NACRT ZAKONA O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU: Kroz propisivanje obaveze elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura postaće vidljiva svaka obaveza obračunavanja PDV-a, što omogućava kontrolu i uvid u one transakcije u pogledu kojih ne postoji obaveza elektronskog fakturisanja. Na taj način će se značajno doprineti umanjenju PDV jaza, kao i uopšte uspešnosti naplate poreza i onemogućavanju poreske evazije

Aktuelni Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012, 68/2015, 113/2017 i 91/2019) nije u potpunosti usklađen sa Direktivom 2014/559/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 16. aprila 2014. godine o elektronskom fakturisanju u javnim nabavkama kako u pogledu zahteva koje elektronska faktura treba da ispunjava, tako i u pogledu uvođenja obaveze za javne naručioce i naručioce da prime elektronske fakture koje su izdate u skladu sa zahtevima predviđenim datom direktivom. Iz navedenog proizilazi potreba za daljom harmonizacijom domaćeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa pravnim tekovinama EBU.

Pogodnosti elektronskog fakturisanja detaljnije objašnjavaju Ujedinjene nacije i OECD u svojim dokumentima. U njima se najpre precizira da se finansijska ušteda ostvaruje tako što prilikom izdavanja, slanja i arhiviranja elektronskih faktura ne postoje troškovi transporta. Dalje se objašnjava da do vremenskih ušteda kod elektronskog fakturisanja dolazi pre svega zbog bržeg procesa njihovog slanja (i dostavljanja), kao i u situacijama kada je potrebno ispraviti eventualne greške nastale na samoj fakturi, ili pronaći elektronski arhivirane fakture, budući da to pravilu zahteva manje vremena od pretrage papirnih arhiva. Takođe, elektronsko fakturisanje omogućava uštedu prostora budući da elektronske fakture nije potrebno ni izdavati ni čuvati u papirnom obliku. Najzad, pomenute organizacije u svojim dokumentima ukazuju da elektronsko fakturisanje doprinosi bezbednosti celokupnog procesa fakturisanja budući da umanjuje rizik od gubitaka dokumenata, kao i da pozitivno utiče na efikasnost naplate poreza i smanjenja poreskog jaza, naročito u oblasti PDV-a.

Razlozi za donošenje Nacrta zakona o elektronskom fakturisanju su sledeći:

- Unapređenje transparentnosti, pravne sigurnosti i konzistentnosti nacionalnog pravnog okvira koji reguliše oblast elektronskog fakturisanja - biće postignuto donošenjem posebnog zakona koji reguliše oblast elektronskog fakturisanja.

Prenošenje obaveza iz Direktive 2014557/EU kao i regulisanje režima elektronskog fakturisanja u skladu sa primerima dobrih evropskih praksi zbog obima zahteva izradu novog zakona koji bi bio isključivo posvećen materiji elektronskog fakturisanja. Dvanaest država članica EU je pomenutu direktivu transponovalo usvajanjem novog zakona koji posebno uređuje datu oblast, dok je četrnaest država članica Evropske unije, oslanjanjem na svoje uobičajene zakonodavne prakse, transponovalo direktivu pristupajući izradi pravnih akata drugačijeg karaktera. Smernice Evropskog foruma više zainteresovanih strana o e-fakturisanju (EMSFEI-a) za prenošenje i primenu Direktive 2014/55/EU upućuju na potrebu za transponovanjem ove direktive u formi posebnog zakona, a ne isključivo u obliku podzakonskog akta. U prilog optiranja za donošenje novog zakona koji bi isključivo regulisao oblast elektronskog fakturisanja govori i to što bi u suprotnom obimne izmene Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza mogle biti u suprotnosti sa odredbama Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa. Takođe, ovakvim pristupom odgovoriće se na najbolji mogući način na širi lokalni kontekst u kojem je uobičajeno da se osetljiva i složena pitanja od velikog značaja regulišu posebnim zakonom. Najzad, konzistentnost nacionalnog pravnog okvira u delu koji se odnosi na elektronske fakture bila bi ozbiljno narušena i ugrožena ukoliko bi se režim elektronskog fakturisanja koji se primenjuje u pogledu transakcija između subjekata privatnog sektora regulisao različitim pravnim aktom u odnosu na režim koji se primenjuje u pogledu transakcija u kojima kao jedna od strana učestvuje subjekt javnog sektora.

- Propisivanje novih pravnih i tehničkih zahteva koje elektronska faktura treba da ispunjava u smislu Direktive 2014/55/EU - iz razloga što Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ne sadrže za sada definicije elektronske fakture koje su usklađene sa Direktivom 2014/5 EU.

Rešenje Nacrta zakona kojim se predviđa da se elektronska faktura izdaje u strukturiranom elektronskom formatu koji omogućava njenu automatsku obradu, kao i da elektronski potpis ne predstavlja njen nužan deo svakako će doprineti uštedi u vremenu i stoga posredno i ostvarivanju ciljeva Direktive 2011/7/EU o borbi protiv kašnjenja u plaćanju u komercijalnim transakcijama. Istovremeno, mogućnost njene automatske obrade pozitivno će se odraziti na bezbednost funkcionisanja sistema elektronskih faktura. Dalje, u cilju obezbeđivanja interoperatibilnosti standarda u prekograničnim nabavkama i trgovini, Nacrtom zakona se predviđa obaveza državnih organa da prime elektronsku fakturu koja je izdata od strane stranog lica u skladu evropskim standardom elektronskog fakturisanja. Takođe, zahtevanjem strukturiranog elektronskog formata u pogledu svake elektronske fakture, kao i propisivanjem srpskog standarda elektronskog fakturisanja obezbeđuje se uspostavljanje interoperatibilnosti na nacionalnom nivou. Inteoperatibilnost u oba slučaja dovodi do umanjenja administrativnih opterećenja, ostvarivanja finansijskih i vremenskih ušteda i umanjenja složenosti postupka elektronskog fakturisanja.

- Uspostavljanje vidljivosti u pogledu širokog kruga transakcija između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog i javnog sektora, kao i subjekata privatnog sektora u sistemu elektronskih faktura – biće postignuto uvođenjem obaveznog i u pojedinim slučajevima fakultativnog režima izdavanja elektronskih faktura, kao i uvođenjem obaveznog režima elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja.

Kroz propisivanje obaveze elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura postaće vidljiva svaka obaveza obračunavanja PDV-a, što omogućava kontrolu i uvid u one transakcije u pogledu kojih ne postoji obaveza elektronskog fakturisanja. Na taj način će se značajno doprineti umanjenju PDV jaza, kao i uopšte uspešnosti naplate poreza i onemogućavanju poreske evazije.

Ovim zakonom takođe se uvodi bitna novina budući da se njime predviđa određivanje kruga subjekta koji su ovlašćeni za pristup i korišćenje podataka koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura, kao i uslovi i način pod kojima datim podacima mogu da pristupaju određeni subjekti sa javnim ovlašćenjima.

U Nacrt zakona uvedena su različita odstupanja od obaveznog režima elektronskog fakturisanja. Na prvom mestu, u pogledu pojedinih transakcija nije uvedena obaveza elektronskog fakturisanja kako bi odredbe Nacrta zakona bile u skladu sa režimom odstupanja koja predviđa Direktiva 2014/55/EU. Pored toga, obaveza elektronskog fakturisanja u transakcijama između subjekata privatnog sektora takođe trpi ograničenja budući da bi neograničeno postavljena obaveza elektronskog fakturisanja između svih subjekata privatnog sektora predstavljala preveliko udaljavanje u pogledu transponovanja Direktive 2014/55/EU. U tom kontekstu, bitno je da se nadležni organi EU u slučaju Italije nisu pozitivno izjasnili u pogledu uvođenja neograničene obaveze elektronskog fakturisanja, koja bi uključivala i male obveznike. Stoga se u Nacrtu zakona nailazi na primerenije, odnosno pažljivo odmereno rešenje prema kojem se ova obaveza ograničava isključivo na obveznike PDV-a, dok se drugim privatnim subjektima pruža mogućnost da se dobrovoljno opredele za izdavanje elektronskih faktura.

- Unapređenje režima čuvanja elektronskih faktura - biće postignuto odredbama koje predviđaju njihovo čuvanje u predviđenom elektronskom formatu u sistemu elektronskih faktura ili u određenim slučajevima kod informacionog posrednika.

Na ovaj način se prevashodno ostvaruje ušteda u prostoru budući da je uklonjena potreba za izdavanjem i čuvanjem faktura u papirnom obliku. Pored toga, rešenja iz Nacrta zakona o elektronskom arhiviranju faktura će dovesti do vremenskih ušteda budući da takva pretraga po pravilu zahteva manje vremena od pretraživanja papirnih arhiva. Takođe, pravnoj sigurnosti će doprineti rešenje iz Nacrta zakona kojim se predviđa da se verodostojnost porekla i integritet sadržine elektronske fakture obezbeđuju između ostalog i čuvanjem u formatu pogodnom za elektronsko čuvanje dokumenta.

Zakon uređuje i definiciju evropskog standarda elektronskog fakturisanja koji je donet od strane Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN), a na osnovu naloga Evropske komisije, kao i srpskog standarda elektronskog fakturisanja donetog od strane nacionalnog tela za standardizaciju u Republici Srbiji.

Odredbama Nacrta zakona propisana je obaveza elektronskog fakturisanja u transakcijama između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog sektora, odnosno između subjekata javnog i subjekata privatnog sektora, kao i izuzeci koji se odnose na promet dobara i usluga na malo, promet dobara i usluga koji se finansira iz sredstava međunarodnih okvirnih sporazuma i dr. Obaveza elektronskog fakturisanja se odnosi na sve transakcije između subjekata privatnog i javnog sektora (u daljem tekstu: B2G transakcije), kada se sa jedne strane javljaju pravna lica i preduzetnicima koji su obveznici poreza na dodatu vrednost u smislu zakona koji uređuje porez na dodatu vrednost, a kao druga strana subjekt javnog sektora, kao i na transakcije između pravnih lica, odnosno preduzetnika (u daljem tekstu: B2B transakcije), u slučaju kada je i izdavalac i primalac elektronske fakture obveznik poreza na dodatu vrednost. Razlog za uvođenje obaveznosti režima elektronskog fakturisanja u B2B transakcijama jeste usmerenost ka smanjenju PDV jaza. Propisane odredbe predstavljaju pažljivo odmereno izbalansirano rešenje prema kojem se obaveza elektronskog fakturisanja odnosi jedino na obveznike PDV, dok drugi subjekti privatnog sektora koji imaju obavezu izdavanja faktura u skladu sa posebnim zakonima, imaju mogućnost ali ne i obavezu da koriste sistem elektronskog fakturisanja i izdaju ili primaju elektronske fakture.

Propisana je obaveza elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja kako u transakcijama uz naknadu, tako u transakcijama bez naknade. Uvođenje obaveze elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost ima za cilj da učini vidljivim u sistemu elektronskih faktura, svaku obavezu obračunavanja PDV koja postoji u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost, kada su u pitanju transakcije za koje već nije propisana obaveza elektronskog fakturisanja. Obaveza elektronskog evidentiranja postoji i u slučaju kada se primalac elektronske fakture smatra poreskim dužnikom u smislu zakona koji uređuje porez na dodatu vrednost, u transakcijama u kojima se kao izdavalac elektronske fakture javlja strano lice. Na ovaj način će upravo kroz obavezu elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura biti vidljiva svaka obaveza obračunavanja PDV, što omogućava kontrolu i uvid u one transakcija u pogledu kojih ne postoji obaveza elektronskog fakturisanja.

Nacrtom zakona propisano je koja lica imaju obavezu korišćenja sistema elektronskih faktura za potrebe izdavanja ili primanja elektronskih faktura, kao i elektronskog evidentiranja, kao i na koji način mogu pristupiti sistemu elektronskih faktura.

Omogućeno je i korišćenje sistema elektronskih faktura za lica koja nemaju obavezu izdavanja elektronskih faktura, ali bi im ovako pojednostavljena procedura izdavanja faktura olakšala poslovanje. Predviđena je mogućnost da se sistemu elektronskih sistema pristupi direktno, ili da se za ove potrebe angažuje posebno lice (informacioni posrednik) koje ima saglasnost ministra za poslove finansija za obavljanje poslova izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja, primanja i čuvanja elektronskih faktura i prateće dokumentacije posredstvom sistema elektronskih faktura. Takođe, daje se ovlašćenje ministru nadležnom za poslove finansija da bliže uredi koji subjekti su ovlašćeni za pristup i korišćenje podataka dostupnih u sistemu elektronskih faktura u svrhe koje su propisane ovim zakonom.

Definišu se uslovi za fazno uvođenje režima elektronskog fakturisanja. Propisani su rokovi u kojima su određena lica dužna da otpočnu sa izdavanjem, odnosno primanjem elektronskih faktura. Omogućeno je korišćenje sistema elektronskih faktura za sve subjekte za koje nije predviđena obaveza u pogledu izdavanja ili primanja elektronskih faktura, odnosno elektronskog evidentiranja obaveze obračuna poreza na dodatu vrednost po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova, odnosno od 1.7.2021. godine.

Uređeno je da se elektronska faktura izdaje i prima u skladu sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja. Navedena obaveza se odnosi na domaće obveznike. U cilju usklađivanja sa Direktivom o elektronskom fakturisanju, omogućen je prijem elektronskih faktura izdatih u skladu sa evropskim standardom elektronskog fakturisanja kada su u pitanju transakcije u kojoj se kao izdavalac elektronske fakture javlja strano lice. Propisano je na koji način se obezbeđuje usklađenost elektronske fakture sa srpskim, odnosno evropskim standardom elektronskog fakturisanja.

Propisani su osnovni elementi koje elektronska faktura uobičajeno sadrži. Prilikom uređivanja sadržaja elektronske fakture vodilo se računa o usklađivanju sa drugim posebnim zakonima kojima je propisana obaveza izdavanja računa. Propisana sadržina elektronske fakture, kao i određeni format koji će biti bliže uređen podzakonskim aktom, podrazumeva usklađenost elektronske fakture sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja.

Dato je ovlašćenje ministru nadležnom za poslove finansija da bliže uredi slučajeve u kojima pojedini elementi elektronske fakture mogu biti izostavljeni, kao i slučajeve u kojima je predviđena obaveza iskazivanja dodatnih elemenata

Precizira se da se elektronska faktura izdata posredstvom sistema elektronskih faktura smatra izvršnom ispravom.

Nacrtom zakona se reguliše izdavanje, primanje, prihvatanje, odbijanje i čuvanje elektronskih faktura. Regulisana su i pitanja sistema za upravljanje fakturama, centralnog informacionog posrednika i informacionih posrednika, kao i zaštita ličnih podataka.

Definiše se obaveznost izdavanja i primanja elektronske fakture u skladu sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja. Primalac elektronske fakture je dužan da izvrši plaćanje samo na osnovu elektronske fakture izdate u skladu sa srpskim standardom, osim ako je u pitanju transakcija sa stranim licem kada je propisana obaveza primaoca da primi elektronsku fakturu izdatu u skladu sa evropskim standardom na osnovu koje je dužan i da izvrši plaćanje. Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju način i postupak registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura.

Uređuje se način postupanja sa elektronskom fakturom ukoliko primalac elektronske fakture ne prihvati ili ne odbije istu u roku od osam dana od prijema elektronske fakture. Ukoliko subjekt javnog sektora ne prihvati ili ne odbije primljenu elektronsku fakturu u roku od osam dana, elektronska faktura se smatra prihvaćenom. Kada su u pitanju subjekti privatnog sektora, ukoliko primalac elektronske fakture ne prihvati ili ne odbije elektronsku fakturu izdatu od strane drugog subjekta privatnog sektora u roku od osam dana, sistem elektronskih faktura ponovo obaveštava primaoca elektronske fakture, i ukoliko ista u dodatnom roku od tri dana ne bude prihvaćena ili odbijena, smatraće se odbijenom.

Definišu i uređuju korišćenje sistema za upravljanje fakturama koji koriste određeni subjekti javnog sektora. To je sistem koji subjekti javnog sektora koji imaju više nivoa saglasnosti, koriste kod poslovnih procesa verifikacije elektronske fakture za potrebe primanja elektronske fakture. Aktom Vlade bliže se uređuju način i uslovi korišćenja sistema za upravljanje fakturama.

Definisano je da Centralni informacioni posrednik (nadležna jedinica, u okviru ministarstva nadležnog za poslove finansija) upravlja sistemom elektronskih faktura i odgovora za njegovo funkcionisanje. Takođe, vodi i Registar informacionih posrednika koji su dobili saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija. Ministru nadležnom za poslove finansija dato je ovlašćenje da bliže uredi način postupanja Centralnog informacionog posrednika i sam postupak davanja, odnosno oduzimanja saglasnosti za poslovanje informacionalnih posrednika.

Nacrtom zakona uređuje se poslovanje informacionih posrednika. Za subjekte privatnog sektora, kao i druga pravna lica i preduzetnike koji se opredele da koriste sistem elektronskih faktura, predviđena je mogućnost da se poslovi u vezi sa izdavanjem, slanjem, primanjem i čuvanjem elektronskih faktura, kao i poslovi elektronskog evidentiranja, ugovorom povere informacionom posredniku koji poseduje saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija. Informacioni posrednik je odgovoran ako svojim pružanjem usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja, primanja i čuvanja elektronske fakture i prateće dokumentacije ugrozi bezbednost i funkcionisanje sistema elektronskih faktura.

Elektronske fakture izdate ili primenjene od strane subjekta javnog sektora čuvaju se u sistemu elektronskih faktura trajno. Sa druge strane, elektronske fakture izdate ili primljene od strane subjekta privatnog sektora čuvaju se u roku od 10 godina od isteka godine u kojoj je izdata elektronska faktura u sistemu elektronskih faktura ili u sistemu informacionog posrednika. U slučaju sprovedenog postupka stečaja, likvidacije ili prinudne likvidacije nad informacionim posrednikom, elektronske fakture koje je informacioni posrednik čuvao u ime subjekata privatnog sektora prenose se Centralnom informacionom posredniku.

Nacrt zakona sadrži odredbe kojima se propisuju novčane kazne za učinjene prekršaje.

Novčano za učinjeni prekršaj, mogu biti kažnjeni: obveznici koji ne poštuju odredbe ovog zakona, kao pravno lice - subjekt privatnog sektora, odnosno javno preduzeće, preduzetnik, angažovani informacioni posrednik, odgovorno lice pravnog lica - subjekta privatnog sektora, odnosno javnog preduzeća, odgovoreno lice informacionog posrednika, u slučaju da svoje obaveze ne ispunjavaju u skladu sa ovim zakonom.

Nacrtom zakona predviđa se rok od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona za donošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona.

Propisuje se da 30. juna 2021. godine prestaju da važe odredbe Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama koje se odnose na elektronsko fakturisanje.

Izvor: Iz Obrazloženja Nacrta zakona, 09.02.2021.