Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Mimica Mitić - intervju
Email Print


Mimica Mitić za Poresko-računovodstveni instruktor

Paragraf intervju - SEPTEMBAR 2019



Kratak rok koji je ostavljen za javnu raspravu, te činjenica da je javna rasprava organizovana u vreme godišnjih odmora stvorila je veliko nezadovoljstvo računovođa i drugih lica koja su imala interes da učestvuju u javnoj raspravi.

Uvođenje napomena za mikro pravna lica čini dodatni posao za računovodstvene agencije čiji su klijenti uglavnom preduzetnici, mikro i mala pravna lica. Same napomene su predviđene direktivama EU, međutim skraćivanje roka za dostavljanje finansijskih izveštaja na 31.03. umesto dosadašnjeg 30.06. dovešće do toga da će se posao odrađivati tako samo da se izvrši u zadatom roku što nikako ne doprinosi kvalitetnijem finansijskom izveštavanju.

E-fakture bi trebalo da budu mogućnost, a ne obaveznost. Za mikro pravna lica i preduzetnike ovo će biti dodatni finansijski trošak. Utvrđenim Predlogom zakona o računovodstvu nisu uzete u obzir situacije u kojim ne mogu biti izdate e-fakture; to je u slučaju izvoza ili uvoza dobara, građevinskih situacija, otpremnica i drugih dokumenata na kojima se zahteva overa od strane više lica. U navedenim situacijama zakomplikovaće se interna organizacija dokumenata.


Ovde je povređeno pravo slobode preduzetništva. Davanje prednosti jednoj organizaciji da se bavi poslovima edukacije svakako neće uticati na poboljšanje kvaliteta rada i stručnosti računovođa. U tom smislu, ukoliko bi i trebalo da postoji jedna organizacija koja bi se bavila edukacijom i licenciranjem računovođa, onda bi to trebalo da bude novoosnovana agencija sa jasno definisanim obavezama i pravima. Takav jedan primer je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika koja kao takva vrši edukaciju, izdavanje licenci i kontrolu rada stečajnih upravnika. Tako organizovana agencija ili drugi oblik državne institucije ne ograničava stečajne upravnike u pogledu načina sticanja znanja potrebnog za obavljanje delatnosti.

Takođe, napomenula bih da je krajnje neprofesionalno i neozbiljno što se Predlogom zakona zanemaruje nečije dugogodišnje iskustvo ili zvanje stečeno u priznatim obrazovnim ustanovama.


Kako trenutno u Srbiji postoji samo jedna organizacija koja organizuje program sticanja zvanja za računovođe, smatram da će ista imati monopolistički položaj na tržištu Srbije. Troškovi sticanja zvanja i edukacije su svakako visoki, te razmatranje sticanja zvanja izvan R. Srbije verovatno neće biti opcija za koju će se računovođe moći opredeliti.

Naš cilj u URIKS je poboljšanje kvaliteta usluga i saradnja sa relevantnim instituacijama i drugim učesnicima na tržištu. Kako predložene izmene zakona očigledno nepovoljno utiču na poslovnu klimu u Srbiji, mi ćemo se obratiti i Komisiji za zaštitu konkurencije i drugim relevantnim institucijama u cilju zaštite svojih prava i stvaranja povoljnijeg statusa na tržištu.


Obaveznost licenciranja računovođa u agencijama u odnosu na računovođe zaposlene u privrednim društvima predstavlja diskriminaciju. Kako smo mi u URIKS-u svi računovođe, a ovo je više pitanje pravne prirode, smatram da nisam kompetentna da dam odgovor na isto. Svakako, mi u URIKS-u razmatramo ocenu ustavnosti pojedinih zakonskih odredbi ali o tome možemo detaljnije razgovarati ukoliko se Predlog zakona usvoji.


Naše udruženje je zauzelo čvrst stav da licenciranje nije u skladu sa tržišnim principima i da u krajnjem slučaju može da bude dobrovoljno, ali ne obavezno.

Što se tiče povrede normi Zakona o udruženjima, to bi se lako moglo utvrditi uvidom u iskazane prihode od članarine i tržišne prihode u bilansu uspeha SRRS-a.


Čitajući obrazloženje Predloga zakona dolazi se do zaključka da će se priznavati profesionalna zvanja od svih članica IFAC jer se navodi da nije poznat broj stečenih zvanja van Srbije. U istom obrazloženju se navodi da nije poznat ni broj stečenih zvanja koja će biti priznata u skladu sa Zakonom što je takođe dovelo do nezadovoljstva kod računovođa. U istom obrazloženju se navodi da su troškovi (iako nisu kvanitifikovani) neznatni u odnosu na poboljšanje kvaliteta FI.


Jedinstven rok je bolje rešenje ali smatramo da je prekratak s obzirom da se za mikro pravna lica uvode Napomene i s obzirom na to da prelazak preduzetnika na dvojno knjigovodstvo i njihovo razvrstavanje po veličini. Naš predlog je bio da rok bude 30.04. za redovne FI.


Ovakvo rešenje je postojalo i ranije i naše razmišljanje je da u slučaju primedbi revizije treba da bude moguća izmena finansijskog izveštaja uz dostavljanje mišljenja revizije. S obzirom da su obveznici srednja i velika pravna lica i da su kriterijumi izmenjeni pa je sada manje srednjih pravnih lica, smatramo da ovo neće drastično uticati na kvalitet finansijskih izveštaja.


Da, ali ne drastično. Navedene odluke su propisane Zakonom o privrednim društvima te iste svakako moraju biti sprovedene.


Pretpostavka je da će se povećati broj obveznika revizije. Ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da zakon ne predviđa licenciranje računovođa koji rade u srednjim i velikim pravnim licima, verujem da će revidiranje finansijskih izveštaja doprineti poboljšanju kvaliteta istih. Ovo govorim u svetlu toga da zakonodavac smatra da licenciranje doprinosi poboljšanju kvaliteta finansijskog izveštavanja.


Naš stav je da ovo jeste dobro rešenje u odnosu na trenutno.


Uvođenje identifikacione oznake je dobar predlog s tim što se moraju i drugi propisi uskladiti (na primer kod sudskih postupaka). Ovom pitanju se mora posvetiti posebna pažnja. Što se tiče računovođe on bi trebalo da bude odgovoran za tačnost knjiženja poslovnih promena, za proveru verodostojnosti isprava bi bilo određeno odgovorno lice u pravnom licu, a ukoliko nije određeno odgovornost snosi zakonski zastupnik.


Da, ali samo kod onih pravnih lica koja imaju obavezu konsolidacije ili su zavisno lice pravnog lica koje primenjuje pune MRS/ MSFI, odnosno MSFI za MSP.


Napomene uz finansijske izveštaje su predviđene direktivama EU. Jedan od naših predloga je da se napravi obrazac Napomena za mikro pravna lica koji će se koristiti. Već je rečeno da smatramo da će Napomene povećati obim posla naročito u računovodstvenim agencijama. Odgovor na ovo pitanje bi bilo pitanje ko je korisnik Napomena za mikro pravna lica?

Finansijske institucije, banke i potencijalni investitori svakako dobijaju sve podatke o poslovanju pravnog lica na zahtev.


Ovde treba proceniti odnos troškova i koristi od dobijenih informacija. Smatramo da će zainteresovane strane za investicije već naći način da dobiju potrebne podatke od pravnih lica.


Smatramo da će se ovo svesti na zadovoljenje forme dobijanja zvanja, što nije cilj. Postavlja se pitanje i da li računovođe iz agencija treba da polažu ispite iz poznavanja MRS i MSFI koje u svojoj praksi možda neće uopšte koristiti ako su im klijenti mala i mikro pravna lica. Ovim članom Predloga zakona se u nepovoljan položaj stavljaju računovodstvene agencije u odnosu na računovođe u firmama što je vid diskriminacije. U samom obrazloženju nacrta piše da je izvršena delimična usklađenost sa Direktivama EU.

Takođe, starije kolege sa velikim iskustvom a bez licence najavljuju promenu zanimanja ukoliko bi morali polagati ispite. Jedna od mogućih posledica može biti da se smanji broj agencija sa većim brojem klijenata što svakako ne poboljšava kvalitet struke pa ni samih FI. Mi smo stava da će efekat biti suprotan od nameravanog.

Smatramo da je bilo boljih zakonskih rešenja ali naš predlog nećemo iznositi za sada.


Da, postoji nesigurnost kod računovođa u pogledu uslova i cena za sticanje zvanja. Mišljenja smo da se treba podići kvalitet struke ali ne na predložen način. Licenciranje računovođa nije u skladu sa direktivama EU. U našem udruženju vlada mišljenje da je dobro da postoji komora računovođa koja će biti u funkciji računovođa i struke.


Iz obrazloženja Predloga zakona se može zaključiti da je to članica Međunarodne računovodstvene organizacije, ali zakonodavac nije naveo da li će i kojim podzakonskim aktom ovo pitanje biti detaljnije uređeno.


Možemo da pretpostavimo da je u pitanju loša procena da će doći do poboljšanja poverenja stranih investitora u finansijske izveštaje i poboljšanje rejtinga Srbije u međunarodnom finansijskom sistemu.



Email Print