Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

prof. dr Nebojša Šarkić - intervju
Email Print


Uticaj vanrednih mera na pravni sistem

prof. dr Nebojša Šarkić za Pravni komplet

Paragraf intervju - DECEMBAR 2020



Van svake je sumnje da su izmene Zakona boljitak u odnosu na prethodni tekst. Otklonjeni su pojedini nedostaci, a sistem javnih izvršitelja je dobio zaokruženje.

Ipak, Zakonu se mogu uputiti ozbiljne kritike u pogledu: nepreciznog jezika, prenormiranosti, komplikovanog sistema pravnih lekova i sl. Zakon nije uredio pitanja izvršenja odluka Međunarodnog suda pravde, evropskog izvršnog naslova, a nekvalitetno su uređene i odredbe o izvršenju Ustavnog suda.

Apsolutno najlošiji deo je onaj kojim se uređuju pitanja iz porodičnih odnosa. Te odredbe moraju biti pod hitno izmenjene.

U narednom periodu očekujem razdvajanje materije u dva pravca i to poseban ,, organizacioni zakon” koji bi uredio oblast javnih izvršitelja kao i potencijalna buduća ovlašćenja (izvrešenja odluka prekršajnih sudova, upravno poravnanje, carinske i druge administrativne kazne i sl.)


Nažalost, čitavo društvo pa i fakulteti suočavaju se sa brojnim teškoćama. Pravni fakultet Univerziteta UNION u Beogradu, još u martu mesecu preopoznao je nadolazeći problem, te su stvoreni tehnički preduslovi za obavljanje nastave online (Zoom platforme). Poštujući naredbu Ministarstva ispiti se održavaju usmeno, ali u malim grupama što garantuje i validnost ispita i epidemiološku bezbednost.


Epidemiološke mere svuda u svetu, pa i u Srbiji spadaju u kategoriju mera koje sa sobom nose određena ograničenja. Ne ulazeći u to da li su mere bile ishitrene, blagovremene ili zakasnele, smatram da se ograničenja pojedinačnih prava uvek može pravdati opštim interesom, te pravima drugih građana. U tom smislu ni međunarodni standardi ni Ustav Srbije ne bi mogao da posluži kao osnov za drugojačija stanovišta.


Smatram da je još rano govoriti o ustavnim rešenjima u vezi funkcionisanja pravosuđa. Ustavne reforme su trenutno u zastoju, a dosta vremena će još proteći dok ne dobijemo definitivan tekst. Moj lični stav je da je u Srbiji uvek veći problem u primeni pravnih normi nego u suštini normativnog supstrata. Ni sadašnje rešenje, npr. o Visokom savetu sudstva nije podrazumevalo politički uticaj pojedinih članova VVS ( ministra pravde ili predsednika skupštinskog odbora za pravosuđe) ali je taj uticaj nažalost bio nesumnjiv.


Ovo je oblast koja se u praktičnom životu najbrže menja. Pravo je inače konzervativno i sporo, te su i propisi koji bi trebalo da urede ovu materiju po pravilu stizali naknadno. Ipak, smatram da je većina oblasti pravno uređena, s tim što bi po mom mišljenju bilo dragoceno ako bi se sačinio jedinstveni tekst propisa ( neka vrsta kodifikacije) kojim bi se uredila pitanja primene informatičkih tehnologija u pravnom sistemu, ali i uređivanje funkcionisanja informacionih tehnologija, te zaštita pojedinačnih i opštih prava.


Odgovor na ovo pitanje nije stvar učtivosti. Kao dokaz navešću argumente da se na Pravnom fakultetu Univerziteta UNION u Beogradu više od deset godina organizuju besplatni kursevi za korišćenje pravnih baza podataka. Ovi kursevi organizuju se u saradnji sa kompanijom Paragraf Lex i od studenata su uvek bili ocenjeni visokim ocenama.



Email Print