Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Brankica Janković - intervju
Email Print


Zaštita građana od diskriminacije

Brankica Janković za Pravni komplet

Paragraf intervju - JANUAR 2021



Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najmlađa je među nezavisnim institucijama, postoji 10 godina i kada se osvrnemo na sâm početak može se reći da je zaista dosta postignuto. Postala sam poverenica u vreme kada se o ravnopravnosti, naročito rodnoj i onoj na osnovu seksualne orijentacije, uglavnom govorilo kao o “prolaznoj modi sa zapada”. Od tog perioda do danas napravljeni su veliki pomaci, ali je još dug put pred nama. Naši zadaci, na osnovu zakona su zaštita od diskriminacije i unapređenje ravnopravnosti. Imajući u vidu da je od perioda kada građani nisu ni znali ni razumeli kako institucija funkcioniše, do danas kada je prepoznavanje i obraćanje za pomoć višestruko poraslo, može se reći da je postojanje institucije više nego opravdano. Iza nas su hiljade predmeta u kojima smo pomogli ljudima u konkretnim situacijama ili su doprineli otklanjanju pravnih nedoumica ili doveli do poboljšanja zakonskih rešenja. Iza nas su brojne obuke, seminari, projekti koji su pomogli raznim segmentima društva u boljem razumevanju diskriminacije i ostvarivanja ravnopravnosti. U izazovnim vremenima teško je svakom pojedincu objasniti šta je diskriminacija, jer svako na različit način doživljava nepravdu, koja ne mora nužno da bude diskriminacija. Iz ugla nekog ko je na čelu krovne državne institucije za suzbijanje i zaštitu od svih oblika diskriminacije, čini mi se da građani ipak u većini slučajeva umeju da prepoznaju kada su diskriminisani, i znaju kome da se obrate a to je nama najvažnije.


Pritužbe nisu bile doslovce na čekanju, sve vreme zaposleni iz sektora pritužbi su primali predmete i obrađivali ih u meri u kojoj je to moguće, s obzirom da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti inokosni organ i mišljenje može doneti samo poverenik. Kad sam se vratila tačno je da me sačekao veliki broj pritužbi, ali to nije bio veliki problem, jer imam dobar i uigrani tim kolega koji su vrlo spremno nastavili tamo gde smo stali i u najkraćem mogućem roku krenuli smo sa rešavanjem predmeta. Uspeli smo da relativno brzo obradimo gotovo sve pritužbe i prosledimo na odgovor drugoj strani. Niko neće ostati bez odgovora i zaštite u svim slučajevima u kojima utvrdimo da je došlo do diskriminacije. Bilo je pritužbi i koje nisu diskriminacija ali kao i do sada građani su dobili odgovor o kojoj se povredi prava radi i ko je nadležan za njegovo rešavanje. Prioritet su u startu bili naravno slučajevi u vezi nemogućnosti ostvarivanja zdravstvene zaštite ili nekog drugog ugrožavanja prava na ravnopravnost u vezi sa virusom. U tom periodu bilo je različitih pritužbi koje su se odnosile na ravnopravno uključivanja sve dece u sistem on-line obrazovanja, jer nažalost nisu sva deca istih mogućnosti. Imali smo povećan broj pritužbi za diskriminaciju na tržištu rada, naročito u vezi sa trudnoćom i porođajem a bilo je i pritužbi roditelja dece sa invaliditetom zbog nemogućnosti ostvarivanja prava na ličnog pratioca, različite pritužbe u vezi sa barijerama za osobe sa invaliditetom. Nažalost, nisu nas zaobilazile ni pritužbe povodom govora mržnje ili uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja, naročito prema romskoj nacionalnoj manjini.


COVID-19 je iz temelja uzdrmao naše živote jer je promenio mnoge naše navike i životni stil uopšte. Skoro cele godine suočeni smo sa velikim izazovom na mnogim poljima ali taj izazov je najvidljiviji na poljima zaštite zdravlja i zaštite ljudskih prava, naročito prava na ravnopravnost. Mi u instituciji smo to jasno mogli da vidimo. Virus nije pogodio jednako sve jer nije isto kada ste u gradu, imate posao i sve vam je dostupno a pre svega zdravstvena zaštita, ili ste starija osoba koja živi u selu, ili osoba sa invaliditetom u kolicima. To se videlo i kroz pritužbe koje smo dobijali a mi smo radili sve što smo mogli da građanima obezbedimo zaštitu od diskriminacije. Tokom samog vanrednog stanja i na samom početku obraćali su nam se stariji, zbog ograničenja kretanja i stigmatizacije kojoj su bili izloženi zbog godina, a slično je bilo sa osobama koje su obolele od COVIDA 19 i našim državljanima koji su se vratili iz inostranstva i susretali se sa raznim oblicima diskriminacije. Priličan broj pritužbi stigao je od građana i organizacija civilnog društva zbog invaliditeta ili zdravstvenog stanja, zbog zabrane kretanja u večernjim satima, čime su bili uskraćeni za usluge personalnih asistenata i neformalnih negovatelja. Zaposleni samohrani roditelji imali su problem sa poslodavcima u vezi sa čuvanjem maloletne dece. Roditelji dece sa autizmom su se obraćali zbog problema izazvanih gubljenjem dnevne rutine i navika, izuzetno značajnih za njihovo svakodnevno funkcionisanje zbog ograničenja kretanja. Inicirali smo da se određenim grupama dâ prioritet u pogledu mera ekonomske pomoći i slično. Ovo je samo deo problema i mi smo na sve hitno reagovali inicijativama i preporukama nadležnima sa predlogom konkretnih rešenja, jer niko nije mogao odmah i sâm da uvidi šta sve mogu postati životne teškoće usled uvođenja posebnih mera. Neke od problema smo uspeli da rešimo, neke ne ali radili smo sve što je bilo u našoj moći.


Predlog izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije trebalo je da uđe u skupštinsku proceduru u martu 2020. neposredno pre proglašenja vanrednog stanja usled pandemije COVID virusa. Zakon o zabrani diskriminacije je ključan u borbi protiv diskriminacije i bilo je vreme da se deset godina od njegovog donošenja neke odredbe izmene i usklade kako sa novim domaćim propisima tako i sa direktivama EU. Sada je taj zakon u nadležnosti novoformiranog Ministarstva za ljudska prava i društveni dijalog i očekujem da resorna ministarka Gordana Čomić nastavi proces i nakon još jedne provere sa nama kao partnerom pošalje predlog izmena i dopuna zakona.


Unapređenje stanja u oblasti zaštite ljudskih prava je proces koji dugo traje i pokazalo se da dinamika kojom se odvija nije ravnomerna, već zavisi od aktuelnih društvenih i političkih dešavanja, ne samo u Srbiji i regionu, već i globalno, što je pokazala i pandemija virusa kovid koja je dodatno osvetlila postojeće nejednakosti u savremenom društvu. Mi imamo dobar pravni okvir za zaštitu od diskriminacije ali treba kontinuirano i dosledno raditi na njegovoj primeni u najširem smislu, što zahteva koordiniranu aktivnost svih društvenih aktera - pre svega državnih organa i institucija, ali i civilnog društva i medija. Unapređenje ravnopravnosti je važan preduslov za efikasnije ostvarivanje ljudskih prava i uloga Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao nezavisne državne institucije, je izuzetno značajna u tom procesu, jer naša nadležnost između ostalog obuhvata i edukaciju najvažnijih službi za primenu antidiskriminacionih propisa, kao što su sudstvo, policija, javna uprava i lokalna samouprava, centri za socijalni rad i dr. Jednom postignuti nivo ljudskih prava nije nikakva garancija ni u razvijenim državama a kamo li u mladim i krhkim demokratijama, valja ih braniti svaki dan.


Institucija koju vodim u svojim izveštajima i kroz svoje aktivnosti kontinuirano ukazuje na brojnost i raznovrsnost problema sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom koje su, prema svim pokazateljima, jedna od najdiskriminisanijih grupa u našem društvu. I pored toga što je zahvaljujući promenama u različitim društvenim oblastima, zakonodavstvu i afirmativnim merama koje se sprovode radi izjednačavanja položaja osoba sa invaliditetom, ostvaren je značajan pomak, pre svega u oblastima profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja, obezbeđivanja uslova pristupačnosti i upotrebe znakovnog jezika, invaliditet je i dalje prepreka koja otežava život osoba sa invaliditetom i članova njihovih porodica. Da bi mere za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom dale pun efekat, perspektiva invaliditeta mora biti uključena u donošenje, sprovođenje i praćenje gotovo svih javnih politika, a to podrazumeva veće i aktivnije učešće osoba sa invaliditetom u ovim procesima. Uz to, neophodno je da svi, mislim na institucije sistema, državne organe i nezavisna tela, ali i na civilni sektor kao i na pojedince, konstantno delujemo i preduzimamo različite aktivnosti zajednički, primenom multidisciplinarnog i multisektorskog pristupa, kako bi se brojni rizici socijalne isključenosti rizičnih grupa, posebno OSI, sveli na najmanju meru.


Kvalitetne elektronske baze, među kojima je i vaša, su dragocena pomoć u našem radu i koristimo ih već godinama i hvala vam na sistematskom pristupu.



Email Print