Zastava Bosne i Hercegovine
Intervju

O aktuelnostima iz oblasti radnog prava, sudskoj praksi i položaju zaposlenih i poslodavaca iz ugla radnih sporov




Jelena Nikolić

advokat



Objavljeno: 20.06.2022.

Email Print

Na osnovu Vašeg iskustva, koji su najčešći predmeti radnih sporova, a koji najređi?


Najveći broj radnih sporova odnosi se na osporavanje prestanka radnog odnosa, odnosno otkaza ugovora o radu. Zaposleni najčešće osporavaju ne samo osnov prestanka radnog odnosa, već i sam postupak otkaza koji poslodavci u određenom broju slučajeva ne poštuju.

Iako Zakon o radu predviđa posebne posledice otkaza ugovora o radu u slučaju kada je sporan samo postupak otkaza ugovora o radu, ali ne i osnov, sudovi zanemaruju predmetnu zakonsku odredbu, te greška u otkaznoj proceduri po pravilu vodi i nezakonitom otkazu ugovora o radu.

U dosadašnjoj praksi naša kancelarija se najmanje susretala sa sporovima koji se odnose na naknadu štete usled nepoštovanja otkaznog roka.

Da li biste mogli da izdvojite neki specifičan ili zanimljiv slučaj iz Vaše prakse?


Sudski postupci koji se odnose na prestanak radnog odnosa, kao i zaštitu od zlostavljanja na radu su uvek zanimljivi, ali su daleko “zanimljivije” presude sudova kojima se o tim sporovima odlučuje.

Iako sam se u dosadašnjoj karijeri susrela sa mnogim spornim sudskim presudama, svakako je najneprijatnije iznenađenje za mene predstavljala presuda Vrhovnog Kasacionog suda u skladu sa kojom “opšti akt koji je objavljen i stupio na snagu, ali je istim tim aktom utvrđena njegova odložena primena, odnosno koja se ne poklapa sa momentom njegovog stupanja na snagu praktično sa pravno teorijskog aspekta nema nikakav značaj, odnosno u tom periodu on ne postoji.”

Iako postoje brojni zakoni koji su doneti sa odložnim dejstvom, te na osnovu kojih su doneti podzakonski akti pre početka primene samog zakona, u skladu sa stavom Vrhovnog Kasacionog suda takvo postupanje je dozvoljeno zakonodavcu, ali ne i poslodavcu.

Imajući u vidu da su određene zakonske odredbe koje regulišu radnopravna pitanja nedovoljno precizne, poslodavci se u svom poslovanju neretko oslanjaju na mišljenja nadležnog ministarstva kao i sudsku praksu, koja je podložna promeni.

U jednom predmetu poslodavac je zaposlenom otkazao ugovor o radu, a zaposleni se pre samog otkaza odrekao prava na otpremninu, s obzirom da je u tom trenutku takva mogućnost postojala u skladu sa važećom sudskom praksom. U toku postupka kojim je osporavan otkaz ugovora o radu, pravo zaposlenog da se odrekne zakonskog iznosa otpremnine postavilo se kao prethodno pravno pitanje. Kako je spor trajao izuzetno dugo, u međuvremenu se promenila sudska praksa, te je utvrđeno da zaposleni ne može da se odrekne prava na zakonski iznos otpremnine, kao i da u slučaju da poslodavac ne isplati zaposlenom otpremninu pre prestanka radnog odnosa to za sobom povlači i nezakonitost samog otkaza. Usled ove promene, poslodavac koji se u svom poslovanju oslonio na sudsku praksu koja je važila u trenutku otkaza ugovora o radu izgubio je radni spor, te je bio obavezan da zaposlenog vrati na rad i isplati naknadu štete u vidu izgubljenih zarada za sve vreme trajanja spora.

Koji su najčešći predmeti sporova kada je u pitanju pravo na godišnji odmor?


Sudski sporovi koji se odnose na uskraćivanje prava na korišćenje godišnjeg odmora, te potraživanje naknade štete po tom osnovu u praksi po pravilu ne predstavljaju samostalne tužbene zahteve, već dodatne tužbene zahteve u postupcima po osnovu prestanka radnog odnosa ili naknade štete (neisplaćena zarada, bonus, itd.).

Da li je praksa iznedrila neke slučajeve vezane za povredu prava na korišćenje godišnjeg odmora osvrćući se na zaključke Vlade Republike Srbije kojima se poslodavcima preporučuje da omoguće korišćenje godišnjeg odmora zaposlenima koji nisu iskoristili pripadajući godišnji odmor zbog vanrednih okolnosti usled epidemije zarazne bolesti COVID-19?


Za sada se nismo susretali sa sporovima po ovom pitanju pre svega iz razloga što najveći broj poslodavaca pokušava zaposlenima da izađe u susret i omogući im da iskoriste godišnji odmor iz prethodne kalendarske godine u celosti i nakon 30. juna tekuće godine, a što je u skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije.

Kakvo je Vaše mišljenje o položaju zaposlenih kod poslodavaca tokom poslednje dve godine, koliko traje pandemija virusa COVID-19?


Mišljenja sam da je period od prethodne dve godine bio izuzetno izazovan i za zaposlene i za poslodavce, te da novi izazovi tek predstoje.

Usled uvođenja vanrednog stanja, ograničenja kretanja, te povećanih mera za bezbedan i zdrav rad, najveći broj poslodavaca težio je ka tome da zaposlenima omogući rad van prostorija poslodavca (ukoliko je to dozvoljavao proces rada). Ipak, u cilju očuvanja timskog duha, kao i mentalnog zdravlja zaposlenih u praksi se za sada pokazao kao najbolji kombinovani model rada koji omogućava zaposlenima da određeni deo radnog vremena rade u poslovnim prostorijama poslodavca, a određeni deo radnog vremena da rade od kuće.

Nažalost, određene privredne grane su više pogođene ne samo pandemijom virusa COVID-19 već i trenutnom geopolitičkom situacijom, a što se odražava ne samo na smanjenje broja zaposlenih u određenim delatnostima, već i na obim njihovih prava iz radnog odnosa.

Prema Vašem mišljenju, kako biste opisali položaj zaposlenih a kako položaj poslodavaca sa stanovišta slučajeva sudske prakse?


Zaposleni i dalje uživaju veći stepen zaštite, a što se ogleda u tome da se u slučaju bilo kakve sumnje, odnosno nedovoljno dokaza, činjenice tumače u korist zaposlenog kao ekonomski slabije strane.

Pored toga, iako je u slučaju radnih sporova koje pokreću zaposleni teret dokazivanja na njima, kao tužilačkoj strani (izuzev u postupcima povodom zlostavljanja na radu), sudovi po pravilu insistiraju na prebacivanju tog tereta na poslodavce. Samim tim, u cilju postizanja uspeha u sporu poslodavci moraju da budu aktivni, te da blagovremeno predlože sve dokaze kojima potvrđuju da su otkaz ugovora o radu sproveli u skladu sa zakonom, isplatili sva potraživanja iz radnog odnosa, itd.

Treba imati u vidu i to da je položaj poslodavaca u znatnoj meri otežan jer u svom poslovanju treba da se pridržavaju odredaba zakona, mišljenja nadležnog ministarstva koja iako nisu obavezujuća imaju veliki značaj pre svega prilikom inspekcijskih kontrola, kao i važeće sudske prakse koja se neretko menja.

U pripremi su izmene Zakona o radu, prema Vašem mišljenju koje odredbe aktuelnog zakona je potrebno korigovati?


Mišljenja sam da bi Zakon o radu trebalo uskladiti pre svega sa propisima koji regulišu elektronski potpis i elektronski dokument.

U pogledu radnih odnosa postoji veliki broj dokumenata koji moraju biti u pisanoj formi, te svojeručno potpisani od strane zaposlenog i ovlašćenog lica poslodavca, a što u velikoj meri usporava proces rada.

Pored toga, posebnu pažnju bi trebalo posvetiti odredbama koje se odnose na prestanak radnog odnosa po osnovu viška, s obzirom da se iste odnose samo na slučaj kada poslodavac ima obavezu da donese program rešavanja viška zaposlenih, ali ne i na pojedinačne slučajeve viška.

Posle tri godine od početka primene zakona o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, Vlada je odlučila da novim zakonom proširi mogućnost radnog angažovanja bez zasnivanja radnog odnosa i na druge sektore. To su, pre svega, građevinarstvo, ugostiteljstvo, turizam i pomoć u kući. Da li smatrate da će proširivanjem navedenih oblasti opasti broj zapošljavanja “na crno”?


Fleksibilni oblici rada predstavljaju očiglednu potrebu privrede. Iako smatram da je neophodno određena pitanja posebno regulisati, nisam sigurna da je u tu svrhu potrebno usvajati posebne zakone.

Svi oblici rada trebalo bi da budu regulisani Zakonom o radu, a odredbe istog bi eventualno trebalo prilagoditi ili precizirati u pogledu rada van radnog odnosa.

Samim tim, oni koji žele da izbegnu plaćanje obaveznih poreza i doprinosa za socijalno osiguranje, kao i ugovorno angažovanje lica, uvek će za to naći načina, te mislim da se donošenjem ovakvog zakona tome neće stati na put, već isključivo povećanom kontrolom od strane nadležne inspekcije rada.

Prvi put u pravnom sistemu Srbije pojavljuje se Zakon o radnoj praksi, na osnovu nacrta ovog zakona, kakvo je Vaše mišljenje o njemu?


Kao i u pogledu pojednostavljenog angažovanja na sezonskim poslovima, ne vidim potrebu za regulisanjem ovog pitanja posebnim zakonom.

Zakon o radu predviđa mogućnost zaključenja ugovora o stručnom usavršavanju, kao i ugovora o radu sa pripravnikom, te je nejasno koja je zapravo razlika između radne prakse u smislu Zakona o radnoj praksi i stručnog usavršavanja u smislu Zakona o radu.

Koja je Vaša poruka pravnicima u privredi?


Iako su mišljenja nadležnog ministarstva i stavovi sudske prakse korisni u svakodnevnom poslovanju, ipak ih treba uzeti sa određenom rezervom s obzirom da su podložni izmenama, kao i da ne predstavljaju izvor prava.



Email Print