom ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku, kao i to da li predmet spada u nadležnost Narodne skupštine i da li se odnosi na pitanja obuhvaćena članom 45. ovog zakona koji propisuje šta ne može biti predmet referenduma.

Na sednicu nadležnog odbora poziva se predstavnik podnosioca zahteva.

Ako predstavnik iz stava 3. ovog člana nije određen, na sednicu nadležnog odbora poziva se prvi potpisani narodni poslanik, odnosno birač.

Ukoliko utvrdi da su ispunjeni propisani uslovi za postupanje po zahtevu, nadležni odbor podnosi Narodnoj skupštini predlog odluke o raspisivanju referenduma, a ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi za postupanje po zahtevu, nadležni odbor ostavlja naknadni rok od 15 dana podnosiocu zahteva za otklanjanje nedostataka.

Ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku iz stava 5. ovog člana, Narodna skupština će doneti rešenje o odbacivanju zahteva.

Narodna skupština razmatra zahtev iz stava 5. ovog člana najkasnije u roku od šest meseci od dana podnošenja.

Nakon okončanja rasprave, Narodna skupština odlučuje o raspisivanju referenduma.

Postupak raspisivanja referenduma za slučaj promene Ustava, bliže se uređuje Poslovnikom Narodne skupštine.

Ukoliko Narodna skupština odbaci zahtev za raspisivanje referenduma na zahtev birača, iz razloga navedenih u stavu 2. ovog člana, podnosilac zahteva može podneti tužbu Upravnom sudu ako smatra da je skupština nepravilno postupila prilikom odlučivanja o zahtevu birača za raspisivanje referenduma.

Tužba se podnosi u roku od osam dana od dana dobijanja rešenja o odluci skupštine ili od dana isteka roka za odlučivanje.

Upravni sud rešava po tužbi u roku od 15 dana od dana prijema tužbe i njegova odluka po tužbi je pravnosnažna.

3. Pokrajinski referendum i referendum u jedinici lokalne samouprave

Predmet pokrajinskog referenduma

Član 49.

Na referendumu koji se raspisuje za teritoriju autonomne pokrajine ili deo njene teritorije (pokrajinski referendum) građani odlučuju o pitanjima za koja je to statutom autonomne pokrajine određeno i o pitanjima iz nadležnosti skupštine autonomne pokrajine za koja to odluči skupština autonomne pokrajine po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev koji podnese statutom autonomne pokrajine utvrđeni broj birača.

Predmet pokrajinskog referenduma mogu biti pitanja koja su statutom autonomne pokrajine utvrđena kao nadležnost skupštine autonomne pokrajine, izuzev predloga za ukidanje statuta autonomne pokrajine, pitanja koja se odnose na budžet i završni račun budžeta autonomne pokrajine i pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti skupštine autonomne pokrajine.

Predmet pokrajinskog referenduma ne može biti ni u suprotnosti sa članom 45. ovog zakona.

Pokrajinski referendum na zahtev birača

Član 50.

Zahtev za raspisivanje referenduma podnosi se skupštini autonomne pokrajine u pisanom obliku, sa obrazloženjem.

Ukoliko nisu ispunjeni propisani uslovi ovim zakonom, skupština autonomne pokrajine ostavlja naknadni rok od 15 dana podnosiocu zahteva za otklanjanje nedostataka.

Ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku iz stava 2. ovog člana, skupština autonomne pokrajine će doneti rešenje o odbacivanju zahteva.

Kada statutom autonomne pokrajine utvrđeni broj birača podnese zahtev za raspisivanje referenduma, a skupština autonomne pokrajine smatra da se ne radi o pitanju iz njene nadležnosti ili da se radi o pitanju o kome se ne može odlučivati na referendumu ili da nije u saglasnosti sa članom 45. ovog zakona ili statutom autonomne pokrajine, skupština je dužna da o tome donese odluku kojom se odbacuje zahtev, na prvoj narednoj sednici.

Ukoliko skupština odbaci zahtev za raspisivanje referenduma na zahtev birača, podnosilac zahteva može podneti tužbu Upravnom sudu ako smatra da je skupština nepravilno postupila prilikom odlučivanja o zahtevu birača za raspisivanje referenduma.

Tužba se podnosi u roku od osam dana od dana dobijanja rešenja o odluci skupštine ili od dana isteka roka za odlučivanje.

Upravni sud rešava po tužbi u roku od 15 dana od dana prijema tužbi i njegova odluka po žalbi je konačna.

Predmet referenduma u jedinici lokalne samouprave

Član 51.

Na referendumu koji se raspisuje za teritoriju jedinice lokalne samouprave ili za deo njene teritorije (referendum u jedinici lokalne samouprave) građani odlučuju o pitanjima za koja je to statutom jedinice lokalne samouprave određeno kao i o pitanjima iz nadležnosti skupštine jedinice lokalne samouprave za koja to odluči ta skupština po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev koji podnese zakonom utvrđeni broj birača.

Predmet referenduma u jedinici lokalne samouprave mogu biti pitanja koja su statutom jedinice lokalne samouprave utvrđena kao nadležnost skupštine jedinice lokalne samouprave, izuzev predloga za ukidanje statuta, pitanja koja se odnose na budžet i završni račun budžeta jedinice lokalne samouprave i pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti skupštine jedinice lokalne samouprave.

Predmet referenduma u jedinici lokalne samouprave ne može biti u suprotnosti sa članom 45. ovog zakona, a ni sa statutom autonomne pokrajine, u slučaju jedinica lokalne samouprave koje su na teritoriji autonomne pokrajine.

Referendum u jedinici lokalne samouprave na zahtev birača

Član 52.

Zahtev za raspisivanje referenduma podnosi se skupštini jedinice lokalne samouprave u pisanom obliku, s obrazloženjem.

Ukoliko nisu ispunjeni propisani uslovi ovim zakonom, skupština jedinice lokalne samouprave ostavlja naknadni rok od 15 dana podnosiocu zahteva za otklanjanje nedostataka.

Ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku iz stava 2. ovog člana, skupština jedinice lokalne samouprave će doneti rešenje o odbacivanju zahteva.

Kada zakonom utvrđeni broj birača podnese zahtev za raspisivanje referenduma, a skupština jedinice lokalne samouprave smatra da se ne radi o pitanju iz njene nadležnosti ili da se radi o pitanju o kome se ne može odlučivati na referendumu ili da nije u saglasnosti sa članom 44. ovog zakona, statutom autonomne pokrajine ili statutom jedinice lokalne samouprave, skupština je dužna da donese odluku kojom se odbacuje zahtev, na prvoj narednoj sednici.

Ukoliko skupština odbaci zahtev za raspisivanje referenduma na zahtev birača, podnosilac zahteva može podneti tužbu Upravnom sudu ako smatra da je skupština nepravilno postupio prilikom odlučivanja o zahtevu birača za raspisivanje referenduma.

Tužba se podnosi u roku od osam dana od dana dobijanja rešenja o odluci skupštine ili od dana isteka roka za odlučivanje.

Upravni sud rešava po tužbi u roku od 15 dana od dana prijema tužbe i njegova odluka po žalbi je konačna.

III. NARODNA INICIJATIVA

Oblik narodne inicijative

Član 53.

Narodna inicijativa se može podneti u obliku:

            1) opšteg predloga za donošenje, izmenu ili ukidanje odgovarajućeg akta ili za rešavanje određenog pitanja, s tim da se iz predloga jasno vide pravci promena, odnosno rešenja koje se predlaže (opšta inicijativa), ili

            2) konkretnog predloga za donošenje, izmenu ili ukidanje odgovarajućeg akta, sa izrađenim predlogom pravnog akta i obrazloženjem (konkretizovana inicijativa).

Inicijativni odbor

Član 54.

Radi ostvarivanja narodne inicijative građani obrazuju inicijativni odbor od najmanje tri člana koji imaju biračko pravo.

Inicijativni odbor može obrazovati posebne odbore za prikupljanje potpisa na pojedinim mestima.

Obaveštenje o predlogu

Član 55.

Inicijativni odbor formuliše predlog u jednom od oblika predviđenih članom 53. ovog zakona, potpisuje ga i podnosi skupštini nadležnoj za donošenje akta, odnosno za rešavanje pitanja, radi obaveštavanja i verifikacije predloga.

Predlog iz stava 1. ovog člana se može podneti u pismenoj ili elektronskoj formi.

Predlog dostavljen u elektronskoj formi mora biti potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom članova inicijativnog odbora, odnosno u skladu sa uredbom kojom se uređuje elektronska narodna inicijativa.

Predlog se evidentira u evidenciji primljenih predloga i o njegovom prijemu se inicijativnom odboru izdaje potvrda.

Od momenta podnošenja predloga, predlog se ne može dopunjavati i menjati.

Verifikacija predloga

Član 56.

Predsednik skupštine kojoj je inicijativni odbor podneo predlog utvrđuje da li je predlog formulisan u skladu sa čl. 45. i 53. ovog zakona i da li se odnosi na pitanja iz nadležnosti skupštine i, ako to jeste slučaj, obaveštava o tome inicijativni odbor u roku od sedam dana (verifikacija predloga).

Ukoliko nisu ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, predsednik skupštine određuje naknadni rok od 15 dana inicijativnom odboru za otklanjanje nedostataka.

Ako inicijativni odbor ostane pri podnetom predlogu, a predsednik skupštine smatra da podneti predlog nije formulisan u skladu sa čl. 45. i 53. ovog zakona ili da se ne odnosi na pitanja iz nadležnosti skupštine, dužan je da taj predlog uvrsti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice skupštine i o tome obavesti inicijativni odbor.

Sednici skupštine, na kojoj se razmatra podneti predlog, prisustvuje predstavnik podnosioca predloga.

Ako predstavnik podnosioca predloga nije određen, na sednicu skupštine poziva se prvi potpisani u inicijativnom odboru.

Skupština može odlučiti da verifikuje ili odbaci podneti predlog, a predsednik skupštine obaveštava inicijativni odbor o odluci skupštine u roku od sedam dana od dana donošenja odluke.

Ako predsednik skupštine odnosno skupština ne postupi u skladu sa st. 1. 2. i 6. ovog člana, smatraće se da je predlog verifikovan.

Prikupljanje potpisa

Član 57.

Inicijativni odbor može otpočeti sa prikupljanjem potpisa po dobijanju obaveštenja od predsednika skupštine o verifikaciji predloga, a dužan je da prikupljanje potpisa okonča i podnese listu potpisnika skupštini najkasnije u roku od 90 dana od dana dobijanja tog obaveštenja.

U slučaju iz člana 56. stav 7. ovog zakona, rok za prikupljanje potpisa počinje da teče od isteka roka za obaveštavanje inicijativnog odbora o verifikaciji predloga odnosno od završetka sednice skupštine na kojoj je skupština trebalo da odluči o verifikaciji predloga.

Ako inicijativni odbor do isteka roka iz stava 1. ovog člana ne podnese listu potpisnika skupštini, smatra se da narodna inicijativa nije ni podneta.

Lista potpisnika podnosi se skupštini na obrascu u elektronskom formatu utvrđenom uredbom kojom se uređuje elektronska narodna inicijativa.

Način prikupljanja potpisa

Član 58.

Inicijativni odbor je dužan da najmanje tri dana pre otpočinjanja prikupljanja potpisa dostavi nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova i predsedniku skupštine, spisak mesta na kojima će prikupljati potpise, a na mestima prikupljanja potpisa da istakne kopiju predloga za koji se prikupljaju potpisi.

Mesta na kojima se prikupljaju potpisi moraju biti dostupna javnosti, a njihovim korišćenjem u svrhe prikupljanja potpisa ne može se ometati uobičajeno korišćenje tih mesta, niti kršiti propisi o javnom redu.

Ako se korišćenjem mesta za prikupljanje potpisa ometa uobičajeno korišćenje tih mesta ili krše propisi o javnom redu, nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova može zabraniti dalje prikupljanje potpisa na tim mestima.

Potpis je moguće dati i elektronski, u skladu sa uredbom kojom se uređuje elektronska narodna inicijativa.

Kao mesto prikupljanja potpisa iz stava 4. ovog člana prijavljuje se internet adresa na "Portalu eUprava", radi ostvarivanja narodne inicijative.

Obaveštavanje građana o inicijativi i kampanja

Član 59.

Inicijativni odbor može da vodi kampanju za narodnu inicijativu i da poziva građane da se priključe toj inicijativi, uz poštovanje principa dobrovoljnosti i slobode mišljenja svakog građanina.

Za priključivanje građana narodnoj inicijativi i prikupljanje potpisa ne mogu se obećavati ili davati bilo kakva materijalna sredstva iz privatnih i javnih izvora niti pružati ili obećavati bilo kakav vid nematerijalne pomoći.    

Finansiranje i troškovi kampanje

Član 60.

Nakon dobijanja obaveštenja odnosno proteka roka za obaveštavanje iz člana 57. ovog zakona, inicijativni odbor može početi sa prikupljanjem sredstava za finansiranje kamapanje za sprovođenje narodne inicijative.

Na prikupljanje sredstava za finansiranje kampanje i troškova za narodnu inicijativu primenjuju se odredbe čl. 25. do 31. ovog zakona, osim odredaba zakona kojim se uređuje finansiranje političkih aktivnosti, u delu visine priloga.

Sadržina liste potpisnika

Član 61.

Potpisi građana prikupljaju se na obrascu liste potpisnika narodne inicijative, koji sadrži:

            1) ime, prezime i potpise članova inicijativnog odbora, odnosno odbora koji je prikupljao potpise;

            2) naznačenje predloga za koji se prikupljaju potpisi sa prijemnim brojem skupštine;

            3) redni broj potpisnika inicijative, njegovo čitko ispisano ime i prezime, mesto prebivališta odnosno boravišta, adresu, jedinstveni matični broj građana i potpis;

            4) datum i mesto prikupljanja potpisa.

Građanin se može samo jednom potpisati na listi potpisnika narodne inicijative, a dati potpis se ne može povući.

Dovoljan broj potpisa

Član 62.

Kao dovoljan broj potpisa za narodnu inicijativu smatra se najmanji broj potpisa utvrđen Ustavom, zakonom odnosno statutom autonomne pokrajine.

Proveravanje ispunjenosti uslova

Član 63.

Skupština kojoj je podneta lista potpisnika narodne inicijative proverava da li je ta lista sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona i da li je prikupljen dovoljan broj potpisa.

Lista potpisnika narodne inicijative proverava se poređenjem podataka o potpisnicima sa podacima u biračkom spisku.

Proveru iz stava 2. ovog člana vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave za listu potpisnika narodne inicijative koja je podneta republičkoj ili pokrajinskoj skupštini, a nadležni organ uprave jedinice lokalne samouprave za listu koja je podneta skupštini te jedinice lokalne samouprave.

Ako skupština utvrdi da lista nije sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona ili da nije prikupljen dovoljan broj potpisa, predsednik skupštine obaveštava o tome inicijativni odbor u roku od sedam dana od dana donošenja odluke i određuje rok za otklanjanje tih nedostataka, koji ne može biti kraći od 15 dana.

Kada se smatra da je inicijativa pokrenuta

Član 64.

Kada je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona i prikupljen dovoljan broj potpisa za nju, smatra se da je narodna inicijativa pokrenuta.

Odlučivanje o inicijativi

Član 65.

Narodna skupština je dužna da o predlogu odluči sadržanom u pokrenutoj narodnoj inicijativi na prvoj narednoj sednici u redovnom zasedanju a najkasnije u roku od šest meseci od dana pokretanja narodne inicijative na način i po postupku utvrđenim Ustavom i zakonom ili poslovnikom Narodne skupštine.

Skupština autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave dužna je da odluči o predlogu sadržanom u pokrenutoj narodnoj inicijativi na prvoj narednoj sednici odnosno najkasnije u roku od 90 dana od dana pokretanja narodne inicijative, na način i po postupku utvrđenim Ustavom i zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave.

Kada skupština prihvati opštu inicijativu obavezuje nadležni organ, odnosno telo, da pripremi predlog odgovarajućeg pravnog akta i da o tom aktu odluči u roku od 180 dana.

U pripremi akta iz stava 2. ovog člana, ima pravo da učestvuje predstavnik inicijativnog odbora.

Obaveštenje o neprihvatanju inicijative

Član 66.

Kada skupština odluči da ne prihvati predlog sadržan u narodnoj inicijativi, dužna je da obrazloženu odluku o tome dostavi inicijativnom odboru i objavi na svojoj veb prezentaciji, u roku od sedam dana od dana donošenja odluke.

IV. ZAŠTITA PRAVA

Zaštita prava pred nadležnom komisijom

Član 67.

Građanin može podneti prigovor nadležnoj izbornoj komisiji u roku od 24 sata od zatvaranja glasačkog mesta na kome je upisan u birački spisak, ako ga je glasački odbor neosnovano sprečio da glasa ili mu je na glasačkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje.

Ovlašćeni predlagač, odnosno njegov predstavnik, i svaki narodni poslanik, poslanik odnosno odbornik u zavisnosti od teritorije za koju je referendum raspisan, ima pravo da u roku od 24 sata od trenutka kad je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili učinjen propust glasačkog odbora ili potkomisije, podnese prigovor nadležnoj komisiji ako smatra da su time učinjene nepravilnosti u sprovođenju referenduma.

U slučaju sprovođenja referenduma o promeni Ustava, pravo na podnošenje prigovora ima i ovlašćeni predlagač promene Ustava koji je predložio promenu Ustava povodom koje je raspisan referendum.

Ako je ovlašćeni predlagač koji je predložio promenu Ustava 150.000 birača, ovlašćeni podnosilac prigovora u ime ovlašćenog predlagača je inicijativni odbor, u skladu sa ovim zakonom.

Nadležna komisija odlučuje o prigovoru u roku od 48 sati od podnošenja prigovora.

Nadležna komisija dostavlja rešenje po prigovoru podnosiocu prigovora u pismenoj formi, neposredno ili putem pošte i objavljuje ga na svojoj veb prezentaciji.

Ako nadležna komisija ne odluči po prigovoru u rokovima predviđenim ovim zakonom, smatraće se da je prigovor usvojen.

Poništavanje i ponovno izjašnjavanje

Član 68.

Ako utvrdi da je nepravilnost učinjena na jednom ili više glasačkih mesta bitno uticala na rezultate glasanja, nadležna komisija poništiće radnje na tim glasačkim mestima i odrediti vreme njihovog ponavljanja.

Ako je do nepravilnosti u sprovođenju referenduma koji je raspisan za teritoriju Republike, odnosno autonomne pokrajine, došlo radnjom potkomisije, nadležna komisija poništiće radnje potkomisije i odrediti da se one ponove.

Žalba protiv rešenja nadležne komisije

Član 69.

Protiv rešenja nadležne komisije donetog po prigovoru iz člana 67. ovog zakona, podnosilac prigovora može podneti žalbu Upravnom sudu u roku od 48 sati od prijema tog rešenja.

Upravni sud rešava po žalbi iz stava 1. ovog člana u roku od 48 sati od prijema žalbe i njegova je odluka je pravnosnažna i protiv nje se ne mogu podneti vanredna pravna sredstva predviđena zakonom kojim se uređuje upravni spor.

Žalba protiv odluke skupštine

Član 70.

Inicijativni odbor, narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine i odbornici skupštini jedinice lokalne samouprave mogu podneti žalbu Upravnom sudu ako smatraju da je skupština nepravilno postupila prilikom odlučivanja iz člana 56. stav 6. ovog zakona.       

Žalba se podnosi u roku od 15 dana od dana donošenja odluke skupštine.

Rok za rešavanje po žalbi

Član 71.

Upravni sud rešava po žalbi iz člana 70. ovog zakona u roku od 15 dana od dana prijema žalbe i njegova odluka je pravnosnažna i protiv nje se ne mogu podneti vanredna pravna sredstva predviđena zakonom kojim se uređuje upravni spor.

V. MERE ZAŠTITE REFERENDUMSKE KAMPANjE

Prekršaji organizatora referendumske kampanje

Član 72.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se organizator referendumske kampanje, ako:

            1) postupa protivno odredbama kojima se uređuje finansiranje troškova referendumske kampanje iz člana 26. ovog zakona;

            2) koristi sredstva suprotno nameni za koju su prikupljena u skladu sa ovim zakonom iz člana 27. stav 2. ovog zakona;

            3) ne dostavi izveštaj o troškovima referendumske kampanje u skladu sa ovim zakonom u skladu sa članom 29. stav 1. ovog zakona;

            4) ne omogući Agenciji vršenje ovlašćenja iz ovog zakona u skladu sa članom 29. stav 4. ovog zakona;

            5) ne imenuje ovlašćeno lice i/ili o tome ne obavesti Agenciju, u skladu sa ovim zakonom u skladu sa članom 30. ovog zakona.

Za prekršaje iz stava 1. ovog člana kazniće se i ovlašćeno lice iz člana 30. ovog zakona, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Sredstva pribavljena izvršenjem prekršaja iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana oduzeće se.

Prekršaji davalaca finansijskih sredstava

Član 73.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se pravno lice, ako ne omogući Agenciji vršenje ovlašćenja iz ovog zakona u skladu sa članom 29. stav 4. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se preduzetnik ako ne omogući Agenciji vršenje ovlašćenja iz ovog zakona u skladu sa članom 29. stav 4. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

VI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Shodna primena izbornih propisa

Član 74.

U pogledu glasačkih mesta, materijala za glasanje, imenovanja članova glasačkih odbora, načina rada glasačkih odbora, glasačkih listića, glasanja, utvrđivanja rezultata glasanja na glasačkim mestima i drugih pitanja u vezi sa glasanjem koja nisu uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje izbor narodnih poslanika.

Prestanak važenja

Član 75.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi ("Službeni glasnik RSˮ, br. 48/94 i 11/98).

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 4. st. 3. i 4. Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Službeni glasnik RS", br. 99/09 i 67/12 - US), člana 47. stav 3. Zakona o glavnom gradu ("Službeni glasnik RS", br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon i 37/19) u delu koji glasi: "pod uslovom da je glasalo više od polovine ukupnog broja građanaˮ, člana 70. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS", br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon i 47/18) u delu: "pod uslovom da je glasalo više od polovine ukupnog broja građana sa biračkim pravom na teritoriji opštineˮ i člana 23. stav 3. Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 47/11, 93/12, 83/16, 104/16 - dr. zakon i 95/18 - dr. zakon).

Rok za donošenje podzakonskog propisa

Član 76.

Uredbu kojom se uređuje elektronska narodna inicijativa Vlada će doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Stupanje na snagu

Član 77.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 IZ OBRAZLOŽENJA

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 2. Ustava Republike Srbije kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana i u odredbi člana 108. stav 1. Ustava kojom je uređeno raspisivanje referenduma na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača, u skladu sa Ustavom i zakonom.

 II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustav Republike Srbije utvrđuje da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika (član 2. stav 1). Saglasno načelu građanske suverenosti, članom 176. stav 1. Ustava utvrđeno je da građani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.

Prema članu 107. stav 1. Ustava, pravo predlaganja zakona ima i najmanje 30.000 birača (narodna inicijativa). U članu 108. stav 1. utvrđena je obaveza Narodne skupštine da raspiše referendum o pitanju iz svoje nadležnosti na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača, a u stavu 2. istog člana koja pitanja ne mogu biti predmet referenduma. Članom 182. st. 3. i 4. utvrđeno je da predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom, kao i da se teritorija autonomne pokrajine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu, u skladu sa zakonom. Članom 188. stav 3. Ustava propisano je da osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave prethodi referendum na teritoriji te jedinice lokalne samouprave.

Takođe, najmanje 150.000 birača može podneti predlog za promenu Ustava (član 203. stav 1. Ustava). Za usvajanje akta o promeni Ustava, kada se radi o pitanjima utvrđenim članom 203. stav 7, neophodna je potvrda na republičkom referendumu, dok je za usvajanje akta o promeni Ustava koji se odnosi na ostala pitanja Narodnoj skupštini dato pravo da odluči o tome da li će taj akt izneti na potvrdu građanima na republičkom referendumu (član 203. stav 6. Ustava). S tim u vezi, Venecijanska komisija je u svom mišljenju o Ustavu Republike Srbije (CDL-AD/2007/004) od 17-18. marta 2007. godine preporučila da "radi primene člana 203. Ustava, zakonodavac Srbije će morati da usvoji zakon o organizovanju ustavnog referenduma koji treba da bude u saglasnosti sa načelima iznetim u Kodeksu dobre prakse u oblasti referendumaˮ.

 Imajući u vidu da Ustav, u navedenom članu 203, utvrđuje prethodni postupak i uslove za raspisivanje referenduma kao i da utvrđuje rok za održavanje referenduma i da uređuje pitanje načina donošenja odluke na referendumu za potvrđivanje promene ustava, te odredbom stava 8. navedenog člana utvrđuje: "Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih biračaˮ, jasno je da Ustav RS ne poznaje uslov za uspeh referenduma da je potrebno da izađe većina od upisanog broja birača, te je takvo pravno rešenje predloženo ovim zakonom.

Iz izloženog jasno proizlazi da je Ustav pridao veliki značaj referendumu i narodnoj inicijativi kao oblicima neposredne demokratije, odnosno ostvarivanja građanske suverenosti, i da je to opredeljenje u punoj saglasnosti sa načelima Ustava i modernim demokratskim procesima u većini evropskih i drugih zemalja.

Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donet je 1994. godine i po nizu svojih rešenja je restriktivan, prevaziđen i nesaglasan opredeljenjima novog Ustava, kao i preporukama Saveta Evrope u ovoj oblasti (Preporuka 1704/2005 pod nazivom "Referendumi: ka dobrim praksama u Evropi" i Preporuka 1821/2007 pod nazivom "Kodeks dobrog ponašanja u oblasti referenduma"). U osnovi, taj zakon ne omogućuje građanima da efikasno ostvaruju svoje pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma. Primena niza rešenja tog zakona u praksi je pokazala velike nedostatke, zbog čega se referendum i narodna inicijativa retko koriste. Pre svega, narodna inicijativa se bitno ograničava neprimereno kratkim rokom od sedam dana za prikupljanje potpisa, kao i obavezom prethodnog prijavljivanja prikupljanja potpisa organima unutrašnjih poslova. Zakonska rešenja ne poznaju, niti uređuju, sve vrste referenduma koje poznaje novi Ustav. U važećem zakonu je dato ovlašćenje da 50 narodnih poslanika i Vlada podnose predlog za raspisivanje referenduma dok je Ustavom (član 108.) predviđena većina svih narodnih poslanika a bez ovlašćenja Vlade da podnese predlog za raspisivanje referenduma. U okviru postojećih zakonskih rešenja se ne nalaze ni pravila koja su korespodentna sa promenama u izbornom zakonodavstvu, niti je obezbeđena adekvatna sudska zaštita prava birača i potpisnika narodne inicijative, uz navođenje Vrhovnog suda kao nadležnog za odlučivanje u sporovima iz ove oblasti.

Pored toga, Narodna skupštine je usvojila Zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi o pravu da se učestvuje u poslovima lokalnih vlasti ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovoriˮ, 8/18). Dodatnim protokolom se obezbeđuje pravni okvir kojim se garantuje pravo na učešće u poslovima lokalnih vlasti i utvrđuje sadržina tog prava; utvrđuje se obaveza država potpisnica da preduzmu sve mere koje su u funkciji ostvarivanja prava na učestvovanje u poslovima lokalnih vlasti, pobliže ih navodeći u istom dokumentu.

Imajući u vidu sve navedeno, postoji očigledna potreba za donošenjem novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji bi bio materijalno i formalno usaglašen sa Ustavom i omogućio šire učešće građana u vršenju vlasti putem referenduma i narodne inicijative.

III OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

OSNOVNE ODREDBE

U osnovnim odredbama (čl. 1 - 9.) je određen predmet uređivanja zakona, definisani su: referendum (po vrstama i uslovima za punovažnost i obaveznost donetih odluka), narodna inicijativa, pravo, sloboda i način izjašnjavanja, odnosno učešća na referendumu i u narodnoj inicijativi, oslobađanje od plaćanja taksi, zaštita prava i pravilo o načinu toka rokova tokom pauze između skupštinskih zasedanja.

U članu 2. propisano je da je referendum oblik neposrednog odlučivanja građana o pitanjima za koja je to Ustavom, zakonom i statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave određeno kao i o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, skupštine autonomne pokrajine i skupštine jedinice lokalne samouprave za koja to skupština odluči po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev koji podnese određeni broj birača.

Referendum može biti republički, pokrajinski i lokalni (prema području za koje se održava), a prema načinu raspisivanja obavezni (u slučajevima unapred utvrđenim Ustavom, zakonom ili statutom pokrajine, opštine i grada) i fakultativni (na zahtev većine poslanika ili određenog broja građana). Prema trenutku u kom se raspisuje, referendum može biti prethodni (radi prethodnog izjašnjavanja) i naknadni (radi potvrđivanja donetog akta). Takođe, referendum može biti savetodavnog karaktera (radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta). Odluka na referendumu je doneta ako je za nju glasala većina izašlih birača (opšte pravilo) ili druga većina utvrđena Ustavom, zakonom ili statutom pokrajine, opštine i grada.

U članu 3. propisano je da građani narodnom inicijativom predlažu promenu Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Narodne skupštine, odnosno statuta, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti skupštine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i podnose druge predloge u skladu sa Ustavom i zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

U čl. 4 - 6. utvrđeni su pravo, sloboda i način izjašnjavanja na referendumu, odnosno učešća u narodnoj inicijativi tako da pravo izjašnjavanja na referendumu imaju građani koji, u skladu sa propisima o izborima, imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji za koju se raspisuje referendum, a na republičkom referendumu i građani koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, a u vreme održavanja referenduma se nalaze u inostranstvu, dok pravo učešća u narodnoj inicijativi imaju građani koji u skladu sa propisima o izborima imaju biračko pravo. Pravo izjašnjavanja na referendumu imaju i interno raseljena lica a na raspisanom republičkom referendumu i birači prema izabranom mestu izjašnjavanja. Građani se slobodno izjašnjavaju na referendumu i slobodno se opredeljuju o svom učešću u narodnoj inicijativi, a u pogledu načina glasanja propisano je da se na referendumu građani izjašnjavaju lično i tajnim glasanjem na glasačkim listićima, a u narodnoj inicijativi učestvuju potpisivanjem odgovarajućeg predloga.

Pored toga, osnovnim odredbama, u čl. 7 - 8. utvrđena je naknada za overu potpisa, kao i pravo na zaštitu od nepravilnosti u postupku sprovođenja referenduma i ostvarivanja narodne inicijative.

POSEBNA PRAVILA ZA REFERENDUM

Za svaku od vrsta referenduma utvrđena su posebna, bliža pravila (čl. 9 - 13.), tako je u članu 9. propisano kada se sprovodi obavezni referendum - o pitanju za koje je Ustavom ili zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, utvrđeno da o njemu odlučuju građani referendumom, a u članu 10. kako se sprovodi referendum na zahtev skupštine i utvrđuje se da je Narodna skupština dužna da u roku od 30 dana raspiše referendum o pitanju iz svoje nadležnosti na zahtev većine svih narodnih poslanika, a skupština autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave da u istom roku raspiše referendum o pitanju iz njene nadležnosti na zahtev većine poslanika, odnosno odbornika.

Član 11. uređuje referendum na zahtev birača tako što se predviđa da je Narodna skupština, odnosno skupština autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, dužna da raspiše referendum u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva birača čiji je najmanji broj utvrđen Ustavom, odnosno statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, a članom 12. se predviđa da Narodna skupština može upoznati građane sa svojim stavom o pitanju o kojem se odlučuje na referendumu, kada ona raspiše referendum na zahtev najmanje 100.000 birača.

Savetodavni referendum uređen je članom 13. tako da Narodna skupština, odnosno skupština autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, može raspisati referendum o pitanju od šireg značaja iz svoje nadležnosti radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta u vezi sa tim pitanjem.

Zatim je uređena sadržina odluke o raspisivanju referenduma (član 14.), a kao organi za sprovođenje referenduma definisani su nadležna izborna komisija i glasački odbor. Nadležna izborna komisija za sprovođenje republičkog referenduma je Republička izborna komisija, za sprovođenje pokrajinskog referenduma pokrajinska izborna komisija, a za sprovođenje referenduma u jedinici lokalne samouprave gradska odnosno opštinska izborna komisija.

Nadležna komisija za sprovođenje referenduma obrazuje glasačke odbore, koji imaju predsednika, zamenika predsednika, četiri člana i četiri zamenika člana. Uređen je postupka ako na dan stupanja na snagu odluke o raspisivanju republičkog referenduma u jedinici lokalne samouprave ne postoji izborna komisiji (čl. 15 -19.).

 Druga pitanja od značaja za sprovođenje referenduma uređena su u čl. 20 - 39. Među tim pitanjima su odredbe o glasačkim mestima, evidenciji birača, danu i vremenu održavanja referenduma, referendumskoj kampanji i njenom finansiranju, referendumskom pitanju, glasačkom listiću, načinu glasanja, utvrđivanju rezultata glasanja, objavljivanju rezultata referenduma i sprovođenje odluke. Uređen je postupak glasanja u posebnim situacijama (čl. 36). Odluka koja je doneta saglasno zakonu je obavezna i skupština je ne može bitno izmeniti ili doneti odluku suprotnu onoj donetoj na referendumu u roku od godinu dana (čl. 40).

Članom 41. uređuje se rok u kome se ne može ponovo odlučivati na referendumu, ako građani referendumom nisu potvrdili akt, odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjašnjavanja, a članom 42. je predviđeno obezbeđivanje finansijskih sredstava iz republičkog, pokrajinskog ili budžeta opštine/grada za sprovođenje republičkog, pokrajinskog ili referenduma u jedinici lokalne samouprave.

 U odeljku o republičkom referendumu (čl. 43 - 48.) sadržana su posebna pravila koja se odnose na predmet odlučivanja, referendum o promeni Ustava, pitanjima koja ne mogu biti predmet referenduma, održavanju referenduma na delu teritorije Republike, referendumu na zahtev poslanika i birača.

Specifična pitanja koja se tiču održavanja pokrajinskog i lokalnog referenduma uređuju se u narednom odeljku (čl. 49-52.).

PRAVILA ZA SPROVOĐENjE NARODNE INICIJATIVE

Odredbe o narodnoj inicijativi na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou sadržane su u čl. 53- 66. Razlikuju se opšta i konkretizovana inicijativa; prvom se podnosi opšti predlog za donošenje, promenu ili ukidanje odgovarajućeg akta ili za rešavanje određenog pitanja, dok druga podrazumeva konkretan predlog sa izrađenim predlogom pravnog akta i obrazloženjem.

Radi ostvarivanja inicijative obrazuje se inicijativni odbor, koji formuliše predlog i dostavlja ga nadležnoj skupštini. Taj predlog treba da bude verifikovan, isključivo zbog toga da bi se izbeglo da građani prikupljaju potpise za inicijative koje pravno nisu moguće. Potom se pristupa prikupljanju potpisa koje može da traje 90 dana, uz prethodno obaveštenje MUP i predsednika skupštine opštine, odnosno grada o mestima za prikupljanje potpisa.

Inicijativni odbor može da vodi kampanju za narodnu inicijativu, a sredstva za tu kampanju obezbeđuju se iz domaćih izvora, iz priloga građana i pravnih lica. Uređena je i sadržina liste potpisnika, kao i proveravanje ispunjenosti uslova za valjanost podnete liste. Narodna skupština je dužna da o predlogu odluči sadržanom u pokrenutoj narodnoj inicijativi na prvoj narednoj sednici u redovnom zasedanju a najkasnije u roku od šest meseci od dana pokretanja narodne inicijative. Skupština autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave kojoj je podneta uredna inicijativa ima obavezu da u roku od 90 dana od dana podnošenja liste potpisnika narodne inicijative odluči o predlogu i da o tome obavesti inicijativni odbor.

 ZAŠTITA PRAVA U POSTUPKU SPROVOĐENjA REFERENDUMA ILI NARODNE INICIJATIVE

Posebno su uređena pitanja zaštite prava građana, predlagača referenduma i pokretača narodne inicijative - inicijativnog odbora (čl. 67 -71). Postupak zaštite u slučaju referenduma odvija se pred komisijom za sprovođenje referenduma i Upravnim sudom. Dodatno je uređen postupak zaštite prava pred nadležnom komisijom (čl. 67-69.). Građani, odnosno inicijativni odbor, kao i narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine i odbornici skupštini jedinice lokalne samouprave imaju mogućnost sudske zaštite pred Upravnim sudom u slučaju pokretanja inicijative (čl. 70 -71.).

PREKRŠAJNE ODREDBE

U čl. 72. i 73. propisani su prekršaji organizatora referendumske kampanje i davalaca finansijskih sredstava kao mere zaštite referendumske kampanje.

 PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

U prelaznim i završnim odredbama uređuje se shodna primena izbornih propisa, prestanak važenja postojećeg zakona i pojedinih odredaba drugih zakona, rok za donošenje podzakonskih propisa na osnovu ovog zakona kao i stupanje na snagu ovog zakona.

Članom 74. propisana je shodna primena zakona kojim se uređuje izbor narodnih poslanika u pogledu glasačkih mesta, materijala za glasanje, načina rada glasačkih odbora, glasanja, utvrđivanja rezultata glasanja na glasačkim mestima i drugih pitanja u vezi sa glasanjem koja nisu uređena ovim zakonom.

Članom 75. propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi ("Službeni glasnik Republike Srbijeˮ, br. 48/94 i 11/98) kao i odredbe člana 4. st. 3. i 4. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine ("Službeni glasnik RSˮ, br. 99/09 i 67/12 - US), člana 47. stav 3. Zakona o glavnom gradu ("Službeni glasnik RS", br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon i 37/19) u delu koji glasi: "pod uslovom da je glasalo više od polovine ukupnog broja građana", člana 70. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RSˮ, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon i 47/18) u delu: "pod uslovom da je glasalo više od polovine ukupnog broja građana sa biračkim pravom na teritoriji opštineˮ i člana 23. stav 3. Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Službeni glasnik RSˮ, br. 62/06, 47/11, 93/12, 83/16, 104/16 - dr. zakon i 95/18 - dr. zakon).

Član 76. propisuje rok od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona za donošenje Uredbe Vlade kojom se uređuje elektronska narodna inicijativa.

Član 77. utvrđuje rok od osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RSˮ za stupanje na snagu zakona.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, 08.07.2021.