Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Prijavite se na mailing listu:


Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski povezani sa propisom možete saznati na linku OVDE.

Email Print

ZAKON O ŽIGOVIMA

("Sl. glasnik RS", br. 6/2020)

 

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zaštite

Član 1

Ovim zakonom uređuju se način sticanja i zaštita prava na znak u prometu robe, odnosno usluga.

Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.

Žigom u smislu ovog zakona, smatra se i žig koji je međunarodno registrovan za teritoriju Republike Srbije, na osnovu Madridskog aranžmana o međunarodnom registrovanju žigova (u daljem tekstu: Madridski aranžman), odnosno Protokola uz Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova (u daljem tekstu: Madridski protokol).

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na žigove iz stava 3. ovog člana, ako pojedina pitanja nisu uređena Madridskim aranžmanom, odnosno Madridskim protokolom.

Vrste žigova

Član 2

Žig može biti individualni, kolektivni ili žig garancije.

Kolektivni žig označen kao takav u prijavi žiga je žig pravnog lica koje predstavlja određeni oblik udruživanja proizvođača, odnosno davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti koji su članovi tog udruženja, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Kolektivni žig služi razlikovanju robe, odnosno usluga članova pravnog lica koje je nosilac kolektivnog žiga od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.

Korisnik kolektivnog žiga ima pravo da koristi taj žig samo na način predviđen opštim aktom o kolektivnom žigu.

Žig garancije označen kao takav u prijavi žiga služi razlikovanju robe, odnosno usluga koje je sertifikovao nosilac žiga, od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica koji nisu sertifikovani.

Žig garancije koji koristi više lica pod nadzorom nosioca žiga, služi kao garancija kvaliteta, materijala, načina proizvodnje robe ili pružanja usluga, ispravnosti ili drugih zajedničkih karakteristika robe ili usluga zaštićenih tim žigom.

Nosilac žiga garancije mora da dozvoli korišćenje žiga garancije svakom licu za robe ili usluge koje imaju zajedničke karakteristike propisane opštim aktom o žigu garancije.

Svako fizičko ili pravno lice, može podneti prijavu za priznanje žiga garancije, pod uslovom da ne obavlja delatnost koja uključuje nabavljanje robe ili usluga one vrste koju odobrava kao nosilac žiga garancije.

Znaci koji se ne smatraju žigom

Član 3

Žigom u smislu ovog zakona, ne smatraju se pečat, štambilj, kao ni znak, oznaka i žig u skladu sa propisima kojima se uređuju predmeti od dragocenih metala.

II PREDMET I USLOVI ZAŠTITE

Znaci od kojih se žig može sastojati

Član 4

Znak koji se štiti žigom može se sastojati od bilo kakvih znakova, posebno od reči, uključujući lična imena, ili od crteža, slova, brojeva, boja, trodimenzionalnih oblika, oblika robe ili njenog pakovanja, kombinacija tih znakova ili zvukova, pod uslovom:

1) da je podoban za razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica i

2) da može biti prikazan u Registru žigova na način koji omogućava nadležnim organima i javnosti jasno i precizno utvrđivanje predmeta zaštite.

Apsolutni razlozi za odbijanje zaštite

Član 5

Žigom se ne može zaštititi znak:

1) koji ne ispunjava uslov iz člana 4. ovog zakona;

2) koji je protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima;

3) koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu;

4) koji se sastoji isključivo od oblika ili drugog obeležja određenog prirodom robe ili oblika ili drugog obeležja robe neophodnog za dobijanje određenog tehničkog rezultata ili od oblika ili drugog obeležja koji daje bitnu vrednost robi;

5) koji se sastoji isključivo od oznaka ili podataka koji u prometu mogu služiti za označavanje vrste, kvaliteta, količine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje robe ili pružanja usluga, ili drugih karakteristika robe, odnosno usluga;

6) koji se sastoji isključivo od oznaka ili podataka koji su postali uobičajeni u svakodnevnom govoru ili u dobrim trgovinskim običajima za označavanje određene vrste robe, odnosno usluga;

7) koji svojim izgledom ili sadržajem može da dovede u zabludu učesnike u prometu u pogledu npr. vrste, kvaliteta ili geografskog porekla robe ili drugih svojstava robe, odnosno usluga;

8) koji sadrži zvanične znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podražava, osim po pisanom odobrenju nadležnog organa;

9) koji ne ispunjava uslove za zaštitu primenom člana 6ter Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, osim uz odobrenje nadležnog organa;

10) koji sadrži ili podražava naziv, skraćenicu naziva, državni grb, zastavu ili drugi službeni znak Republike Srbije, osim uz odobrenje nadležnog organa;

11) koji predstavlja ili podražava nacionalni ili religijski simbol;

12) koji sadrži ili se sastoji iz oznake geografskog porekla koja važi na teritoriji Republike Srbije i koji se odnosi na istu vrstu robe ili usluga;

13) koji se sastoji od ranije zaštićenog imena biljne sorte ili ga reprodukuje u njegovim bitnim elementima i koji se odnosi na biljnu sortu iste ili slične biljne vrste.

Znak iz stava 1. tač. 3), 5) i 6) ovog člana može se zaštititi žigom, ako podnosilac prijave dokaže da je ozbiljnim korišćenjem znak postao podoban za razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga na koje se odnosi.

Relativni razlozi za odbijanje zaštite

Član 6

Žigom se ne može zaštititi ni znak:

1) koji je istovetan ranije zaštićenom znaku za istu vrstu robe, odnosno usluga;

2) koji je istovetan ranije zaštićenom znaku drugog lica za sličnu vrstu robe, odnosno usluga ili sličan ranije zaštićenom znaku drugog lica za istovetnu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa ranije zaštićenim znakom;

3) koji je istovetan ili sličan, za istu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga znaku drugog lica koji je poznat u Republici Srbiji u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine (u daljem tekstu: opštepoznati znak);

4) koji je, bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, istovetan ili sličan ranije zaštićenom znaku drugog lica, koji je kod učesnika u prometu u Republici Srbiji nesumnjivo poznat kao znak visoke reputacije (u daljem tekstu: čuveni žig), ako bi se korišćenjem takvog znaka nelojalno izvlačila korist iz stečene reputacije čuvenog žiga ili bi se štetilo njegovom distinktivnom karakteru, odnosno reputaciji;

5) koji svojim izgledom ili sadržajem povređuje autorsko pravo ili druga prava industrijske svojine.

Znak koji sadrži lik ili lično ime lica može se zaštititi samo po pismenoj saglasnosti tog lica.

Znak koji sadrži lik ili lično ime umrlog lica može se zaštititi samo po pismenoj saglasnosti roditelja, supružnika i dece umrlog.

Znak koji sadrži lik ili lično ime istorijske ili druge umrle znamenite ličnosti može se zaštititi uz dozvolu nadležnog organa i pismenu saglasnost supružnika i srodnika do trećeg stepena srodstva.

Zaštićenim znakom iz stava 1. tač. 1), 2) i 4) ovog člana smatra se znak koji je zaštićen žigom za teritoriju Republike Srbije, a zaštićenim znakom iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana smatra se i znak koji je predmet prijave za priznanje žiga za teritoriju Republike Srbije, pod uslovom da žig po toj prijavi bude priznat.

U slučajevima iz stava 1. tač. 2)-5) i st. 2-4. ovog člana znak se može zaštititi žigom uz izričitu pisanu saglasnost nosioca ranijeg prava.

Kod utvrđivanja da li je znak iz stava 1. tačka 3) ovog člana opštepoznati znak, odnosno da li je znak iz stava 1. tačka 4) ovog člana čuveni žig, uzima se u obzir upoznatost relevantnog dela javnosti sa znakom, uključujući i poznavanje do koga je došlo putem promocije znaka. Relevantnim delom javnosti smatraju se stvarni i potencijalni korisnici robe, odnosno usluga, koje se obeležavaju tim znakom, kao i lica uključena u distributerske tokove te robe, odnosno usluga.

Posebni razlozi za odbijanje zaštite po osnovu prigovora

Član 7

Po osnovu prigovora privrednog društva koje je upisano u registar pre datuma podnošenja prijave za priznanje žiga u odnosu na koju se podnosi prigovor, ili pre datuma prava prvenstva te prijave, neće se registrovati žig ako je naziv privrednog društva ili njegov bitan deo istovetan ili sličan znaku iz prijave, a roba ili usluge koji su predmet delatnosti tog privrednog društva istovetni su ili slični onima iz prijave žiga i koriste se u prometu, osim ako je podnosilac prijave za priznanje žiga u trenutku podnošenja prijave imao privredno društvo sa istovetnim ili sličnim nazivom.

Po osnovu prigovora nosioca prava žigom se ne može zaštititi znak za koji je podneo prijavu trgovački zastupnik ili punomoćnik podnosioca na svoje lično ime, bez njegovog odobrenja, osim ako ne opravda svoj postupak.

Načelo uzajamnosti

Član 8

Strana fizička i pravna lica u pogledu zaštite znaka žigom u Republici Srbiji uživaju ista prava kao i domaća fizička i pravna lica ako to proizlazi iz međunarodnih ugovora ili iz načela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.

III POSTUPAK ZAŠTITE

Zajedničke odredbe

Član 9

Pravna zaštita žigova ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi organ državne uprave nadležan za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadležni organ).

Odluke u postupku iz stava 1. ovog člana konačne su i protiv njih se može voditi upravni spor.

Registar žigova

Član 10

Nadležni organ vodi Registar žigova.

Registar žigova sadrži naročito: broj prijave i datum podnošenja prijave; registarski broj žiga i datum upisa žiga u Registar žigova; podatke o nosiocu žiga, odnosno podnosiocu prijave; izgled znaka i naznačenje roba ili usluga na koje se znak odnosi; podatke o promenama koje se odnose na žig, odnosno prijavu (prenos prava, licenca, zaloga, franšiza i dr.).

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu registra iz stava 1. ovog člana.

Registar žigova se vodi u elektronskom obliku i dostupan je javnosti.

Razgledanje spisa

Član 11

Spise priznatih žigova stranke i treća lica mogu da razgledaju na pismeni ili usmeni zahtev, u prisustvu službenog lica.

Na pismeni zahtev zainteresovanih lica i uz plaćanje propisane takse, nadležni organ izdaje kopije dokumenata i odgovarajuće potvrde i uverenja o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju.

Odredbama ovog člana ne dira se u ostvarivanje prava utvrđenih zakonom kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Zastupanje u postupku pred nadležnim organom

Član 12

Strano fizičko ili pravno lice koje nema prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije u postupku pred nadležnim organom mora zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili domaći advokat.

U Registar zastupnika koji vodi nadležni organ upisuju se fizička i pravna lica koja ispunjavaju uslove utvrđene zakonom kojim se uređuju patenti.

Poslove zastupanja u ostvarivanju prava iz ovog zakona može da obavlja lice koje je steklo visoko obrazovanje prvog stepena u obimu od 240 ESPB i stručni naziv diplomirani pravnik ili visoko obrazovanje drugog stepena i akademski naziv master pravnik, u okviru obrazovno-naučnog polja: društveno-humanističke nauke, oblast: pravne nauke, odnosno lice koje je steklo visoko obrazovanje i stručni naziv diplomirani pravnik na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.

Podaci o ličnosti

Član 13

Podaci o podnosiocu prijave za priznanje žiga, podnosiocu zahteva i podnosiocu predloga i zastupniku u smislu ovog zakona, su lično ime i adresa fizičkog lica, odnosno poslovno ime i sedište pravnog lica.

Pokretanje postupka za priznanje žiga

Član 14

Postupak za priznanje žiga pokreće se prijavom za priznanje žiga (u daljem tekstu: prijava).

Bitni delovi prijave su:

1) zahtev za priznanje žiga;

2) znak koji se želi zaštititi žigom;

3) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi;

4) podaci o podnosiocu prijave.

Prijava sadrži zahtev za priznanje samo jednog žiga koji se odnosi na jednu ili više vrsta robe, odnosno usluga.

Zahtev iz stava 2. tačka 1) ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu prijave; naznačenje da li je u pitanju individualni, kolektivni ili žig garancije; izgled znaka; naznačenje klasa u koje je svrstana roba, odnosno usluge.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 2. tačka 1) ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev za priznanje žiga i propisuje njihovu sadržinu.

Naznačenje i klasifikacija robe i usluga

Član 15

Roba i usluge za koje je podneta prijava žiga moraju biti označene i svrstane u klase u skladu sa sistemom klasifikacije koji važi u trenutku podnošenja prijave, ustanovljenim Ničanskim sporazumom o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova (u daljem tekstu: Ničanska klasifikacija).

Podnosilac prijave mora jasno i precizno imenovati robu i usluge za koje je podneta prijava žiga u meri koja omogućava određenje obima zaštite.

Nazivi robe i usluga koji su uključeni u naslove klasa Ničanske klasifikacije ili drugi opšti nazivi mogu se upotrebiti pod uslovom da su dovoljno jasno i precizno određeni.

Smatraće se da opšti nazivi robe, odnosno usluga, uključujući one koji su navedeni u naslovima klasa Ničanske klasifikacije, uključuju samo onu robu, odnosno usluge koji su jasno obuhvaćeni njihovim doslovnim značenjem.

Roba i usluge koji nisu jasno obuhvaćeni doslovnim značenjem opšteg naziva ili naziva uključenog u naslove klasa Ničanske klasifikacije ne smatraju se obuhvaćenim prijavom za priznanje žiga.

Kada se prijava žiga odnosi na više od jedne klase, podnosilac prijave će grupisati robu, odnosno usluge prema klasama Ničanske klasifikacije, na taj način što će svakoj grupi prethoditi broj klase kojoj ta grupa roba, odnosno usluga pripada, predstavljenih prema redosledu klasa.

Roba i usluge se ne smatraju međusobno sličnima samo zbog toga što pripadaju istoj klasi Ničanske klasifikacije.

Roba i usluge se ne smatraju međusobno različitim samo zbog toga što pripadaju različitim klasama Ničanske klasifikacije.

Prijava za priznanje kolektivnog žiga i žiga garancije

Član 16

Pored delova prijave iz člana 14. ovog zakona uz prijavu za priznanje kolektivnog žiga prilaže se opšti akt o kolektivnom žigu, a uz prijavu za priznanje žiga garancije opšti akt o žigu garancije.

Opšti akt o kolektivnom žigu sadrži: podatke o podnosiocu prijave, odnosno licu ovlašćenom da ga predstavlja; odredbe o izgledu znaka i robi, odnosno uslugama na koje se znak odnosi; odredbe o tome ko ima pravo na korišćenje kolektivnog žiga i pod kojim uslovima; odredbe o pravima i obavezama korisnika kolektivnog žiga u slučaju povrede žiga i odredbe o merama i posledicama u slučaju nepridržavanja odredaba opšteg akta.

Opšti akt o žigu garancije, pored podataka i odredaba iz stava 2. ovog člana, sadrži i odredbe o zajedničkim karakteristikama robe, odnosno usluga koje se garantuju žigom garancije i odredbe o nadzoru korišćenja žiga garancije od strane njegovog nosioca prava.

Svako može pregledati opšti akt o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije.

Izmene opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije

Član 17

Podnosilac prijave, odnosno nosilac kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije, dužan je da nadležnom organu dostavi svaku izmenu opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije.

Izmene opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije proizvode dejstvo od datuma upisa podataka o tim izmenama u Registar žigova.

Takse

Član 18

U upravnom postupku pred nadležnim organom u skladu sa ovim zakonom plaćaju se takse, saglasno posebnim propisima kojima se uređuju administrativne takse.

Datum podnošenja prijave

Član 19

Za priznanje datuma podnošenja prijave potrebno je da prijava podneta nadležnom organu na taj datum sadrži:

1) naznačenje da se traži priznanje žiga;

2) ime i prezime, odnosno poslovno ime i adresu podnosioca prijave;

3) znak koji se želi zaštititi;

4) spisak roba, odnosno usluga na koje se znak odnosi.

Po prijemu prijave nadležni organ ispituje da li prijava sadrži delove iz stava 1. ovog člana.

Na prijavu podnetu nadležnom organu koja sadrži delove iz stava 1. ovog člana upisuje se broj prijave i dan i čas njenog prijema u nadležnom organu i o tome se podnosiocu prijave izdaje potvrda.

Ako prijava ne sadrži delove iz stava 1. ovog člana nadležni organ će pozvati podnosioca prijave da u roku od 30 dana otkloni nedostatke zbog kojih prijava nije mogla biti upisana u Registar žigova.

Ako podnosilac prijave u roku iz stava 4. ovog člana ne otkloni nedostatke, nadležni organ rešenjem odbacuje prijavu.

U slučaju iz stava 5. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac prijave može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema rešenja o odbacivanju.

Ako podnosilac prijave u roku iz stava 4. ovog člana otkloni nedostatke, nadležni organ zaključkom priznaje kao datum podnošenja prijave onaj datum kad je podnosilac prijave dostavio podnesak kojim otklanja uočene nedostatke.

Prijava kojoj je priznat datum podnošenja upisuje se u Registar žigova.

Pravo prvenstva

Član 20

Podnosilac prijave ima pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave u odnosu na sva druga lica koja su za isti ili sličan znak kojim se obeležava ista ili slična roba, odnosno usluge, docnije podnela prijavu.

Konvencijsko pravo prvenstva

Član 21

Pravnom ili fizičkom licu koje je podnelo urednu prijavu žiga sa dejstvom u nekoj zemlji članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, priznaće se u Republici Srbiji konvencijsko pravo prvenstva od datuma podnošenja te prijave ako u Republici Srbiji za isti znak i za iste robe, odnosno usluge podnese prijavu u roku od šest meseci od dana podnošenja prijave u odnosnoj zemlji. U zahtevu za priznanje žiga naznačava se datum podnošenja, broj prijave i zemlja za koju je prijava podneta.

Urednom prijavom iz stava 1. ovog člana smatra se svaka prijava koja ispunjava uslove urednosti prema nacionalnom zakonodavstvu zemlje članice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije za koju je prijava podneta ili prema propisima međunarodne organizacije nastale na osnovu međunarodnog ugovora zaključenog između ovih zemalja, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave.

Pravno ili fizičko lice iz stava 1. ovog člana dužno je da u roku od tri meseca od dana podnošenja prijave u Republici Srbiji, dostavi nadležnom organu prepis prijave iz stava 1. ovog člana overen od strane nadležnog organa zemlje članice Pariske unije, Svetske trgovinske organizacije, odnosno međunarodne organizacije, kojoj je ta prijava podneta.

Uverenje o pravu prvenstva

Član 22

Na zahtev domaćeg ili stranog fizičkog ili pravnog lica koje je kod nadležnog organa podnelo urednu prijavu za priznanje žiga, nadležni organ izdaje uverenje o pravu prvenstva.

Zahtev za izdavanje uverenja o pravu prvenstva sadrži naročito: podatke o podnosiocu prijave; izgled znaka; spisak robe, odnosno usluga; dokaz o uplati takse za uverenje.

Uverenje o pravu prvenstva sadrži naročito: podatke o podnosiocu prijave; broj prijave; podatke o datumu podnošenja prijave; izgled znaka i spisak robe, odnosno usluga.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 2. ovog člana i sadržinu uverenja o pravu prvenstva iz stava 3. ovog člana.

Sajamsko pravo prvenstva

Član 23

Podnosilac prijave koji je u roku od tri meseca pre podnošenja prijave upotrebio određeni znak za obeležavanje robe, odnosno usluga na izložbi ili sajmu međunarodnog karaktera u Republici Srbiji ili u drugoj zemlji članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, može u prijavi tražiti priznanje prava prvenstva od dana prve upotrebe tog znaka.

Podnosilac prijave iz stava 1. ovog člana uz prijavu dostavlja potvrdu nadležnog organa zemlje članice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije da je u pitanju izložba, odnosno sajam međunarodnog karaktera, uz naznačenje podataka o vrsti izložbe, odnosno sajma, mestu održavanja, datumu otvaranja i zatvaranja izložbe, odnosno sajma, i datumu prve upotrebe znaka čija se zaštita traži.

Uverenje da je izložbi, odnosno sajmu održanom u Republici Srbiji zvanično priznat međunarodni karakter izdaje Privredna komora Srbije.

Član 24

Priznanjem prava prvenstva iz člana 23. ovog zakona ne produžavaju se rokovi iz člana 21. ovog zakona.

Izmena znaka ili spiska robe ili usluga

Član 25

U prijavi se ne može naknadno bitno izmeniti izgled znaka niti dopuniti spisak robe, odnosno usluga.

Bitnom izmenom znaka u smislu stava 1. ovog člana smatra se svaka izmena koja menja distinktivni karakter znaka.

Ne smatra se dopunom spiska robe, odnosno usluga njegovo preciziranje.

Redosled ispitivanja prijava

Član 26

Prijave se ispituju po redosledu određenom datumom njihovog podnošenja.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana prijava se može rešavati po hitnom postupku:

1) u slučaju sudskog spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka, na zahtev suda ili nadležnog organa inspekcije, odnosno carinskog organa;

2) ako je saglasno drugim propisima neophodno izvršiti hitnu registraciju.

U slučaju iz stava 2. tačka 2) ovog člana podnosi se zahtev za ispitivanje prijave po hitnom postupku.

Ispitivanje urednosti prijave

Član 27

Prijava je uredna ako sadrži delove iz čl. 14. i 15. ovog zakona i podatke iz člana 16. ovog zakona kao i druge propisane podatke i dokaz o uplati propisane takse za prijavu.

Ako utvrdi da prijava nije uredna nadležni organ će pismenim putem uz navođenje razloga pozvati podnosioca prijave da je uredi u roku koji nadležni organ odredi, a koji ne može biti kraći od osam dana.

Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne uredi prijavu ili ne plati taksu za njeno uređivanje, nadležni organ će rešenjem odbaciti prijavu.

U slučaju iz stava 4. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac prijave može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema rešenja o odbacivanju.

Odustanak od prijave

Član 28

Podnosilac prijave može u toku celog postupka odustati od prijave u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge.

Ako je u Registru žigova upisano određeno pravo u korist trećeg lica, podnosilac prijave ne može odustati od prijave bez pismene saglasnosti lica na čije ime je upisano to pravo.

U slučaju kada podnosilac prijave odustane od prijave u celini, nadležni organ će doneti rešenje o obustavi postupka.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, prijava prestaje da važi narednog dana od dana predaje nadležnom organu izjave o odustanku.

Ako je podnosilac prijave tokom postupka po prigovoru odustao od zaštite za robu ili usluge koji su predmet prigovora, nadležni organ obaveštava o tome podnosioca prigovora i poziva ga da se u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja izjasni da li ostaje pri prigovoru.

Razdvajanje prijave

Član 29

Prijava za priznanje žiga u kojoj je navedeno više vrsta roba, odnosno usluga (u daljem tekstu: prvobitna prijava) može se po zahtevu podnosioca prijave do upisa žiga u Registar žigova, razdvojiti na dve ili više prijava tako što će se razdvojiti spisak robe, odnosno usluga.

Izdvojena prijava zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i njeno pravo prvenstva.

O razdvajanju prijave donosi se posebno rešenje u kome se naznačava broj prvobitne prijave, broj, odnosno brojevi novih prijava, znak iz prvobitne prijave, kao i roba, odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj prijavi i roba, odnosno usluge koje su u izdvojenoj ili izdvojenim prijavama.

Izdvojena, odnosno izdvojene prijave upisuju se u Registar žigova.

Na prijavu za priznanje kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije neće se primenjivati odredbe st. 1-4. ovog člana.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: broj i datum podnošenja prvobitne prijave čije se razdvajanje traži; podatke o podnosiocu prijave; izgled znaka; naznačenje brojeva klasa Međunarodne klasifikacije roba i usluga koje ostaju u prvobitnoj prijavi i brojeva klasa Međunarodne klasifikacije roba i usluga koje se razdvajaju.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana i određuje priloge koji se podnose uz zahtev za priznanje žiga i propisuje njihovu sadržinu.

Prijava se ne može razdvojiti:

1) ako se u slučaju podnetog prigovora, razdvajanjem prijave razdvajaju i roba ili usluge za koje je podnet prigovor, na takav način da bi prigovor obuhvatio dve ili više izdvojenih prijava, do konačnosti rešenja o prigovoru;

2) tokom roka za prigovor.

Ispitivanje uslova za priznanje žiga

Član 30

Ako je prijava uredna u smislu člana 27. ovog zakona nadležni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje žiga propisani čl. 4-6. i 16. ovog zakona.

Uslovi za priznanje žiga moraju da budu ispunjeni u trenutku upisa žiga u Registar žigova.

U toku postupka ispitivanja ispunjenosti uslova za priznanje žiga iz stava 1. ovog člana, svako zainteresovano lice može da podnese pismeno mišljenje u kome se obrazlažu razlozi iz čl. 4-6. ovog zakona zbog kojih prijavljeni znak ne ispunjava uslove za zaštitu žigom.

Lice iz stava 3. ovog člana neće se smatrati strankom u postupku.

Postupak po prijavi žiga

Član 31

Ako utvrdi da prijava ne ispunjava uslove za priznanje žiga, nadležni organ će pismenim putem obavestiti podnosioca prijave o razlozima zbog kojih se žig ne može priznati i pozvaće ga da se u roku od 30 dana izjasni o tim razlozima.

Ako znak sadrži element koji ne ispunjava uslove za zaštitu žigom u smislu člana 5. stav 1. tač. 3), 5) i 6) ovog zakona i ako bi uključivanje tog elementa u znak moglo izazvati sumnju u vezi sa obimom zaštite žiga, nadležni organ može da traži od podnosioca prijave da u ostavljenom roku podnese pismenu izjavu da ne traži bilo kakva isključiva prava na tom elementu.

Ako znak sadrži element koji je nejasan ili dvosmislen, nadležni organ će tražiti od podnosioca prijave da u ostavljenom roku dostavi opis znaka u kome će taj element biti pojašnjen.

Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ može da produži rok iz stava 1. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Nadležni organ će rešenjem odbiti prijavu za priznanje žiga u celosti ili za pojedine robe, odnosno usluge, ako podnosilac prijave ne postupi po zahtevu nadležnog organa iz st. 1-3. ovog člana ili postupi ali nadležni organ i dalje smatra da se žig ne može priznati u celosti ili za pojedine robe, odnosno usluge.

Posebne odredbe o postupku po prijavi za priznanje kolektivnog žiga ili žiga garancije

Član 32

Prilikom ispitivanja uslova za priznanje kolektivnog žiga i žiga garancije nadležni organ će posebno ispitati da li je opšti akt o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije u skladu sa javnim poretkom ili prihvaćenim moralnim principima.

Prilikom ispitivanja uslova za priznanje kolektivnog žiga nadležni organ će posebno ispitati i da li postoji verovatnoća dovođenja u zabludu učesnika u prometu u pogledu karaktera ili značenja znaka, posebno ako postoji verovatnoća da bude shvaćen kao individualni žig ili žig garancije, a ne kao kolektivni žig.

Prijava za priznanje kolektivnog žiga i žiga garancije se neće odbiti ako podnosilac prijave izmenom opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije, otkloni smetnje iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ako je opšti akt o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije u suprotnosti sa javnim poretkom ili prihvaćenim moralnim principima, shodno će se primeniti odredbe člana 31. ovog zakona.

Odredbe ovog člana primenjuju se i na sve izmene opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije.

Objava prijave žiga

Član 33

Ako je prijava uredna u smislu člana 27. ovog zakona i ako nadležni organ smatra da ne postoje razlozi za odbijanje prijave za priznanje žiga propisani čl. 4-6. ovog zakona, podaci iz prijave objavljuju se u službenom glasilu nadležnog organa.

Kada je prijava za priznanje žiga odbijena za pojedine robe, odnosno usluge, podaci iz prijave u odnosu na robu, odnosno usluge za koje se zaštita može odobriti, objavljuju se nakon konačnosti tog rešenja.

U službenom glasilu nadležnog organa objavljuju se naročito sledeći podaci: broj prijave; datum podnošenja prijave; podaci o podnosiocu prijave; izgled znaka; spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi.

Prigovor

Član 34

Prigovor se može zasnivati samo na razlozima za odbijanje prijave za priznanje žiga iz čl. 6. i 7. ovog zakona, u odnosu na deo ili na svu robu ili usluge iz prijave i može ga podneti nosilac ranijeg prava nadležnom organu u roku od tri meseca od datuma objave prijave.

Ako u trenutku objave prijave protiv ranijeg žiga na kome se zasniva prigovor teče postupak za prestanak zbog nekorišćenja ili postupak za oglašavanje žiga ništavim, nadležni organ će zastati sa postupkom po prigovoru do konačnosti rešenja iz ranije pokrenutih postupaka za prestanak ili oglašavanje žiga ništavim.

Rok za podnošenje prigovora propisan u stavu 1. ovog člana ne može se produžavati, a dopune prigovora podnete nakon proteka roka koje se odnose na dodatne dokaze i činjenice kojima se opravdava osnovanost razloga navedenih u prigovoru prihvatiće se ako nadležni organ oceni da su bitni za odlučivanje o osnovanosti prigovora i ako podnosilac prigovora dokaže da postoje opravdani razlozi za kašnjenje.

Prigovor se može podneti po osnovu jednog ili više ranijih prava pod uslovom da sva pripadaju istom nosiocu.

Prigovor sadrži naročito: lično ime i adresu, odnosno poslovno ime i sedište podnosioca prigovora; broj prijave žiga za koji se podnosi prigovor; razloge zbog kojih se podnosi prigovor; naznačenje da li se prigovor odnosi na prijavu žiga u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu prigovora i određuje priloge koji se podnose uz prigovor.

Postupak po prigovoru

Član 35

Nadležni organ ispituje da li je prigovor podnet od strane ovlašćenog lica, da li je podnet u propisanom roku i da li ima sadržinu propisanu od strane nadležnog organa.

U slučaju da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležni organ rešenjem odbacuje prigovor.

Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležni organ obaveštava podnosioca prijave o podnetom prigovoru, dostavlja mu primerak prigovora i poziva ga da se u roku od 60 dana od dana prijema obaveštenja izjasni na prigovor.

Rok iz stava 3. ovog člana ne može se produžavati, a dopune odgovora podnete nakon proteka roka koje se odnose na dodatne dokaze i činjenice kojima se osporava osnovanost razloga navedenih u prigovoru prihvatiće se ako nadležni organ oceni da su bitni za odlučivanje o osnovanosti prigovora i ako podnosilac prijave dokaže da postoje opravdani razlozi za kašnjenje.

Ako podnosilac prijave ne odgovori na prigovor u propisanom roku, prijava žiga se odbija rešenjem, u granicama zahteva navedenog u prigovoru.

Ako je rešenjem iz stava 5. ovog člana usvojen prigovor u odnosu na deo robe ili usluga iz prijave, postupak po prijavi žiga se nastavlja nakon konačnosti tog rešenja u odnosu na deo robe ili usluga za koje je utvrđeno da se prijava može odobriti ili za koje nije ni podnet prigovor.

U slučaju da smatra potrebnim, nadležni organ može u postupku povodom prigovora odrediti usmenu raspravu.

Ispitivanje prigovora

Član 36

Ako se podnosilac prijave izjasni na prigovor u propisanom roku, nadležni organ ispituje osnovanost razloga navedenih u prigovoru.

Ako to zatraži podnosilac prijave, nosilac ranijeg žiga koji je podneo prigovor mora dokazati da je u periodu od pet godina, koji prethodi datumu podnošenja prijave ili datumu njenog prava prvenstva, koristio raniji žig u Republici Srbiji u smislu člana 82. ovog zakona za obeležavanje robe, odnosno usluga za koje je registrovan i koje navodi kao razlog za prigovor, ili mora dokazati da su postojali opravdani razlozi za nekorišćenje, pod uslovom da je raniji žig na datum prijave žiga ili datum njenog prava prvenstva bio registrovan najmanje pet godina.

Nadležni organ će nosioca ranijeg žiga pozvati zaključkom da se izjasni na zahtev iz stava 2. ovog člana u roku od 60 dana od dana prijema zaključka.

Ako se nosilac ranijeg žiga ne izjasni na zahtev za dokazivanje korišćenja ili ne dokaže korišćenje ili ne dokaže postojanje opravdanih razloga za nekorišćenje, prigovor se odbija rešenjem i postupak po prijavi za priznanje žiga se nastavlja nakon konačnosti tog rešenja.

Ako se nosilac ranijeg žiga izjasni na zahtev za dokazivanje upotrebe tog žiga u propisanom roku, nadležni organ će podnosiocu prijave dostaviti primerak odgovora i pozvati ga da se izjasni u roku od 60 dana od dana prijema poziva.

Nakon proteka roka iz stava 5. ovog člana nadležni organ odlučuje o osnovanosti prigovora na osnovu raspoloživih činjenica i dokaza.

Ako je raniji žig korišćen samo u odnosu na deo robe, odnosno usluga za koje je registrovan, za potrebe ispitivanja prigovora smatraće se da je registrovan samo za tu robu, odnosno usluge.

Ako nadležni organ u postupku ispitivanja utvrdi da je prigovor neosnovan, odbija prigovor rešenjem koje dostavlja podnosiocu prijave i podnosiocu prigovora. Postupak po prijavi za priznanje žiga se nastavlja nakon konačnosti rešenja o odbijanju prigovora.

Ako nadležni organ utvrdi da je prigovor osnovan, donosi rešenje o odbijanju prijave u celosti ili rešenje o odbijanju prijave za pojedine robe, odnosno usluge, i dostavlja ga podnosiocu prijave i podnosiocu prigovora. Postupak po prijavi za priznanje žiga u odnosu na deo robe ili usluga za koje zaštita nije odbijena nastavlja se nakon konačnosti rešenja o odbijanju prijave za pojedine robe odnosno usluge.

Sporazum stranaka u postupku po prigovoru

Član 37

Podnosilac prijave za priznanje žiga i podnosilac prigovora mogu zahtevom koji su zajednički potpisali i podneli tokom postupka ispitivanja prigovora zatražiti da nadležni organ zastane sa postupkom najduže 24 meseca, u svrhu pokušaja mirnog rešenja spora.

Ako u roku iz stava 1. ovog člana podnosilac prijave i podnosilac prigovora obaveste nadležni organ da su mirnim putem rešili sporna pitanja koja su predmet postupka po prigovoru, i da je podnosilac prigovora odustao od prigovora, nadležni organ donosi rešenje o obustavi postupka po prigovoru.

Obustava postupka po prijavi

Član 38

Ako prijava ispunjava uslove za priznanje žiga i ako nije podnet prigovor, ili ako je prigovor konačnom odlukom odbačen ili odbijen, nadležni organ poziva podnosioca prijave da plati propisanu taksu za prvih deset godina zaštite i troškove objave žiga i da dostavi dokaze o izvršenim uplatama.

Ukoliko je prigovor konačnom odlukom delimično usvojen, nadležni organ će pozvati podnosioca prijave da plati propisanu taksu i troškove iz stava 1. ovog člana u odnosu na robu, odnosno usluge za koje je prigovor odbijen.

Ukoliko je prigovor koji se odnosio na deo robe, odnosno usluga konačnom odlukom usvojen, nadležni organ će pozvati podnosioca prijave da plati propisanu taksu i troškove iz stava 1. ovog člana u odnosu na robu, odnosno usluge za koje nije podnet prigovor.

Ako podnosilac prijave, odnosno lice koje on ovlasti u ostavljenom roku ne dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz st. 1-3. ovog člana, smatraće se da je odustao od prijave.

U slučaju iz stava 4. ovog člana nadležni organ će doneti rešenje o obustavi postupka.

U slučaju iz stava 5. ovog člana podnosilac prijave može, uz plaćanje propisane takse, da podnese predlog za vraćanje u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema rešenja o obustavi postupka.

Upis u Registar žigova

Član 39

Kad podnosilac prijave dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz člana 38. stav 1. ovog zakona nadležni organ priznato pravo s propisanim podacima upisuje u Registar žigova, a nosiocu prava izdaje ispravu o žigu.

Isprava o žigu ima karakter rešenja u upravnom postupku.

Isprava o žigu sadrži naročito: registarski broj žiga i datum upisa žiga u Registar žigova; podatke o nosiocu žiga; izgled zaštićenog znaka; spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi; datum do kog žig važi.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu isprave o žigu iz stava 1. ovog člana.

Objavljivanje priznatog prava

Član 40

Priznato pravo iz člana 39. ovog zakona objavljuje se u službenom glasilu nadležnog organa.

U službenom glasilu nadležnog organa objavljuju se naročito sledeći podaci: registarski broj žiga; datum upisa žiga u Registar žigova; podaci o nosiocu žiga; datum do kog žig važi; izgled znaka; spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi.

Nadležni organ bliže propisuje podatke iz stava 2. ovog člana koji se objavljuju u službenom glasilu nadležnog organa.

IV MEĐUNARODNO REGISTROVANJE ŽIGA

Zahtev za međunarodno registrovanje žiga

Član 41

Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave može podneti zahtev za međunarodno registrovanje žiga.

Zahtev za međunarodno registrovanje žiga iz stava 1. ovog člana podnosi se nadležnom organu.

Za zahtev za međunarodno registrovanje žiga plaća se propisana taksa.

Pokretanje postupka za međunarodno registrovanje žiga

Član 42

Postupak za međunarodno registrovanje žiga pokreće se podnošenjem zahteva za međunarodno registrovanje žiga.

Uz zahtev za međunarodno registrovanje žiga podnosi se i:

1) izgled znaka;

2) uredno sastavljen i klasifikovan spisak robe, odnosno usluga na francuskom jeziku;

3) punomoćje, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika;

4) dokaz o uplati takse za zahtev.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu zahteva; broj prijave, odnosno registarski broj žiga koji služi kao osnov za međunarodno registrovanje; podatak o zatraženom pravu prvenstva; izgled znaka, spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi na francuskom jeziku; naznačenje zemalja u kojima se traži zaštita.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Ispitivanje urednosti zahteva za međunarodno registrovanje žiga

Član 43

Zahtev za međunarodno registrovanje žiga je uredan ako sadrži podatke iz člana 42. ovog zakona i druge propisane podatke.

Ako zahtev za međunarodno registrovanje žiga nije uredan, nadležni organ će pismenim putem uz navođenje razloga pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će rešenjem odbaciti prijavu.

U slučaju iz stava 4. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac prijave može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema rešenja o odbacivanju prijave.

Postupak po zahtevu za međunarodno registrovanje žiga

Član 44

Ako je zahtev za međunarodno registrovanje žiga uredan u smislu člana 43. ovog zakona nadležni organ zaključkom poziva podnosioca zahteva da u roku koji nadležni organ odredi, plati taksu za međunarodno registrovanje žiga i da dostavi dokaz o izvršenoj uplati.

Kad podnosilac zahteva dostavi dokaz o izvršenoj uplati nadležni organ će dostaviti Svetskoj organizaciji za zaštitu intelektualne svojine prijavu za međunarodno registrovanje žiga.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne dostavi dokaz o izvršenoj uplati iz stava 1. ovog člana smatraće se da je odustao od zahteva.

U slučaju iz stava 3. ovog člana nadležni organ će doneti rešenje o obustavi postupka.

U slučaju iz stava 4. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac prijave može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema rešenja o obustavi postupka.

Vezanost međunarodne registracije za domaći žig ili prijavu žiga

Član 45

O promenama u prijavi, odnosno registraciji žiga koji je bio osnov za međunarodno registrovanje tog žiga, nadležni organ obaveštava Svetsku organizaciju za intelektualnu svojinu, ako se te promene odnose i na međunarodnu registraciju tog žiga.

Posebne odredbe o prigovoru na međunarodnu registraciju žiga

Član 46

U postupku po prigovoru na međunarodnu registraciju žiga objava domaće prijave žiga zamenjuje se objavom međunarodne registracije žiga, odnosno objavom teritorijalnog proširenja međunarodne registracije žiga u službenom listu Međunarodnog biroa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.

Rok za podnošenje prigovora na međunarodnu registraciju žiga počinje da teče od prvog dana meseca koji sledi mesec naznačen na službenom glasilu Međunarodnog biroa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu u kom je ta međunarodna registracija žiga objavljena.

Ako je podnet uredan prigovor, nadležni organ dostavlja Međunarodnom birou Svetske organizacije za intelektualnu svojinu obaveštenje o privremenom odbijanju zaštite.

Teritorijalno proširenje međunarodno registrovanog žiga

Član 47

Nosilac međunarodno registrovanog žiga, može preko nadležnog organa podneti zahtev za teritorijalno proširenje međunarodno registrovanog žiga.

Zahtev za teritorijalno proširenje međunarodno registrovanog žiga može da se odnosi na sve robe i usluge za koje je znak registrovan ili na jedan njihov deo.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu zahteva, broj međunarodnog žiga, naznačenje zemalja na koje se proširenje odnosi.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Korišćenje međunarodno registrovanog žiga

Član 48

Za potrebe dokazivanja korišćenja međunarodno registrovanog žiga u postupku oglašavanja žiga ništavim, postupku prestanka žiga zbog nekorišćenja, postupku po prigovoru i u postupku po tužbi zbog povrede prava, kao datum međunarodne registracije smatraće se datum na koji je istekao jednogodišnji rok koji počinje da teče od datuma obaveštenja (notifikacije) Međunarodnog biroa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu o zahtevu za proširenje zaštite međunarodno registrovanog žiga na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Protokola koji se odnosi na Madridski Aranžman o međunarodnom registrovanju žigova ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 2/97).

Ako istekom jednogodišnjeg roka iz stava 1. ovog člana postupak povodom zahteva za zaštitu međunarodno registrovanog žiga na teritoriji Republike Srbije nije okončan, kao datum međunarodne registracije smatraće se datum donošenja konačne odluke nadležnog organa Republike Srbije o delimičnom ili potpunom odobravanju zaštite koja je upućena Međunarodnom birou.

V SADRŽINA, STICANJE I OBIM PRAVA

Obim prava nosioca žiga

Član 49

Nosilac žiga ima isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi.

Nosilac žiga ima pravo da drugim licima zabrani da neovlašćeno koriste:

1) znak koji je istovetan sa njegovim ranije zaštićenim znakom u odnosu na robe, odnosno usluge koje su istovetne robi, odnosno uslugama za koje je taj žig registrovan;

2) znak koji je istovetan njegovom ranije zaštićenom znaku za sličnu vrstu robe, odnosno usluga ili sličan njegovom ranije zaštićenom znaku za istovetnu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa njegovim ranije zaštićenim znakom.

U smislu stava 2. ovog člana nosilac žiga ima pravo da zabrani i sledeće:

1) stavljanje zaštićenog znaka na robu, njeno pakovanje ili sredstva za obeležavanje robe (etikete, nalepnice, zatvarači za flaše i sl.);

2) nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili nuđenje ili obavljanje usluga pod zaštićenim znakom;

3) uvoz, izvoz, pretovar, skladištenje ili tranzit robe pod zaštićenim znakom, bez obzira na to da li je roba namenjena domaćem tržištu;

4) korišćenje zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami;

5) upotrebu zaštićenog znaka u komparativnom oglašavanju na način protivan propisima.

Prava iz st. 1-3. ovog člana ima i podnosilac prijave od datuma podnošenja prijave, kao i vlasnik znaka koji je poznat u Republici Srbiji u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine.

Pravo zabrane pripremnih radnji povezanih sa upotrebom pakovanja ili drugih sredstava

Član 50

Ako postoji rizik da bi se pakovanje, nalepnice, etikete, sigurnosna obeležja ili oznake ili obeležja ili oznake autentičnosti, ili bilo koja druga sredstva na kojima je žig istaknut, mogli upotrebljavati u vezi sa robom i da bi se takvom upotrebom povredilo pravo nosioca žiga u skladu sa članom 49. ovog zakona nosilac žiga ima pravo da zabrani i sledeće radnje preduzete tokom poslovanja u prometu:

1) isticanje znaka istovetnog ili sličnog žigu na pakovanju, nalepnicama, etiketama, sigurnosnim obeležjima ili oznakama ili obeležjima ili oznakama autentičnosti ili na bilo kojim drugim sredstvima na kojima žig može biti istaknut;

2) nuđenje ili stavljanje u promet, ili skladištenje u te svrhe, ili uvoz ili izvoz, pakovanja, nalepnica, etiketa, sigurnosnih obeležja ili oznaka ili obeležja ili oznaka autentičnosti ili bilo kojih drugih sredstava na kojima je žig istaknut.

Reprodukcija zaštićenog znaka u rečniku

Član 51

Ako reprodukcija zaštićenog znaka u rečniku, enciklopediji ili sličnom delu, u štampanom ili elektronskom obliku, stvara utisak da je znak generična oznaka robe ili usluga za koje je taj znak zaštićen, nosilac žiga može da zahteva od izdavača dela da, bez odlaganja, a kada su štampana dela u pitanju najkasnije u sledećem izdanju, reprodukcija tog znaka bude praćena naznakom da je reč o zaštićenom znaku (oznaka ®).

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na delo objavljeno u elektronskoj formi.

Žig registrovan na ime trgovačkog zastupnika ili punomoćnika

Član 52

Ako je žig registrovan na ime trgovačkog zastupnika ili punomoćnika lica koje je nosilac tog žiga bez odobrenja nosioca žiga, nosilac žiga ima pravo na jedno ili oba od sledećeg:

1) da se suprotstavi upotrebi žiga od strane trgovačkog zastupnika ili punomoćnika;

2) da zahteva da se žig prenese na njega.

Odredbe stava 1. ovog člana se neće primeniti, ako trgovački zastupnik ili punomoćnik opravda svoj postupak.

Iscrpljenje prava

Član 53

Nosilac žiga nema pravo da zabrani korišćenje žigom zaštićenog znaka u vezi sa robom koja je njime obeležena, a koju je bilo gde u svetu stavio u promet nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio.

Odredba stava 1. ovog člana neće se primeniti u slučaju postojanja opravdanog razloga nosioca žiga da se suprotstavi daljem stavljanju u promet žigom označene robe, posebno ako je došlo do kvara ili druge bitne promene stanja robe posle njenog prvog stavljanja u promet.

Ograničenje prava

Član 54

Nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da pod istim ili sličnim znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja njegovo poslovno ime ili naziv koji je na savestan način stečen pre priznatog datuma prvenstva žiga.

Nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da u skladu sa dobrim poslovnim običajima koristi u privrednom prometu:

1) svoje ime ili adresu;

2) naznačenje vrste, kvaliteta, količine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje ili drugog svojstva robe, odnosno usluga;

3) žigom zaštićeni znak, kad je njegovo korišćenje neophodno radi naznačenja namene robe, odnosno usluge, posebno kad je reč o rezervnim delovima ili priboru.

Nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da u prometu koristi ranije pravo koje se odnosi samo na određeni lokalitet, ako je to pravo priznato pravnim propisima Republike Srbije i ako se ono vrši u granicama područja na kome je priznato.

Ograničenje prava korisnika kolektivnog žiga ili žiga garancije

Član 55

Ako je predmet zaštite kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije znak koji ukazuje na određeni geografski lokalitet sa koga potiče roba, odnosno usluga označena njime, korisnik kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije ne može zabraniti drugome da taj znak koristi u skladu sa dobrim poslovnim običajima, niti može zabraniti njegovo korišćenje ovlašćenom korisniku iste ili slične registrovane oznake geografskog porekla za istu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga.

Posebne odredbe o obimu prava čuvenog žiga

Član 56

Nosilac žiga ne može zabraniti drugom licu da isti ili sličan znak koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako je u pitanju čuveni žig.

Nosilac čuvenog žiga iz člana 6. stav 1. tačka 4) ovog zakona ima pravo da drugim licima zabrani da bez njegove pisane saglasnosti koriste u prometu isti ili sličan znak za obeležavanje robe, odnosno usluga koje nisu slične onima za koje je žig registrovan, ako bi se neovlašćenim korišćenjem takvog znaka nelojalno ostvarivala korist iz stečene reputacije čuvenog žiga ili bi se štetilo njegovom distinktivnom karakteru, odnosno reputaciji.

Sticanje i važenje žiga

Član 57

Žig se stiče upisom u Registar žigova, a važi od datuma podnošenja prijave.

Produženje važenja žiga

Član 58

Žig traje deset godina, računajući od datuma podnošenja prijave, s tim što se njegovo važenje, uz podnošenje zahteva i plaćanje odgovarajuće propisane takse, može produžavati neograničen broj puta.

Zahtev za produženje važenja žiga može podneti nosilac žiga ili lice ovlašćeno zakonom, odnosno ugovorom.

Zahtev za produženje važenja žiga podnosi se uz uplatu propisane takse najranije šest meseci pre isteka registracije.

Ako taksa iz stava 1. ovog člana ne bude plaćena pre isteka registracije, zahtev za produženje se može podneti i taksa se može platiti u naknadnom roku od šest meseci neposredno nakon datuma isteka registracije, pod uslovom da se plati propisana dodatna taksa.

Nadležni organ obaveštava nosioca žiga o isteku registracije najranije u periodu od šest meseci pre isteka registracije, ali nije odgovoran u slučaju propuštanja.

Kada je zahtev za produženje važenja žiga podnet ili kada su takse plaćene samo za neku robu, odnosno usluge za koje je žig registrovan, registracija se produžava samo za tu robu, odnosno usluge.

Produženje registracije žiga proizvodi dejstvo od dana koji sledi nakon datuma na koji postojeći period registracije ističe.

Produženje registracije žiga se upisuje u Registar žigova.

Zahtev za produženje važenja žiga iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: naznačenje registarskog broja žiga i datum do kog žig važi; podatke o nosiocu žiga; podatak o plaćenoj taksi za produženje važenja žiga.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Dužnost nosioca žiga

Član 59

Nosilac žiga dužan je da žig koristi.

Razdvajanje žiga

Član 60

Žig koji je registrovan za više vrsta robe, odnosno usluga (u daljem tekstu: prvobitna registracija), može se na zahtev nosioca žiga, u svako doba razdvojiti na dve ili više registracija tako što će se razdvojiti spisak robe, odnosno usluga.

Izdvojeni žig zadržava sva prava iz prvobitne registracije.

O razdvajanju žiga donosi se posebno rešenje u kome se naznačava broj prvobitne registracije, broj, odnosno brojevi novih žigova, znak iz prvobitne registracije, kao i roba, odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj registraciji i roba, odnosno usluge koje su u izdvojenom, ili izdvojenim žigovima.

Izdvojeni žig, odnosno izdvojeni žigovi upisuju se u Registar žigova, a nosiocu prava izdaje se isprava o žigu.

Na kolektivni žig, odnosno žig garancije ne primenjuju se odredbe st. 1-4. ovog člana.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: registarski broj žiga; podatke o nosiocu žiga; izgled znaka; naznačenje brojeva klasa Međunarodne klasifikacije roba i usluga koje ostaju u prvobitnoj registraciji i brojeva klasa Međunarodne klasifikacije roba i usluga na koje se odnosi izdvojeni žig, odnosno izdvojeni žigovi.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

VI PROMENE U PRIJAVI, ODNOSNO REGISTRACIJI ŽIGA

Promena imena i adrese nosioca prava

Član 61

Nadležni organ, na zahtev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave može doneti rešenje o upisu u Registar žigova promene imena i adrese nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave.

Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se zatražiti upis promene imena i adrese nosioca prava koji se odnosi na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su registarski brojevi, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtevu.

Ako zahtev za upis promene imena i adrese nosioca prava ne sadrži propisane podatke, nadležni organ će pismenim putem pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi, a koji ne može biti kraći od osam dana.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za upis promene imena i adrese, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 3. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti rešenje o odbacivanju zahteva.

U slučaju iz stava 5. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac zahteva može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Zahtev za upis promene iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: registarski broj žiga, odnosno broj prijave; podatke o nosiocu žiga, odnosno podnosiocu prijave; naznačenje vrste promene.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva za upis promene iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Ograničenje spiska robe, odnosno usluga

Član 62

Nadležni organ, na zahtev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave može doneti rešenje o upisu u Registar žigova ograničenja spiska robe, odnosno usluga.

Ako zahtev za ograničenje spiska robe, odnosno usluga ne sadrži propisane podatke, nadležni organ će pismenim putem pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi, a koji ne može biti kraći od osam dana.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za ograničenja spiska robe, odnosno usluga, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti rešenje o odbacivanju zahteva.

U slučaju iz stava 4. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac zahteva može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Zahtev za upis promene iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: registarski broj žiga, odnosno broj prijave; podatke o nosiocu žiga, odnosno podnosiocu prijave; naznačenje vrste promene.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva za upis promene iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Prenos prava

Član 63

Žig, odnosno pravo iz prijave može biti preneto na drugo lice ili na druga lica za svu ili samo za neku robu, odnosno usluge.

Prenos žiga, odnosno prava iz prijave može biti posledica ugovora o prenosu prava, statusne promene nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave, sudske ili administrativne odluke.

Prenos prava iz stava 2. ovog člana upisuje se u Registar žigova na zahtev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave ili sticaoca prava.

Upis prenosa prava iz stava 2. ovog člana u Registar žigova, proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.

O upisu prenosa prava iz stava 2. ovog člana u Registar žigova, donosi se posebno rešenje.

Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet prenosa prava.

Ugovor o prenosu prava

Član 64

Ugovor o prenosu prava sastavlja se u pismenoj formi i mora sadržati: dan zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime, prebivalište ili boravište, odnosno sedište ugovornih strana, registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga i visinu naknade, ako je ugovorena.

Neće se odobriti upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave, ako bi takav prenos mogao da stvori zabunu u prometu u pogledu vrste, kvaliteta ili geografskog porekla robe, odnosno usluga za koje je žig registrovan, odnosno za koje je podneta prijava za priznanje žiga, izuzev ukoliko se sticalac prava odrekne zaštite za one robe, odnosno usluge u odnosu na koje mogućnost zabune postoji.

Neće se odobriti upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave koje se odnosi samo za neku robu, odnosno uslugu, u slučaju kada su robe, odnosno usluge koje se prenose bitno slične robama, odnosno uslugama koje su obuhvaćene žigom, odnosno prijavom za priznanje žiga prenosioca.

Na sva pitanja koja se odnose na ugovor o prenosu prava, a koja nisu regulisana ovim zakonom, primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni odnosi.

Licenca

Član 65

Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave može ugovorom o licenci ustupiti pravo korišćenja žiga, odnosno prava iz prijave, i to za svu ili samo za neku robu, odnosno usluge.

U slučaju da postoji više nosilaca istog žiga, odnosno više podnosilaca iste prijave iz stava 1. ovog člana, za zaključivanje ugovora o licenci potreban je pristanak svih, ukoliko između njih nije drugačije ugovoreno.

Ugovor o licenci iz stava 1. ovog člana sastavlja se u pismenoj formi i mora sadržati: dan zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime, prebivalište ili boravište, odnosno sedište ugovornih strana, registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga, vreme trajanja licence i obim licence.

Ugovor o licenci iz stava 1. ovog člana upisuje se u Registar žigova na zahtev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave ili sticaoca prava.

Upis ugovora o licenci iz stava 1. ovog člana u Registar žigova proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.

O upisu ugovora o licenci iz stava 1. ovog člana u Registar žigova, donosi se posebno rešenje.

Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet ugovora o licenci.

Na sva pitanja koja se odnose na ustupanje prava korišćenja žiga, odnosno prava iz prijave, a koja nisu regulisana ovim zakonom primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni odnosi.

Povreda odredaba ugovora o licenci

Član 66

Nosilac žiga koji je i davalac licence tog žiga može se pozvati na prava koja proizlaze iz žiga, a protiv sticaoca licence koji vrši povredu odredaba iz ugovora o licenci koje se odnose na trajanje licence, oblik obuhvaćen registracijom u kome se žig može koristiti, obim robe, odnosno usluga za koje je data licenca, područje na kome se žig može isticati ili kvalitet proizvedene robe, odnosno usluga pruženih od strane sticaoca licence.

Zaloga

Član 67

Žig, odnosno pravo iz prijave može biti predmet zaloge i to na osnovu ugovora o zalozi, odluke suda, javnog izvršitelja ili drugog državnog organa, i to za svu ili samo za neke robe ili usluge.

Ugovor o zalozi iz stava 1. ovog člana sastavlja se u pismenoj formi i mora sadržati: dan zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime, prebivalište ili boravište, odnosno sedište ugovornih strana, kao i dužnika ako su to različita lica, registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga i podatke o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom.

Zaloga iz stava 1. ovog člana upisuje se u Registar žigova na zahtev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave ili založnog poverioca.

O upisu zaloge iz stava 1. ovog člana u Registar žigova donosi se posebno rešenje.

Poverilac stiče založno pravo upisom u Registar žigova.

Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet zaloge.

Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom primenjuju se propisi kojima se uređuje bezdržavinska zaloga, obligacioni i svojinskopravni odnosi.

U Registar žigova upisuju se naročito sledeći podaci: podaci o zalogodavcu i dužniku, kada to nisu ista lica, kao i podaci o založnom poveriocu; registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga; podaci o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom uz naznačenje osnovnog i maksimalnog iznosa.

U Registar žigova upisuju se i sve promene podataka iz stava 8. ovog člana.

Nadležni organ bliže propisuje vrstu podataka iz stava 8. ovog člana koji se upisuju u Registar žigova.

Pokretanje postupka za upis prenosa prava, licence i zaloge

Član 68

Postupak za upis prenosa prava, licence i zaloge, pokreće se pisanim zahtevom.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se i:

1) dokaz o pravnom osnovu upisa koji se traži;

2) punomoćje, ako se postupak za upis prenosa prava, licence, ili zaloge pokreće preko punomoćnika;

3) dokaz o uplati takse za rešenje po zahtevu za upis prenosa prava, licence ili zaloge.

Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se zatražiti upis prenosa prava koji se odnosi na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su raniji nosilac prava i novi nosilac prava isti u svakom žigu, odnosno prijavi i da su registarski brojevi, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtevu.

Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se zatražiti upis licence, odnosno zaloge, koji se odnose na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su nosilac prava i sticalac licence, odnosno zaloge isti u svakom žigu, odnosno prijavi, i da su registarski brojevi, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtevu.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: registarski broj žiga, odnosno broj prijave; podatke o nosiocu žiga, odnosno podnosiocu prijave; naznačenje da se traži upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave, odnosno naznačenje prava čiji se upis traži.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Ispitivanje urednosti zahteva za upis prenosa prava, licence i zaloge

Član 69

Zahtev za upis prenosa prava, licence i zaloge je uredan ako sadrži podatke iz člana 68. ovog zakona.

Ako zahtev za upis prenosa prava, licence i zaloge nije uredan, nadležni organ će pismenim putem pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi, a koji ne može biti kraći od osam dana.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za upis prenosa prava, licence i zaloge, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti rešenje o odbacivanju zahteva.

U slučaju iz stava 4. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac zahteva može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Postupak za upis prenosa prava, licence i zaloge

Član 70

Ako je zahtev za upis prenosa prava, licence i zaloge uredan u smislu člana 69. ovog zakona, nadležni organ ispituje da li pravni osnov na kome se taj zahtev zasniva ispunjava zakonom propisane uslove za upis prenosa prava, licence i zaloge.

Ako pravni osnov na kome se zasniva zahtev za upis prenosa prava, licence i zaloge ne ispunjava uslove propisane zakonom, ili ako se podaci iz zahteva ne slažu sa podacima u registrima, nadležni organ će pismenim putem obavestiti podnosioca zahteva o razlozima zbog kojih se upis ne može izvršiti i pozvaće ga da se u roku koji nadležni organ odredi izjasni o tim razlozima.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za upis prenosa prava, licence i zaloge, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev za upis prenosa prava, licence i zaloge ako se podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne izjasni o razlozima zbog kojih se upis ne može odobriti, ili se izjasni, a nadležni organ i dalje smatra da se upis ne može odobriti.

Žig kao predmet izvršenja

Član 71

Žig može biti predmet izvršenja.

Na postupak izvršenja, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.

Na zahtev jedne od stranaka ili nadležnog organa koji sprovodi postupak izvršenja, u Registar žigova se upisuje da je nad žigom pokrenuto izvršenje.

Upis u registar iz stava 3. ovog člana, briše se ili menja na zahtev jedne od stranaka, javnog izvršitelja ili nadležnog organa koji sprovodi postupak izvršenja.

VII PRESTANAK PRAVA

Prestanak žiga

Član 72

Žig prestaje istekom roka od deset godina za koji je plaćena propisana taksa, ako se njegovo važenje ne produži.

Žig prestaje i pre isteka roka iz stava 1. ovog člana:

1) ako se nosilac žiga odrekne svog prava - narednog dana od dana predaje nadležnom organu izjave o odricanju;

2) na osnovu sudske odluke, odnosno odluke nadležnog organa, u slučajevima predviđenim ovim zakonom - danom određenim tom odlukom;

3) ako je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo fizičko lice koje je nosilac prava - danom prestanka pravnog lica, odnosno smrti fizičkog lica, osim ako je žig prešao na pravne sledbenike tog lica.

Kolektivni žig i žig garancije prestaju da važe i ako nadležni organ prilikom ispitivanja izmena opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije, utvrdi da nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 32. stav 1. ovog zakona.

U slučajevima iz stava 2. tač. 1) i 3) i stava 3. ovog člana, nadležni organ će doneti posebno rešenje.

Pravo trećeg lica

Član 73

Ako je u Registru žigova upisano određeno pravo u korist trećeg lica nosilac žiga se ne može odreći žiga bez pismene saglasnosti lica na čije ime je upisano to pravo.

Ako nosilac žiga u određenom roku ne plati taksu za produženje važenja žiga, a u Registru žigova je upisano pravo u korist trećeg lica, nadležni organ će to lice obavestiti da nije plaćena propisana taksa i da je može platiti u roku iz člana 58. ovog zakona.

VIII OGLAŠAVANJE ŽIGA NIŠTAVIM

Uslovi za oglašavanje žiga ništavim

Član 74

Žig se može oglasiti ništavim, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ako se utvrdi da u vreme njegovog registrovanja nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje žiga iz čl. 4-7. ovog zakona.

Kolektivni žig i žig garancije mogu se oglasiti ništavim i ako se utvrdi da opšti akt o kolektivnom žigu i opšti akt o žigu garancije, odnosno njihove izmene, nisu ispunjavale, odnosno ne ispunjavaju uslove iz člana 32. st. 1. i 2. ovog zakona.

Ovlašćeno lice za pokretanje postupka za oglašavanje žiga ništavim

Član 75

Žig se može oglasiti ništavim za sve vreme trajanja zaštite, i to na predlog zainteresovanog lica ili na predlog javnog tužioca.

Predlog za oglašavanje ništavim žiga na osnovu čl. 6. i 7. ovog zakona može podneti samo nosilac ranijeg prava ili lice koje on ovlasti.

Kada je nosilac ranijeg žiga trpeo korišćenje kasnijeg žiga i znao za to korišćenje tokom pet uzastopnih godina, nema pravo da na osnovu tog ranijeg prava podnese predlog za oglašavanje ništavim kasnijeg žiga ili da se usprotivi korišćenju tog kasnijeg žiga u odnosu na robu ili usluge za koje je kasniji žig korišćen, osim ako je nosilac kasnijeg žiga prilikom podnošenja prijave bio nesavestan.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, nosilac kasnijeg žiga nema pravo da se usprotivi korišćenju ranijeg prava.

Sticanje distinktivnosti ranijeg žiga ili izričita saglasnost za registrovanje nosioca ranijeg žiga

Član 76

Žig neće biti oglašen ništavim po osnovu člana 5. stav 1. tač. 3), 5) i 6) ovog zakona ako je pre podnošenja predloga za oglašavanje ništavim usled korišćenja stekao distinktivnost.

Žig neće biti oglašen ništavim iako je registrovan suprotno odredbama čl. 6. i 7. ovog zakona, ako se nosilac ranijeg prava izričito saglasio sa njegovom registracijom.

Korišćenje ranijeg žiga u postupku po predlogu za oglašavanje ništavim

Član 77

Žig se ne može oglasiti ništavim na osnovu člana 6. stav 1. tač. 1), 2) i 4) ovog zakona ako raniji žig bez opravdanog razloga nije ozbiljno korišćen u Republici Srbiji za obeležavanje robe, odnosno usluga za koje je registrovan i koji se navode kao razlog za podnošenje predloga, u periodu od pet godina pre podnošenja predloga za oglašavanje ništavim, izuzev ako je podnosilac prijave kasnijeg žiga bio nesavestan, odnosno ako nosilac ranijeg žiga dokaže da su postojali opravdani razlozi za nekorišćenje. U postupku po predlogu za oglašavanje žiga ništavim, nosilac ranijeg žiga ili njegov pravni sledbenik dužan je da dokaže da je žig korišćen.

Ako je raniji žig podnosioca predloga korišćen samo za deo robe, odnosno usluga za koje je registrovan, smatraće se u cilju primene stava 1. ovog člana da je registrovan samo za tu robu, odnosno usluge.

Nosilac ranijeg žiga dokazuje korišćenje svog žiga na zahtev nosioca kasnijeg žiga, pod uslovom da je na datum podnošenja predloga za oglašavanje ništavim raniji žig registrovan najmanje pet godina.

Ako dokazi iz st. 1. i 2. ovog člana ne budu dostavljeni, predlog za oglašavanje žiga ništavim biće odbijen.

Kada je na datum podnošenja prijave ili na datum prava prvenstva kasnijeg žiga petogodišnji period u kome je raniji žig morao biti ozbiljno korišćen istekao, nosilac ranijeg žiga će, pored dokaza iz st. 1. i 2. ovog člana dostaviti dokaz da je raniji žig ozbiljno korišćen u petogodišnjem periodu koji je prethodio datumu podnošenja prijave ili datumu prava prvenstva kasnijeg žiga, ili da postoje opravdani razlozi za nekorišćenje.

Nedostatak distinktivnosti ili reputacije ranijeg žiga koji sprečava oglašavanje ništavim

Član 78

Predlog za oglašavanje žiga ništavim po osnovu ranijeg žiga neće biti usvojen na datum podnošenja predloga za oglašavanje ništavim ako ne bi bio usvojen na datum podnošenja prijave ili na datum prava prvenstva kasnijeg žiga iz nekog od sledećih razloga:

1) raniji žig koji se može oglasiti ništavim iz razloga predviđenih članom 5. stav 1. tač. 3)-5) ovog zakona još nije stekao distinktivni karakter u skladu sa značenjem člana 5. stav 2. ovog zakona;

2) predlog za oglašavanje ništavim se zasniva na članu 6. stav 1. tačka 2) ovog zakona, a raniji žig nije postao distinktivan u meri da bi opravdao postojanje verovatnoće nastanka zabune u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa ranije zaštićenim znakom, u skladu sa značenjem člana 6. stav 1. tačka 2) ovog zakona;

3) predlog za oglašavanje ništavim se zasniva na članu 6. stav 1. tačka 4) ovog zakona, a raniji žig još nije stekao reputaciju u skladu sa značenjem člana 6. stav 1. tačka 4) ovog zakona.

Pokretanje postupka za oglašavanje žiga ništavim

Član 79

Postupak za oglašavanje žiga ništavim pokreće se pisanim predlogom za oglašavanje ništavim žiga.

Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu predloga; podatke o nosiocu žiga; registarski broj žiga čije se oglašavanje ništavim traži; razloge zbog kojih se traži oglašavanje žiga ništavim; naznačenje da li se traži oglašavanje ništavim žiga u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu predloga iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz predlog i propisuje njihovu sadržinu.

Ispitivanje urednosti predloga za oglašavanje žiga ništavim

Član 80

Predlog za oglašavanje žiga ništavim je uredan ako sadrži podatke iz člana 79. ovog zakona.

Predlog za oglašavanje ništavim može se podneti po osnovu jednog ili više ranijih prava.

Ako predlog za oglašavanje žiga ništavim nije uredan, nadležni organ će pisanim putem uz navođenje razloga pozvati podnosioca predloga da ga uredi u roku od 30 dana.

Na obrazloženi zahtev podnosioca predloga, uz plaćanje propisane takse nadležni organ će produžiti rok iz stava 3. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac predloga u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti rešenje o odbacivanju predloga.

U slučaju iz stava 5. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac predloga može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Postupak po predlogu za oglašavanje žiga ništavim

Član 81

Nadležni organ će uredan predlog dostaviti nosiocu žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema poziva dostavi svoj odgovor.

Na obrazložen zahtev nosioca žiga, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ može da produži rok iz stava 1. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Posle sprovedenog postupka po predlogu za oglašavanje žiga ništavim, nadležni organ će doneti rešenje o oglašavanju žiga ništavim, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ili rešenje o odbijanju predloga.

U slučaju da je žig oglašen ništavim, smatraće se da nije proizvodio dejstvo od samog početka, u obimu u kom je oglašen ništavim.

IX POSEBNI SLUČAJEVI PRESTANKA ŽIGA

Prestanak žiga zbog nekorišćenja

Član 82

Nadležni organ može, na zahtev zainteresovanog lica, doneti rešenje o prestanku žiga u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ako nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio, bez opravdanog razloga nije ozbiljno koristilo na domaćem tržištu žig za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj žig odnosi, u neprekidnom vremenskom periodu od pet godina, računajući od dana registrovanja žiga, odnosno od dana kad je žig poslednji put korišćen. U postupku po zahtevu za prestanak žiga zbog nekorišćenja žiga, nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio dužno je da dokaže da je žig koristilo.

Korišćenjem žiga, u smislu stava 1. ovog člana i člana 77. ovog zakona smatra se i korišćenje znaka zaštićenog žigom u obliku koji se razlikuje u elementima koji ne menjaju distinktivni karakter znaka, kao i korišćenje zaštićenog znaka na robi ili pakovanju robe namenjenim isključivo izvozu.

Korišćenje žiga uz saglasnost nosioca žiga ili korišćenje žiga od strane lica ovlašćenog da koristi kolektivni žig ili žig garancije smatra se korišćenjem od strane nosioca žiga.

Opravdanim razlogom za nekorišćenje žiga iz stava 1. ovog člana smatraće se okolnost koja je nastala nezavisno od volje nosioca žiga, a koja predstavlja smetnju za korišćenje žiga, kao što je odluka državnog organa, zabrana uvoza ili druga zabrana koja se odnosi na robe ili usluge za koje je priznata zaštita žigom.

Korišćenjem žiga ne smatra se reklamiranje zaštićenog znaka bez mogućnosti nabavke robe, odnosno korišćenja usluge za koju je znak zaštićen.

Korišćenjem žiga ne smatra se plaćanje takse za produženje važenja žiga, kao ni zaključivanje ugovora o prenosu prava, licenci i zalozi.

Neće se doneti rešenje o prestanku žiga zbog nekorišćenja ako je korišćenje žiga započelo ili je nastavljeno posle isteka neprekidnog vremenskog perioda od pet godina u kome žig nije korišćen, a pre podnošenja zahteva za prestanak žiga zbog nekorišćenja, osim ako je do započinjanja ili nastavljanja korišćenja žiga došlo nakon što je nosilac prava saznao da će biti podnet zahtev za prestanak njegovog žiga i ako je korišćenje započeto ili nastavljeno u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva za prestanak žiga.

Datum prestanka žiga zbog nekorišćenja

Član 83

U slučaju iz člana 82. ovog zakona žig prestaje da važi na datum podnošenja zahteva za prestanak žiga zbog nekorišćenja.

Prestanak žiga u drugim slučajevima

Član 84

Nadležni organ može na zahtev zainteresovanog lica doneti rešenje o prestanku žiga, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge i u sledećim slučajevima:

1) ako je znak zaštićen žigom, zbog činjenja ili nečinjenja nosioca žiga ili njegovog pravnog sledbenika, postao u prometu uobičajeni naziv robe, odnosno usluge za koju je registrovan;

2) ako znak zaštićen žigom, zbog načina na koji ga nosilac žiga, njegov pravni sledbenik ili lice uz saglasnost nosioca žiga koristi, može u prometu da izazove zabunu o geografskom poreklu, vrsti, kvalitetu ili drugim svojstvima robe, odnosno usluge;

3) ako je znak zaštićen žigom postao protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima.

Kolektivni žig i žig garancije mogu prestati i ako se upotrebljavaju protivno opštem aktu o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana žig prestaje da važi narednog dana od dana pravnosnažnosti rešenja o prestanku žiga.

Dodatni razlozi za prestanak kolektivnog žiga

Član 85

Kolektivni žig prestaje da važi i u sledećim slučajevima:

1) ako nosilac ne preduzme razumne mere da spreči upotrebu žiga na način koji nije usklađen sa uslovima upotrebe iz opšteg akta o kolektivnom žigu uključujući sve izmene opšteg akta upisane u Registar žigova;

2) ako način na koji ovlašćeni korisnik koristi kolektivni žig dovodi do zablude učesnike u prometu na način utvrđen u članu 32. stav 2. ovog zakona;

3) ako izmena opšteg akta o kolektivnom žigu ne sadrži elemente iz člana 16. ovog zakona, osim ako je nosilac žiga naknadnim izmenama ne uskladi sa tim članom.

Pokretanje postupka za prestanak žiga

Član 86

Postupak za prestanak žiga iz razloga predviđenih u čl. 82. i 84. ovog zakona pokreće se pisanim zahtevom.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu zahteva; podatke o nosiocu žiga čiji se prestanak traži; registarski broj žiga čiji se prestanak traži; razloge zbog kojih se prestanak žiga traži; naznačenje da li se traži prestanak žiga u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Ispitivanje urednosti zahteva za prestanak žiga

Član 87

Zahtev za prestanak žiga je uredan ako sadrži podatke iz člana 86. ovog zakona.

Ako zahtev za prestanak žiga nije uredan, nadležni organ će pismenim putem pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za prestanak žiga, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti rešenje o odbacivanju zahteva.

U slučaju iz stava 4. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac zahteva može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Postupak po zahtevu za prestanak žiga

Član 88

Nadležni organ će uredan zahtev dostaviti nosiocu žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema poziva dostavi svoj odgovor.

Na obrazložen zahtev nosioca žiga, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ može da produži rok iz stava 1. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Posle sprovedenog postupka po zahtevu za prestanak žiga, nadležni organ će doneti rešenje o prestanku žiga, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge ili rešenje o odbijanju zahteva.

Dejstvo oglašavanja žiga ništavim i prestanka žiga na sudske odluke i ugovore

Član 89

Oglašavanje žiga ništavim i prestanak žiga nemaju dejstvo na sudske odluke u vezi sa utvrđivanjem povrede prava koje su u momentu donošenja tog rešenja bile pravnosnažne, kao i na zaključene ugovore o prenosu prava, odnosno ustupanju licence, ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac žiga bio savestan.

U postupcima oglašavanja žiga ništavim i posebnim slučajevima prestanka žiga, nadležni organ može zakazati usmenu raspravu.

X GRAĐANSKOPRAVNA ZAŠTITA

Povreda prava

Član 90

Povredom prava smatra se svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu, u smislu čl. 49-52. ovog zakona i člana 56. stav 2. ovog zakona.

Povredom iz stava 1. ovog člana smatra se i dodavanje znaku reči "tip", "način", "po postupku" i sl.

Pravo na tužbu

Član 91

Tužbu zbog povrede prava može podneti nosilac žiga, podnosilac prijave, sticalac licence, korisnik kolektivnog žiga uz saglasnost nosioca kolektivnog žiga i korisnik žiga garancije uz saglasnost nosioca žiga garancije.

Sticalac licence, osim ako je drugačije predviđeno ugovorom o licenci, može podneti tužbu zbog povrede prava samo uz saglasnost nosioca prava.

Sticalac isključive licence koji je formalno obavestio nosioca žiga o povredi žiga, odnosno prava iz prijave, može podneti tužbu zbog povrede prava, ako nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave, sam to ne učini u roku od trideset dana od dana prijema obaveštenja.

Sticalac licence ili korisnik kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije u cilju naknade štete koju je pretrpeo, ima pravo da pristupi tužbi zbog povrede prava koji je pokrenuo nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave.

Ako tuženi istakne zahtev da nosilac žiga dokaže da je u periodu od pet godina pre datuma podnošenja tužbe žig ozbiljno korišćen u vezi sa robom, odnosno uslugama za koje je registrovan, sud je dužan da uputi tuženog da o tom pitanju pokrene postupak pred nadležnim organom, u skladu sa članom 82. ovog zakona.

Sud će, po tužbi iz stava 1. ovog člana odbiti tužbeni zahtev ukoliko se u postupku pred nadležnim organom utvrdi da žig tužioca nije korišćen u smislu člana 82. ovog zakona.

Ako nadležni organ utvrdi da je žig tužioca korišćen samo za deo robe, odnosno usluga za koje je registrovan, sud će prilikom odlučivanja uzeti u obzir samo onu robu, odnosno usluge za koje je tužilac dokazao korišćenje.

Tužba zbog povrede prava

Član 92

U slučaju povrede prava, tužilac tužbom može da zahteva naročito:

1) utvrđenje povrede prava;

2) zabranu radnji kojima se vrši povreda ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno, kao i zabranu ponavljanja takvih ili sličnih radnji pod pretnjom plaćanja primerenog novčanog iznosa tužiocu;

3) naknadu štete;

4) objavljivanje presude o trošku tuženog;

5) oduzimanje, odnosno trajno isključenje iz prometa ili uništenje ili preinačenje, bez naknade, predmeta kojima je izvršena povreda;

6) zabranu otuđenja, oduzimanje, ili uništenje, bez naknade, materijala i predmeta koji su upotrebljeni u proizvodnji predmeta kojima je izvršena povreda prava.

Pri razmatranju tužbenih zahteva iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana, sud uzima u obzir srazmeru između ozbiljnosti povrede prava i tužbenog zahteva, kao i interese trećih lica.

Tužba se može podneti i protiv lica čije su usluge korišćene prilikom povrede prava (posrednik).

Tužilac ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Pri određivanju visine naknade štete iz stava 4. ovog člana, sud će uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, a posebno negativne ekonomske posledice koje trpi tužilac, uključujući izgubljenu dobit, kao i dobit koju je tuženi ostvario povredom prava.

Sud može kada okolnosti slučaja to opravdavaju da dosudi tužiocu naknadu štete koja ne može biti niža od naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito.

Ako povreda prava nije učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, sud može, da dosudi tužiocu naknadu u visini dobiti koju je tuženi ostvario povredom prava.

Postupak po tužbi

Član 93

Tužba zbog povrede prava može se podneti u roku od tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i učinioca, a najkasnije u roku od pet godina od dana učinjene povrede ili od dana poslednje učinjene povrede kada se povreda vrši kontinuirano.

Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan.

Postupak po tužbi zbog povrede prava iz prijave sud će prekinuti do konačne odluke nadležnog organa po prijavi.

Ako je pred nadležnim organom, odnosno sudom pokrenut postupak iz čl. 74, 82, 84, 104. i 105. ovog zakona, sud koji postupa po tužbi iz čl. 91. i 92. ovog zakona dužan je da prekine postupak do konačne odluke nadležnog organa, odnosno pravnosnažne odluke suda.

Na postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Pribavljanje dokaza

Član 94

Ako se stranka koja je učinila verovatnim svoje navode poziva na dokaz koji se nalazi u posedu protivne stranke ili pod njenom kontrolom, sud će protivnoj stranci naložiti da dostavi taj dokaz, vodeći računa o primeni propisa kojima se uređuje postupanje sa poslovnom tajnom.

Pod uslovom iz stava 1. ovog člana, u slučaju povrede prava prilikom obavljanja privredne delatnosti, sud će na predlog tužioca naložiti tuženom da dostavi bankarske, finansijske i poslovne dokumente koji se nalaze u njegovom posedu ili pod njegovom kontrolom, vodeći računa o primeni propisa kojima se uređuje postupanje sa poslovnom tajnom.

Privremena mera

Član 95

Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno u smislu člana 90. ovog zakona ili da će biti povređeno, sud može odrediti privremenu meru:

1) oduzimanja, odnosno isključenja iz prometa predmeta kojima se vrši povreda prava;

2) oduzimanja ili zabrane otuđenja materijala i predmeta koji su upotrebljeni isključivo ili u pretežnoj meri u proizvodnji predmeta kojima se vrši povreda prava, odnosno pretežno namenjeni proizvodnji predmeta kojima se vrši povreda prava;

3) zabrane vršenja radnji kojima se vrši povreda prava ili koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno.

Privremena mera se može, pod istim uslovima, odrediti i protiv lica čije usluge su korišćene prilikom povrede prava (posrednik).

Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno i koje učini verovatnim postojanje okolnosti koje bi osujetile ili znatno otežale naknadu štete u slučaju povrede prava, sud može pored privremenih mera iz stava 1. ovog člana odrediti i privremene mere:

1) zaplene pokretne i nepokretne imovine lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere;

2) zabrane isplate novčanih sredstava sa računa lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere.

Radi određivanja i sprovođenja privremene mere iz stava 3. ovog člana sud može naložiti dostavljanje bankarskih, finansijskih, poslovnih ili drugih dokumenata i podataka ili naložiti da se omogući pristup tim dokumentima i podacima.

Lice kome je određena privremena mera iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 3. tačka 2) ovog člana, kao i nalog iz stava 4. ovog člana, a koje ne postupi po određenoj privremenoj meri, odnosno datom nalogu, kazniće se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje.

Postupak za određivanje privremene mere

Član 96

Sud može odrediti privremenu meru odmah po prijemu predloga za određivanje privremene mere i bez prethodnog izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu.

Rešenje kojim je određena privremena mera, u slučaju iz stava 1. ovog člana, dostaviće se strankama u postupku bez odlaganja, a najkasnije po sprovođenju mere.

Kada je privremena mera određena pre pokretanja parničnog postupka, tužba, radi opravdanja mere, mora se podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere.

Na postupak po predlogu za određivanje privremene mere, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.

Ukidanje privremene mere i naknada štete

Član 97

Ako u roku iz člana 96. stav 3. ovog zakona tužba ne bude podneta, sud će na predlog lica protiv koga je privremena mera određena obustaviti postupak po privremenoj meri i ukinuti sprovedene radnje.

Ako postupak po privremenoj meri bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute u skladu sa ovim članom, ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna opasnost da će pravo biti povređeno, lice protiv koga je određena privremena mera ima pravo na naknadu štete koja joj je naneta privremenom merom.

Sud može usloviti određivanje privremene mere polaganjem odgovarajućeg novčanog iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete iz stava 2. ovog člana.

Shodna primena zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje

Član 98

Na pitanja u vezi sa postupkom određivanja privremene mere, koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje.

Obezbeđenje dokaza

Član 99

Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno, sud može u toku, kao i pre pokretanja parničnog postupka odrediti obezbeđenje dokaza vodeći računa o primeni propisa kojima se uređuje postupanje sa poslovnom tajnom.

Obezbeđenjem dokaza u smislu ovog zakona smatra se:

1) pribavljanje detaljnog opisa proizvoda kojima se povređuje pravo, sa ili bez uzimanja uzorka tih proizvoda;

2) oduzimanje proizvoda ili dela proizvoda kojima se povređuje pravo i ako je to opravdano, oduzimanje dokumenata, materijala i predmeta koji su upotrebljeni u proizvodnji ili stavljanju u promet predmeta kojima se vrši povreda prava;

3) pregled prostorija, vozila, knjiga, dokumenata, ispitivanje svedoka i veštaka.

Postupak za određivanje obezbeđenja dokaza

Član 100

Sud može odrediti obezbeđenje dokaza odmah po prijemu predloga za obezbeđenje dokaza i bez izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu ili da neki dokaz neće moći da se izvede ili da će njegovo kasnije izvođenje biti otežano.

Rešenje kojim je određeno obezbeđenje dokaza, u slučaju iz stava 1. ovog člana, dostaviće se strankama bez odlaganja, najkasnije po sprovođenju mere.

Kada je obezbeđenje dokaza određeno pre pokretanja parničnog postupka tužba zbog povrede prava se mora podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza.

Ukidanje obezbeđenja dokaza i naknada štete

Član 101

Ako u roku iz člana 100. stav 3. ovog zakona tužba ne bude podneta sud će na predlog protivne stranke obustaviti postupak obezbeđenja dokaza i ukinuti sprovedene radnje.

Ako postupak obezbeđenja dokaza bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute, ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna opasnost da će pravo biti povređeno, protivna stranka ima pravo na naknadu štete koja joj je naneta obezbeđenjem dokaza.

Sud može usloviti određivanje obezbeđenja dokaza polaganjem odgovarajućeg novčanog iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete iz stava 2. ovog člana.

Shodna primena zakona kojim se uređuje parnični postupak

Član 102

Na pitanja u vezi sa postupkom za obezbeđenje dokaza, koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Obaveza pružanja informacija

Član 103

Sud može da naloži licu koje je izvršilo povredu prava da pruži podatke o poreklu i distributivnim kanalima robe, odnosno usluga kojima se vrši povreda prava, uključujući podatke o licima koja su učestvovala u povredi prava, kao i da preda dokumente koji su u vezi sa povredom prava.

Pored lica iz stava 1. ovog člana sud može naložiti dostavljanje podataka sledećim licima:

1) licu kod koga je pronađena roba prilikom obavljanja privredne delatnosti, a kojom se povređuje pravo;

2) licu koje koristi usluge pružene prilikom obavljanja privredne delatnosti, a kojima se povređuje pravo;

3) licu koje pruža usluge prilikom obavljanja privredne delatnosti, a kojima se povređuje pravo;

4) licu koje je od strane lica iz tač. 1)-3) ovog stava navedeno kao lice uključeno u proizvodnju ili distribuciju robe ili pružanje usluga kojima se povređuje pravo.

Pod podacima iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito:

1) podaci o proizvođačima, distributerima, dobavljačima i drugim licima koja su prethodno bila uključena u proizvodnju ili distribuciju robe ili pružanje usluga, kao i o prodavcima kojima je roba namenjena;

2) podaci o količinama proizvedene, isporučene ili naručene robe ili usluga, kao i o cenama takve robe ili usluga.

Ako lica iz st. 1. i 2. ovog člana iz opravdanih razloga ne postupe po nalogu suda i ne dostave tražene informacije, neće odgovarati za štetu koja na taj način nastane.

Tužba za osporavanje žiga

Član 104

Ako je prijava podneta protivno načelu savesnosti i poštenja ili je znak registrovan na osnovu takve prijave, odnosno na osnovu prijave kojom je povređena zakonska ili ugovorna obaveza, lice čiji je pravni interes time povređen može tužbom tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca prava.

Član 105

Fizičko ili pravno lice koje u prometu koristi znak za obeležavanje robe, odnosno usluga, a za koji je drugo lice podnelo prijavu ili ga registrovalo na svoje ime za obeležavanje iste ili slične robe, odnosno usluga može tužbom tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga ako dokaže da je taj znak bio opštepoznat u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, za obeležavanje njegove robe, odnosno usluga pre nego što je tuženi podneo prijavu ili registrovao žig.

Ako tuženi dokaže da je isti ili sličan znak koristio u prometu za obeležavanje iste ili slične robe, odnosno usluga isto koliko i tužilac ili duže od njega sud će odbiti tužbeni zahtev iz stava 1. ovog člana.

Tužba iz stava 1. ovog člana ne može se podneti po isteku roka od pet godina od dana upisa žiga u Registar žigova.

Upis presude u Registar žigova

Član 106

Ako se sudskom odlukom usvoji tužbeni zahtev iz člana 104. odnosno člana 105. ovog zakona po pravnosnažnosti presude sud će presudu dostaviti nadležnom organu, koji će u Registar žigova upisati tužioca kao podnosioca prijave, odnosno kao nosioca žiga.

Prestanak prava trećeg lica

Član 107

Pravo koje je treće lice pribavilo od ranijeg podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga iz čl. 104. i 105. ovog zakona, prestaje danom upisa novog podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga u Registar žigova nadležnog organa.

Revizija

Član 108

Revizija je dozvoljena protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu u sporovima zbog povrede prava i radi osporavanja žiga.

XI KAZNENE ODREDBE

Odgovornost za privredni prestup

Član 109

Kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 3.000.000 dinara privredno društvo ili drugo pravno lice koje na način iz člana 90. ovog zakona povredi žig, odnosno pravo iz prijave.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.

Predmeti izvršenja privrednog prestupa i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje privrednog prestupa iz stava 1. ovog člana biće oduzeti, a predmeti izvršenja privrednog prestupa biće i uništeni.

Presuda kojom je učiniocu izrečena kazna za privredni prestup iz stava 1. ovog člana javno se objavljuje.

Prekršajna odgovornost

Član 110

Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara preduzetnik, ako povredi žig ili pravo iz prijave na način iz člana 90. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.

Predmeti izvršenja prekršaja i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje prekršaja iz stava 1. ovog člana biće oduzeti, a predmeti izvršenja prekršaja biće i uništeni.

Član 111

Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje se neovlašćeno bavi zastupanjem u ostvarivanju prava iz člana 12. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu.

Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara fizičko lice koje se neovlašćeno bavi zastupanjem u ostvarivanju prava iz člana 12. ovog zakona.

XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Primena zakona

Član 112

Žigovi koji važe na dan stupanja na snagu ovog zakona ostaju i dalje na snazi i na njih će se primenjivati odredbe ovog zakona.

Odredba člana 12. stav 3. ovog zakona ne primenjuje se na lica koja su do 1. januara 2005. godine upisana u Registar zastupnika.

Postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani, okončaće se po propisima po kojima su započeti.

Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odredba člana 53. stav 1. ovog zakona o iscrpljenju prava primenjivaće se u slučaju da je nosilac žiga, odnosno lice koje je on ovlastio stavio u promet robu označenu žigom na teritoriji Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora.

Rok za donošenje podzakonskog akta

Član 113

Podzakonski akt za izvršenje ovog zakona biće donet u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskog akta iz stava 1. ovog člana primenjuje se podzakonski akt donet na osnovu Zakona o žigovima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 10/13 i 44/18 - dr. zakon), ako nije u suprotnosti sa ovim zakonom.

Kontinuitet u vođenju registara

Član 114

Registar žigova i Registar prijava za priznanje žiga ustanovljeni Zakonom o žigovima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 10/13 i 44/18 - dr. zakon), nastavljaju da se vode kao Registar žigova u skladu sa ovim zakonom.

Registar zastupnika ustanovljen Zakonom o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11, 113/17 - dr. zakon, 95/18 i 66/19), nastavlja da se vodi u skladu sa zakonom kojim je ustanovljen i ovim zakonom.

Prestanak važenja propisa

Član 115

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o žigovima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 10/13 i 44/18 - dr. zakon).

Stupanje na snagu

Član 116

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".