Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O ŠTRAJKU - Tekst propisa


I. OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se pravo zaposlenih na štrajk, uslovi i način organizovanja štrajka, prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u toku najave i za vreme štrajka.

2. Osnovni pojmovi

Član 2.

Štrajk, u smislu ovog zakona, jeste prekid rada koji organizuje sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca, ili u organizacionom delu poslodavca radi ostvarivanja i zaštite njihovih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa i prava iz radnog odnosa.

3. Osnovna načela

3.1. Načelo dobrovoljnosti

Član 3.

Zaposleni slobodno odlučuje o učešću u štrajku.

Zaposleni ne sme biti sprečen da učestvuje u štrajku.

Zaposleni ne sme biti izložen pretnji, niti prinudi da učestvuje ili ne učestvuje u štrajku.

3.2. Načelo mirnog rešavanja spora i saradnje u obezbeđivanju minimuma procesa rada

Član 4.

Strane u sporu su dužne da od dana najave štrajka i za vreme štrajka pregovaraju u cilju rešavanja nastalog spora.

Strane u sporu mogu nastali spor da rešavaju u skladu sa zakonom kojim se reguliše oblast mirnog rešavanja radnih sporova, ako zakonom nije drukčije uređeno.

U delatnostima od opšteg interesa strane u sporu su dužne da sarađuju u obezbeđivanju minimuma procesa rada.

3.3. Načelo zaštite bezbednosti, zdravlja i imovine

Član 5.

Štrajk se organizuje na način kojim se ne ugrožava bezbednost i zdravlje lica.

Štrajk se organizuje na način kojim se ne nanosi neposredna materijalna šteta i omogućava nastavak rada po okončanju štrajka.

II. VRSTE ŠTRAJKA

Član 6.

 Vrste štrajka, u smislu ovog zakona, su:

1)         štrajk kod poslodavca ili organizacionog dela poslodavca;

2)         štrajk koji se organizuje u određenoj grani, grupi ili delatnosti (u daljem tekstu: granski štrajk);

3)         štrajk za teritoriju autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave;

4)         generalni štrajk koji se organizuje za teritoriju Republike Srbije.

Štrajk upozorenja može se organizovati na svim nivoima predviđenim stavom 1. ovog člana u trajanju od najduže jedan sat, u toku jednog radnog dana.

Štrajk solidarnosti je štrajk koji se organizuje radi podrške zaposlenima ili sindikatima koji su već u štrajku kod istog poslodavca, u istoj grani, grupi ili delatnosti na nivou teritorije Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, u trajanju od najduže jedan dan.

III. ORGANIZOVANjE ŠTRAJKA

1. Odluka o stupanju u štrajk

Član 7.

Odluku o stupanju u štrajk donosi nadležni organ sindikata, u skladu sa opštim aktom sindikata ili većina zaposlenih kod poslodavca, odnosno u organizacionom delu poslodavca.

Član 8.

Odluka o stupanju u štrajk sadrži: naziv nadležnog organa sindikata koji organizuju štrajk, odnosno ime ovlašćenog predstavnika zaposlenih koji zastupa većinu zaposlenih kod poslodavca, odnosno organizacionog dela poslodavca, vrstu štrajka odnosno navođenje podrške drugom štrajku, štrajkačke zahteve, vreme početka štrajka, mesto i način sprovođenja štrajka i sastav štrajkačkog odbora.

Sastavni deo odluke iz stava 1. ovog člana je i spisak sa potpisima zaposlenih u slučaju kada ga organizuje većina zaposlenik kod poslodavca, odnosno organizacionog dela kod poslodavca.           

2. Najava štrajka

Član 9.

Štrajk se najavljuje dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk.

Odluku o stupanju u štrajk kod poslodavca, štrajkački odbor dostavlja poslodavcu, najkasnije tri radna dana pre dana određenog za početak štrajka.

Odluka o stupanju u granski štrajk, štrajk za autonomnu pokrajinu i jedinicu lokalne samouprave dostavlja se nadležnom reprezentativnom udruženju poslodavaca za nivo na kom se štrajk organizuje (u daljem tekstu: udruženju poslodavaca), osnivaču, odnosno organu nadležnom za obavljanje poslova državne uprave u oblasti u kojoj se organizuje štrajk, kao i organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za početak štrajka.

Odluka o stupanju u generalni štrajk dostavlja se udruženju poslodavaca, odnosno Vladi najkasnije deset radnih dana pre dana određenog za početak štrajka.

Odluku o stupanju u štrajk upozorenja štrajkački odbor dostavlja poslodavcu, odnosno udruženju poslodavaca ili osnivaču odnosno organu državne uprave u oblasti u kojoj se organizuje štrajk, odnosno organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave najkasnije 24 časa pre dana određenog za početak štrajka. Za svaki štrajk upozorenja potrebno je doneti odluku o stupanju u štrajk.

Odluku o stupanju u štrajk solidarnosti štrajkački odbor dostavlja poslodavcu, udruženju poslodavaca ili osnivaču odnosno organu državne uprave u oblasti u kojoj se organizuje štrajk, odnosno organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave najkasnije dva radna dana pre dana određenog za početak štrajka solidarnosti. U štrajk solidarnosti može da se stupi najranije po isteku roka od dva radna dana od stupanja u štrajk za koji se daje podrška.

Odluku o stupanju u štrajk u delatnostima u kojima je pravo na štrajk ograničeno obavezom obezbeđivanja minimuma procesa rada, štrajkački odbor dostavlja poslodavcu, odnosno udruženju poslodavaca ili osnivaču, najkasnije 10 radnih dana pre dana određenog za početak štrajka.

Odluku o stupanju u štajk, štrajkači odbor dostavlja istovremeno i Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova (u daljem tekstu: Agencija) u rokovima propisanim st. 2-7. ovog člana.

3. Mesto i način sprovođenja štrajka

Član 10.

Štrajk se organizuje, okupljanjem zaposlenih u prostorijama poslodavca, u krugu poslovnog prostora poslodavca, kao i na drugom mestu na način propisan zakonom kojim se uređuje okupljanje građana.   

4. Mirno rešavanje spora

Član 11.

Štrajkački odbor i poslodavac dužni su da, od dana najave štrajka i za vreme štrajka, pregovaraju u cilju sporazumnog rešavanja nastalog spora ili da pokrenu postupak za mirno rešavanje spora u skladu sa zakonom, osim u slučaju najave štrajka solidarnosti.

Poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca ili osnivač, dužni su da u roku od dva radna dana od najave štrajka pozovu štrajkački odbor pisanim putem radi pokušaja sporazumnog rešavanja spora u dobroj veri i pokretanja postupka mirnog rešavanja spora, osim u slučaju najave štrajka solidarnosti.

IV.        OGRANIČENjE PRAVA NA ŠTRAJK

1.         Zabrana štrajka

Član 12.

Štrajk nije dozvoljen profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, u zdravstvenim službama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć, u kontroli letenja, pripadnicima specijalne i posebnih jedinica policije i u slučajevima propisanim zakonom o policiji.

2.         Štrajk u delatnostima od opšteg interesa

Član 13.

U delatnosti od opšteg interesa, štrajk može da se organizuje ako se obezbedi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje zaštita života, lične bezbednosti i zdravlja stanovništva ili dela stanovništva.

Delatnost od opšteg interesa, u smislu ovog zakona, je delatnost u kojoj prekid rada ili obim trajanja prekida rada može da ugrozi život, ličnu bezbednost i zdravlje stanovištva ili dela stanovništva.

Delatnosti od opšteg interesa su delatnosti u oblasti: elektroprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, informisanja (radio i televizija), PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite.

3.         Način utvrđivanja minimuma procesa rada

Član 14.

Minimum procesa rada, odnosno vrsta i obim obavljanja poslova u delatnostima iz člana 13. ovog zakona, utvrđuje se kolektivnim ugovorom pri čemu se polazi od prirode i vrste delatnosti, stepena ugroženosti života, lične bezbednosti i zdravlja stanovništva i drugih okolnosti značajnih za ostvarivanje potreba stanovništva, ako zakonom nije drugačije propisano.

Ako minimum procesa rada nije utvrđen na način iz stava 1. ovog člana poslodavac i sindikat, odnosno većina zaposlenih, sporazumno utvrđuju minimum procesa rada u roku od 15 dana od podnošenja predloga jedne strane.

Ukoliko sindikat, odnosno većina zaposlenih i poslodavac ne postignu sporazum na način i u roku iz stava 2. ovog člana, dužni su da odmah pokrenu postupak mirnog rešavanja spora pred Agencijom, radi postizanja sporazuma o utvrđivanju minimuma procesa rada.

Član 15.

Ako se minimum procesa rada ne utvrdi na način iz člana 14. ovog zakona, utvrđuje se odlukom arbitražnog veća u skladu sa ovim zakonom.

Arbitražno veće iz stava 1. ovog člana obrazuje Agencija.

Član 16.

Arbitražo veće se sastoji od pet arbitara od kojih su dva iz reda stručnjaka, a tri iz Imenika miritelja i arbitara (u daljem tekstu: Imenika).

Za arbitra iz reda stručnjaka može biti izabrano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje deset godina radnog iskustva iz predmetne oblasti.

Po jednog arbitra iz reda stručnjaka predlažu poslodavac i sindikat, odnosno većina zaposlenih, a ostala tri predlažu iz Imenika, u roku od tri radna dana.

Ukoliko ne postoji saglasnost oko izbora arbitara, arbitre određuje direktor Agencije.

Arbitražno veće je dužno da donese odluku o minimumu procesa rada u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka.

Arbitražno veće odluke donosi većinom.

Odluka arbitražnog veća je obavezujuća.

Određivanjem poslova iz čl. 14-16. ovog zakona ne sme se onemogućiti ili bitno ograničiti pravo na štrajk.

Način rada arbitražog veća bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za poslove rada.

1.         Način obezbeđivanja minimuma procesa rada

Član 17.

Poslodavac određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa članom 14-16. ovog zakona, a po pribavljenom mišljenju štrajkačkog odbora, najkasnije pet dana pre početka štrajka.

Štrajkački odbor i poslodavac su dužni da za vreme štrajka sarađuju u cilju obezbeđenja minimuma procesa rada.

Poslodavac ne može da odredi članove štrajkačkog odbora da rade u smislu stava 1. ovog člana, bez saglasnosti štrajkačkog odbora.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, poslodavac može da odredi člana štrajkačkog odbora da radi za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada, ukoliko nema drugih zaposlenih koji u skladu sa pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova ili ugovoru o radu obavljaju iste poslove.

5. Obaveza mirnog rešavanja spora

Član 18.

Odluka o stupanju u štrajk u delatnostima iz člana 13. ovog zakona, osim odluke o stupanju u štrajk solidarnosti, dostavlja se Agenciji radi učešća u postupku mirnog rešavanja radnog spora u skladu sa zakonom kojim se reguliše oblast mirnog rešavanja radnih sporova, čime se smatra da je postupak mirnog rešavanja radnog spora pokrenut.

Ako se u roku od 10 dana od dana dostavljanja odluke ne postigne sporazum, zaposleni mogu da stupe u štrajk.

Stupanjem u štrajk nakon isteka roka iz stava 2. ovog člana ne obustavlja se postupak mirnog rešavanja spora u skladu sa stavom 1. ovog člana.

V. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH

1. Prava zaposlenih

Član 19.

Organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku koji je u skladu sa zakonom, ne predstavlja povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, niti može da bude osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog i ne može imati za posledicu izricanje mera za nepoštovanje radne discipline, povredu radnih obaveza i prestanak radnog odnosa zaposlenog.

Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu/platu i naknadu troškova po osnovu rada, a pravo na obavezno socijalno osiguranje ostvaruje u skladu sa zakonom.     

2. Obaveze štrajkačkog odbora i učesnika u štrajku

Član 20.

Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku dužni su da štrajk organizuju i vode na način kojim se ne ugrožava bezbednost i zdravlje lica, onemogućava nanošenje štete na sredstvima rada i opremi, a radi nastavka rada po okončanju štrajka.

Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku ne mogu da sprečavaju poslodavca da obavlja delatnost, niti da sprečavaju zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade.

3. Posledice organizovanja i učestvovanja u štrajku

Član 21.

Zaposlenom ne može prestati radni odnos zbog učešća u štrajku, osim:

1)         ako zaposleni koji je određen da radi zbog obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa članom 17. ovog zakona, odbije da radi;

2)         ako organizuje ili učestvuje u štrajku suprotno članu 20. ovog zakona;

3)         ako učestvuje u štrajku čija je nezakonitost utvrđena odlukom suda;

4)         ako organizuje i učestvuje u štrajku u delatnostima iz člana 12. ovog zakona.

Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu u slučaju iz stava 1. tačka 2) i 3) ovog člana pre donošenja pravnosnažne odluke suda.

VI. PRAVA I OBAVEZE POSLODAVCA

1. Prava poslodavca

Član 22.

U slučaju nezakonitog organizovanja i učešća u štrajku poslodavac ima pravo na naknadu štete, u skladu sa zakonom.

2. Obaveze poslodavca

Član 23.

U toku štrajka organizovanog pod uslovima utvrđenim ovim zakonom poslodavac ne može da zaposli, radno angažuje ili na drugi način zameni učesnike u štrajku, osim ako zaposleni koji je određen da radi za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa ovim zakonom odbije da radi ili ako je odlukom suda utvrđena nezakonitost štrajka.

Poslodavac ne sme da spreči zaposlene da organizuju i učestvuju u štrajku niti da upotrebljava mere prinude ili pretnje radi okončanja štrajka, kao ni da po osnovu neučestvovanja u štrajku predvidi povoljniju zaradu ili druge povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku.

VII. PRESTANAK ŠTRAJKA

Član 24.

Štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom štrajkačkog odbora.

Za svaki novi zahtev ili u slučaju neispunjenja sporazuma iz stava 1. ovog člana, organizator štrajka donosi novu odluku o stupanju u štrajk.

VIII. NADZOR

Član 25.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija.

Član 26.

U postupku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:

1) vrši uvid u opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja relevantnih činjenica i okolnosti;

2) uzima izjave od poslodavca, odgovornog lica, članova štrajkačkog odbora, predstavnika sindikata, zaposlenih i drugih lica;

3) nalaže preventivne i druge mere za koje je nadležan u skladu sa zakonom radi sprečavanja povrede zakona.

Član 27.

Poslodavac, odgovorno lice kod poslodavca, članovi štrajkačkog odbora, predstavnik sindikata i zaposleni dužni su da inspektoru omoguće vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da mu obezbede podatke i dokumentaciju potrebnu za vršenje inspekcijskog nadzora.

Član 28.

O izvršenom inspekcijskom nadzoru i preduzetim radnjama, inspektor sačinjava zapisnik koji sadrži utvrđeno činjenično stanje, naložene radnje i mere tokom nadzora.

Zapisnik se dostavlja poslodavcu i štrajkačkom odboru, na dan vršenja inspekcijskog nadzora ili u roku od tri dana od dana izvršenog nadzora.

Poslodavac i štrajkački odbor imaju pravo da u pisanom obliku dostave primedbe na zapisnik u roku od tri dana od dana prijema.

Član 29.

Ako inspektor utvrdi da je aktom ili radnjom poslodavca, štrajkačkog odbora, odnosno sindikata ili zaposlenog povređen zakon, ovlašćen je da:

1) ukaže i upozori na nezakonitost, odnosno nesaglasnost opštih i pojedinačnih akata sa ovim zakonom, kao i da preduzme druge preventivne mere u skladu sa zakonom u cilju sprečavanja nastupanja štetnih posledica;

2) rešenjem naloži otklanjanje utvrđenih nepravilnosti ili nedostataka i utvrdi rok za njihovo izvršenje.

Inspektor je dužan da naloži otklanjanje utvrđenih nepravilnosti ili nedostataka usmenim rešenjem, kad oceni da se na taj način otklanja neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi i imovinu veće vrednosti i kad je to u opštem interesu i da to konstatuje u zapisniku.

Ako inspektor donese usmeno rešenje u skladu sa stavom 2. ovog člana, dužan je da donese pisano rešenje narednog radnog dana po izdavanju usmenog rešenja.      

Član 30.

Ako je rešenjem poslodavca zaposlenom prestao radni odnos zbog organizovanja ili učešća u štrajku, zaposleni ima pravo na zaštitu u skladu sa propisima kojima se uređuje rad.         

           

Član 31.

Poslodavac i štrajkački odbor dužni su da, po isteku roka određenog za otklanjanje utvrđene nepravilnosti naložene rešenjem iz člana 29. stav 3. ovog zakona, obaveste inspektora o izvršenju rešenja u roku od 48 časova.

Član 32.

Inspektor podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac, odnosno član štrajkačkog odbora ili zaposleni učesnik u štrajku, povredom zakona ili drugih propisa izvršio prekršaj.

IX. SUDSKA ODLUKA O NEZAKONITOSTI

ŠTRAJKA

Član 33.

O zakonitosti organizovanja i učešća u štrajku odlučuje nadležni sud u skladu sa zakonom.                    

X. EVIDENCIJA O ŠTRAJKU

Član 34.

Agencija vodi evidenciju o štrajku i to: poslodavcu, vrsti štrajka, broju organizovanih štrajkova, zahtevima učesnika u štrajku, vremenu trajanja štrajka, mestu održavanja i načinu prestanka štrajka.

 Agencija vodi evidenciju iz stava 1. ovog člana na osnovu podataka pribavljenih u postupku mirnog rešavanja radnog spora u skladu sa članom 9. i 18. ovog zakona.

XI. KAZNENE ODREDBE

Član 35.

Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1)         ako ne poštuje odluku arbitražnog veća (član 16);

2)         ako odredi člana štrajkačkog odbora da radi suprotno članu 17. stav 3. ovog zakona;

3)         ako se ne odazove pozivu radi mirnog rešavanja spora (član 18);

4)         ako u toku štrajka organizovanog pod uslovima utvrđenim ovim zakonom zaposli, radno angažuje ili na drugi način zameni učesnike u štrajku, osim ako ovim zakonom nije drukčije predviđeno (član 23. stav 1);

5)         ako sprečava zaposlene da učestvuju u štrajku ili upotrebi mere prinude ili pretnje radi okončanja štrajka ili ako predvidi povoljniju zaradu ili druge povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku (član 23. stav 2)

6)         ako ne omogući inspektoru rada da izvrši nadzor u skladu sa članom 26. ovog zakona;

7)         ako ne postupi po rešenju inspektora iz člana 29. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.

Član 36.

Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj član štrajkačkog odbora ili zaposleni učesnik u štrajku ili zaposleni:

1)         ako ne poštuje odluku arbitražnog veća (član 16);

2)         ako se ne odazove pozivu radi mirnog rešavanja spora (član 18);

3)         ako sprečava poslodavca da obavlja delatnost ili zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade (član 20. stav 2);

4)         ako ne omogući inspektoru rada da izvrši nadzor u skladu sa članom 26. ovog zakona;

5)         ako ne postupi po rešenju inspektora iz člana 29. ovog zakona.

XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 37.

Minimum procesa rada u skladu sa članom 14-16. ovog zakona utvrđuje se u roku od devet meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Do utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa članom 14-16. ovog zakona, primenjuju se propisi koji su bili na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora u delatnostima iz člana 13. ovog zakona dužni su da najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona započnu pregovore u dobroj veri za utvrđivanje minimuma procesa rada, osim u slučajevima kada je minimum procesa rada propisan zakonom.

Član 38.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o štrajku ("Službeni list SRJ", broj 29/96).

Član 39.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Važeći Zakon o štrajku je donet 1996. godine i još uvek je na snazi. Zbog promena u definisanju prava na štrajk do kojih je došlo donošenjem Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, reformom radnog zakonodavstva i promenama drugih propisa koji pored ostalog regulišu i materiju štrajka, potrebno je doneti nov Zakonu o štrajku, radi njegovog usklađivanja sa navedenim propisima.

Problem u primeni važećeg Zakona proizilazi iz činjenice da je Ustavom Republike Srbije propisano da zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Pravo na štrajk može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti. Stoga je novim Zakonom o štrajku potrebno drugačije definisati akt kojim se ograničava pravo na štrajk i utvrđuje minimum procesa rada, s obzirom da se u važećem Zakonu to pravo daje poslodavcu, odnosno osnivaču. Naime, prema važećem Zakonu, štrajk u delatnostima od javnog interesa je ograničen obavezom da se obezbedi minimum procesa rada, a odluku o tome šta se smatra minimumom procesa rada donosi poslodavac, odnosno osnivač, a akti koje oni donose nisu zakon niti kolektivni ugovor, kako to propisuje Ustav Republike Srbije.

Pitanje štrajka je regulisano različitim posebnim propisima, kao što su Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o javnim preduzećima, Zakon o socijalnoj zaštiti i dr. Ovim propisima regulisana su različita pitanja u vezi štrajka, pa je pojedinim štrajk zabranjen (npr. Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima predviđa zabranu štrajka u jamskim prostorijama) ili ograničen obavezom uvođenja minimuma procesa rada (npr. Zakon o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju) i sl. Prema tome, postoji potreba usklađivanja Zakona o štrajku sa Ustavom Republike Srbije, kao i međusobno usklađivanje Zakona o štrajku i posebnih zakona koji regulišu pitanje štrajka.

Takođe, donošenje novog Zakona o štrajku predstavlja jednu od obaveza Republike Srbije u procesu evropskih integracija, s obzirom da se u preporukama Evropske komisije koje su sadržane u Godišnjem izveštaju o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija ističe da Zakon o štrajku iz 1996. godine nije u skladu sa standardima Evropske unije i Međunarodne organizacije rada, posebno u oblasti ograničenja prava na štrajk.

Stoga je novim zakonom potrebno obezbediti da pravo na štrajk bude usklađeno sa stavovima i principima Međunarodne organizacije rada i standardima Evropske unije, na način da bude ograničeno samo u delatnostima u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi život, zdravlje i bezbednost stanovništva ili dela stanovništva, da socijalni partneri imaju mogućnost da učestvuju u utvrđivanju minimuma procesa rada u ovim delatnostima, kao i da prioritet u rešavanju sporova koji su prouzrokovali štrajk imaju postupci mirnog rešavanja sporova.

III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Glava I OSNOVNE ODREDBE (čl. 1-5.)

U osnovnim odredbama zakona su regulisani predmet zakona, osnovni pojmovi i osnovna načela. Zakon reguliše prava zaposlenih na štrajk, uslove i način organizovanja štrajka, prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca za vreme štrajka. Štrajk se zasniva na načelima dobrovoljnosti, mirnog rešavanja spora i saradnje u obezbeđivanju minimuma procesa rada i zaštite bezbednosti, zdravlja i imovine stanovništva.

Glava II VRSTE ŠTRAJKA (čl. 6.)

Štrajk može biti organizovan kao štrajk kod poslodavca ili organizacionog dela poslodavca, granski štrajk (u grani, grupi ili delatnosti), štrajk za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave i kao generalni štrajk (za teritoriju Republike Srbije).

Štrajk upozorenja može se organizovati na svim ovim nivoima, a štrajk solidarnosti (podrške) je štrajk koji se organizuje radi podrške zaposlenima ili sindikatima koji su već u štrajku kod istog poslodavca, u istoj grani, grupi ili delatnosti ili na teritoriji iste jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, u trajanju od najduže jedan dan.

Glava III ORGANIZOVANjE ŠTRAJKA (čl. 7-11.)

Članom 7. definisano je da odluku o stupanju u štrajk donosi nadležni organ sindikata, u skladu sa opštim aktom sindikata ili većina zaposlenih kod poslodavca, odnosno organizacionog dela poslodavca. Odluka sadrži naziv nadležnog organa sindikata koji organizuju štrajk, odnosno ime ovlašćenog predstavnika zaposlenih koji zastupa većinu zaposlenih kod poslodavca, odnosno organizacionog dela poslodavca, vrstu štrajka, odnosno navođenje podrške drugom štrajku, zahteve učesnika u štrajku, vreme početka štrajka, mesto i način sprovođenja štrajka i sastav štrajkačkog odbora. Ukoliko štajk organizuje većina zaposlenih kod poslodavca, odnosno organizacionog dela kod poslodavca, sastavni deo odluke je i spisak sa potpisima zaposlenih (član 8).    Štrajk kod poslodavca najavljuje se poslodavcu najkasnije tri radna dana pre dana određenog za početak štrajka; granski štrajk, štrajk za autonomnu pokrajinu i jedinicu lokalne samouprave najavljuje se reprezentativnom udruženju poslodavaca za nivo na kom se štrajk organizuje (u daljem tekstu: udruženju poslodavaca), osnivaču, odnosno organu nadležnom za obavljanje poslova državne uprave u oblasti u kojoj se organizuje štrajk, kao i organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za početak štrajka; generalni štrajk najavljuje se udruženju poslodavaca, odnosno Vladi najkasnije 10 radnih dana pre dana određenog za početak štrajka; štrajk upozorenja najavljuje se poslodavcu, odnosno udruženju poslodavaca ili osnivaču odnosno organu državne uprave u oblasti u kojoj se organizuje štrajk, odnosno organu autonomne pokrajine ili jedinice loklane samouprave najkasnije 24 časa pre početka štrajka dana određenog za početak štrajka; štrajk solidarnosti najavljuje se poslodavcu, udruženju poslodavaca ili osnivaču odnosno organu državne uprave u oblasti u kojoj se organizuje štrajk, odnosno organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave najkasnije dva radna dana pre dana određenog za početak štrajka solidarnosti. U štrajk solidarnosti može da se stupi najranije po isteku roka od dva radna dana od stupanja u štrajk za koji se daje podrška. Ukoliko se bilo koja vrsta štrajka, kako i štrajk upozorenja ili štrajk solidarnosti, organizuje u delatnostima u kojima je pravo na štrajk ograničeno obavezom obezbeđivanja minimuma procesa rada, u tom slučaju štrajk se najavljuje poslodavcu, odnosno udruženju poslodavaca ili osnivaču, najkasnije 10 radnih dana pre dana određenog za početak štrajka;

Odluka o stupanju u štrajk, osim u štrajk solidarnosti, dostavlja se istovremeno i Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova (u daljem tekstu: Agencija), iz razloga vođenja evidencije o štrajku, propisane ovim zakonom, kao i uključivanja Agencije u postupak mirnog rešavanja spora u skladu sa zakonom (član 9).

Štrajk može da se organizuje u prostorijama poslodavca, u krugu poslovnog prostora poslodavca i na drugi način u skladu sa zakonom, s obzirom da poseban zakon uređuje okupljanje građana (član 10).

Zakon utvrđuje obavezu učesnika u štrajku da pokušaju da sporazumno reše nastali spor ili da pokrenu postupak za mirno rešavanje spora, tako što će poslodavac u roku od dva radna dana od najave štrajka da pozove štrajkački odbor na postizanje sporazuma (član 11).

Glava IV OGRANIČENjE PRAVA NA ŠTRAJK (čl. 12-18)

Član 12. propisuje zabranu štrajka pojedinim kategorijama zaposlenih (profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, u zdravstvenim službama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć, u kontroli letenja, pripadnicima specijalne i posebnih jedinica policije i u slučajevima propisanim zakonom o policiji).

Član 13. Zakona propisuje ograničenje prava na štrajk na način da u delatnosti od opšteg interesa štrajk može da se organizuje ako se obezbedi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje zaštita života, lične bezbednosti i zdravlja stanovništva ili dela stanovništva. Kao delatnosti od opšteg interesa, propisuju se delatnosti u kojoj prekid rada ili obim trajanja prekida rada može da ugrozi život, ličnu bezbednost i zdravlje stanovištva ili dela stanovništva, a to su delatnosti u oblasti: elektroprivrede vodoprivrede, saobraćaja, informisanja (radio i televizija), PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite.

Čl. 14-16. utvrđeno je da se minimum procesa rada, odnosno vrsta i obim obavljanja poslova utvrđuje kolektivnim ugovorom, ako zakonom nije drugačije propisano. Ako minimum procesa rada nije utvrđen kolektivnim ugovorom, poslodavac i sindikat, odnosno većina zaposlenih, treba da pokušaju da postignu sporazum o minimumu procesa rada. Ako se ne postigne navedeni sporazum, minimum procesa rada utvrđuje se odlukom arbitražnog veća koje obrazuje Agencija. Arbitražno veće se sastoji od pet arbitra, dužno je da donese odluku u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka i njegova odluka je obavezujuća. Način rada arbitražnog veća bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za poslove rada.

Članom 17. propisano je da poslodavac određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada, po pribavljenom mišljenju štrajkačkog odbora. Poslodavac ne može da odredi članove štrajkačkog odbora da rade, bez saglasnosti štrajkačkog odbora. Izuzetno, poslodavac može da odredi člana štrajkačkog odbora da radi za vreme štrajka, ako nema drugih zaposlenih koji bi obavljali te poslove.

Član 18. propisuje da ako se štrajk organizuje u delatnostima od opšteg interesa, odluka o stupanju u štrajk dostavlja se Agenciji radi učešća u postupku mirnog rešavanja radnog spora. Ukoliko se u roku od 10 dana od dana dostavljanja odluke ne postigne sporazum, zaposleni mogu da stupe u štrajk.    

V PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH (čl. 19-21)

U članu 19. propisano je da zaposleni koji učestvuju u zakonitom štrajku ne mogu da trpe štetne posledice (učešće u štrajku nije povreda radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, niti zaposleni može da trpi materijalnu ili drugu odgovornost). Zaposleni u štrajku ima sva prava iz radnog odnosa osim prava na zaradu/platu i naknadu troškova po osnovu rada, a ostvaruje pravo na obavezno socijalno osiguranje.

U članu 20. propisane su obaveze štrajkačkog odbora i štrajkača: da štrajk organizuju i vode na način kojim se ne ugrožava bezbednost lica i zdravlje ljudi ili nanošenje štete na sredstvima rada i opremi; da ne sprečavaju poslodavca da obavlja delatnost, niti da sprečavaju zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade.

Članom 21. predviđeno kada zaposlenom koji je štrajkovao može prestati radni odnos: ako je određen da radi zbog obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom, a odbije da radi; ako organizuje ili učestvuje u štrajku kojim se ugrožava bezbednost lica i zdravlje ljudi i dr; ako učestvuje u nezakonitom štrajku, čija je nezakonitost utvrđena odlukom suda; ako organizuje i učestvuje u štrajku u delatnostima u kojima je štrajk zabranjen. Nezakonitost štrajka, kao i organizovanje i učešće u štrajku na način kojim se ugrožava bezbednost i zdravlje lica i vrši nanošenje štete na sredstvima rada i opremi, kao i sprečavanje poslodavca da obavlja delatnost ili sprečavanje zaposlenih koji ne učestvuju u štrajku da rade, potrebno je utvrditi u sudskom postupku.

VI PRAVA I OBAVEZE POSLODAVCA (čl. 22-23)

Pravo poslodavca u slučaju nezakonitog organizovanja i učešća u štrajku je naknada štete po opštim pravilima obligacionog prava. Zakon utvrđuje sledeće obaveze poslodavac u toku štrajka: ne može da zaposli, radno angažuje ili na drugi način zameni učesnike u štrajku, osim ako je odlukom suda utvrđena nezakonitost štrajka ili u slučaju da zaposleni koji je određen da radi u cilju obezbeđenja minimuma procesa rada, odbije da radi; ne sme da spreči zaposlene da organizuju štrajk; ne može da upotrebljava mere prinude ili pretnje u cilju okončanja štrajka; ne može da po osnovu neučestvovanja u štrajku predvidi povoljniju zaradu ili druge povoljnije uslove rada za zaposlene.

VII PRESTANAK ŠTRAJKA (član 24)

Štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom štrajkačkog odbora. Organizator štrajka je dužan da donese novu odluku o stupanju u štrajk povodom svakog novog zahteva kao i u slučaju neispunjenja sporazuma o prestanku štrajka.

VIII. NADZOR (čl. 25-32)

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija. Ovlašćenja inspektor su sledeća: da vrši uvid u opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju; da uzima izjave i nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je ovlašćen u skladu sa zakonom; da nalože otklanjanje utvrđenih nepravilnosti ili nedostataka; da ukaže i upozori na nezakonitost, odnosno nesaglasnost opštih i pojedinačnih akata sa ovim zakonom; da podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac, član štrajkačkog odbora ili zaposleni učesnik u štrajku, izvršio prekršaj.

O izvršenom inspekcijskom nadzoru i preduzetim radnjama, inspektor sastavlja zapisnik.

Poslodavac i štrajkački odbor dužni su da, po isteku roka određenog za otklanjanje utvrđene nepravilnosti naložene rešenjem, obaveste inspektora o izvršenju rešenja u roku od 48 časova.                                   

IX. SUDSKA ODLUKA O NEZAKONITOSTI ŠTRAJKA (član 33)

O zakonitosti organizovanja i učešća u štrajku odlučuje nadležni sud u skladu sa zakonom.

X. EVIDENCIJA O ŠTRAJKU (član 34)

Agencija vodi evidenciju o: poslodavcu, vrsti štrajka; broju organizovanih štrajkova, zahtevima učesnika u štrajku, vremenu trajanja štrajka, mestu održavanja i načinu prestanka štrajka. Evidencija se vodi na osnovu podataka pribavljenih u postupku mirnog rešavanja radnog spora u skladu sa zakonom.

XI. KAZNENE ODREDBE (čl. 35-36)

Zakonom su utvrđene novčane kazne za prekršaj za poslodavca, odgovorno lice kod poslodavca, preduzetnika, člana štrajkačkog odbora ili zaposlenog učesnika u štrajku ili zaposlenog za nepoštovanje odredaba ovog zakona, pri čemu su minimum i maksimum novčanih kazni usklađeni sa iznosima utvrđenim Zakonom o prekršajima.

XII. PRELAZNE I ZAVRŠNEODREDBE (čl. 37-39)

Članom 37. propisano je da minimum procesa rada kod poslodavaca koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa treba da se utvrdi kolektivnim ugovorima u roku od devet meseci od stupanja na snagu ovog zakona, a učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora su dužni da najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona započnu pregovore.

Dok se ne zaključe kolektivni ugovori o minimumu procesa rada, primenjivaće se propisi koji su bili na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 42. predviđeno je da se podzakonski akt kojim se uređuje rad arbitraže donosi se u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a prestaje da važi Zakon o štrajku ("Službeni list SRJ", broj 29/96).

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada, 24.04.2018.