Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print



AK Beograda je podnela inicijativu da se kršenje pretpostavke nevinosti propiše kao krivično delo i na taj način pokrenula javnu raspravu povodom jednog ozbiljnog problema, fokusirajući pažnju i stručne i laičke javnosti. Upravo to i jeste uloga advokatske komore u zaštiti prava i sloboda građana i odbrani osnovnih principa vladavine prava. Osnovni problem jeste nerazumevanje na koga treba da se odnosi obaveza poštovanja pretpostavke nevinosti i koga ovo krivično delo treba da zaštiti. Svrha pretpostavke nevinosti jeste da zaštiti okrivljenog od zloupotrebe državnih organa i zloupotrebe medija, posredstvom kojih državni organi mogu ostvariti presudan uticaj na ishode sudskih postupaka. Kao izvršilac krivičnog dela nedozvoljeno komentarisanje sudskih postupaka mogao se pojaviti bukvalno svako ko daje javne izjave medijima, pri čemu se pored pretpostavke nevinosti štitila i nezavisnost suda, čime je uneta potpuna zbrka jer se pod povredom nezavisnosti suda mogla smatrati svaka izjava o detaljima, toku i ishodu postupka u vreme dok postupak još nije pravosnažno okončan. Verujem da je ratio legis ove inkriminacije bio da se ućutkaju branioci da ne bi komentarisali sudske odluke dok postupak traje, kao i da se isključi kontrola javnosti nad radom suda. Na drugoj strani, ratio legis nove inkriminacije bio bi da se građanin u krivičnom postupku zaštiti od nedopuštenih uticaja na sud koji posredstvom medija ostvaruju državni organi.


Prvostepenom presudom odbijeni su svi tužbeni zahtevi kojima se osporava legalnost skupštine AK Beograda održane 13.05.2017. godine na kojoj sam izabran za predsednika AK Beograda. U stvarnosti ne postoje dve advokatske komore. Postoji samo jedna AK Beograda koja funkcioniše na adresi sedišta u ulici Dečanskoj 13 i servisira potrebe svih advokata Beograda u proteklih godinu dana. Pojedine kolege se bukvalno od kuće oglašavaju putem tvitera i društvenih mreža i daju saopštenja medijima koji su spremni da ih objave na osnovu ličnih poznanstava. Na ovaj način oni dovode javnost u zabludu da postoji neki paralelizam u radu komore, koji je postojao ali je otklonjen još u septembru 2017. god. Upravni odbor na čijem sam čelu je u proteklih godinu dana ostvario značajne rezultate i te rezultate advokati prepoznaju. Očekujem da će na predstojećim izborima koje smo zakazali za 04.11.2018. godine biti konačno stavljena tačka na sve rasprave povodom pitanja ko uživa podršku beogradskih advokata.


Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ne treba praviti "po meri" YUCOM-a kako bi se izašlo u susret pritiscima ili lobiranju nevladinih organizacija, već po meri građana Srbije kojima član 67. Ustava RS ne garantuje samo pravo na pravnu pomoć, već im garantuje pravo na pravnu pomoć koju pruža advokatura. Kod ocene dostignutog nivoa građanskih prava od suštinskog je značaja način na koji se neko pravo ostvaruje. Građanima je izuzetno važno ko im pruža pravnu pomoć, jer im Ustav garantuje pravo na pravnu pomoć određenog kvaliteta. Taj kvalitet se ogleda u stručnosti pružalaca pravne pomoći i odgovornosti za posledice neodgovarajuće pravne pomoći, bilo da je reč o advokatima čija odgovornost podrazumeva celokupnu privatnu imovinu ili o službama pravne pomoći pri opštinama čija odgovornost podrazumeva celokupnu državnu imovinu. Svako proširenje kruga pružalaca pravne pomoći umanjilo bi dostignuti nivo ljudskih prava i predstavljalo bi povredu član 20. stav 2. Ustava.


Za razliku od Ministarstva pravde, strukovnih udruženja sudija i tužilaca i nevladinih organizacija, smatramo da prvi izbor sudija treba da ostane u nadležnosti Narodne skupštine. Uvereni smo da bi ovakvo rešenje doprinelo jačanju sudijske funkcije, pod uslovom da su ispunjene sve pretpostavke stalnosti sudijske funkcije. S tim u vezi, pozitivno je što se amandmanima ukida imenovanje sudija na "probni period" od tri godine, koje je predstavljalo izuzetak od stalnosti sudijske funkcije i objektivnu prepreku sudskoj nezavisnosti. Uostalom, za ovakvo rešenje se advokatura i zalagala. Međutim, za razliku od Ministarstva pravde, strukovnih udruženja sudija i tužilaca i nevladinih organizacija, smatramo da nakon prvog izbora u Narodnoj skupštini, dalje karijerno napredovanje i razrešenje sudija i tužilaca treba da zavisi isključivo od odluka VSS i DVT, kao i da bude uređeno jasnim pravilima i zasnovano na uporedivim kriterijumima.

Smatramo i da većinu u VSS i DVT treba da imaju predstavnici sudijske i tužilačke profesije koji su izabrani od svojih kolega. Isključivanje predstavnika advokature iz VSS-a i DVT-a predstavlja korak unazad. U sastavu ovih tela treba da budu predstavnici advokature koje neće birati Narodna skupština, jer advokatura kao samostalna i nezavisna profesija treba sama da odredi svoje predstavnike u svim državnim telima. Konačno, obuka na advokatskoj akademiji ne bi trebalo da bude obavezan uslov za prvi izbor na sudijsku ili tužilačku funkciju, jer se time otežava pristup pravosudnim funkcijama iz advokature. Očekujemo da će ovakvo rešenje dodatno ojačati barijere između pravosudnih profesija i doprineti nepotizmu i internom protekcionizmu u postupku izbora nosilaca pravosudnih funkcija.


Povodom ubistva advokata Dragoslava Miše Ognjanovića AK Beograda i AK Srbije su reagovale momentalno zahtevajući od državnih organa da stave u funkciju sve resurse, nakon čega su u rad na ovom slučaju uključene bezbednosne agencije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Advokatura je u roku od 24 sata organizovala jednonedeljnu obustavu rada, kako bi pitanje napada na advokate bilo u fokusu javnosti i kako bi ga nosioci političke vlasti prepoznali kao "pitanje od najvišeg značaja". Intenzivirana je medijska aktivnost komore održavanjem konferencije za štampu i protestnim okupljanjem advokata ispred Višeg suda, što jerezultiralo opštim konsenzusom javnosti da "napad na advokata predstavlja napad na pravosuđe" i da "advokat mora biti jednako zaštićen kao sudija i tužilac". Činjenica da su u roku od 36 sati predstavnike advokature primili Republički javni tužilac, Ministar unutrašnjih poslova i Ministarka pravde upućuje na zaključak da je ovo pitanje prepoznato kao pitanje od državnog značaja. Na sastancima je dogovoreno formiranje "Stalnog tela za praćenje svih napada na advokate" u čiji sastav su ušli predstavnici suda, tužilaštva, policije i advokature, a ovom telu je dat zadatak da prati delotvornost istraga u svim dosadašnjim i budućim slučajevima napada na advokate, kao i da predloži unapređenje krivično pravne zaštite advokata. Očekujemo uvođenje krivičnog dela napad na advokate, po ugledu na krivično delo napad na službeno lice. Kako je advokatura slobodna profesija, advokati ne mogu "dobiti status službenih lica", ali mogu biti jednako zaštićeni kao službena lica. Republički tužilac je doneo obavezno uputstvo tužilaštvima u Srbiji da se u svim slučajevima u kojima je advokat oštećen postupa sa naročitom pažnjom i hitnošću, kao i da se o svim slučajevima dostavljaju mesečni izveštaji Republičkom javnom tužilaštvu. Dakle, svim napred navedenim smo zadovoljni, ali nismo zadovoljni što ni nakon 60 dana od ubistva nema vidljivih pomaka u rasvetljavanju Ognjanovićevog ubistva. I zbog toga smo ponovo obustavili rada na jedan dan i vraćaćemo se ponovo na ovo pitanje dokle god ne bude konkretnih rezultata.


AK Beograda je osnovala Fond solidarnosti čija se sredstva koriste isključivo za pružanje novčane pomoći advokatima u slučaju težih bolesti, težih povreda i trudničkog odsustva pod uslovom da ne ostvaruju primanja po drugim osnovima. Svi članovi imaju jednako pravo da koriste sredstva Fonda pod uslovima iz Pravilnika i na osnovu odluke Komisije fonda. Sredstva fonda se obrazuju od posebnih članskih doprinosa koji za advokate iznosi 3 eura za pripravnike 1 euro. Ovaj fond je osnovan kada smo uočili potrebu da ojačamo zajedništvo i solidarnost advokata. Na ovu ideju smo došli kada se ukazala potreba za lečenjem bolesnog kolege i kada smo organizovali humanitarnu akciju prikupljanja pomoći za lečenje tako što je upućen pisani poziv svim advokatima Beograda da ako su u mogućnosti uplate po 1.000,00 dinara na poseban podračun koji je otvoren u te svrhe, za pomoć bolesnom kolegi. Prikupljen je novčani iznos od 717.240,00 RSD, koji je prenet na račun bolnice. Međutim, u slučaju pomoći kolegi ništa nije isplaćeno dok pitanje pomoći advokatima nije uređeno Pravilnikom o fondu solidarnosti i propisivanjem kriterijuma na osnovu kojih svaki advokat pod jednakim uslovima može ostvariti isto pravo. Komisija fonda je potom donela odluku da kolegi isplati iznos od 6.500 EUR koji su preneti na račun bolnice, čime su se stekle pretpostavke da se transplantacija obavi.


U odnosu prema državi izgradili smo potpuno drugačiji - proaktivan pristup. Nekada smo znali samo šta nećemo i umeli da argumentujemo zbog čega nešto nije dobro. Danas znamo tačno šta hoćemo i imamo plan kako da ostvarimo ono što hoćemo. Mi više ne očekujemo da će se problemi sami rešiti, već verujemo da se ne mogu rešiti bez nas i idemo im u susret. Komora je u proteklom periodu bila ping a ne pong - akcija a ne reakcije.

Mi smo bili ti koji pokreću određena pitanja, iniciraju sastanke i predlažu konkretna rešenja. AK Beograda organizuje Prvo advokatsko savetovanje na Zlatiboru koje će se održati od 26. do 28.10.2018. godine. Cilj savetovanja je da advokatura okupi stručnu javnost i nametne diskusiju o pitanjima koja su od značaja za profesiju.

Na skup će pored advokata Beograda biti pozvani i advokati iz drugih advokatskih komora u Srbiji, predstavnici prijateljskih advokatskih komora iz Regiona, Ministarstvo pravde, sudovi i tužilaštva, profesori pravnih fakulteta, predstavnici strukovnih udruženja, medija i nevladinog sektora. Savetovanje će se sastojati od šest panel diskusija na temu: Ustavni položaj advokature i zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, Kol centar advokatske komore kao temelj sistema za postavljanje branilaca po službenoj dužnosti, Problemi sudske prakse u krivičnom postupku iz perspektive advokature, Problemi sudske prakse u parničnom postupku iz perspektive advokature, Odnos advokature i drugih pravnih profesija (javni beležnici i javni izvršitelji) i Obavezno tonsko snimanje svih suđenja - moguće tehničko rešenje. Predviđeno je da panele vode moderatori i da diskusiju iniciraju četvoro panelista uz aktivno uključivanje u diskusiju svih prisutnih učesnika savetovanja. Na ovaj način advokatura pravi iskorak u odnosu na dosadašnje učešće advokature u radu radnih grupa za pripremu nacrta predloga zakona, koje prevashodno pokriva AK Srbije koje je na liniji komunikacije sa Ministarstvom pravde povodom izrade zakona.



Email Print