Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Marko Lasman - podrška pravosuđu u Republici Srbiji
Email Print


Podrška pravosuđu u Republici Srbiji

direktor USAID Projekta vladavine prava za - Marko Lasman PRAVNIK U PRIVREDI

Paragraf intervju - DECEMBAR 2018



USAID Projekat vladavine prava je inicijativa Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) čija je četvorogodišnja realizacija počela u julu 2017. godine. Čvrsto utemeljena vladavina prava je od suštinskog značaja za institucije u Srbiji, ne samo kao jedan od najvažnijih uslova za pridruživanje Evropskoj Uniji, već i kao mehanizam kojim država ispunjava svoje obaveze premagrađanima u demokratskom društvu i unapređuje poverenje javnosti u svoje funkcionisanje i stabilnost. USAID Projekat vladavine prava ima za cilj da podrži srpsko pravosuđe i druge institucije na ovom putu pružajući stručnu pomoć u nekoliko prioritetnih oblasti.

Naša podrška usmerena je na sagledavanje šireg, strateškog okvira koji usmerava reformske aktivnosti u pravosuđu i definisanje preporuka za njegovo unapređenje. Na praktičnom planu, sarađujemo sa svim relevantnim institucionalnim akterima na široj primeni informacionih tehnologija u sudovima, pre svega kroz podršku daljem razvoju i upotrebi Pravosudno-informacionog sistema (PIS) koji je razvilo Ministarstvo pravde. Takođe, sprovodimo aktivnosti usmerene na uspostavljanje stalnog dijaloga i postizanje konsenzusa o normativnim i operativnim unapređenjima vezanim za goruće probleme identifikovane u svakodnevnoj praksi sudova kao što su dostava sudskih pismena i obrada i naplata sudskih taksi. Jedan od naših ciljeva je i definisanje okvira za poboljšanje položaja sudijskih i tužilačkih pomoćnika.

U protekloj godini, sa Vrhovnim kasacionim sudom i apelacionim sudovima, Projekat je radio na poboljšanju sadržaja i izgleda godišnjih izveštaja o radu sudova kako bi se građani celovito i jezgrovito informisali o rezultatima koje sudovi ostvaruju, kao i o izazovima sa kojima se suočavaju u svakodnevnom radu. Projekat ulaže napore i na poboljšanju postojećeg sistema izvršenja kroz rad na izmeni normativnog okvira, uvođenje mehanizama koji će poboljšati efikasnost, previdivost i transparentnost izvršenja, nadzor nad radom javnih izvršitelja i njihovu odgovornost, te menjanje uglavnom negativne slike koju javnost ima o javnim izvršiteljima kroz isticanje važnosti delotvornog i blagovremenog izvršenja sudskih presuda i naplate potraživanja za vladavinu prava i društveni i ekonomski razvoj Srbije.

Jačanje institucionalnih kapaciteta Državnog pravobranilaštva kako bi se poboljšao učinak i smanjili troškovi vezani za sporove koji se vode protiv države još jedan je od prioriteta Projekta. Unapređenje operativnih procedura u Pravobranilaštvu uz uvođenje softverskih inovacija, obuka zaposlenih kao i omogućavanje efikasnijeg postupanja uz bolju realizaciju sporazuma o poravnanju u repetitivnim predmetima neke su od aktivnosti kojima radimo na institucionalnom razvoju Državnog pravobranilaštva.

Projekat takođe realizuje i program grantova kroz koji dodeljuje bespovratna sredstva organizacijama civilnog društva za sprovođenje inicijativa koje su usmerene na poboljšanje funkcionisanja sudova i postupka izvršenja.


Rezultati Analize položaja sudijskih i tužilačkih pomoćnika pokazuju da bi se veliki broj sudijskih pomoćnika opredelio za dugoročnu karijeru profesionalnog sudijskog pomoćnika ukoliko bi njihov status i materijalni položaj u pravosudnom sistemu Republike Srbije bio bolji, iako je znatan broj pomoćnika, što je svakako očekivano, veoma zainteresovan za izborna sudijsku funkciju. Većina sudijskih pomoćnika anketiranih za potrebe Analize mišljenja je da položaj sudijskih pomoćnika treba da bude izdvojen od položaja državnih službenika i da Visoki savet sudstva mora da bude nadležan za određivanje iznosa zarada sudijskih pomoćnika. Njihov stav je i da stručna javnost ne prepoznaje do kraja značaj uloge sudijskih pomoćnika, kao i da je potrebno povećati njihove odgovornosti i ovlašćenja.

S obzirom da uvek postoji prostor za dodatnim unapređenjem sistema, kroz dijalog sa svim zainteresovanim stranama došlo se do konsenzusa da je status sudijskih pomoćnika, kao posebne kategorije pravosudnih službenika, potrebno regulisati Zakonom o sudijama i podzakonskim aktima vezanim za primenu navedenog Zakona, a da bi kriterijume i merila za prijem u radni odnos sudijskih pomoćnika trebalo da propisuje Visoki savet sudstva. Svi akteri smatraju da bi se na taj način doprinelo jačanju njihove vidljivosti i značaja u pravosudnom sistemu.

Projekat će pružiti podršku predstavnicima sudijskih pomoćnika u formulisanju smernica za dalje unapređenje njihovog položaja. Takođe, trudićemo se da doprinesemo prepoznavanju značaja uloge pomoćnika u postupcima pred sudovima i u tužilaštvima. Sistemska i kontinuirana obuka koja doprinosi profesionalizaciji, unapređenju stručnosti i rezultata rada sudijskih pomoćnika ključna je za unapređenje njihovog položaja. U saradnji sa Pravosudnom akademijom, i uz angažovanje naših partnera iz organizacije „Alterfakt”, u aprilu ove godine Projekat je započeo ciklus obuka za sudijske pomoćnike na temu izrade nacrta prvostepenih sudskih odluka iz građanske materije.

U prvom ciklusu obuku je prošlo oko 100 sudijskih pomoćnika iz građanskih odeljenja osnovnih sudova sa teritorije sve četiri apelacije. Program je koncipiran tako da se učesnici upoznaju sa materijom putem teorijskog dela i diskusije, kao i kroz praktičan rad u grupama u vidu pisanja i predstavljanja predloga prvostepenih sudskih odluka. Drugi ciklus obuka počeo je u septembru.


Iz naše perspektive, reforma pravosuđa usmerena je ka unapređenju nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti celog pravosudnog sistema u Republici Srbiji. U okviru Akcionog plana za poglavlje 23 predviđeno je usvajanje Strategije ljudskih resursa u pravosuđu koja bi, između ostalog, regulisala status, broj i strukturu sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Predviđeno je i unapređenje stalne obuke sudijskih pomoćnika i uvođenje jasnih, merljivih i objektivnih kriterijuma za njihov prvi izbor na sudijsku funkciju. Takođe, Republika Srbija se obavezala i da sačini detaljan opis posla, specifičan proces evaluacije, kao i da definiše karijerni put za sudijske pomoćnike (od pripravnika do saradnika, pa sve do zvanja višeg saradnika i savetnika). Projekat će u narednom periodu pružiti podršku realizaciji svih pomenutih ciljeva jer bez rešavanja ovih pitanja nije moguće sprovesti celovitu reformu pravosuđa, niti odgovoriti na sve zahteve procesa pridruživanja u okviru Poglavlja 23.


Projekat je prepoznao Udruženje kao jednog od ključnih partnera u realizaciji aktivnosti vezanih za poboljšanje položaja sudijskih pomoćnika tako da smo od početka uspostavili odličnu saradnju i partnerski odnos. Podrška Udruženja bila je ključna prilikom anketiranja sudijskih pomoćnika što je poslužilo kao osnova za izradu Analize položaja sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Ukonsultacijama sa Udruženjem razvili smo i nastavni program za gore pomenute obuke, kako bi isti bio u potpunosti usklađen sa potrebama i znanjem učesnika. Takođe, razvijen je i priručnik za sve učesnike obuka u formi Smernica za izradu odluka.

Pored navedenog, Projekat i kroz brojne druge aktivnosti radi na unapređenju položaja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, kako kroz aktivno učešće u svim procesima koji prethode izmeni zakonodavnog okvira, tako i kroz pružanje materijalne i logističke podrške udruženjima sudijskih pomoćnika, u cilju ojačavanja njihovih kapaciteta. Smatramo da je važno uključiti što više predstavnika sudijskih i tužilačkih pomoćnika u dijalog povodom njihovog trenutnog položaja, kako bi se zajednički definisali dalji koraci koji doprinose ostvarivanju njihove značajnije i vidljivije uloge u pravosuđu.


Uvođenjem jasnih, objektivnih i merljivih kriterijuma za napredovanje u karijeri sudijskih i tužilačkih pomoćnika, kako u okviru istog zvanja kroz platne razrede, tako i uz mogućnost sticanja višeg zvanja i eventualnog prelaska u sudove višeg ranga, svakako bi se značajno podigla njihova motivacija za dokazivanjem, daljim stručnim usavršavanjem i efikasnijim obavljanjem posla. Smatramo i da se obezbeđivanjem pravičnog i transparentnog sistema vrednovanja sudijskih pomoćnika, može doprineti boljem odabiru najstručnijeg kadra za buduće nosioce funkcija. Prepoznavanje i uvažavanje njihovog doprinosa efikasnom funkcionisanju celokupnog pravosuđa, te jasnije definisanje njihovih dužnosti i zadataka u postupcima pred sudom i tužilaštvom, doprinelo bi boljem pozicioniranju profesije pomoćnika i kako u stručnim krugovima, tako i među građanima.


Inkluzivnost i participatorni pristup ključ su svakog procesa odlučivanja koji se zasniva na obezbeđivanju širokog konsenzusa među partnerima i zainteresovanim stranama i dobijanju sveobuhvatne podrške za strateško usmerenje reformi. Stoga i predstavnici sudijskih i tužilačkih pomoćnika, kao i svih drugih relevantnih zainteresovanih strana u pravosuđu, treba da budu uključeni u sve radne grupe koje se tiču odlučivanja o strateškim pravcima razvoja. Mnoga pitanja u vezi sa ključnim načelima iz Nacionalne strategije za reformu pravosuđa odnose se delom i na sudijske i tužilačke pomoćnike. Oni su nezaobilazan i veoma važan deo pravosudnog sistema koji svojim radom i doprinosom direktno utiče na kvalitet celokupnog pravosuđa.



Email Print