Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Jelena Gajić - intervju o položaju sudijskih i tužilačkih pomoćnika u Republici Srbiji
Email Print


O položaju sudijskih i tužilačkih pomoćnika u Republici Srbiji

Jelena Gajić za PRAVNIK U PRAVOSUĐU

Paragraf intervju - APRIL 2019



Nesporno, da je najveći uspeh USTP-a od osnivanja pa do danas, mislim i za u buduće, to što smo uspeli da poništimo odredbe Zakona o Pravosudnoj akademiji, kojima je polaznicima Pravosudne akademije bila data apsolutna prednost u postupku izbora na pravosudne funkcije u odnosu na sudijske i tužilačke pomoćnike. Na ovaj način smo uspeli da napravimo prostor da se veliki broj pomoćnika bira za sudije i zamenike tužilaca, a najveći broj prošle godine, negde oko 250 za sudije i oko 100 za zamenike tužilaca. Čak smo i zatražili od VSS i DVT da nam dostavi tačan broj predloženih i izabranih pomoćnika od februara meseca 2014. godine, kada je doneta odluka Ustavnog suda, kojom je utvrđeno da odredbe člana 40. st. 8, 9. i 11. Zakona o Pravosudnoj akademiji (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009) koje se odnose na postupak izbora sudije prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, nisu u saglasnosti sa Ustavom. Redovno spominjemo baš ovu odluku, iz razloga što je ovo bila ključna stvar među nama i pokretač da se ujedinimo i da zajedno postignemo jedan od ciljeva našeg Udruženja, a to je borba za bolje i efikasnije pravosuđe. Nadamo se da ćemo nastaviti sa istim žarom da se borimo i kao nosioci pravosudnih funkcija danas i povratiti više poverenja građanima u naše sudstvo.

Drugi veliki uspeh koji bih izdvojila jeste činjenica da su sudijski pomoćnici uslovno rečeno, postali Ustavna kategorija. Naime, Ministarstvo pravde RS je prošle godine u januaru mesecu prvi put objavilo Nacrt Amandmana na Ustav RS iz 2006. godine i time započela veliku javnu raspravu o ovom predlogu, u kom su procesu bili uključeni svi relevantni činioci u oblasti pravosuđa. USTP je u više navrata dostavilo svoje predloge i obrazloženja i učestvovalo u javnoj raspravi. Nakon mišljenja Venecijanske komisije o predloženim amandmanima, gde nije bilo mnogo razumevanja za pomoćnike, USTP je dostavilo još jednom Ministarstvu pravde izjašnjenje zašto je tako veliki broj ljudi, oko 2.000, važan za funkcionisanje pravosuđa Republike Srbije, te zašto zaslužujemo svoje mesto u Ustavu. Moram priznati da je Ministarstvo prepoznalo značaj pomoćnika, te je pre upućivanja Nacrta Amandmana Vladi Republike Srbije, inkorporiralo naš predlog, samim tim podiglo postojeća zakonska rešenja o poslovima pomoćnika u toku postupka, u rang ustavne norme. Takođe, je predloženo i da uslov za izbor na pravosudnu funkciju nije početna obuka na Pravosudnoj akademiji, već obuka koja će se regulisati u zavisnosti od radnog iskustva, kao i tranzicioni period od pet godina u kome se neće primenjivati navedena norma.

Isključivanje ustavne mogućnosti da se sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju biraju na probni period u trajanju od tri godine, takođe je jedna od retkih prihvatljivih predloga radnog teksta Amandmana na Ustav. Očigledno je nastao kao rezultat pune implementacije načela stalnosti sudijske funkcije i poteškoća do kojih je dolazilo u primeni, te činjenice da u svakom slučaju Visoki savet sudstva ima mogućnost kontrole i nadzora nad radom sudije, koji je prvi put izabran i raspolaže mehanizmima, kao što su postupak za razrešenje da isključi iz rada onog sudiju koji nezakonito ili nestručno vrši svoj posao, što važi i za prvi izbor na javnotužilačku funkciju.

Najbitnije pitanje kojim se bavi Udruženje, jeste status pomoćnika. S obzirom da je Ministarstvo pravde nadležno samo za utvrđivanje sistematizacije, donošenje kadrovskih planova (koji inače za 2017. ne postoji), kao i za naknade za rad pomoćnika, jer je organ koji je nadležan za isplatu naknade zaposlenih državnih službenika po Zako-nu o državnim službenicima, a da je za sva ostala pitanja u vezi da statusom i položajem pomoćnika, nadležan Visoki savet sudstva, jer je Visoki savet sudstva nadležan za odlučivanje po žalbi na sva rešenja koje o ocenjivanju državnih službenika u pravosudnom sistemu i na sva rešenja koja su u nadležnosti predsednika suda o ocenjivanju i eventualnom napredovanju, dolazi do jednog pravnog “vakuuma” u pogledu rešavanja nekih pitanja. Naime, shvatamo da postoji i veliki broj pomoćnika koji nisu zainteresovani da postanu sudije i zamenici, i da moramo ukazati da se mora nešto promeniti što se tiče statusa pomoćnika, uslova rada i plata. U tom smislu smo i započeli saradnju sa USAID, Projekat Vladavina prava, kako bismo pokušali da poboljšamo status sudijskih pomoćnika, nadam se i tužilačkih.


Dana 23.10.2018. godine na Godišnjoj konferenciji sudija prekršajnih sudova u Kladovu, zaključili smo sporazum o saradnji i to Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST), koje je predstavljao predsednik Udruženja Nenad Stefanović, Udruženje sudija prekršajnih sudova RS (USUDPREK) koje je predstavljao predsednik Udruženja Milan Marinović i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika (USTP), koje je predstavljala predsednik Udruženja Jelena Gajić. Saglasili smo se da ćemo sarađivati u aktivnostima koje imaju za cilj zaštitu prava i interesa sudija i tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika, unapređenje pravosudne profesije sudija i tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika, unapređenje kvaliteta rada sudija i tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika kroz stalne obuke i stručna usavršavanja, unapređenje uslova rada sudija i tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika kao i unapređenje materijalnog položaja sudija i tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika u Republici Srbiji, kao i da ćemo raditi na ostvarivanju ciljeva iz Sporazuma, razmenjivati iskustva, informacije i kontakte, realizovati zajedničke projekte (seminari, okrugli stolovi, panel diskusije, promocije, konferencije za štampu), koordinisati zajedničke nastupe, promovisati dalje širenje saradnje i pružati međusobnu stručno-tehničku podršku, u skladu sa svojim ljudskim i materijalnim kapacitetima i resursima.


Kao što sam navela u prvom odgovoru, prošlog februara je Visoki savet sudstva raspisao veliki izbor za sudije, koji je okončan ove godine, kada je na sudijsku funkciju stupilo oko 250 novih i mladih sudija, za koje verujem da će udahnuti novu energiju i doprineti boljem i efikasnijem pravosuđu naše zemlje. U međuvremenu je bilo i više manjih izbora kako na sudijsku tako i na javnotužilačku funkciju.

Ono što smatram da je najvažniji zaključak, nakon odluke Ustavnog suda, jeste činjenica da pomoćnici više nisu mali nevidljivi ljudi, kako su nas videli do tada, već su dostojni svoje pozicije u sistemu, vidljivi u sistemu na više načina, na čemu ćemo i dalje da radimo kako bismo postigli što bolji položaj. U toj neprestanoj borbi za bolje sutra, nadam se, da će što više ljudi videti značaj našeg rada i priključiti se, jer ono što ja često napominjem, samo zajedno smo mogli da postignemo ovo i samo zajedno možemo da postignemo više.


Javne rasprave su završene, konačan tekst Nacrta Amandmana na Ustav RS iz 2006. godine je upućen Narodnoj skupštini. Odbor za pravosuđe priprema konačan predlog, kada možemo očekivati da se organizuje i javna rasprava o predlogu u Skupštini. Skupština ima rok od šest meseci da pokrene postupak izmene Ustava dvotrećinskom većinom, nakon čega sledi rasprava, i ukoliko se usvoji predlog, raspisuje se referendum. Moram da kažem da je rok od šest meseci instrukcioni rok, te neće biti nikakvih posledica ukoliko se okasni i ovaj rok prekorači, ali se ja lično nadam da će se vrlo brzo o predlogu raspravljati jer je Srbija trenutno u postupku približavanja EU, zbog čega je i odlučila da se upusti u ovaj proces.


Rad sudijskih pomoćnika u značajnoj meri doprinosi povećanju produktivnosti i efikasnosti rada suda, te postoji velika potreba za unapređenjem njihovog statusnog položaja, kroz definisanje njihovog karijernog puta napredovanja. Sudijski pomoćnici dugi niz godina pre nego što budu izabrani na sudijsku funkciju, a mnogi i do kraja karijere, rade na istim pozicijama u sudu u kojem su zasnovali radni odnos. Zbog neizvesne mogućnosti napredovanja u viši platni razred ili putem izbora na sudijsku funkciju, evidentno je da sve češće i više sudijski saradnici odlaze iz sudova na neka druga, bolje plaćena radna mesta. Kako bi se sprečio konstantan odliv stručnih kadrova iz sudova, unapredila njihova stručnost i podigla motivacija za radom u pravosuđu, neophodno je utvrditi precizne korake za njihovo napredovanje u toku karijere, te samim tim uvesti profesiju sudijskog pomoćnika kao zasebnu kategoriju pravosudnih službenika u pravosudnom sistemu Republike Srbije. U cilju uvođenja karijernog sistema napredovanja kroz sudove različitog stepena i ranga, status sudijskih pomoćnika, kao posebne kategorije pravosudnih službenika, potrebno je izmeniti Zakon o sudijama i podzakonske akte donete u vezi sa primenom navedenog Zakona. Naime, radi uspostavljanja kvalitetnog i objektivnog sistema napredovanja u vidu napredovanja od suda prvog stepena, kroz sud drugog stepena do sudova republičkog ranga, neophodno je da postoji odvojena nadležnost za praćenje njihovog rada i ocenjivanja, iz kog razloga je neophodno izdvojiti ih iz statusa državnih službenika. U tom slučaju bi nadležni organ za sva pitanja koja se tiču sudijskih pomoćnika, pored sudova u kojima su zaposleni, trebalo da bude Visoki savet sudstva, a ne Ministarstvo pravde, kao do sada, imajući u vidu da bi Visoki savet sudstva donosio merila za raspoređivanje sudijskih pomoćnika u skladu sa ispunjenim uslovima i slobodnim mestima.

Udruženje sudija prekršajnih sudova Republike Srbije zajedno sa Udruženjem sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, kao partnerom, a uz podršku USAID projekta Vladavine prava učestvuje u realizaciji projekta “Definisanje jasnog karijernog položaja sudskih pomoćnika, unapređenje transparentnosti i njihovog statusa u pravosuđu u svetlu novih ustavnih promena”.

Cilj projekta je da se napravi katalog trenutnih radnih zadataka svih sudijskih pomoćnika u osnovnim, višim, apelacionim i prekršajnim sudovima, sa predlogom budućih poslova koje oni mogu obavljati samostalno, što bi uz pro movisanje uloge sudijskih pomoćnika u pravosuđu dovelo do poboljšanja njihovog statusa u srpskom pravosuđu. Unapređenje položaja sudijskih pomoćnika predstavlja profesionalizaciju njihovog statusa koja bi ih učinila potpuno vidljivim u pravosudnom sistemu Republike Srbije, a to je moguće samo ukoliko postoje jasno definisana zaduženja i odgovornosti, objektivno praćenje njihovog učinka rada, koje sada ne postoji u dovoljnoj meri, konstantna edukacija kako u okviru suda, tako i preko Pravosudne akademije, i mogućnost karijernog napretka u okviru ove profesije.

Na ovaj način, sasvim je sigurno da će se rasteretiti sudije i smanjiti obim posla, što i jeste jedan od ciljeva projekata.


Jedan od razloga za veliki odliv broja pomoćnika iz pravosuđa, jeste upravo nedostatak prostora za napredovanje, posebno imajući u vidu veliki obim posla usled povećane nadležnosti. Trenutna zabrana zapošljavanja nam ne ide na ruku, te se nadam da će ista biti ukinuta u skorije vreme.

Prema podacima dobijenim od Ministarstva pravde na dan 01.04.2018. godine, u pravosudnom sistemu Republike Srbije je bilo zaposleno 1.213 sudijskih pomoćnika na neodređeno vreme, dok je 293 (odnosno 24% od ukupnog broja) zaposleno na određeno vreme po osnovu povećanog obima posla. Veliki broj sudijskih pomoćnika su zaposleni na određeno vreme kao zamene za pomoćnike koji su najčešće na porodiljskom odsustvu. Njihov broj nije vidljiv u navedenom statističkom prikazu, iz razloga što privremeno odsutni se i dalje vode kao zaposleni na neodređeno. Svi zaposleni na određeno vreme imaju česte prekide staža. Nisu retke situacije da nekada i po više godina pomoćnici budu deo pravosudnog sistema na ovaj način.


Upravo je to cilj našeg Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, kao i Udruženja sudija i tužilaca, koji predstavljaju naše prirodne saveznike i prirodan proces prelaska iz jednog u drugo Udruženje. Pomoćnici više nisu mali nevidljivi ljudi čiji je rad neprimetan. Uspeli smo za ovih nekoliko godina da postavimo visoke standarde i da nađemo naše mesto u sistemu, upravo kroz transparentan i vidljiv rad. Ovo je jedan od ciljeva i ideje da se uvede sistem karijernog napredovanja kako bi se izbegle nejasnoće i nepravilnosti. Rad pomoćnika je u mnogome postao vidljiv kroz drugačiji sistem ocenjivanja, posebno sudijskih pomoćnika, donošenjem Pravilnika o ocenjivanju i uvođenjem prakse da Vrhovni kasacioni sud vodi evidenciju o rezultatima rada pomoćnika, čime je rad pomoćnica odvojen od njihovih principala i daleko vidljiviji nego što je to bio.


Kako da ne. Odgovorno tvrdim, kao novoizabrani sudija, da bez baze podataka i sudske prakse, koju nam obezbedi sud u kome radimo, ne bismo uspevali da savladavamo ovako veliki broj predmeta. Ovakve baze nam skrate postupak i izradu odluka, posebno u eri računara i interneta.



Email Print