Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Tatjana Matić - intervju o novinama u Zakonu o trgovini
Email Print


Novine u Zakonu o trgovini

Tatjana Matić za PRAVO U PRIVREDI

Paragraf intervju - AVGUST 2019



Osnovni cilj nam je bio da dalje unapredimo poslovni ambijent i stvorimo uslove za intenzivniji razvoj trgovine, unapređenje poslovanja samih trgovaca, ali i konkurencije među njima, što treba da dovede i do bolje pozicije potrošača.

Osim toga, bliže su propisani uslovi i način nuđenja robe i usluga sa naročitim prodajnim podsticajima i oglašavanje sa prodajnim podsticajima.

U važećem zakonu prodajni podsticaji su bili uopšteno definisani, što je u primeni izazivalo određene nejasnoće. Korišćeni su različiti termini koji ne obaveštavaju potrošače na pravi način. Primećeno je da se veoma često koristi reč “rasprodaja”, koja upućuje da je reč o robi koja se više neće prodavati ili bar ne kod tog trgovca i da su cene niže. Međutim u kratkom roku se taj isti proizvod često pojavi kod tog istog trgovca u redovnoj ponudi. To često navodi potrošače da donesu odluke koju inače ne bi doneli. Postojala je potreba da se navedu osnovni oblici sniženja i za svaka od njih posebna pravila. Zakonom je definisana akcijska prodaja, sezonsko sniženje i rasprodaja. Definisanje perioda sniženja je dato na osnovu analize uporedne prakse zemalja članica Evropske unije. Sezonska sniženja su propisana u 10 zemalja članica i to uglavnom dva puta godišnje, zimsko i letnje sniženje u trajanju od 60 dana i odnose se na tekstil i obuću.


Novi zakon donosi i dodatne obaveze trgovcima. Prema novom zakonu trgovci će biti u obavezi da dostavljaju podatke o trgovini i trgovinskoj mreži o kojima se ne vodi službena evidencija u skladu sa drugim propisom, jednom godišnje, a najkasnije do 31. marta sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine. Podzakonskim aktom će biti bliže propisan oblik i sadržina obrasca, način za dostavu i čuvanje podataka.

Takođe, zakonom je propisano da roba u maloprodaji mora biti označena mašinski čitljivom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom i dr.) i ova odredba će se primenjivati po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.


Novim zakonom je detaljnije uređena elektronska trgovina, budući da ovaj način obavljanja trgovine ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu.

Novi Zakon o trgovini uveo je pojam elektronske prodavnice i elektronske platforme, koji do sada nisu bili u domaćem zakonodavstvu. To je značajno sa aspekta zaštite potrošačkih prava, jer kupcu treba da bude nedvosmisleno jasno od koga kupuje robu, sa kim stupa u ugovorni odnos. Tako će znati i kome da se obrati u slučaju reklamacije proizvoda.

Pravi se jasna razlika između toga ko je prodavac robe - webshop, a ko samo spona između potrošača i trgovca, odnosno platforma kao “posrednik”. To ne isključuje mogućnost da trgovac koji ima platformu istovremeno bude i prodavac robe. Takođe, domaći trgovci koji imaju webshop i platforme mogu istovremeno da nude svoje proizvode i domaćim potrošačima i kupcima u inostranstvu.

Važna zakonska novina je i omogućavanje isticanja cena proizvoda i u stranim valutama. To dodatno olakšava domaćim trgovcima da svoju ponudu otvore i na inostrana tržišta, prvenstveno na tržište zemalja u regionu, ali i na druga razvijena tržišta.

Izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini uvode se mehanizmi kojima se smanjuje mogućnost prevara i obmana građana. Na primer, uvodi se mehanizam kojim se uklanjaju nedopušteni sadržaji. Sada nadležni organi mogu da nalože pružaocu usluge da ukloni nedopušteni sadržaj.

Jasno se definiše i da slanje neželjenih komercijalnih poruka nije dozvoljeno. Slanje ovakvih poruka najčešće počinje tako što potrošač prilikom onlajn kupovine ostavi svoju mejl adresu, broj telefona, a nakon toga počinje vrlo često, da dobija komercijalne poruke od tog trgovca. Izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini omogućavaju građanima da u tom slučaju podnesu prijavu tržišnoj inspekciji. Za slanje komercijalnih poruka suprotno zakonskim odredbama predviđena je fiksna kazna u iznosu od 100.000 dinara za pravno lice, odnosno 20.000 dinara za preduzetnika.

Pored zakonskih instrumenata, za jačanje poverenja potrošača ključni su edukacija i podizanje svesti javnosti o pametnoj i bezbednoj onlajn kupovini. Sa tim u vezi, resorno ministarstvo kontinuirano sprovodi medijske kampanje namenjene edukaciji potrošača, paralelno sa uvođenjem i primenom novih zakonskih rešenja. Cilj jeste da se potrošači edukuju da je provera trgovca prvi korak u procesu onlajn poručivanja proizvoda, kako bi sprečili da postanu žrtve prevara i obmanjujućih ponuda.


Zakon uvodi primenu inspekcijske metode prikrivene kupovine koja omogućava inspektoru da u svojstvu prikrivenog kupca sprovodi nadzor nad licima koja neregistrovano obavljaju onlajn prodaju, između ostalog i na društvenim mrežama. Propisane novčane kazne iznose od 50.000 do 500.000 dinara za fizička lica. Rok zastarelosti za ovaj prekršaj iznosi tri godine, duže nego što je do sada bio rok - jedna godina. To doprinosi unapređenju mehanizma sankcionisanja i smanjenju mogućnosti da takvi prekršaji ostanu nekažnjeni.

Unapređena inspekcijska kontrola doprineće da se smanji obim sive ekonomije na internetu i time unapredi poverenje potrošača u ovaj vid kupovine, čineći internet bezbednijim i sigurnijim mestom za kupovinu.


U okviru Tvining projekta “Dalji razvoj zaštite potrošača u Srbiji”, koji je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija realizovalo u saradnji sa Ministarstvom za inovacije i tehnologiju Mađarske i Regionalnom razvojnom agencijom Senec-Pezinok iz Slovačke Republike, izrađen je predlog za unapređenje zakonodavnog okvira u oblasti zaštite potrošača u skladu sa novim direktivama EU, kao i predlog petogodišnje strategije zaštite potrošača.

U skladu sa tim do kraja 2019. godine, očekuje se usvajanje novog Zakona o zaštiti potrošača i donošenje Strategije zaštite potrošača za period 2019-2024. godine.


Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je formiralo radnu grupu za izradu Nacrta zakona o zaštiti konkurencije i u toku je izrada prve verzije nacrta. Osnovni razlog za izradu ovog propisa je dalje usklađivanje sa propisima Evropske unije u ovoj oblasti.


Potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić potpisao je u aprilu u Pekingu sa kompanijom “Huawei” Memorandum o razumevanju za projekat “pametni gradovi”. Projekat predviđa uvođenje servisa koji su veoma korisni za građane, kao što su pametni sistemi za javno osvetljenje, odvoženje smeća, upravljanje saobraćajnom signalizacijom, upravljanje javnim parking mestima...

Izgradnja digitalizovanih zajednica budućnosti, odnosno “pametnih” i sigurnih gradova jedan je od ciljeva Vlade Srbije koji će biti omogućen, između ostalog, Uredbom kojom se utvrđuje Program podrške podizanju inovacionih kapaciteta gradova i opština za 2019. Program predviđa da se kroz sveobuhvatni pristup digitalnoj transformaciji javnih usluga, privrede i društva, omoguće održiva i efikasnija upotreba resursa, odgovoran odnos prema životnoj sredini i povećanje kvaliteta života svih građana.


U cilju osnaživanja žena i devojčica u IKT sektoru, Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, usvojila je Program za osnaživanje žena u oblasti IKT-a za period 2019-2020. godine koji predstavlja prvi program u ovoj oblasti, a sadrži različite programske mere i aktivnosti koje obuhvataju afirmaciju digitalnih veština i kompetencija ženske populacije svih starosnih doba, počev od devojčica uzrasta osnovne škole, zatim srednjoškolki i studentkinja, nezaposlenih, ali i zaposlenih žena, zaključno sa pripadnicama starijih generacija.

Trenutno se sprovodi osam projekata za razvoj digitalnih veština namenjenih ženama iz ruralnih područja, za koje je resorno ministarstvo dodelilo osam i po miliona dinara. Učestvuju sela sa opština Topola, Novi Pazar, Niš, Trstenik, a svi projekti uključuju više od 350 žena. Zahvaljujući ovim obukama žene sa sela su naučile da obavljaju elektronska plaćanja od kuće, da šalju proizvode brzom poštom, da nude svoje proizvode preko interneta, što je veoma značajno i sa aspekta razvoja seoskog turizma.

Ministarstvo takođe priprema Strategiju razvoja digitalnih veština, sa posebnom pažnjom na pojedine kategorije stanovništva, kao što su deca i mladi, žene i devojčice sa ciljem ostvarivanja rodne ravnopravnosti u ovoj oblasti, zatim, stariji, siromašniji slojevi stanovništva, stanovništvo ruralnih područja, osobe sa invaliditetom.



Email Print