Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Email Print
20.06.2018.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ("Sl. glasnik RS", br. 47/2018)


Član 1.

U Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina („Službeni glasnik RS”, br. 70/09, 20/14 – US i 55/14) u članu 1. reč: „nadležnosti” zamenjuje se rečima: „pravni položaj i ovlašćenja”.

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove i u ženskom rodu, u skladu sa zakonom.”.

Član 2.

Posle člana 1. dodaju se čl. 1a i 1b koji glase:

„Član 1a

Nacionalni savet je organizacija kojoj se zakonom poveravaju određena javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima.

Pripadnici nacionalne manjine mogu izabrati samo jedan nacionalni savet.

Član 1b

Član nacionalnog saveta dužan je da učestvuje u radu nacionalnog saveta.

Statutom nacionalnog saveta bliže se uređuju prava i obaveze člana nacionalnog saveta, u skladu sa zakonom.”.

Član 3.

U članu 2. stav 2. reči: „i osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz ovih oblasti”, brišu se.

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Nacionalni savet može da osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije u oblastima iz stava 2. ovog člana, u skladu sa posebnim zakonima.”.

Član 4.

Posle člana 2. dodaje se član 2a koji glasi:

„Član 2a

Naziv nacionalnog saveta ispisuje se na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.

Naziv nacionalnog saveta, ako je to predviđeno statutom, može biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine.

Naziv iz stava 2. ovog člana upisuje se u Registar nacionalnih saveta paralelno sa nazivom na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.”.

Član 5.

U članu 4. stav 4. posle reči: „upisu” dodaju se zapeta i reči: „ili brisanju”.

Član 6.

U članu 4b stav 1. tačka 2) posle reči: „polovine” dodaju se zapeta i reči: „jer na izbornim listama nema kandidata za koje podnosioci izbornih lista nisu dobili mandat”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Brisanjem iz Registra nacionalni savet gubi svojstvo pravnog lica.”.

Dosadašnji st. 2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5.

Član 7.

Posle člana 4b dodaje se član 4v koji glasi:

„Član 4v

Ministarstvo dostavlja pokrajinskom organu uprave u čijem delokrugu su poslovi manjinskih prava rešenja o upisu u Registar, rešenja kojima se odlučuje o prijavi za upis promena u Registru i rešenja o brisanju iz Registra, za nacionalne savete koji imaju registrovano sedište na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.”.

Član 8.

U članu 5. stav 1. reči: „pokretnu i nepokretnu”, brišu se.

Posle stava 1. dodaju se st. 2–5. koji glase:

„Imovina nacionalnog saveta koristi se za ostvarivanje ovlašćenja predviđenih zakonom.

Imovina nacionalnog saveta ne može se prenositi njegovim članovima, članovima organa nacionalnog saveta ili sa njima povezanim licima.

Pod povezanim licima u smislu stava 3. ovog člana smatraju se lica koja su kao takva utvrđena zakonom kojim se uređuju privredna društva.

U slučaju brisanja nacionalnog saveta iz Registra, imovina nacionalnog saveta stečena sredstvima iz javnih prihoda postaje imovina Republike Srbije, a imovina stečena po osnovu donacija, raspoređuje se u skladu sa aktima nacionalnog saveta.”.

Član 9.

U članu 6. dodaju se novi st. 2–4. koji glase:

„Drugi opšti akti nacionalnog saveta moraju biti u saglasnosti sa statutom.

Odredbe drugog opšteg akta nacionalnog saveta koje su suprotne statutu, ništave su.

Postupak pred Upravnim sudom za utvrđivanje ništavosti opšteg akta nacionalnog saveta koji nije u saglasnosti sa statutom mogu da pokrenu ministarstvo, pokrajinski organ uprave u čijem delokrugu su poslovi manjinskih prava, ustanove, privredna društva i druge organizacije čiji je osnivač nacionalni savet i najmanje jedna trećina članova nacionalnog saveta.”.

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 5. tačka 4) menja se i glasi:

„4) naziv, pečat i simbol nacionalnog saveta koji ne mogu biti identični nazivu, pečatu i simbolu drugog nacionalnog saveta koji je upisan, ili uredno prijavljen za upis u Registar, niti izazivati zabunu u pogledu nacionalnog saveta, njegovih ciljeva i ovlašćenja, ili u pogledu nacionalne manjine koju nacionalni savet predstavlja;”.

U tač. 5), 5a) i 6) iza reči: „izbora” dodaju se reči: „i razrešenja”.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 6.

Član 10.

U članu 7. stav 2. menja se i glasi:

„Predsednik nacionalnog saveta:

1) predstavlja i zastupa nacionalni savet i odgovara za njegov rad;

2) stara se o zakonitom korišćenju i raspolaganju finansijskim sredstvima i imovinom saveta;

3) donosi pojedinačne akte za koje je ovlašćen zakonom, statutom ili opštim aktom saveta;

4) vrši i druge poslove utvrđene statutom i drugim aktima saveta.”

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

„Izvršni odbor:

1) neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata nacionalnog saveta;

2) stara se o izvršavanju javnih ovlašćenja koja su poverena nacionalnom savetu;

3) vrši i druge poslove utvrđene zakonom, statutom i opštim aktima nacionalnog saveta.”.

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči: „iz nadležnosti nacionalnog saveta” zamenjuju se rečima: „u vezi sa vršenjem ovlašćenja nacionalnog saveta predviđenih ovim zakonom.”.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

Posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:

„U odbore za obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma nacionalni savet može da izabere i stručnjake koji poseduju odgovarajuće znanje i iskustvo u oblasti za koju se odbori obrazuju, a koji ne moraju biti članovi nacionalnog saveta. Odbori daju stručna mišljenja, predloge i izrađuju analize za potrebe nacionalnog saveta.”.

Član 11.

Posle člana 7. dodaju se čl. 7a i 7b koji glase:

„Član 7a

Predsednik nacionalnog saveta i član izvršnog odbora ne može biti član rukovodećih organa političke stranke kao što su predsednik, predsedništvo, izvršni odbor i sl.

Predsednik nacionalnog saveta i član izvršnog odbora ne može biti izabrano ili postavljeno lice u državnom organu, pokrajinskom organu, odnosno organu jedinice lokalne samouprave koji u okvirima svojih nadležnosti odlučuje o pitanjima koja se tiču rada nacionalnih saveta.

Izborom, odnosno postavljenjem iz st. 1. i 2. ovog člana, prestaje mandat predsednika nacionalnog saveta, odnosno članstvo u izvršnom odboru.

Prestanak mandata predsednika nacionalnog saveta, odnosno članstva u izvršnom odboru konstatuje nacionalni savet na prvoj narednoj sednici nakon prijema obaveštenja o nastupanju razloga iz stava 3. ovog člana.

Član 7b

Član nacionalnog saveta može zasnovati radni odnos u nacionalnom savetu, za vreme trajanja svog mandata.

Na radne odnose u nacionalnom savetu primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje rad.”.

Član 12.

U članu 8. stav 1. briše se.

Dosadašnji st. 2–6. postaju st. 1–5.

Član 13.

Posle člana 8. dodaje se član 8a koji glasi:

„Član 8a

Rad nacionalnog saveta je javan.

Sve odluke i akti nacionalnog saveta objavljuju se najkasnije u roku od deset dana od dana stupanja na snagu, odnosno njihovog donošenja, na internet stranici nacionalnog saveta, koja se vodi dvojezično, na srpskom jeziku i na jeziku nacionalne manjine, ili na drugi način određen statutom (oglasnoj tabli, dnevnim novinama, ili na drugi pogodan način).

Prilikom objavljivanja odluka i akata iz stava 2. ovog člana vodi se računa da se ne povredi pravo na privatnost i pravo na zaštitu podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom.”.

Član 14.

U članu 9a stav 4. reči: „iz nadležnosti nacionalnog saveta” zamenjuju se rečima: „u vezi sa vršenjem ovlašćenja nacionalnog saveta predviđenih ovim zakonom”.

Član 15.

Naziv Glave III. „III. NADLEŽNOSTI NACIONALNOG SAVETA” menja se i glasi: „III. OVLAŠĆENjA NACIONALNOG SAVETA” a naziv Odeljka 1. „1. Opšte nadležnosti” menja se i glasi: „1. Opšta ovlašćenja”.

U članu 10. posle tačke 7) dodaju se nove tač. 7a) i 7b) koje glase:

„7a) predlaže Republici, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave kao osnivaču ustanove, utvrđivanje ustanove od posebnog značaja iz čl. 11a i 17. ovog zakona;

7b) inicira odnosno predlaže Republici, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave kao osnivaču ustanove, koja je, u skladu sa ovim zakonom, utvrđena za ustanovu od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, prenos osnivačkih prava;”.

U članu 10. tač. 10) do 13) menjaju se i glase:

„10) učestvuje u pripremi zakona i drugih propisa i inicira donošenje odnosno izmene i dopune zakona i drugih propisa kojima se uređuju Ustavom garantovana prava nacionalnih manjina u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma;

11) inicira donošenje, odnosno izmene i dopune posebnih propisa i privremenih mera u oblastima u kojima se ostvaruje pravo na samoupravu, radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini;

12) podnosi pritužbu Zaštitniku građana, pokrajinskom i lokalnom ombudsmanu i drugom nadležnom organu, kada proceni da je došlo do povrede ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina;

13) podnosi pritužbu iz tačke 12) ovog člana u ime pripadnika nacionalne manjine;”.

Član 16.

Naziv Odeljka 2. iznad člana 11. menja se i glasi: „2. Ovlašćenja u oblasti obrazovanja”.

U članu 11. stav 3. posle reči: „ovog člana” dodaju se zapeta i reči: „koje su, u skladu sa ovim zakonom, utvrđene za ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu,”.

Član 17.

Posle člana 11. dodaje se naziv iznad člana i član 11a koji glase:

„Ustanove od posebnog značaja za obrazovanje nacionalne manjine

Član 11a

Ustanova od posebnog značaja za obrazovanje nacionalne manjine je ustanova obrazovanja i vaspitanja čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili nacionalni savet, u kojoj se tradicionalno ili u značajnoj meri ostvaruje Ustavom zagarantovano pravo pripadnika nacionalnih manjina na obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku.

U ustanovi iz stava 1. ovog člana nacionalni savet učestvuje u upravljanju u skladu sa zakonom.

Ustanovom od posebnog značaja za obrazovanje nacionalne manjine može se proglasiti ustanova obrazovanja i vaspitanja u kojoj se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine.

Ustanovom iz stava 1. ovog člana može se proglasiti:

1) po jedna ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja u kojoj se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine, odnosno i na jeziku nacionalne manjine, ukoliko je u lokalnoj samoupravi broj ustanova u kojima se nastava izvodi i na jeziku nacionalne manjine manji od četiri;

2) najviše 1/4 od ukupnog broja ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja u kojima se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine, odnosno i na jeziku nacionalne manjine, ukoliko je u lokalnoj samoupravi broj ustanova u kojima se nastava izvodi i na jeziku nacionalne manjine veći od četiri;

3) osnovna škola u kojoj nastavu na jeziku nacionalne manjine pohađa najmanje 1/3 učenika i srednja škola u kojoj nastavu na jeziku nacionalne manjine pohađa najmanje 90 učenika, ukoliko u jedinici lokalne samouprave postoji ustanova određenog nivoa obrazovanja koja je proglašena za ustanovu od posebnog značaja za obrazovanje nacionalne manjine;

4) osnovna škola u jedinici lokalne samouprave u kojoj se zbog opadanja broja stanovnika usled negativnog prirodnog priraštaja i emigracije pripadnici nacionalnih manjina moraju posebno zaštititi garantovanjem dodatnih prava.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na ustanovu u kojoj se izučava jezik ili govor sa elementima nacionalne kulture, u slučaju nacionalne manjine na čijem jeziku se ne izvodi nastava.”.

Član 18.

U članu 12. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

„2) predlaže članove upravnog, odnosno školskog odbora – predstavnike jedinice lokalne samouprave u ustanovi u kojoj se u većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koju je, u skladu sa članom 10. tačka 7a) i članom 11a ovog zakona, utvrđeno da je od posebnog značaja za obrazovanje nacionalne manjine;”.

U tački 3) reči: „tačka 1)” brišu se.

Tačka 4) briše se.

Stav 3. menja se i glasi:

„U oblasti visokog obrazovanja u ustanovama čiji je osnivač Republika, nacionalni savet:

1) određuje predstavnika koji sa pravom odlučivanja učestvuje u radu Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, u pitanjima od značaja za izvođenje nastave na jeziku nacionalne manjine kada se u okviru visokog obrazovanja u celini ili delimično izvodi nastava na jeziku nacionalne manjine;

2) daje mišljenje o kandidatima predloženim za organ poslovođenja i organ upravljanja visokoškolske ustanove u kojoj se nastava u celini ili delimično izvodi na jeziku nacionalne manjine.”.

Član 19.

Naziv iznad člana 13. menja se i glasi: „Planovi i programi nastave i učenja”.

U članu 13. tač. 1)–3) menjaju se i glase:

„1) predlaže ministru nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, program nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i osnove vaspitnog programa, za sadržaje koji izražavaju posebnost nacionalne manjine, a naročito iz oblasti istorije, muzičkog vaspitanja i likovne umetnosti;

2) predlaže ministru nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja program nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja za jezik nacionalne manjine i jezik, odnosno govor nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture;

3) daje mišljenje ministru nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja na nastavne programe srpskog jezika, kao nematernjeg;”.

U tački 4) posle reči: „obrazovanja” dodaju se reči: „i vaspitanja”.

Član 20.

Član 14. menja se i glasi:

„Član 14.

Plan udžbenika na jeziku i pismu nacionalnih manjina i udžbenika za predmete od interesa za nacionalne manjine, na predlog Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i nacionalnih saveta, po pribavljenom mišljenju Nacionalnog prosvetnog saveta, donosi ministar nadležan za poslove obrazovanja i vaspitanja.

Nacionalni savet daje prethodnu saglasnost u postupku odobravanja rukopisa udžbenika, priručnika, dodatnih nastavnih sredstava, nastavnih pomagala, didaktičkih sredstava i didaktičkih igrovnih sredstava na jeziku i pismu nacionalne manjine, u skladu sa zakonom. Ukoliko nacionalni savet ne dostavi odgovor izdavaču u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva izdavača za davanje prethodne saglasnosti, smatraće se da je saglasnost data.”.

Član 21.

Naziv iznad člana 15. i član 15. menjaju se i glase:

„Druga ovlašćenja u oblasti obrazovanja

Član 15.

Nacionalni savet u skladu sa zakonom:

1) proglašava obrazovno-vaspitne ustanove od posebnog značaja za obrazovanje nacionalne manjine, u skladu sa članom 11a ovog zakona, i predlaže osnivaču utvrđivanje tog statusa, u skladu sa članom 10. tačka 7a) ovog zakona;

2) predlaže:

– jednog zajedničkog predstavnika nacionalnih saveta za člana Nacionalnog prosvetnog saveta;

– ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja odobravanje van konkursa, programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika na jeziku određene nacionalne manjine, u inostranstvu, radi priznavanja u procesu vrednovanja rada nastavnika;

– ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja takmičenja učenika osnovnih i srednjih škola u inostranstvu koja će biti bodovana u skladu sa propisima;

3) daje mišljenje:

– u postupku donošenja akta o mreži predškolskih ustanova i osnovnih škola u jedinici lokalne samouprave u kojoj je u službenoj upotrebi jezik nacionalne manjine ili u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine;

– ministru nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja, odnosno pokrajinskom organu nadležnom za poslove obrazovanja u postupku utvrđivanja mreže srednjih škola i ustanova učeničkog i studentskog standarda;

– ministru nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja, odnosno pokrajinskom organu nadležnom za poslove obrazovanja u postupku davanja saglasnosti na otvaranje odeljenja na jeziku nacionalne manjine za manje od 15 učenika;

– u postupku utvrđivanja broja učenika za upis u srednju školu na jeziku nacionalne manjine, kao i u postupku određivanja broja učenika za sticanje stručne osposobljenosti prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije na jeziku nacionalne manjine;

– u postupku raspodele mesta u ustanovama učeničkog i studentskog standarda;

– u postupku donošenja akta o mreži ustanova učeničkog i studentskog standarda čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave;

– u postupku raspodele sredstava iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koja se dodeljuju putem javnog konkursa ustanovama i udruženjima u oblasti obrazovanja;

4) određuje predstavnika koji prisustvuje sednici Nacionalnog prosvetnog saveta i učestvuje u njegovom radu bez prava glasa, kada Nacionalni prosvetni savet razmatra pitanja od značaja za obrazovanje nacionalne manjine;

5) ustanovljava stipendije iz sopstvenih sredstava i svojim aktima propisuje kriterijume i postupak odlučivanja o dodeli stipendija i sprovodi postupak za dodeljivanje;

6) učestvuje u praćenju i unapređivanju kvaliteta obrazovanja odraslih koje se ostvaruje na jeziku nacionalne manjine;

7) obavlja i druge poslove iz ove oblasti utvrđene zakonom i drugim propisima.”.

Član 22.

Naziv Odeljka 3. iznad člana 16. menja se i glasi: „Ovlašćenja u oblasti kulture”.

U članu 16. stav 3. posle reči: „ovog člana” dodaju se zapeta i reči: „koje su, u skladu sa ovim zakonom, utvrđene za ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu,”.

Član 23.

Član 17. menja se i glasi:

„Član 17.

Ustanova kulture čije se programske delatnosti pretežno odnose na proučavanje, očuvanje i predstavljanje kulture nacionalnih manjina u Republici Srbiji, a u skladu sa brojem pripadnika nacionalnih manjina na teritoriji na kojoj obavlja delatnosti, kao i ukoliko su te programske delatnosti od naročitog značaja za zadovoljavanje kulturnih potreba specifičnih za nacionalne manjine, je ustanova od posebnog značaja za nacionalnu manjinu.

Na predlog nacionalnog saveta, osnivač, izmenom osnivačkog akta, može utvrditi da je ustanova kulture od posebnog značaja za nacionalnu manjinu.

U ustanovama kulture za koje je izmenom osnivačkog akta utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, nacionalni savet:

1) imenuje najmanje jednog člana upravnog odbora ustanove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kulture;

2) daje mišljenje o predloženim članovima upravnog odbora ustanove;

3) daje mišljenje u postupku izbora direktora ustanove.

Ako je utvrđeno da je neka ustanova u oblasti kulture od posebnog značaja za očuvanje, unapređenje i razvoj posebnosti i nacionalnog identiteta većeg broja nacionalnih manjina, nacionalni saveti imenuju po jednog člana upravnog odbora iz stava 3. tačka 1) ovog člana.”.

Član 24.

Naziv iznad člana 18. menja se glasi: „Druga ovlašćenja u oblasti kulture”.

U članu 18. tač. 11) i 12) menjaju se i glase:

„11) u koordinaciji sa drugim nacionalnim savetima predlaže dva, ili najviše dvostruko veći broj kandidata za izbor dva člana Nacionalnog saveta za kulturu;

12) u koordinaciji sa drugim nacionalnim savetima organizuje postupak predlaganja kandidata za članove Nacionalnog saveta za kulturu; ”.

U tački 13) zapeta i reči: „aktom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave”, brišu se.

Član 25.

Odeljak 4. menja se i glasi:

„4. Ovlašćenja u oblasti obaveštavanja

Osnivačka prava

Član 19.

Nacionalni savet može da osnuje ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno fondacije radi ostvarivanja opštekorisnog cilja unapređenja javnog informisanja na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom.

Akti o osnivanju ustanove, privrednog društva odnosno fondacije, koja je izdavač medija, moraju biti usaglašeni sa zakonima kojima se uređuje oblast javnog informisanja i medija.

Pravo predlaganja člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije

Član 20.

Nacionalni saveti su dužni da nadležnoj službi Narodne skupštine, podnesu obrazložen predlog za dva kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije, u skladu sa procedurom utvrđenom zakonom koji reguliše izbor članova Saveta regulatornog tela.

Do predloga za dva kandidata nacionalnih saveta dolazi se zajedničkim dogovorom nacionalnih saveta.

Narodna skupština, na plenarnoj sednici, glasanjem bira jednog kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije.

Druga ovlašćenja u oblasti obaveštavanja

Član 21.

Nacionalni savet:

1) donosi strategiju razvoja informisanja na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa strategijom u oblasti javnog informisanja Republike Srbije;

2) daje predlog za raspodelu sredstava za projekte, koji se prilažu na javni konkurs koji raspisuje organ javne vlasti, radi podizanja kvaliteta informisanja pripadnika nacionalnih manjina;

3) daje predloge i preporuke upravnim odborima i programskim savetima javnih medijskih servisa u vezi sa programima na jezicima nacionalnih manjina;

4) daje mišljenje o kandidatima za odgovorne urednike programa na jezicima nacionalnih manjina u javnim medijskim servisima, ukoliko javni medijski servisi imaju urednike za program na jezicima nacionalnih manjina;

5) daje mišljenje na izveštaj Programskog saveta javnih servisa u vezi sa programskim sadržajima na jezicima nacionalnih manjina.”.

Član 26.

Naziv Odeljka 5. iznad člana 22. menja se i glasi: „5. Ovlašćenja u oblasti službene upotrebe jezika i pisma”.

U članu 22. tačka 1) posle reči: „’Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine’” dodaju se tačka i nova rečenica koja glasi: „Ovi nazivi objavljuju se i u lokalnom službenom glasilu;”.

U tački 4) posle reči „mesta” i zapete dodaje se reč „kao”.

Tačka 7) menja se i glasi:

„7) inicira objavljivanje najvažnijih zakona Republike Srbije na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi i pruža stručnu i drugu pomoć, u skladu sa svojim mogućnostima, u postupku prevođenja;”

U tački 9. zapeta i reči: „aktom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave”, brišu se.

Član 27.

Naziv iznad člana 25. menja se i glasi: „Odnos sa Vladom i organima državne uprave”.

U članu 25. stav 1. menja se i glasi:

„Nacionalni savet može podneti ministarstvima i posebnim organizacijama predloge, inicijative i mišljenja o pitanjima u vezi sa vršenjem ovlašćenja predviđenih ovim zakonom.”.

U stavu 3. reči: „državnih organa” zamenjuju se rečju: „ministarstava”.

Član 28.

U članu 26. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Nacionalni savet je dužan da organima autonomne pokrajine u čiji delokrug spadaju oblasti u kojima se ostvaruju ovlašćenja predviđena ovim zakonom, najkasnije u roku od deset dana, dostavi tražene podatke, spise i isprave.”.

Član 29.

U članu 27. stav 1. posle reči: „regionalnim organizacijama” dodaju se reči: „koje se bave pitanjima prava pripadnika nacionalnih manjina”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Saradnja iz stava 1. ovog člana mora se sprovoditi u skladu sa Ustavom i zakonom Republike Srbije i uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije.”.

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 30.

U članu 35. stav 4. posle reči: „polovine” dodaju se zapeta i reči: „jer na izbornim listama nema kandidata za koje podnosioci izbornih lista nisu dobili mandat.”.

Član 31.

Naziv iznad člana 39. i član 39. menjaju se i glase:

„Obaveze medija u vezi sa izborima nacionalnih saveta

Član 39.

Mediji izveštavaju o izborima nacionalnih saveta u skladu sa zakonima kojima se reguliše oblast javnog informisanja i zakonima kojima se reguliše izborni postupak.”.

Član 32.

U članu 40. stav 1. tačka 5) posle reči: „polovine” dodaju se zapeta i reči: „jer na izbornim listama nema kandidata za koje podnosioci izbornih lista nisu dobili mandat.

U stavu 5. reči: „iz nadležnosti nacionalnog saveta” zamenjuju se rečima: „u vezi sa vršenjem ovlašćenja nacionalnog saveta predviđenih ovim zakonom”.

Član 33.

Naziv iznad člana 43. i član 43. menjaju se i glase:

„Primena drugih propisa

Član 43.

Na izbor nacionalnog saveta i pitanja koja nisu uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje izbor narodnih poslanika i zakona kojim se uređuje upravni spor.

Na pitanja postupanja u upravnim stvarima koja nisu drugačije uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.”.

Član 34.

U članu 48. stav 6. menja se i glasi:

„Ministarstvo preuzima podatke iz jedinstvenog biračkog spiska koji su potrebni za ažuriranje i vršenje promena po službenoj dužnosti u posebnom biračkom spisku.”.

Posle stava 6. dodaju se st. 7. i 8. koji glase:

„Naročito osetljivi podaci obrađuju se u skladu sa zakonom.

O svakoj promeni koja se vrši na osnovu podataka iz stava 6. ovog člana donosi se rešenje.”.

Član 35.

Član 50. menja se i glasi:

„Poseban birački spisak sadrži: redni broj, ime i prezime birača, ime jednog od roditelja birača, nacionalnu pripadnost birača, jedinstveni matični broj građana, datum i mesto rođenja birača, pol birača, mesto prebivališta i adresu birača, jedinicu lokalne samouprave u kojoj birač ima mesto prebivališta i mesto boravišta za interno raseljena lica.”.

Član 36.

U članu 52. stav 4. posle reči: „prebivališta,” dodaju se reči: „odnosno mestu boravišta za interno raseljena lica,”.

Član 37.

U članu 53. stav 3. posle reči: „prebivališta,” dodaju se reči: „odnosno mestu boravišta za interno raseljena lica,”.

Član 38.

Član 112. menja se i glasi:

„Član 112.

Nacionalni savet usvaja godišnji finansijski plan i završni račun.

Sastavni deo završnog računa je godišnji finansijski izveštaj o izvršenju plana, koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa, sa obrazloženjem.

Nacionalni savet godišnji finansijski plan usvaja po programskom modelu u kome su prihodi i rashodi usklađeni sa ovlašćenjima nacionalnog saveta.

Godišnji finansijski plan se usvaja po postupku i na način predviđen statutom nacionalnog saveta i dostavlja se korisniku budžetskih sredstava kod koga su opredeljena sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta u roku od pet dana od dana donošenja.

Nacionalni savet usvaja godišnji finasijski izveštaj za statističke potrebe i finansijsko izveštavanje radi upisa u registar finansijskih izveštaja prema propisima kojima se uređuje računovodstvo.

Nacionalni savet, u roku od 15 dana od dana donošenja finansijskog izveštaja ili završnog računa, primerak izveštaja ili računa dostavlja korisniku budžetskih sredstava kod koga su opredeljena sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta.”.

Član 39.

Član 113. menja se i glasi:

„Član 113.

Stečena sredstva, u skladu sa ovim zakonom, mogu se koristiti za finansiranje redovne delatnosti i stalnih troškova nacionalnog saveta.

U troškove redovne delatnosti nacionalnog saveta spadaju:

1) finansiranje ili sufinansiranje programa i projekata u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma nacionalne manjine;

2) finansiranje rada ustanova, fondacija i privrednih društava čiji je osnivač ili suosnivač nacionalni savet ili čija su osnivačka prava delimično ili u celini preneta na nacionalni savet.

U stalne troškove nacionalnog saveta spadaju:

1) troškovi za iznajmljivanje i korišćenje prostorija nacionalnog saveta;

2) zarade, porezi i doprinosi zaposlenih u nacionalnom savetu;

3) honorari i doprinosi za obavljen rad za potrebe nacionalnog saveta;

4) putni troškovi i dnevnice za službena putovanja;

5) nabavka kancelarijskog materijala i opreme za rad nacionalnog saveta;

6) knjigovodstvene usluge;

7) troškovi godišnje revizije;

8) troškovi održavanja internet stranice nacionalnog saveta.

Sredstva za finansiranje stalnih troškova nacionalnog saveta ne mogu iznositi više od 50% sredstava opredeljenih budžetom Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.”.

Član 40.

Član 115. menja se i glasi:

„Član 115.

Za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta sredstva se obezbeđuju zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukama o budžetu AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave.

Sredstva iz stava 1. ovog člana koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije raspoređuju se tako da se 30% raspoređuje u jednakim iznosima svim registrovanim nacionalnim savetima u Republici Srbiji, a ostatak sredstava (70%) srazmerno broju pripadnika određene nacionalne manjine koju nacionalni savet predstavlja prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, kao i ukupnom broju ustanova, fondacija i privrednih društava čiji je osnivač ili suosnivač nacionalni savet ili čija su osnivačka prava delimično ili u celini preneta na nacionalni savet.

Odluku o raspodeli sredstava iz budžeta Republike Srbije donosi budžetski korisnik kod koga su opredeljena sredstva u budžetu za finansiranje rada nacionalnih saveta, imajući u vidu predloge nacionalnih saveta.

Nacionalnom savetu se ne mogu doznačavati sredstva ako prema finansijskom planu rashodi nisu u saglasnosti sa namenama predviđenim članom 113. ovog zakona, niti izvršiti prenos sredstava u slučaju da nacionalni savet ima evidentirane osnove i naloge o prinudnoj naplati.

Kriterijume za raspodelu sredstava za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta iz budžeta bliže uređuje Vlada, AP Vojvodina i jedinica lokalne samouprave.

Sredstva iz stava 1. ovog člana koja se obezbeđuju u budžetu jedinice lokalne samouprave, raspoređuju se, u skladu sa odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, nacionalnim savetima koji:

1) imaju sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;

2) predstavljaju nacionalne manjine koje u stanovništvu jedinice lokalne samouprave dostižu najmanje 10% od ukupnog stanovništva;

3) predstavljaju nacionalne manjine čiji je jezik u službenoj upotrebi na teritoriji jedinice lokalne samouprave.”.

Član 41.

Član 117. menja se i glasi:

„Član 117.

Nacionalni savet ima račun evidentiran kod filijale Uprave za trezor preko koga se obavljaju sve transakcije iz primljenih budžetskih sredstava.

Knjigovodstvene evidencije se vode po izvoru, visini i strukturi prihoda i rashoda, u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i pomoćne evidencije za potrebe o izveštavanju o učinku programskih aktivnosti.

Knjigovodstvene evidencije prihoda i rashoda i pomoćne evidencije programskih aktivnosti nacionalnog saveta su predmet godišnje revizije u skladu sa propisima kojima se uređuje međunarodna računovodstvena i revizorska regulativa.

Nacionalni savet je obavezan da vodi posebnu evidenciju o svojoj imovini.

Nacionalni savet je u obavezi da kvartalno izveštava nadležnog korisnika budžetskih sredstava o upotrebi sredstava koja su obezbeđena zakonom, odnosno odlukom o budžetu za finansiranje rada nacionalnih saveta. Ako se u postupku revizije, inspekcijske kontrole, odnosno na osnovu kvartalnih izveštaja utvrdi da nacionalni savet nije namenski koristio sredstva iz budžeta, budžetski korisnik koji vrši dotaciju iz budžeta obustavlja prenos sredstava iz budžeta do otklanjanja nepravilnosti.

Budžetski korisnik koji vrši dotaciju iz budžeta obaveštava nacionalni savet o obustavi i nalaže otklanjanje nepravilnosti iznetih u mišljenju revizora.

Rok za otklanjanje nepravilnosti iznetih u mišljenju revizora iznosi 60 dana od dana prijema obaveštenja o obustavi prenosa sredstava od strane budžetskog korisnika koji vrši dotaciju iz budžeta.

U slučaju da nacionalni savet ne otkloni nepravilnosti iznete u mišljenju revizora, budžetski korisnik koji vrši dotaciju iz budžeta, umanjiće sredstva opredeljena za finansiranje rada nacionalnog saveta za narednu budžetsku godinu u odnosu na godinu za koju je izvršena revizija. Iznos umanjenja jednak je iznosu sredstava za koje nacionalni savet nije otklonio nepravilnosti iznete u mišljenju revizora.”.

Član 42.

Član 119. menja se i glasi:

„Član 119.

Budžetskim fondom za nacionalne manjine (u daljem tekstu: Fond) upravlja Ministarstvo.

Sredstva iz Fonda dodeljuju se putem javnog konkursa za finansiranje programa i projekata iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina.

Postupak dodele sredstava iz Fonda i sprovođenja javnog konkursa bliže uređuje Vlada.”.

Član 43.

U članu 120. stav 1. menja se i glasi:

„Nadzor nad zakonitošću rada i akata nacionalnih saveta, u skladu sa Ustavom i zakonom vrše, u okviru svog delokruga, ministarstva nadležna za poslove u oblasti uprave, kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisama.”.

Član 44.

Član 121. menja se i glasi:

„Član 121.

Nadležno ministarstvo će pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta nacionalnog saveta pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.”.

Član 45.

Član 122. menja se i glasi:

„Član 122.

Ako nađe da pojedinačni akt nacionalnog saveta protiv koga nije obezbeđena sudska zaštita, nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom, odnosno sa statutom, propisom ili drugim opštim aktom nacionalnog saveta, nadležno ministarstvo će predložiti nacionalnom savetu da takav akt ukine ili poništi.

Ako nacionalni savet ne postupi po predlogu nadležnog ministarstva iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana, nadležno ministarstvo će svojim rešenjem ukinuti ili poništiti akt iz stava 1. ovog člana.”.

Član 46.

Član 123. menja se i glasi:

„Član 123.

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se odgovorno lice u nadležnom organu:

1) ako ne obezbedi dostavljanje akata iz člana 4v ovog zakona nadležnom pokrajinskom organu uprave;

2) ne obezbedi tačnost i ažurnost biračkog spiska u smislu člana 48. ovog zakona;

3) ne sprovede ili protivno odredbama člana 48. ovog zakona sprovede upis ili brisanje birača iz posebnog biračkog spiska;

4) koristi podatke iz posebnog biračkog spiska u svrhe za koje to nije dozvoljeno ovim zakonom, suprotno članu 51. ovog zakona.”.

Član 47.

Član 127. menja se i glasi:

„Član 127.

Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj nacionalni savet ako:

1) ne postupi po članu 4a stav 1. ovog zakona;

2) ne postupi po članu 6. stav 6. ovog zakona;

3) se ne objave sve odluke i akti nacionalnog saveta najkasnije u roku od deset dana od dana stupanja na snagu, odnosno njihovog donošenja, na internet stranici nacionalnog saveta ili na drugi način određen statutom (oglasnoj tabli, dnevnim novinama, ili na drugi pogodan način) ‒ (član 8. stav 2);

4) organima autonomne pokrajine u čiji delokrug spadaju oblasti u kojima se ostvaruju ovlašćenja nacionalnih saveta predviđena ovim zakonom najkasnije u roku od deset dana, ne dostave tražene podatke, spise i isprave (član 26. stav 2);

5) suprotno odredbama člana 120. stav 2. ovog zakona u roku od osam dana od dana dostavljanja zahteva, ne dostavi ministarstvu koje vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata nacionalnih manjina tražene podatke, spise i isprave.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u nacionalnom savetu.”.

Član 48.

Član 128. briše se.

Član 49.

Od dana stupanja na snagu ovog zakona nacionalni saveti nastavljaju da vrše javna ovlašćenja koja su im poverena u skladu sa ovim zakonom.

Nacionalni saveti koji do stupanja na snagu ovog zakona koriste tradicionalni naziv nacionalnog saveta, uvažavajući dugogodišnji rad i prepoznatljivost u javnosti, mogu da nastave da koriste ovaj naziv samo uz jasnu odrednicu u nazivu da je reč o nacionalnom savetu u Republici Srbiji.

Odredbe člana 11. ovog zakona, kojima se dodaje novi član 7a, primenjuju se po sprovođenju prvih narednih izbora za članove nacionalnih saveta.

Nacionalni saveti dužni su da, po sprovođenju prvih narednih izbora za članove nacionalnih saveta, usklade svoje statute sa ovim zakonom u roku od 20 dana od dana njihovog konstituisanja.

Nacionalni saveti dužni su da, po sprovođenju prvih narednih izbora za članove nacionalnih saveta, usklade ovlašćenja predsednika i izvršnog odbora nacionalnog saveta sa članom 10. ovog zakona (izmenjeni član 7. Zakona) i obezbede javnost rada u skladu sa članom 13. ovog zakona (član 8a Zakona), sa danom stupanja na snagu statuta usklađenog sa ovim zakonom.

Osnivač ustanove obrazovanja i vaspitanja, odnosno ustanove kulture koju je nacionalni savet do stupanja na snagu ovog zakona proglasio za ustanovu od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, dužan je da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi osnivački akt sa odredbama ovog zakona.

Budžetsko finansiranje rada nacionalnih saveta sprovodiće se prema pravilima iz ovog zakona od dana početka primene Zakona o budžetu za 2019. godinu, odnosno propisa pokrajinske i lokalne vlasti o budžetima za 2019. godinu.

Ministar je dužan da donese akte predviđene Zakonom u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ministar je dužan da u sadržini obrazaca iz člana 3. stav 6, člana 44. stav 3, člana 52. stav 4, člana 53. stav 3. i člana 102. stav 4. Zakona, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, propiše i napomenu da je podnosilac prijave, zahteva, odnosno izjave istovremeno s potpisivanjem obavešten o obradi podataka o ličnosti i da pristaje na obradu tih podataka, u skladu sa zakonom.

Član 50.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.



❮ Nazad na prethodnu stranicu

Email Print