Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Ivan Nonković - intervju
Email Print


Pravo zaposlenih na sticanje udela u privrednom društvu

Ivan Nonković za Pravni komplet

Paragraf intervju - JUN 2020



Karanović & Partners je advokatska kancelarija sa tradicijom koja traje duže od dve decenije, i timom koji čini preko 100 advokata sa kojima sarađujemo širom regiona. Našu regionalnu mrežu čine advokatske kancelarije sa kojima sarađujemo u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

U poslednje dve decenije sarađivali smo sa gotovo svim najvažnijim akterima iz sveta biznisa, kao što su vodeće svetske i domaće kompanije, vlade i druge državne institucije, javna preduzeća, startup-ovi, nevladine organizacije, kao i mnogi drugi. Naše dugogodišnje iskustvo i uspešno angažovanje na velikom broju transakcija koje su oblikovale tržišta u regionu su ono što nas čini pouzdanim poslovnim partnerom i pravnim savetnikom.

Ja sam partner, samostalni advokat u saradnji sa Karanović & Partners, u odeljenju za korporativno i privredno pravo i savetujem klijente poput IT firmi, startapa, multinacionalnih proizvođača, banaka, industrije, trgovačkih kompanija, institucija, i sličnih, koji započinju ili razvijaju svoju poslovnu aktivnost u jurisdikcijama u kojima radimo. Prvenstveno se fokusiram na pripajanja, akvizicije, privatizacije, preuzimanja i restrukturiranja, u kojima zastupam i privatna i javna preduzeća iz najrazličitijih oblasti – tehnologije, medija, telekomunikacija, maloprodaje, proizvodnje, itd.


Suština izmena jeste da se omogućava društvima sa ograničenom odgovornošću da izdaju novu vrstu finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela. U neformalnoj komunikaciji, ovaj instrument nazivamo „opcije na udele“, jer suštinski njegovi efekti podržavaju efekte opcija na akcije, odnosno „stock options“, koji je pravni institut koji se široko koristi u svetu.

Korist ne bi trebalo da se ograniči na određen krug lica jer ovaj institut mogu da koriste sva društva sa ograničenom odgovornošću, od velikih korporacija do novoosnivanih društava. Ipak, nadamo se da će velike koristi od ovih izmena imati srpski startapi i da će im ovo omogućiti da budu konkurentniji i da će ovo biti još jedan podsticaj da se osnivaju u Srbiji umesto da srpski osnivači osnivaju startape u inostranstvu, što je uglavnom dosadašnja praksa.


Predloženim izmenama se uvodi sistematičan pristup ovom pitanju, transparentnost, kako za osnivače i zaposlene, tako i potencijalne investitore i predviđa se dodatna zaštita licima koji dobijaju udeo. Pored toga, uvedena je pravna mogućnost da se dobijanjeudela uslovi ispunjenjem tačno određenih uslova, ili protokom određenog roka, tako da bi novouvedenim odredbama trebalo da se postigne i fleksibilnost i pravna sigurnost, u isto vreme.


Iako je prevashodna namena ovog instituta nagrada zaposlenih, zakon ne ograničava njegovu primenu samo na zaposlene. Stoga, na ovaj način se mogu nagrađivati i treća lica. Naravno, poreske posledice su drugačije u zavisnosti od toga ko se i pod kojim uslovima nagrađuje.


Instrument je neprenosiv u smislu da se samo pravo na sticanje udela ne može preneti. U momentu kada sticalac konačno stekne udeo, taj udeo podleže opštim pravilima Zakona o privrednim društvima i osnivačkog akta društva. Stoga, po pravilu, sticalac će postati punopravni član društva. Ipak, društvo ima slobodu da osnivačkim aktom ovo i drugačije uredi, odnosno, da uvede određena ograničenja, a sve u skladu sa zakonom.


Prava privrednog društva i stimulisanog lica ne moraju biti uređena ugovorom. U tom slučaju, na njihov odnos bi se primenila samo pravila Zakona o privrednim društvima i ostalih važećih propisa. Ipak, privredno društvo i stimulisano lice mogu zaključiti ugovor, što bih ja i čvrsto preporučio, kojim bi regulisali međusobne obaveze povodom dodele opcija, kao i budućih odnosa jednom kada stimulisano lice postane član. To može biti regulisano njihovim postojećim ugovorom (o radu ili delu), ili nekim samostalnim ugovorom (što je preporučljivije).


Da, nema prepreke da se urede i prava i obaveze nakon sticanja statusa člana. U suštini, ovo ne bi moglo uticati na ugovor o osnivanju, jer je to osnovni akt društva, te ako ovaj ugovor uređuje nešto drugačije od ugovora o osnivanju, presudan bi bio ugovor o osnivanju. U slučaju nekih drugih ugovora, ukoliko bi postojala kolizija odredbi pomenutog ugovora sa nekim drugim ugovorima, primenila bi se opšta pravila o tumačenju ugovora (kasniji ugovor derogira prethodni i slično). U svakom slučaju, moja preporuka je da sva društva, pre izdavanja ovog instrumenta, detaljno pregledaju svoj osnivački akt, i njime urede sva pitanja od značaja kako za period pre realizacije finansijskog instrumenta, tako i za period nakon realizacije odnosno kada društvo dobije nove članove.


Odluka bi trebalo da definiše procenat rezervisanog sopstvenog udela (u odnosu na ukupan osnovni kapital društva), od kojih članova se stiče i u kojoj proporciji. Ipak, imajući u vidu da se čekaju određena podzakonska akta, moguće je da će se njima zahtevati još neki određeni formalni elementi.


Zakon omogućava da se navedu razlozi zbog kojih se izdavanje finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela može poništiti pre sticanja samog udela. Stoga, sticanje udela se može usloviti na pomenute načine tako što bi se događaji kao što je davanje otkaza ili slično predvideli kao razlozi za poništaj. Što se tiče događaja koji bi nastupili nakon samog sticanja (npr. da zaposleni ostane da radi i nakon sticanja udela), oni ne mogu biti razlog za poništaj ovog instrumenta, ali poslodavca ništa ne sprečava da prilikom izdavanja opcija na udele potpiše sa zaposlenim ugovor gde se zaposleni obavezuje da nakon sticanja udela ostane da radi još neko vreme. U slučaju kršenja ove obaveze, može se predvideti opcija poslodavca da otkupi nazad udeo po unapred određenoj ceni.


Da. Pre svega je neophodno da se donesu podzakonska akta koja regulišu postupke registracije pred Agencijom za privredne registre i Centralnim registrom hartija od vrednosti.


Iako postoji vremenska podudarnost, ova dva rešenja su nepovezana.


Da, ukoliko vidimo da kod klijenata postoji potreba za ovakvim institutom (nagrađivanje zaposlenih ili saradnika), svakako ćemo im skrenuti pažnju i preporučiti im i ovo rešenje.


Kontinuirano praćenje propisa je od izuzetne važnosti. Iako je za advokatsku profesiju možda i važnije nego za druge, svi privredni subjekti ne samo da bi trebalo već i moraju da redovno prate sve izmene propisa jer im od toga bitno zavisi poslovanje.


S obzirom na novonastalu situaciju u vezi sa epidemijom Korona virusa, mislim da je u ovom trenutku najvažnija solidarnost, kako društvena tako i poslovna. Iako se već uveliko priča o potencijalnim posledicama koje novonastala situacija može proizvesti kako na globalnom, tako i na lokalnim tržištima, ipak smatram da je u ovom trenutku najbitnije da sve kompanije pokažu društvenu odgovornost i slede sve upute koje dobijaju od lokalnih vlada i privrednih udruženja. Osim što ćemo na ovaj način pomoći očuvanju javnog zdravlja, pridržavanjem ovih mera možemo značajno skratiti period potencijalno usporene privredne aktivnosti i omogućiti da samim tim ima mali do neznatan uticaj na lokalnu privredu i poslovanje.



Email Print