Tweet

PRIMER

IV PROGRAMI I ORGANIZACIJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

Programi

[ČLAN 2 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 23

Obrazovno-vaspitni rad u školi ostvaruje se na osnovu školskog programa, u skladu sa Zakonom.

Škola može da ostvaruje i:

1) školski program za obrazovanje odraslih;

2) školski program za muzičko obrazovanje;

3) školski program za baletsko obrazovanje;

4) individualni program srpskog jezika, odnosno jezika nacionalne manjine za učenike koji ne poznaju jezik na kojem se izvodi nastava;

5) predškolski program, odnosno pripremni predškolski program;

6) druge programe usmerene na unapređivanje i povećanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada.

Izuzetno, škola može da ostvaruje i predškolski program, ukoliko nije moguće organizovanje predškolskog programa na nivou predškolske ustanove, uz saglasnost Ministarstva.

Izuzetno, osnovna muzička škola može da ostvaruje i program srednjeg muzičkog obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa Zakonom.

Škola za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruje obrazovno-vaspitni rad u skladu sa individualnim obrazovnim planom učenika.

Član 24

(Brisano)

Obavezni predmeti, izborni programi i aktivnosti

Član 25

U školi se izučavaju obavezni predmeti i izborni programi i aktivnosti propisani planom i programom nastave i učenja, prema školskom programu, u skladu sa Zakonom.

U privatnoj školi, umesto izbornih programa i aktivnosti propisanih planom i programom nastave i učenja, škola može da realizuje druge programe i aktivnosti prema školskom programu.

Razvojni plan

Član 26

Škola donosi razvojni plan u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.

Razvojni plan škole sadrži prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj ustanove, i to:

1) mere unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada na osnovu analize rezultata učenika na završnom ispitu;

2) mere za unapređivanje dostupnosti odgovarajućih oblika podrške i razumnih prilagođavanja i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška;

3) mere prevencije nasilja i povećanja saradnje među učenicima, nastavnicima i roditeljima;

4) mere prevencije osipanja učenika;

5) druge mere usmerene na dostizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja koji prevazilaze sadržaj pojedinih nastavnih predmeta;

6) plan pripreme za završni ispit;

7) plan uključivanja škole u nacionalne i međunarodne razvojne projekte;

8) plan stručnog usavršavanja nastavnika, stručnih saradnika i direktora;

9) mere za uvođenje inovativnih metoda nastave, učenja i ocenjivanja učenika;

10) plan napredovanja i sticanja zvanja nastavnika i stručnih saradnika;

11) plan uključivanja roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika u rad škole;

12) plan saradnje i umrežavanja sa drugim školama i ustanovama;

13) druga pitanja od značaja za razvoj škole.

Razvojni plan sadrži kriterijume i merila za praćenje ostvarivanja razvojnog plana i služi kao oslonac za izradu školskog programa i godišnjeg plana rada škole.

Plan i program nastave i učenja osnovnog obrazovanja i vaspitanja

[ČLAN 3 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 26a

Plan nastave i učenja u osnovnom obrazovanju i vaspitanju sadrži:

1) listu obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti po razredima;

2) ukupan godišnji fond časova po predmetima, programima i aktivnostima;

3) nedeljni fond časova po predmetima, programima i aktivnostima.

Program nastave i učenja u osnovnom obrazovanju i vaspitanju sadrži:

1) ciljeve osnovnog obrazovanja i vaspitanja;

2) ciljeve učenja predmeta, izbornih programa i aktivnosti po razredima;

3) opšte predmetne kompetencije;

4) specifične predmetne kompetencije;

5) ishode učenja;

6) obrazovne standarde za osnovno obrazovanje i vaspitanje;

7) ključne pojmove sadržaja svakog predmeta;

8) uputstvo za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa;

9) uputstvo za formativno i sumativno ocenjivanje učenika;

10) način prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, učenika sa izuzetnim, odnosno posebnim sposobnostima, za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine i obrazovanje odraslih.

Školski program

Član 27

Osnovno obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se na osnovu školskog programa.

Školski program omogućava orijentaciju učenika i roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika u izboru škole, praćenje kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa i njegovih rezultata, kao i procenu individualnog rada i napredovanja svakog učenika.

Školski program se donosi u skladu sa Zakonom.

Nacionalni savet nacionalne manjine daje mišljenje na školski i vaspitni program ustanova za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalne manjine.

Pojedini delovi školskog programa inoviraju se u toku njegovog ostvarivanja.

Škola objavljuje školski program u skladu sa Zakonom i opštim aktom škole.

Školski program sadrži:

1) ciljeve školskog programa;

2) plan nastave i učenja osnovnog obrazovanja i vaspitanja;

3) programe obaveznih predmeta po razredima, sa načinima i postupcima za njihovo ostvarivanje;

4) izborne programe po razredima, sa načinima i postupcima za njihovo ostvarivanje;

5) programe aktivnosti po razredima, sa načinima i postupcima za njihovo ostvarivanje;

6) program dopunske i dodatne nastave;

7) program kulturnih aktivnosti škole;

8) program školskog sporta i sportsko-rekreativnih aktivnosti;

9) program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, program sprečavanja diskriminacije i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja;

10) program vannastavnih aktivnosti učenika;

11) program profesionalne orijentacije;

12) program zdravstvene zaštite;

13) program socijalne zaštite;

14) program zaštite životne sredine;

15) program saradnje sa lokalnom samoupravom;

16) program saradnje sa porodicom;

17) program izleta, ekskurzija i nastave u prirodi;

18) program rada školske biblioteke;

19) način ostvarivanja drugih oblasti razvojnog plana škole koji utiču na obrazovno-vaspitni rad.

Individualni obrazovni planovi svih učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu čine prilog školskog programa.

Školski program, naročito u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, sadrži i:

1) način prilagođavanja rada i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad;

2) način prilagođavanja ciljeva i ishoda, kao i sadržaja obrazovno-vaspitnog rada i

3) način ostvarivanja dodatne podrške za učenike škole.

Sastavni deo školskog programa je i program bezbednosti i zdravlja na radu koji obuhvata zajedničke aktivnosti škole, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika i jedinice lokalne samouprave, usmerene na razvoj svesti za sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu.

Školski program za obrazovanje odraslih, školski program za muzičko obrazovanje i vaspitanje, školski program za baletsko obrazovanje i vaspitanje, pripremni predškolski program i izuzetno predškolski program deo su školskog programa kada ih škola ostvaruje.

U okviru školskog programa osnovna muzička, odnosno osnovna baletska škola može da ostvaruje i program muzičkog, odnosno baletskog vaspitanja i obrazovanja za decu predškolskog uzrasta u trajanju do jedne godine.

U okviru školskog programa, za decu i učenike koji ne poznaju srpski jezik, škola može da realizuje i program za sticanje elementarnih znanja iz srpskog jezika.

Načela izrade školskog programa

Član 28

Školski program utemeljen je na načelima:

1) usmerenosti na procese i ishode učenja;

2) zasnovanosti na standardima, uz sistematsko praćenje i procenjivanje kvaliteta programa;

3) uvažavanja uzrasnih karakteristika u procesu sticanja znanja i veština, formiranja stavova i usvajanja vrednosti kod učenika;

4) horizontalne i vertikalne povezanosti u okviru predmeta i između različitih nastavnih predmeta;

5) poštovanja individualnih razlika među učenicima u pogledu načina učenja i brzine napredovanja, kao i mogućnosti ličnog izbora u slobodnim aktivnostima;

6) zasnovanosti na participativnim, kooperativnim, aktivnim i iskustvenim metodama nastave i učenja;

7) uvažavanja iskustva, učenja i znanja koja učenici stiču van škole i njihovo povezivanje sa sadržajima nastave;

8) razvijanja pozitivnog odnosa učenika prema školi i učenju, kao i podsticanja učenikovog interesovanja za učenje i obrazovanje u toku celog života;

9) korišćenja pozitivne povratne informacije, pohvale i nagrade kao sredstva za motivisanje učenika;

10) uvažavanje uzrasnih karakteristika u procesu psihofizičkog razvoja obezbeđivanjem uslova za život i rad u školi.

Godišnji plan rada

Član 29

Godišnjim planom rada škole utvrđuju se vreme, mesto, način, nosioci ostvarivanja školskog programa i druga pitanja od značaja za ostvarivanje školskog programa.

Godišnji plan rada škola donosi u skladu sa školskim kalendarom, razvojnim planom i školskim programom, do 15. septembra.

Ukoliko u toku školske godine dođe do promene nekog dela godišnjeg plana rada, škola donosi izmenu godišnjeg plana rada u odgovarajućem delu.

Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja

[ČLAN 4 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 30

Osnovno obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se u trajanju od osam godina u dva obrazovna ciklusa, u skladu sa Zakonom, ovim zakonom i planom i programom nastave i učenja.

Prvi ciklus obuhvata prvi, drugi, treći i četvrti razred.

Drugi ciklus obuhvata peti, šesti, sedmi i osmi razred.

Osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje traje od četiri [dve] do šest godina i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa, u skladu sa planom i programom nastave i učenja donetim na osnovu Zakona.

Osnovno baletsko obrazovanje i vaspitanje traje četiri godine i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa, u skladu sa planom i programom nastave i učenja donetim na osnovu Zakona.

Osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje, osnovno baletsko obrazovanje i vaspitanje i osnovno obrazovanje odraslih stiče se pohađanjem nastave ili polaganjem ispita.

Muzičko, odnosno baletsko obrazovanje i vaspitanje za učenike sa izrazitim muzičkim, odnosno baletskim sposobnostima traje osam godina.

Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja može biti duže ili kraće od trajanja iz st. 1. i 7. ovog člana, u zavisnosti od postignuća i napredovanja učenika.

Učeniku koji je navršio 15 godina života prestaje obaveza pohađanja škole istekom te školske godine.

Škola je dužna da učeniku koji je navršio 15 godina života, a nije stekao osnovno obrazovanje i vaspitanje, omogući školovanje do navršenih 17 godina života, ako to zahteva učenik ili njegov roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik.

Učenik koji je navršio 15 godina života, a nije stekao osnovno obrazovanje i vaspitanje, može da nastavi sticanje obrazovanja po programu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

Organizacija obrazovno-vaspitnog rada

[ČLAN 5 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 31

Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u odeljenju, u grupi i individualno.

Odeljenje istog razreda može da ima do 30 učenika.

Izuzetno, odeljenje istog razreda može da ima do 33 učenika uz saglasnost Ministarstva.

U jednom odeljenju mogu da budu do dva učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Broj učenika utvrđen u stavu 2. ovog člana umanjuje se za dva po učeniku koji osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagođavanjem načina rada, kao i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad, odnosno sa učenjem jezika na kome se odvija obrazovno-vaspitni rad (IOP1), odnosno za tri po učeniku koji osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagođavanjem ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada (u daljem tekstu: IOP2).

Obrazovno-vaspitni rad od prvog do četvrtog razreda može da se organizuje i u kombinovanom odeljenju.

Obrazovno-vaspitni rad od petog do osmog razreda može da se organizuje i u kombinovanom odeljenju.

Kombinovano odeljenje sastavljeno od učenika dva razreda može da ima do 15 učenika, a odeljenje od tri ili četiri razreda do deset učenika.

Za predmete za koje je podela odeljenja na grupe predviđena planom i programom nastave i učenja organizuje se ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u grupi.

Izuzetno, u grupi može da se organizuje i ostvarivanje nastave izbornih programa i slobodnih nastavnih aktivnosti, ukoliko nije moguće organizovanje obrazovno-vaspitnog rada na nivou odeljenja.

Grupa iz stava 10[9]. ovog člana, po pravilu, formira se na nivou razreda i ima najmanje 15, a najviše do 30 učenika. Obrazovno-vaspitni rad u grupi sa manje od 15 učenika organizuje se uz saglasnost ministra.

Izuzetno, grupa iz stava 10. ovog člana može da se formira na nivou ciklusa. Grupa sastavljena od učenika dva razreda može da ima do 15 učenika, a grupa od tri ili četiri razreda do deset učenika.

Odeljenje ili grupa u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može da ima do deset učenika, a kada odeljenje čine učenici sa smetnjama koje se manifestuju istovremeno u nekoliko oblasti, usled čega se učenik suočava sa brojnim preprekama u zadovoljenju osnovnih potreba i potrebna im je najkompleksnija podrška, odeljenje istog razreda ima do šest učenika.

U muzičkoj i baletskoj školi obrazovno-vaspitni rad organizuje se u grupi, u klasi i individualno.

Nastava

Član 32

Nastava je osnova obrazovno-vaspitnog procesa u školi.

Pored redovne nastave, koja može da se organizuje poludnevno i celodnevno, u školi se organizuje dopunska, dodatna i pripremna nastava.

Škola koja organizuje redovnu poludnevnu nastavu u dve smene stara se da svi učenici ravnomerno pohađaju nastavu u obe smene, smenjujući se u jednakim vremenskim intervalima, ne dužim od jednog meseca.

Izuzetno, ukoliko iz objektivnih razloga škola iz stava 3. ovog člana ne može da obezbedi ravnomernu promenu smena, nastavu organizuje i bez promene smena, u dogovoru sa Ministarstvom, odnosno nadležnom školskom upravom.

Za učenike kojima je potrebna pomoć u savladavanju programa i učenju, škola organizuje dopunsku nastavu.

Za učenike od četvrtog do osmog razreda sa posebnim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima za pojedine predmete, škola organizuje dodatnu nastavu.

Za učenike upućene na razredni i popravni ispit, škola organizuje pripremnu nastavu.

Pripremna nastava se organizuje pre početka ispitnog roka, u trajanju od najmanje pet radnih dana sa po dva časa dnevno za svaki predmet.

Za učenika kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifičnih teškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola može da realizuje individualnu nastavu kroz programe podrške deci i učenicima sa smetnjama u razvoju.

Pripremu učenika za polaganje završnog ispita škola može da organizuje tokom drugog polugodišta osmog razreda, a dužna je da organizuje pripremu učenika za polaganje završnog ispita deset dana pre polaganja ispita u trajanju najmanje dva časa dnevno iz predmeta koji su obuhvaćeni polaganjem.

[ČLAN 6 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 33

(Brisan)

[Član 33

Nastavni program verske nastave, na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, donosi ministar.

Organizovanje i ostvarivanje verske nastave prati Komisija za versku nastavu u školi (u daljem tekstu: Komisija).

Komisiju obrazuje Vlada na vreme od šest godina.

U Komisiju se imenuju po jedan predstavnik tradicionalnih crkava i verskih zajednica, tri predstavnika organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama i tri predstavnika Ministarstva.

Član Komisije može biti razrešen pre isteka mandata, i to: na lični zahtev, na predlog predlagača i ako ne ispunjava svoju dužnost kao član Komisije, odnosno svojim postupcima povredi ugled dužnosti koju obavlja.

U slučaju razrešenja člana Komisije pre isteka mandata, Vlada postavlja novog člana po pribavljenom predlogu predstavnika čiji je član razrešen.

Predsednika i zamenika predsednika Komisije biraju članovi Komisije na prvoj sednici, većinom glasova od ukupnog broja članova Komisije.

Komisija obavlja poslove koji se, naročito, odnose na:

1) usaglašavanje predloga programa verske nastave;

2) udžbenike i druga nastavna sredstava, u skladu sa zakonom kojim se uređuju pitanja vezana za udžbenike i druga nastavna sredstva;

3) davanje mišljenja o listama nastavnika verske nastave;

4) druga pitanja vezana za praćenje organizovanja i ostvarivanja programa verske nastave.

Način rada i druga pitanja od značaja za rad Komisije, uređuju se poslovnikom o radu Komisije.]

Potpunom tekstu mogu pristupiti samo pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex. Za više informacija,
pogledajte https://www.paragraf.rs/strane/pravna_baza_paragraf.html