NACRT ZAKONA O ŠTRAJKU: Mišljenje Zaštitnika građana na Nacrt zakona
Zaštitnik građana dostavio je Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Mišljenje na Nacrt zakona o štrajku.
- Načelni komentari -
Zaštitnik građana podržava napore ovlašćenog predlagača da unapredi socijalni dijalog radi zaštite ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa i prava iz radnog odnosa i po osnovu rada. Imajući u vidu značaj materije koju uređuje navedeni Nacrt, kao i činjenicu da je štrajk upravo produkt nepostojanja (odsustva) socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja, rešenja moraju biti koncipirana tako da u punoj meri pružaju garancije delotvornosti i zakonitosti štrajka, na način na koji je ovaj institut definisan u samom zakonu (mogućnost ostvarivanja i zaštite ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa), odnosno onemogućavaju zloupotrebe ovlašćenja sa ciljem da se obesmisli štrajk u slučaju zloupotrebe ovlašćenja. Određivanje minimuma procesa rada kroz kolektivno pregovaranje, u kome se socijalni partneri posmatraju kao ravnopravni akteri, ističe značaj socijalnog dijaloga u rešavanju ovog pitanja.
U vezi sa tim, u ovom trenutku Zaštitnik građana nema primedaba na tekst Nacrta zakona o štrajku, koji je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dostavilo ovom organu aktom broj: 011–00-415/ 2018–05 od 28. maja 2018. godine.
- Pojedinačni komentari -
Imajući u vidu da je usvajanje Zakona o štrajku jedinstvena prilika za unapređenje pravnog okvira u toj oblasti, Zaštitnik građana smatra svrsishodnim da ukaže i na moguće pravce i načine njegovog poboljšanja.
U vezi sa odredbom člana 2. Nacrta kojom je propisano da: " Štrajk, u smislu ovog zakona, jeste prekid rada koji organizuje sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca, ili u organizacionom delu poslodavca radi ostvarivanja i zaštite njihovih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa i prava iz radnog odnosa." Zaštitnik građana ukazuje da su Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US i 113/2017), kao opštim propisom, regulisana prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, te da razmotriti potrebu da se odredba člana 2. Nacrta precizira na način da obuhvati mogućnost organizovanja štrajka radi ostvarivanja i zaštite njihovih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa i po osnovu rada.
Iako je predlagač verovatno uzeo u obzir preporuke Međunarodne organizacije rada (u daljem tekstu: MOR) i njenih tela, Zaštitnik građana podseća da Komitet za slobodu udruživanja smatra da zahtev za donošenje odluke od strane više od polovine svih radnika može, u zavisnosti od slučaja do slučaja, ometati mogućnost organizovanja štrajka, te da odredbe kojima se zahteva apsolutna većina mogu uključiti rizik ozbiljnog ograničavanja prava na štrajk.
Odredbom člana 17. stav 1. Nacrta propisano je da: "Poslodavac određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa članom 14–16. ovog zakona, a po pribavljenom mišljenju štrajkačkog Odbora, najkasnije pet dana pre početka štrajka." Imajući u vidu sve do sada navedeno, a naročito materiju koju reguliše ovaj Nacrt, prirodu štrajka kao takvog i potrebu socijalnog dijaloga, Zaštitnik građana smatra da se ostvarivanje svrhe njegovog donošenja može bolje ostvariti unapređenjem navedene odredbe na način da odredba stava 2. glasi:
"Poslodavac određuje na kojim radnim mestima i sa kojim brojem zaposlenih je potrebno obezbediti minimum procesa rada u skladu sa članom 14–16. ovog zakona, a po pribavljenom mišljenju štrajkačkog odbora, najkasnije pet dana pre početka štrajka."
Odredbom člana 12. Nacrta propisano je da: "Štrajk nije dozvoljen profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, pripadnicima Bezbednosno–informativne agencije, u zdravstvenim ustanovama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć, u kontroli letenja, pripadnicima specijalne i posebnih jedinica policije i u slučajevima propisanim zakonom o policiji." Uporište za takav pristup, prema saznanjima Zaštitnika građana, može se naći, kao i za koncept koji predviđa uslovljeno pravo na štrajk, u uporednom zakonodavstvu, npr. u Hrvatskoj to nije materija Zakona o štrajku već je to pitanje uređeno Zakonom o službi u oružanim snagama, član 15. stav 2., koji profesionalnim vojnicima/djelatnim vojnim osobama zabranjuje štrajk. On je, prema informacijama dostupnim preko sredstava javnog informisanja, podržan i nedavnom odlukom Ustavnog suda Nemačke koji smatra da javni službenici, konkretno nastavnici, nemaju pravo na štrajk. Zbog toga, Zaštitnik građana ukazuje da MOR posebno ističe značaj uvođenja kompenzacijskih garancija za radnike koji su lišeni prava na štrajk i koji su na taj način izgubili sredstva za odbranu svojih interesa.
Odredbom člana 19. stavovima 2. i 3. Nacrta propisano je da: "Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu/ platu i naknadu troškova po osnovu rada, a pravo na obavezno socijalno osiguranje ostvaruje u skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 2. ovog člana pravo na zaradu / platu imaju zaposleni koji štrajkuju zbog neisplaćenih zarada/ plata u skladu sa zakonom." Pomenutu odredbu Zaštitnik građana je razmatrao sa stanovišta svrhe donošenja ovog zakona. Imajući to u vidu Zaštitnik građana smatra korisnim da se razmotri mogućnost unapređenja pomenute odredbe, slično rešenjima u uporednom pravu. Načelno posmatrano, štetne posledice štrajka ne bi trebalo da snosi onaj čija su prava ili interesi povređeni, odnosno prema kojima nisu izvršene ugovorne ili zakonom propisane obaveze. Način na koji je formulisan član 19., koji predviđa automatski gubitak zarade, ne odgovara navedenom principu odgovornosti i socijalne pravde. Zbog toga, Zaštitnik građana smatra da je poželjno razmotriti mogućnost da se rešenje predloženo u članu 19. stav 2. Nacrta, unaprediti na način da se odredba stava 2. promeni tako da glasi:
"Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje prava iz radnog odnosa, pravo na zaradu / platu i naknadu troškova po osnovu rada, koji se mogu umanjiti srazmerno vremenu učestvovanja u štrajku, a pravo na obavezno socijalno osiguranje ostvaruje u skladu sa zakonom."
Predlog izmena člana 19. je rešenje koja sadrže srodna uporedna zakonodavstva (zakoni Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske).
Na kraju, Zaštitnik građana će u skladu sa svojim ovlašćenjima iz Zakona o Zaštitniku građana ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005 i 54/2007), nastaviti da prati postupak donošenja Zakona o štrajku.
Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 02.07.2018.Naslov: Redakcija