PRAVILNIK O DISCIPLINSKOM POSTUPKU I DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA("Sl. glasnik RS", br. 64/2012, 109/2013 i 58/2014) |
Ovim pravilnikom uređuje se disciplinska odgovornost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca (u daljem tekstu: tužilaca), disciplinski prekršaji, disciplinske sankcije, način rada i organizacija disciplinskih organa i disciplinski postupak.
Shodna primena Zakona o opštem upravnom postupku
Disciplinski postupak protiv tužilaca sprovodi se u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu i ovim pravilnikom.
Na pitanja koja nisu uređena propisima iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku.
U disciplinskom postupku pred disciplinskim organima i Državnim većem tužilaca (u daljem tekstu: Veće) u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
Dužnost dostavljanja spisa i podataka
Javna tužilaštva, sudovi, drugi državni organi, kao i druge organizacije i pravna lica dužni su da Disciplinskom tužiocu i Veću, na njegov zahtev, bez odlaganja, dostave spise i druge podatke potrebne za preduzimanje radnji u disciplinskom postupku za koje je nadležno.
Veće može obaveštavati javnost o disciplinskim postupcima u kojima postupa, vodeći računa o interesima postupka, kao i zaštiti privatnosti učesnika disciplinskog postupka.
Stranke u disciplinskom postupku su Disciplinski tužilac i nosilac javnotužilačke funkcije (u daljem tekstu: tužilac) čija se disciplinska odgovornost utvrđuje.
Disciplinski prekršaj je nesavesno vršenje javnotužilačke funkcije ili ponašanje tužilaca nedostojno javnotužilačke funkcije, u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu.
Tužilac čini disciplinski prekršaj ako:
- ne izrađuje javnotužilačke odluke i ne ulaže redovna i vanredna pravna sredstva u propisanom roku;
- učestalo propušta ili kasni na zakazane pretrese, rasprave i druge procesne radnje u predmetima koji su mu dodeljeni u rad;
- propusti da traži izuzeće u predmetima gde za to postoje zakonski razlozi;
- odbije vršenje poslova i zadataka koji su mu povereni;
- ne izvršava pismena uputstva nadređenog javnog tužioca;
- očigledno krši obaveze pravilnog postupanja prema sudijama u postupku, strankama, njihovim pravnim zastupnicima, svedocima, osoblju ili kolegama;
- se upušta u neprimerene odnose sa strankama ili njihovim pravnim zastupnicima u postupku koji vodi;
- daje nepotpune ili netačne podatke od značaja za rad Državnog veća tužilaca u postupku izbora i razrešenja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, utvrđivanja disciplinske odgovornosti i drugim pitanjima iz njegove nadležnosti;
- krši načelo nepristrasnosti i ugrožava poverenje građana u javno tužilaštvo;
- obavlja aktivnosti koje su zakonom određene kao nespojive sa javnotužilačkom funkcijom kao što su funkcija u organima koji donose propise i organima izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave, članstvo u političkim strankama, bavljenje javnim ili privatnim plaćenim poslom, pružanje pravne usluge ili davanje pravnih saveta uz naknadu, kao i druge funkcije, poslovi ili privatni interesi koji su suprotni dostojanstvu i samostalnosti javnog tužilaštva ili štete njegovom ugledu;
- prihvata poklone suprotno propisima koji regulišu sukob interesa;
- ne poštuje radno vreme propisano zakonom ili određeno od strane nadležnog javnog tužioca;
- ako značajno krši odredbe Etičkog kodeksa;
- neopravdano ne pohađa obavezne programe obuke.
Težak disciplinski prekršaj postoji ako je usled disciplinskog prekršaja iz člana 8. ovog pravilnika došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju javnotužilačke funkcije ili obavljanja radnih zadataka u javnom tužilaštvu ili do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u javno tužilaštvo, a naročito zastarevanja krivičnog gonjenja, kao i u slučaju ponovljenog disciplinskog prekršaja.
Pod ponovljenim disciplinskim prekršajem iz stava 1. ovog člana smatra se tri puta pravnosnažno utvrđena disciplinska odgovornost tužioca za isti disciplinski prekršaj.
Disciplinska komisija po pravnosnažnosti rešenja kojim se tužilac oglašava odgovornim za težak disciplinski prekršaj podnosi predlog za razrešenje tužioca Državnom veću tužilaca.
Disciplinske sankcije su:
- javna opomena,
- umanjenje plate do 50% do jedne godine i
- zabrana napredovanja u trajanju do tri godine.
Javna opomena može biti izrečena samo kada se prvi put utvrdi disciplinska odgovornost tužioca za disciplinski prekršaj iz člana 8. ovog pravilnika.
Srazmernost u izricanju disciplinske mere
Disciplinska mera mora biti srazmerna težini učinjenog disciplinskog prekršaja u vršenju javnotužilačke funkcije.
Prilikom izricanja disciplinske mere naročito se uzimaju u obzir:
- težina učinjenog prekršaja i nastupile posledice, a posebno stepen disciplinske odgovornosti učinioca i okolnosti pod kojima je prekršaj učinjen;
- dosadašnji rad i ponašanje tužioca, a posebno činjenica da li je više puta disciplinski odgovarao.
Disciplinski organi su:
- Disciplinski tužilac i njegovi zamenici;
- Disciplinska komisija i zamenici članova Disciplinske komisije;
- Veće kao drugostepeni disciplinski organ.
Stranke u disciplinskom postupku mogu tražiti izuzeće Disciplinskog tužioca, zamenika Disciplinskog tužioca, predsednika Disciplinske komisije, člana Disciplinske komisije, zamenika predsednika Disciplinske komisije, zamenika člana Disciplinske komisije i člana Veća ako smatraju da postoji neki od sledećih razloga za izuzeće:
- postojanje bračne, odnosno vanbračne zajednice, srodstvo po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena bez obzira da li je brak prestao ili nije;
- učestvovanje u donošenju odluke prvostepenog disciplinskog organa;
- postojanje okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost.
Disciplinski tužilac, zamenik Disciplinskog tužioca, predsednik Disciplinske komisije, član Disciplinske komisije, zamenik predsednika Disciplinske komisije, zamenik člana Disciplinske komisije i član Veća dužan je da traži svoje izuzeće u slučajevima iz stava 1. alineja 1. ovog člana, a u slučaju da smatra da postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost obavestiće o tome Veće.
Zahtev za izuzeće može se podneti do okončanja disciplinskog postupka Državnom veću tužilaca.
O izuzeću Disciplinskog tužioca, zamenika Disciplinskog tužioca, zamenika predsednika Disciplinske komisije, člana Disciplinske komisije i zamenika člana Disciplinske komisije odlučuje predsednik Veća, a o izuzeću predsednika Disciplinske komisije ili člana Veća odlučuje Veće.
Predsednik Veća, odnosno Veće donosi odluku o izuzeću u roku od osam dana od dana prijema zahteva.
Veće imenuje i razrešava Disciplinskog tužioca i njegove zamenike iz reda tužilaca.
Odluku o imenovanju Disciplinskog tužioca i zamenika Disciplinskog tužioca Veće donosi tako što sa liste dobrovoljno prijavljenih kandidata nosilaca javnotužilačke funkcije i liste kandidata predloženih od strane kolegijuma tužilaštava bira kandidata koji u profesionalnoj sredini uživa najveći ugled, na osnovu iskazane stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti u vršenju javnotužilačke funkcije i poštovanja odredaba Etičkog kodeksa javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Za Disciplinskog tužioca ili njegovog zamenika može biti imenovan tužilac koji najmanje osam godina obavlja javnotužilačku funkciju.
Pre imenovanja Državno veće tužilaca obavlja razgovor sa prijavljenim kandidatima radi sticanja neposrednog uvida u stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata, poštovanje i odnos prema odredbama Etičkog kodeksa javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i odnos prema nadležnostima i radu disciplinskih organa predviđenih zakonom i ovim pravilnikom.
Disciplinski tužilac ima dva zamenika.
Mandat Disciplinskog tužioca i njegovih zamenika traje četiri godine, pri čemu mogu biti ponovo imenovani na te dužnosti.
Državno veće tužilaca moće povećati broj zamenika Disciplinskog tužioca usled povećanog obima posla na osnovu obrazloženog predloga Disciplinskog tužioca Veću.
Tokom vođenja disciplinskog postupka Disciplinski tužilac i njegovi zamenici imaju pravo na umanjenje norme u matičnom javnom tužilaštvu što Državno veće tužilaca odobrava posebnom odlukom na predlog Disciplinskog tužioca.
Disciplinski tužilac ima pravo na na potpuno umanjenje norme dok zamenici Disciplinskog tužioca imaju pravo na umanjenje norme od najmanje 50%, koje umanjenje može biti povećano na osnovu obrazložene odluke Disciplinskog tužioca.
Disciplinski tužilac ima obavezu da obavesti Državno veće tužilaca i matično javno tužilaštvo o dozvoljenom umanjenju norme radi regulisanja organizacije rada.
Disciplinski tužilac podnosi godišnji izveštaj o svom radu Državnom veću tužilaca najkasnije do 15. januara naredne godine
Veće imenuje i razrešava predsednika, dva člana Disciplinske komisije i njihove zamenike iz reda tužilaca.
Odluku o imenovanju predsednika, dva člana Disciplinske komisije i njihovih zamenika Veće donosi tako što sa liste dobrovoljno prijavljenih kandidata nosilaca javnotužilačke funkcije i liste kandidata predloženih od strane kolegijuma javnog tužilaštava bira kandidata koji u profesionalnoj sredini uživa najveći ugled, na osnovu iskazane stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti u vršenju javnotužilačke funkcije i poštovanja odredaba Etičkog kodeksa javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Za predsednika, člana ili njihovih zamenika može biti imenovan tužilac koji najmanje osam godina obavlja javnotužilačku funkciju.
Pre imenovanja Državno veće tužilaca obavlja razgovor sa prijavljenim kandidatima radi sticanja neposrednog uvida u stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata, poštovanje i odnos prema odredbama Etičkog kodeksa javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i odnos prema nadležnostima i radu disciplinskih organa predviđenih zakonom i ovim pravilnikom.
Mandat predsednika, člana i zamenika članova Disciplinske komisije traje četiri godine, pri čemu mogu biti ponovo imenovani na te dužnosti.
U slučaju odsutnosti ili duže sprečenosti predsednika ili članova Disciplinske komisije, zamenjuje ih njihovi zamenici.
Tokom vođenja disciplinskog postupka predsednik i članovi Disciplinske komisije imaju pravo na umanjenje norme u matičnom javnom tužilaštvu što Državno veće tužilaca odobrava posebnom odlukom na predlog predsednika Disciplinskog veća.
Dužnost Disciplinskog tužioca, predsednika, članova Disciplinske komisije i njihovih zamenika prestaje istekom mandata ili zbog nastupanja razloga za prestanak javnotužilačke funkcije iz člana 87. Zakona o javnom tužilaštvu.
Veće razrešava Disciplinskog tužioca, predsednika, članove Disciplinske komisije, kao i njihove zamenike, ukoliko nesavesno obavljaju dužnost u disciplinskom postupku.
Odluku o razrešenju donosi Veće, u roku od 15 dana od dana pokretanja postupka za razrešenje.
Veće kao drugostepeni disciplinski organ
Dužnost članova Veća, kao drugostepenog disciplinskog organa, prestaje u skladu sa Zakonom o Državnom veću tužilaca ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 101/10 i 88/11).
Svako može Disciplinskom tužiocu podneti disciplinsku prijavu protiv tužioca zbog učinjenog disciplinskog prekršaja.
Disciplinska prijava se podnosi u pismenom obliku i sadrži:
- ime i prezime tužioca protiv koga se podnosi prijava, kao i naziv javnog tužilaštva u kome obavlja javnotužilačku funkciju;
- činjenični opis događaja;
- dokaze koji potvrđuju navode iz prijave.
Disciplinski tužilac je dužan da ispita svaku podnetu prijavu.
O podnetim prijavama vodi se evidencija.
Disciplinski tužilac radi ispitivanja navoda prijave i utvrđivanja činjeničnog stanja ima pravo i dužnost da prikuplja materijalne dokaze, obavlja razgovore, vrši preglede službene dokumentacije javnog tužilaštva u kome je izvršen mogući disciplinski prekršaj, preko javnog tužilaštva vrši uvid u sudske predmete kao i predmete drugih organa pred kojima je postupao prijavljeni tužilac u vezi disciplinskog prekršaja kao i da preduzima druge radnje i mere u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu i Zakonom o opštem upravnom postupku radi utvrđivanja činjeničnog stanja.
Prilikom ispitivanja navoda prijave i prikupljanja dokaza Disciplinski tužilac i njegovi zamenici su dužni da postupaju sa naročitom obazrivošću u cilju izbegavanja mogućeg uticaja na tok ispitivanja prijave.
Pokretanje disciplinskog postupka
Disciplinski postupak pokreće Disciplinski tužilac podnošenjem predloga za vođenje disciplinskog postupka (u daljem tekstu: Predlog) Disciplinskoj komisiji, na osnovu podnete disciplinske prijave ili po službenoj dužnosti.
Disciplinski tužilac može povući Predlog pre početka rasprave, a nakon otpočinjanja rasprave samo uz saglasnost Disciplinske komisije i tužioca protiv koga je Predlog podnesen.
Disciplinski tužilac ne može podneti nov Predlog na osnovu istih činjenica u slučaju kada je Disciplinska komisija dala saglasnost za povlačenje Predloga nakon što je rasprava počela.
Predlog za vođenje disciplinskog postupka
Predlog za vođenje disciplinskog postupka sadrži:
- ime i prezime tužioca čija se disciplinska odgovornost utvrđuje i naziv javnog tužilaštva u kome tužilac obavlja javnotužilačku funkciju, kao i podatak o punomoćniku ukoliko isti postoji;
- činjenični opis disciplinskog prekršaja;
- pravnu kvalifikaciju disciplinskog prekršaja;
- predloge dokaza koji treba da se izvedu u toku postupka.
Disciplinska komisija dostavlja Predlog nosiocu javnotužilačke funkcije čija se disciplinska odgovornost utvrđuje na izjašnjenje.
Tužilac čija se disciplinska odgovornost utvrđuje ili njegov punomoćnik mogu na Predlog pismeno da odgovore Disciplinskoj komisiji u roku od osam dana od dana prijema Predloga.
Disciplinska komisija dostavlja odgovor sa svim prilozima Disciplinskom tužiocu.
Nakon prijema odgovora na Predlog ili po isteku roka od osam dana od dana prijema Predloga, Disciplinska komisija zakazuje raspravu.
Disciplinski tužilac ili njegov zamenik zastupa Predlog na raspravi.
Tužilac čija se disciplinska odgovornost utvrđuje ima pravo da svoje navode usmeno izloži pred Disciplinskom komisijom.
Disciplinska komisija izvodi dokaze neophodne za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.
Ukoliko Disciplinska komisija tokom postupka utvrdi da se neke činjenice moraju dodatno proveriti može takvu proveru tražiti od Disciplinskog tužioca, tužioca čija se odgovornost proverava, javnog tužilaštva u kojem je izvršen mogući disciplinski prekršaj ili drugog organa pred kojim je postupano u vezi mogućeg prekršaja ili lica koje je bilo obuhvaćeno istim, kao i da preduzima druge radnje i mere u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu i Zakonom o opštem upravnom postupku radi utvrđivanja činjeničnog stanja.
Lica koja su saslušana pred Disciplinskim organima sem tužioca čija se odgovornost utvrđuje imaju pravo na naknadu putnih troškova u visini autobuske karte koja će im se isplatiti iz sredstava budžeta Državnog veća tužilaca.
Ukoliko izvedeni dokazi ukazuju na izmenu u činjeničnom stanju u odnosu na podneti Predlog ili da je tužilac čija se disciplinska odgovornost utvrđuje učinio još neki disciplinski prekršaj, Disciplinski tužilac može usmeno da izmeni ili proširi Predlog na raspravi, odnosno odlaganje rasprave radi izmene ili proširenja Predloga.
Tužilac čija se disciplinska odgovornost utvrđuje može tražiti odlaganje rasprave radi izjašnjenja o proširenju Predloga.
U slučaju neopravdanog izostanka Disciplinskog tužioca, odnosno njegovog zamenika, kao i u slučaju neopravdanog izostanka tužioca čija se disciplinska odgovornost utvrđuje i njegovog punomoćnika, postupak se može sprovesti u njihovom odsustvu.
Disciplinski postupak je hitan i zatvoren za javnost, izuzev ukoliko tužilac ili zamenik čija se disciplinska odgovornost utvrđuje ne zahteva da bude javan.
Disciplinski postupak ne ometa vođenje drugih postupaka protiv tužioca.
Tok postupka za težak disciplinski prekršaj
Postupak za utvrđivanje postojanja teškog disciplinskog prekršaja i utvrđivanja odgovornosti tužilac vodi se shodno odredbama ovog pravilnika.
Disciplinski tužilac je obavezan da u predlogu posebno obrazloži i ukaže na okolnosti i dokaze koje ukazuju da je usled disciplinskog prekršaja iz člana 8. ovog pravilnika došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju javnotužilačke funkcije ili obavljanja radnih zadataka u javnom tužilaštvu ili do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u javno tužilaštvo, a naročito zastarevanja krivičnog gonjenja, kao i u slučaju ponovljenog disciplinskog prekršaja.
Disciplinsko veće je obavezno da posebno obrazloži oduku i sankciju po predlogu Disciplinskog tužioca u vezi teškog disciplinskog prekršaja.
Državno veće tužilaca po prijemu predloga za razrešenje tužioca postupak za razrešenje vodi shodno odredbama Zakona o javnom tužilaštvu.
Disciplinski tužilac je obavezan da pažljivo ispita odluku Državnog veća tužilaca kao i činjenično stanje, te da ukoliko nađe osnov za vođenje disciplinskog postupka za disciplinski prekršaj isti pokrene u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Disciplinski postupak i disciplinska sankcija za težak disciplinski prekršaj se mogu voditi i izreći do pravnosnažnosti odluke o razrešenju Državnog veća tužilaca.
Prava tužioca čija se disciplinska odgovornost utvrđuje
Tužilac čija se disciplinska odgovornost utvrđuje ima pravo da:
- bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka nakon provere navoda disciplinske prijave od strane Disciplinskog tužioca;
- se upozna sa predmetom i pratećom dokumentacijom;
- da se izjasni o podnetom i proširenom Predlogu;
- ima punomoćnika u svim fazama disciplinskog postupka;
- zahteva da rasprava bude javna;
- da izjavi žalbu na odluku Disciplinske komisije;
- da izjavi žalbu na drugostepenu odluku.
Disciplinski tužilac može da:
- odbaci disciplinsku prijavu;
- podnese Predlog za vođenje disciplinskog postupka;
- odustane od Predloga;
- izmeni ili proširi Predlog;
- izjavi žalbu na odluku Disciplinske komisije.
U slučaju odustanka ili neizjavljivanja žalbe Disciplinski tužilac dužan je da sačini službenu belešku o razlozima za odustajanje, odnosno neizjavljivanje žalbe.
U postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti tužioca Disciplinska komisija može da:
- odbaci Predlog kao neblagovremen i nedozvoljen;
- odbije Predlog kao neosnovan;
- usvoji Predlog, oglasi tužioca odgovornim za učinjeni disciplinski prekršaj i izrekne mu disciplinsku sankciju.
Disciplinska komisija donosi odluke u roku od 15 dana od dana zaključenja rasprave i dostavlja ih Disciplinskom tužiocu i tužiocu čija se disciplinska odgovornost utvrđuje, odnosno njegovom punomoćniku.
Pravnosnažnu odluku Disciplinska komisija dostavlja Veću radi upisa u lični list tužioca.
Način odlučivanja Disciplinske komisije
Odluke Disciplinske komisije se donose većinom glasova članova Disciplinske komisije, o čemu se sastavlja poseban zapisnik koji potpisuju svi članovi Disciplinske komisije.
Odluke Disciplinske komisije se izrađuju u obliku rešenja u roku od 15 dana od dana zaključenja rasprave.
Izdvojeno mišljenje člana Disciplinske komisije konstatuje se u zapisniku o većanju i glasanju.
Odluka kojom se utvrđuje da je tužilac odgovoran za disciplinski prekršaj sadrži:
- uvodni deo, koji sadrži: sastav Disciplinske komisije, imena stranaka, opis predmeta postupka i datum donošenja odluke;
- činjenični opis disciplinskog prekršaja;
- odredbe Zakona o javnom tužilaštvu i druge primenjene zakone ili propise, kao i pravnu kvalifikaciju disciplinskog prekršaja;
- izrečenu disciplinsku sankciju;
- obrazloženje, koje sadrži pregled izvedenih dokaza, utvrđenih činjenica i pravnih zaključaka;
- pouku o pravnom leku.
Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od dve godine od dana kada je disciplinski prekršaj učinjen.
Protiv odluke Disciplinske komisije može se izjaviti žalba Veću u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.
Žalbu mogu izjaviti Disciplinski tužilac, tužilac čija se disciplinska odgovornost utvrđuje i njegov punomoćnik.
Žalba sadrži:
- broj i datum rešenja Disciplinske komisije protiv koga se izjavljuje žalba;
- predlog da se odluka pobija u celini ili u određenom delu;
- osnove i razloge žalbe;
- potpis.
Disciplinska komisija dostavlja žalbu zajedno sa prilozima drugoj stranci u postupku na odgovor.
Stranka može u roku od tri dana od dana prijema žalbe dostaviti Veću odgovor na žalbu.
Žalba na odluku o razrešenju se može podneti Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke u kojem slučaju se postupak vodi na osnovu Zakona o javnom tužilaštvu.
Odluka se može pobijati:
1) zbog povreda pravila postupka koje su mogle imati uticaj na donošenje zakonite i pravilne odluke;
2) zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
3) zbog pogrešne primene materijalnog prava;
4) zbog odluke o izrečenoj disciplinskoj sankciji.
Odluke Veća kao drugostepenog disciplinskog organa
Postupajući po žalbi Veće može da:
- odbaci žalbu kao neblagovremenu ili nedozvoljenu;
- odbije žalbu kao neosnovanu;
- usvoji žalbu i preinači odluku Disciplinske komisije.
Nakon prijema žalbe predsednik Veća određuje izvestioca iz reda članova Veća koji se biraju iz reda tužilaca.
Odluke Veća kao drugostepenog disciplinskog organa donose se većinom glasova prisutnih članova.
Odluke Veća se izrađuju u obliku rešenja u roku od 30 dana od dana zaključenja rasprave.
Odluke Veća se dostavljaju strankama po pravilima o ličnoj dostavi.
Odluka Veća je konačna.
Žalba protiv odluke Državnog veća tužilaca u drugom stepenu može biti podneta kao upravni spor pred Upravnim sudom u skladu sa Zakonom o upravnim sporovima.
Žalba protiv odluke Državnog veća tužilaca o razrešenju može biti podneta Ustavnom sudu Srbije u roku od 30 dana od dana uručenja odluke, u kojem slučaju će postupak biti vođen na osnovu Zakona o javnom tužilaštvu.
Izvršenje konačnih odluka o disciplinskim sankcijama
Pravnosnažna odluka kojom je izrečena disciplinska sankcija upisuje se u lični list javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca.
U disciplinskom postupku nisu dozvoljeni vanredni pravni lekovi, niti ponavljanje postupka.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o disciplinskom postupku i disciplinskoj odgovornosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca
("Sl. glasnik RS", br. 109/2013)
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".