Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print


Koliko dugo je trajao rad na izradi Nacrta i Predloga najnovijih izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima?

Posebna radna grupa za pripremu teksta Nacrta zakona za izmenu i dopunu Zakona o privrednim društvima počela je sa radom 10. aprila 2017. godine i intezivno se sastajala do septembra 2017. godine, kada je i sprovedena javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Nakon toga, radna grupa je u užem sastavu razmatrala primedbe i komentare pristigle tokom javne rasprave i radila na poboljšanju teksta Zakona.

Šta je bio osnovni razlog donošenja izmena Zakona?

Osnovni razlog donošenja izmena i dopuna je, Pregovaračka poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje – 6 „Pravo privrednih društava” , koju je usvojila Vlada, a kojom se Republika Srbija obavezala da će preuzeti u pravni sistem Republike Srbije pravne tekovine Evropske unije iz oblasti korporativnog prava sa kojima domaći propisi iz ove oblasti do sada nisu bili usaglašeni, i to: Uredbu Saveta (EZ-a) br. 2157/2001 od 8. oktobra 2001. godine o statutu evropskog društva – (SE), Uredbu Saveta 1985/2137/EEZ o Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji ( EEIG) i Direktivu 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine. odnosno - Direktivu (EU) 2017/1132 Evropskog parlamenta i Saveta od 14. juna 2017. godine u okviru koje je kodifikovana Direktiva 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine. Takođe, u prethodnom periodu sprovedena je i analiza primene Zakona u praksi, koja je obuhvatila i komentare, sugestije i predloge privrednih subjekata i njihovih asocijacija, kao i drugih institucija i organizacija koje primenjuju ovaj zakon, pa su izmene i dopune Zakona usmerene i na unapređenje pojedinih zakonskih rešenja, kao i na otklanjanje problema u primeni istih.

Koje odredbe/instituti su predstavljale najveći izazov za članove radne grupe?

Svakako institut imovine velike vrednosti, prinudnog otkupa akcija, kao i odredbe koje se odnose na unapređenja zaštite manjinskih članova društva, s obzirom da je bilo potrebno naći pravu meru između interesa većinskih i manjinskih članova društva, a istovremeno ispuniti zahteve iz Akcionog plana za unapređenje ranga Srbije na listi Svetske banke „Doing business”. Nadamo se da smo u tome uspeli.

Da li su uzete u obzir primedbe na prethodnu verziju zakona koje dolaze iz privrede i na koje odredbe je najviše ukazivano kao na problematične?

Pripremi za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima prethodila je analiza sprovođenja postojećih rešenja iz Zakona u praksi, kao i analiza komentara, sugestija i predloga domaćih i stranih privrednih subjekata, odnosno Privredne komore Srbije, kao i stranih privrednih komora koje su aktivne u Republici Srbiji, za poboljšanje pojedinih rešenja iz važećeg zakona koja su predstavljala prepreku i „uska grla” u primeni Zakona, a koja je trebalo otkloniti radi njegove efikasnije primene.

Iako ćemo biti u prilici da, na savetovanjima u organizaciji Paragrafa čujemo obrazloženje usvojenih izmena Zakona, ali i da pročitamo u komentaru Zakona koji je u pripremi, ipak Vas molimo i da na ovom mestu prokomentarišete promene koje se odnose na raspolaganje imovinom velike vrednosti – jedan od najspornijih instituta ZPD?

Značajne su izmene i u odredbama člana 470. Zakona kojima se uređuje pitanje sticanja i raspolaganja imovinom velike vrednosti. Naime, u odredbama navedenog člana bile su neophodne iz razloga što je primena istih u praksi izazvala niz problema naročito po pitanju definisanja šta se smatra povezanim sticanjem, jer je odredbama člana 470. Zakona propisano da se pod jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem, smatra i više povezanih sticanja, odnosno raspolaganja izvršenih u periodu od godinu dana, pri čemu se kao vreme nastanka uzima dan izvršenja poslednjeg sticanja, odnosno raspolaganja. S toga je bilo potrebno precizirati šta se smatra povezanim sticanjem, odnosno otkloniti nedoumicu jer ista sprečava privrednu delatnost u obimu koji bi mogao da postoji i dovodi u sumnju i nesiguran položaj poverioce i investitore usled nemogućnosti da znaju i budu sigurni da li je ili nije u pitanju imovina velike vrednosti. Zbog svega navedenog u član 470. Zakona unete su nove dve odredbe kojim se bliže definiše šta se se smatra povezanim sticanjem, odnosno šta se neće smatrati jednim sticanjem, pa tako se, između ostalog, propisuje da se pod jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti ne smatra istovremeno uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja koje privredno društvo daje radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom, u kom slučaju se najveća vrednost pojedinačne pravne radnje, odnosno pravnog posla uzima kao vrednost po kojoj se utvrđuje imovina velike vrednosti.

Takođe, u odredbama člana 335. Zakona, kojima se uređuje poziv akcionarima za sednicu skupštine, na kojoj se odlučuje o raspolaganju imovinom velike vrednosti, uvedene su značajne novine radi otklanjanja nedostataka u postojećem tekstu i veće transparentnosti. Naime, novine su sadržane u činjenici da se uz poziv akionarima za sednicu skupštine dostavlja i obaveštenje o odlukama koje predstavljaju raspolaganje imovinom velike vrednosti, kao i obaveza akcionarskog društva da poziv za sednicu objavi i na internet stranici registra privrednih subjekata i na interenet stranici Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.

Da li je ovim izmenama rešeno pitanje prinudne likvidacije?

Mišljenja smo da jeste, s obzirom da su precizirani razlozi za pokretanje postupka prinudne likvidacije i uvedena obaveza da registrator koji vodi registar privrednih subjekata, pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 90 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni razloge koje je u skladu sa ovim zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Takođe, uređen je i status društva u postupku prinudne likvidacije, kao i okončanje postupka prinudne likvidacije. Posebno se, kao razlog za pokretanje postupka prinudne likvidacije precizira slučaj kada društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji. Ovaj razlog je predviđen, s obzirom da, prema raspoloživim podacima Agencije za privredne registre veoma veliki broj privrednih društava koji više godina uzastopno nisu dostavljali finansijske izveštaje se nalaze u blokadi računa, odnosno praktično ne posluju zaključno sa 28. februarom 2018. godine, a protiv njih do sada niko od poverilaca nije pokretao postupke stečaja. Nedostavljanje godišnjih finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine ukazuje da takva društva de facto nemaju nikakvu poslovnu aktivnost, a veliki broj njih faktički ni ne postoje na registrovanim adresama.

Koji su očekivani efekti primene izmenjenog Zakona?

Očekivani efekti primene novih zakonskih rešenja ogledaju se pre svega u otklanjanju problema u primeni pojedinih ranijih zakonskih rešenja u praksi, u postizanju višeg nivoa transparetnosti, pravne sigurnosti, stvaranju uslova za dalji razvoj koncepta e-Uprave i digitalizaciju poslovanja celokupne privrede, a što će svakako rezultirati povoljnijim položajem poverilaca i investitora, stvaranju efikasnijeg sistema komunikacije državnih organa sa privredom i privrednih subjekata međusobno, kao i preduslova za eliminaciju „papirnog poslovanjaˮ, što će sve doprineti unapređenju privrednog ambijenta i krajnjem uticati na povećanje broja investicija.

Koje nove obaveze imaju domaći privredni subjekti po stupanju na snagu i početku primene? Koje troškove, a koje olakšice za privredu donose izmene Zakona?

Nove obaveze mogle bi se svesti na sledeće:

  • obavezna adresa za prijem elektronske pošte za privredna društva i preduzetnike- bez negativnih finan sijski efekata na privredu (postojeći sistem u okviru APR-a omogućava da se registracija elektronske adrese vrši besplatno);
  • obaveza da društvo pribavi izveštaj o proceni tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet pravnog posla ili pravne radnje u kojima postoji lični interes u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi 10% ili više od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva- i pored toga što će društvo imati trošak izrade izveštaja o proceni tržišne vrednosti, koristi koje se postižu, u pogledu zaštite interesa manjinskih članova društva i samog društva, i eliminisanja mogućnosti za neistinito prikazivanje vrednosti pravnog posla, odnosno pravne radnje i obmanjivanje članova društva i samog društva, višestruko prevazilaze troškove;
  • obaveza društva da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji u kojima postoji lični interes sa detaljnim opisom tog posla, čime se postiže da podaci o poslovima u kojima postoji lični interes budu javno dostupni- ukoliko društvo ne objavi na svojoj internet stranici, naknada za objavljivanje obaveštenja na internet stranici registra privrednih subjekata iznosi 700,00 RSD;
  • obaveza da akcionarska društva uz poziv za sednicu skupštine dostavljaju akcionarima i obaveštenje o odlukama koje predstavljaju raspolaganje imovinom velike vrednosti
  • obaveza da akcionarska društva poziv za sednicu objave i na internet stranici Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, pored objavljivanja na internet stranici registra privrednih subjekata- obaveza je uvedena na zahtev velikog broja akcionara i predstavlja prvi korak ka objavljivanju svih korporativnih informacija na jednom mestu, a trošak objavljivanja poziva za sednicu skupštine na sajtu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti iznosi 1.000,00 RSD, ali uključuje i istovremeno slanje obaveštenja svakom brokeru o održavanju sednice skupštine društva čije klijente zastupa.
  • uvedena obaveza registracije ogranka domaćeg privrednog društva, koja je do sada postojala samo ako ogranak ima zastupnika različitog od zastupnika društva ili ako je propisana posebnim zakonom kao uslov za obavljanje delatnosti, čime se izjednačava položaj ogranka domaćeg i stranog privrednog društva - i pored dodatnih troškova za privredna društva (naknada za registraciju ogranka pravnog lica iznosi 2.800,00 RSD po ogranku), koristi koje se postižu na nivou Republike su višestruke, a ogledaju se, između ostalog, u sledećem:
  • obezbeđivanje kvalitetnih podataka za obračun regionalnog bruto domaćeg proizvoda,
  • obezbeđivanje podataka za praćenje i kreiranje politika regionalnog razvoja,
  • javna dostupnost podataka za treća lica i druge državne institucije.

Sa druge strane, novim zakonskim rešenjima stvaraju se i uslovi za snižavanje troškova poslovanja privrednih subjekata.

Obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva ne može propisivati posebnim propisima. S tim u vezi propisan je i prestanak važenja pojedinih odredaba propisa koje se odnose na obaveznu upotrebu pečata u poslovanju privrednih subjekata. Na ovaj način otklanja se još jedan nepotreban administrativni teret za privredne subjekte, jer je izrada i upotreba pečata nametala suvišnu administraciju, utrošak vremena, otežavala poslovanje i predstavljala dodatno finansijsko opterećenje.

Takođe, stvoren je i pravni osnov za elektronsku registraciju osnivanja privrednih subjekata, kao i mogućnost da se overa potpisa na osnivačkom aktu zameni kvalifikovanim elektronskim potpisom osnivača, čime će se ubrzati postupak registracije i smanjiti troškovi u postupku osnivanja. U naredne dve do tri godine preduzeća u Srbiji bi mogla potpuno elektronski da se registruju. Da bi se iz kuće „klikomˮ registrovale firme, promene sedišta, direktora, kao i drugih podataka, neophodno je da zažive i novi softveri, koji će to omogućiti. Naše procene su da će elektronska prijava registracije osnivanja biti jeftinija 20% do 30% u odnosu na „papirnuˮ prijavu. Ovim se eliminišu i troškovi overe potpisa (432,00 RSD po potpisniku) i skraćuje vreme potrebno za osnivanje privrednih društava, a sertifikacija elektronskog potpisa je besplatna.

Smanjenje troškova javnih akcionarskih društava čije su akcije likvidne, s obzirom da se predloženim rešenjem za ova akcionarska društva, pri otkupu akcija od nesaglasnih akcionara, isključuje obaveza utvrđivanja procenjene i knjigovodstvene vrednosti akcija.

Po prvi put u naš pravni sistem se uvode novine poput evropskog društva, prekograničih statusnih promena i sl, da li su ovi instituti već zaživeli u EU i kada će domaća - rezidentna društva moći koriste pogodnosti iz izmenjenog Zakona?

Prekogranične statusne promene i nadnacionalne pravne forme, kao što su Evropsko društvo i Evropska ekonomska interesna grupacija, odavno su zaživeli u Evropskoj uniji, a domaća privredna društva će moći da učestvuju u pre-kograničnim pripajanjima/spajanjima, kao i u osnivanju ovih nadnacionalnih pravnih formi, od 1. januara 2022. godine. Međutim, treba napomenuti da je ovaj rok određen je u skladu sa trećom revizijom Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), koji je usvojen 1. marta 2018. godine, a koji predviđa usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU do kraja 2021. godine, kao i da svaki od ovih instituta pretpostavlja učešće privrednih subjekata registrovanih u zemljama članicama EU, odnosno državama potpisnicama Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru, te da će s tim u vezi danom pristupanja Republike Srbije u punopravno članstvo EU i naši privredni subjekti moći da učestvuju u prekograničnim statusnim promenama, osnivanju Evropskog društva i Evropske ekonomske interesne grupacije.



Email Print