Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

prof. dr Dušan Popović - intervju
Email Print


Zaštita intelektualnih dobara u onlajn okruženju

prof. dr Dušan Popović za Pravni komplet

Paragraf intervju - SEPTEMBAR 2020



Konferencija “Intelektualna svojina i internet” prvi put je održana 2015. godine, zahvaljujući razumevanju Fondacije “Registar nacionalnog internet domena Srbije” za moju ideju o tome da je potrebno da uspostavimo forum za diskusiju o pitanjima u vezi sa korišćenjem intelektualnih dobara na internetu. Pošto RNIDS među svojim ciljevima ima razvoj interneta, oni su prepoznali ovu ideju i omogućili nama na Pravnom fakultetu da konferenciju koncipiramo oko tri osnovne teme - pravo žiga, autorsko pravo i zaštita naziva internet domena. Ova konferencija je pre svega naučni skup, tako da su nam primarna publika naučni istraživači i studenti master i doktorskih studija. Međutim, podjednako važni su nam i pravnici u privredi, koji se svakodnevno susreću sa pitanjima u vezi sa korišćenjem intelektualnih dobara u onlajn okruženju, kao i advokati i sudije. Kada pogledamo listu registrovanih učesnika vidimo sve ove kategorije posetilaca. Povrh toga, već od prve konferencije primetili smo da ove teme, naročito autorskopravne, privlače i one koji nisu pravnici. To objašnjava činjenicu da je ova konferencija od prve godine jedna od najposećenijih konferencija koje organizuje Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Do 2018. godine, konferenciju smo održavali svake godine, a od tada smo prešli u režim bijenalnog događaja tako da sada konferenciju “Intelektualna svojina i internet” organizujemo u parnim godinama, dok u neparnim godinama organizujemo, takođe sa RNIDSom, skup “Internet dijalog” koji je posvećen pravu interneta i ima za cilj da obuhvati i neke teme koje se ne mogu podvesti pod pravo intelektualne svojine.


Brinuli smo se kako će proći ovogodišnja konferencija, budući da nije bilo moguće organizovati je uz prisustvo publike. Srećom, publika se lako prilagodila i pratila striming konferencije na “Jutjubu” u značajnom broju. Tokom konferencije imali smo u svakom trenutku između 100 i 200 gledalaca striminga, a snimak skupa već sad ima preko 200 pregleda. Svako ko zna koliko je mala zajednica stručnjaka za pravo intelektualne svojine u našoj zemlji razume koliko su ovi podaci ohrabrujući, jer naučni skupovi retko kada privuku više od pedeset posetilaca. Ove godine imali smo veliku čast da uvodno izlaganje održi prof. dr Kristina Kovalik-Banjčik, sudija Opšteg suda Evropske unije. Prof. Kovalik-Banjčik analizirala je praksu svog suda u predmetima koji se tiču korišćenja žigom zaštićenih oznaka na internetu. Pored nje, naš drugi inostrani gost bio je prof. dr Aleksandar Krikiner, advokat i profesor Univerziteta u Namiru (Belgija), koji je govorio u sekciji posvećenoj nazivima internet domena. Najzad, imali smo dve sekcije posvećene autorskom pravu u kojima su govorili istaknuti stručnjaci za pravo intelektualne svojine iz Srbije i regiona.


Pandemija je svakako naterala privrednike da više pažnje posvete onlajn poslovanju i skrenula im pažnju na neka pitanja iz oblasti prava intelektualne svojine. Oni nespremni morali su najpre da registruju naziv internet domena kako bi postavili svoj vebsajt. Oni spremniji morali su da svoj postojeći sajt dodatno obogate i susreli su se, na primer, sa pitanjem dozvoljenosti korišćenja tuđih autorskih dela. “Smrt” bioskopa ovog proleća i leta ubrzala je dolazak novih filmova na striming servise. Izdavači su shvatili koliki je značaj e-knjiga. Univerziteti su materijale za učenje morali da učine dostupnim onlajn i otvorila su se pitanja prilagođenosti postojećih ograničenja autorskog prava nastavi na daljinu.


Prosečni korisnik interneta, a nažalost i određen broj privrednika, pogrešno veruje da može slobodno koristiti tuđe autorsko delo koje je “pronašao” na internetu. Međutim, važi upravo suprotno: za korišćenje tuđeg autorskog dela mora se pribaviti saglasnost nosioca prava, osim u slučaju da je autorsko pravo zakonom ograničeno (npr. korišćenje dela u lične, nekomercijalne svrhe). Problem neovlašćenog korišćenja tuđih autorskih dela postoji kako na “klasičnim” veb-sajtovima, tako i na društvenim mrežama. Svaka društvena mreža ima svoju politiku zaštite intelektualne svojine, tj. pravila koja omogućavaju nosiocu autorskog ili srodnog prava da operatoru društvene mreže prijavi navodno nezakonito korišćenje njegovog autorskog dela. U slučaju takve prijave, sporni sadržaj se po pravilu uklanja ili mu se privremeno onemogućava pristup, a korisniku koji je sadržaj postavio se omogućava da na prijavu nosioca prava odgovori. Konačnu odluku donosi pravna služba društvene mreže. Zapravo, ovde je reč o simulaciji sudskog postupka u kome imamo nešto nalik tužbi i odgovoru na tužbu, a ulogu sudije preuzima sama društvena mreža. Naravno, ovaj postupak ne zamenjuje sudski postupak i nosilac autorskog prava ima na raspolaganju mehanizam građanskopravne zaštite svog prava. Ovo je, naravno, krajnje pojednostavlje ni prikaz i treba imati u vidu da u određenim jurisdikcijama postoje i dodatna, složenija pravila. Takav je slučaj u Evropskoj uniji, naročito nakon usvajanja Direktive EU o autorskom pravu na jedinstvenom digitalnom tržištu.


Blokčejn tehnologija bi zaista mogla da pomogne prenebregavanju nekih potencijalno spornih situacija sa kojima se susrećemo u pravu intelektualne svojine. Na primer, tehnologija vremenskog pečata (time stamp ) bi u autorskom pravu mogla da se koristi za dokazivanje trenutka nastanka određenog autorskog dela, kao i za potrebe beleženja prometa imovinskopravnih ovlašćenja u vidu transakcija na distribuiranom dnevniku blokčejna. Takođe, blokčejn omogućava stvaranje transparentnog sistema peer-to-peer plaćanja na globalnom nivou. Time bi autori dobili priliku da ostvare naknadu na mnogo delotvorniji i bezbedniji način, bez angažovanja posrednika. Takav sistem bi doveo u pitanje sadašnji model organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, kao i servisa tipa “Spotifaj”, “Dizer” ili “Jutjub”, i znatno bi ubrzao postupak naplate kao i snizio troškove izvršavanja transakcija.


Rešavanje domenskih sporova u ADR postupku je znatno efikasniji i jeftiniji način rešavanja sporova u odnosu na vođenje sudskog postupka za povredu žiga. Domaća ADR pravila su osmišljena po uzoru na UDRP pravila, koja su rezultat zajedničkih napora Internet korporacije za dodeljene nazive i brojeve (ICANN) i Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO). Ovaj alternativni način rešavanja sporova nalik je arbitraži (mada se od nje donekle i razlikuje) i traje svega oko dva meseca. Tužilac u ADR postupku je nosilac žiga, dok je tuženi lice koje je registrovalo naziv domena koji je isti ili sličan predmetu tužiočevog žiga. Prednost rešavanja domenskog spora u ADR postupku je i u jednostavnom načinu izvršenja odluke. Naime, RNIDS je dužan da izvrši odluku donetu u ADR postupku, tj. da izvrši prenos ili prestanak registracije spornog naziva internet domena. Ipak, ADR postupak ne zamenjuje sudski postupak, u slučaju da nezadovoljna strana ipak želi da spor reši pred sudom. Odluka doneta u ADR postupku se neće izvršiti ukoliko u roku od 10 dana od prijema odluke kod Registra RNIDS bude obavešten da je pokrenut sudski postupak. Takav sudski postupak, međutim, nije postupak u kome se preispituje odluka doneta u ADR postupku. Naprotiv, reč je o sasvim odvojenom postupku za povredu žiga.


Izdvojio bih tri grupe problema. Prva grupa se tiče onih privrednika koji nemaju nikakva znanja, ni svest o pravu intelektualne svojine a započinju svoje poslovanje. Takvi privrednici počinju, na primer, da ulažu u određenu robnu marku a da je prethodno nisu zaštitili žigom, niti su registrovali naziv internet domena. Neki urade jedno (registruju žig), ali ne i drugo (ne registruju naziv domena), i obratno. Druga grupa problema tiče se onih privrednika koji imaju određenu svest o pravu intelektualne svojine ali pogrešno veruju da je u određenoj situaciji dozvoljeno da koriste tuđa intelektualna dobra, npr. tuđa autorska dela. Tu je reč o pogrešnom razumevanju određenih ograničenja autorskog prava. Treća grupa problema je načelne prirodei tiče se same prirode subjektivnih prava intelektualne svojine - ona su po pravilu nacionalna, tj. imaju teritorijalno važenje, dok je internet globalan. Zbog toga prilikom onlajn poslovanja privrednici moraju da se postaraju da njihovo intelektualno dobro bude zaštićeno u svim jurisdikcijama u kojima posluju.


Ne bih sa pozicije predsednika Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena Srbije komentarisao donete odluke. Umesto toga, upućujem vaše čitaoce da ih sami pročitaju na sajtu RNIDS-a. Rekao bih samo da se domaća praksa ne razlikuje od prakse inostranih tela za rešavanje sporova koja primenjuju UDRP pravila.


Pravo intelektualne svojine je vrlo dinamična oblast i propisi se često usklađuju sa razvojem tehnologije. Jednostavno, bez redovnog praćenja propisa nemoguće je baviti se naučnim radom kao i pružanjem pravne pomoći u ovoj oblasti. Važno je da baza propisa bude pregledna i jednostavna za upotrebu.


Zaštitite svoja intelektualna dobra, a tuđa ne koristite bez dozvole nosilaca prava.



Email Print