Zastava Bosne i Hercegovine

NACRT ZAKONA O OBNOVLJIVIM IZVORIMA ENERGIJE: Nacrt zakona ne garantuje niži iznos naknade za struju iz postrojenja koju plaćaju potrošači


Nakon što se usvoji novi zakon o obnovljivim izvorima energije cena po kojoj će Elektroprivreda Srbije kupovati struju od vlasnika tih postrojenja i dalje može biti veća od tržišne.

Da li će pak, kada taj zakon zaživi potrošači u Srbiji plaćati nižu naknadu za struju dobijenu iz "zelenih kilovata" nego što je to sada slučaj zavisi isključivo od visine premije koju će u novom aukcijskom procesu propisati država.

U ovom trenutku u Srbiji funkcioniše sistem fid -in tarifa za struju dobijenu iz obnovljivih izvora energije, koje su uvedene 2013. godine i podrazumevaju da Elektroprivreda Srbije u periodu od 12 godina struju proizvedenu na taj način njihovim vlasnicima plaća skuplje od regularne kako bi im se investicija isplatila.

Trošak fid-in tarife snose potrošači koji po tom osnovu svakog meseca plaćaju dodatnih 153 dinara (0,437 dinara po kilovat-satu) u ukupnom zbiru računa za struju.

Fid-in tarife u Srbiji zavise od izvora energije iz koga se dobija struja kao i od snage postrojenja. Cena za hidroelektrane je od 6 do 12,6 evrocenti po kilovat-satu. Za biomasu od 8,22 do 13,26.

Za biogas od 15 do 18,33 evrocenta po kilovat-satu. Za struju iz otpada se plača 8,44 do 9,02 evrocenta po kilovat-satu.

Otkupna cena za elektrane na vetar je 9,2 a za solarne od 12,4 do 14,6. Iz geotermalnih elektrana se dobija struja koju EPS plaća 8,2 a iz elektrana na otpad 8,57 evrocenti po kilovat-satu. Za elektrane koje kombinovano proizvode struju i toplotnu energiju cena je 7,45 do 8,2 evrocenta po kilovat-satu.

Prema dostupnim podacima, EPS je 2016. godine od potrošača naplatio 2,5 milijarde dinara za struju dobijenu iz obnovljivih izvora energije.

Nacrtom zakona o obnovljivim izvorima energije, čija je javna rasprava nedavno okončana, predviđena je promena tako što naknada za proizvođače struje iz OIE više ne bi bila fiksna već bi se formirala na aukciji.

U javnosti se već duže vreme spekuliše da uvođenje aukcija umesto fiksnih naknada znači i niže otkupne cene za struju iz OIE u odnosu na sadašnje a samim tim i niže račune za potrošače koji tu naknadu izmiruju.

Međutim, u praksi će to zavisiti isključivo od visine aukcijskih naknada koju će određivati Agencija za energetiku.

Aukcijska procedura će se primenjivati za velika postrojenja, poput vetroparkova i solarnih elektrana, dok će za manje objekte i dalje važiti fid-in tarifa.

Agencija za energetiku određuje početnu visinu cene aukcijskog nadmetanja a mogućnost da EPS-u proda "zelene kilovate" imaće ponuđač koji da najpovoljniju što znači najnižu cenu. Javni poziv za aukciju pokreće resorno Ministarstvo rudarstva i energetike koje, između ostalog, formira komisiju za sprovođenju aukcije i donosi odluku o najboljim ponudama. Početna visina cena na aukciji se naziva tržišna premija i predstavlja dodatak na tržišnu cenu električne energije.

Određuje se u evrocentima po kilovat-satu. Podsticajni period, u kome se određuje tržišna premija, ne može da traje duže od 12 godina.

Nacrt zakona zadržava i fid-in tarife koje se dodeljuju za mala postrojenja snage manje od 500 kilovata, tu spadaju i male hidroelektrane, i vetroparkove snage manje od tri megavata, s tim što one više nisu fiksne već će se za njihov iznos učesnici nadmetati na aukciji. Na aukciji se određuje početna visina fid-in tarife a učesnici se na njoj nadmeću kako bi dali najnižu ponudu i time dobili posao.

Da li će aukcijska procedura da smanji otkupne cene struje iz obnovljivih izvora energije a time i iznose na računima potrošača zavisi isključivo od toga da li će premije na aukcijama biti niže ili ne od aktuelnog iznosa fid-in tarifa.

Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić kaže da više ne postoji potreba za povlašćenim cenama struje iz obnovljivih izvora i da bi one trebalo da budu izjednačene sa regularnim cenama po kojima EPS otkupljuje struju od proizvođača iz izvora koji nisu obnovljivi.

Da li će struja biti jeftinija za potrošače zavisiće od nivoa prodajne cene koja bude dostignuta na aukciji. Smatram da podsticaji više nisu potrebni kada je reč o proizvodnji struje iz obnovljivih izvora energije i da bi cena struje iz njih trebalo da bude izjednačena sa onom iz drugih proizvodnih postrojenja – zaključuje on.

Izvor: Vebsajt Danas, G. Vlaović, 03.03.2021.
Naslov: Redakcija