Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print


Koju privrednu delatnost obavlja Vaše privredno društvo i za koji deo posla ste Vi konkretno odgovorni?

Agencija “A Vista SM” je privredno društvo koje se već 16 godina bavi pružanjem računovodstvenih usluga, registracijom preduzeća i preduzetničkih radnji, vođenjem likvidacija kao i saradnjom sa stečajnim upravnicima. Moj posao je organizacija poslovanja, praćenje propisa, poresko savetovanje klijenata kao i njihovo zastupanje u poreskim kontrolama.

Kako ocenjujete opšte stanje u toj delatnosti i da li postoji napredak/nazadovanje u odnosu na prethodni period?

Smatram da računovođe nikada nisu bile u gorem položaju. Sve je više kadrova koji se opredeljuju za ovaj posao s obzirom da ne postoji ni jedan uslov u pogledu stručnosti za njegovo obavljanje. Samim tim, dolazi i do smanjenja cena naših usluga i do nižeg kvaliteta rada. Propisi se menjaju suviše brzo, teško ih je ispratiti i često su nejasni i nisu u skladu jedan sa drugim. Najmanje vremena provodimo na knjiženju poslovnih promena a veći deo na veoma teškom tumačenju novih propisa, podešavanju aplikacija za rad i drugim aktivnostima koje nam ne bi smele oduzimati toliko vremena.

Od 1.7.2018. godine, računovođama se nameće još jedna obaveza. U pitanju je obrazac POPDV pregled obračuna a koji se predaje uz redovnu PDV prijavu. On predstavlja analitiku redovnog PDV obrasca a nama još jednu obavezu koja će u velikoj meri a bespotrebno povećati vremenski period neophodan za obračun PDV na mesečnom odnosno tromesečnom nivou. To su samo neki primeri a ima ih dovoljno da se o njima napiše roman.

Šta biste izdvojili kao najveći problem srpske privrede koji se i dalje ne rešava, ili za koji ne postoji jednostavno rešenje?

Jedan od velikih problema a koji sam već pomenula su česte promene propisa. Propisi se donose bez konsultacije sa stručnjacima iz prakse. Često su nedorečeni, dvosmisleni i teški za razumevanje. Tako recimo imamo primer čuvenog člana 10. Zakona o porezu na dodatu vrednost. On se, između ostalog odnosi na obračun poreza kod građevinske delatnosti. Zakon kaže da se na građevinske usluge primenjuje interni obračun PDV-a. Iz tog razloga, mi moramo definisati šta je tačno građevinska usluga kako bi znali pravilno postupiti prilikom obračuna. Tu sada nastaje problem jer nigde ne postoji precizirano šta su građevinske usluge a šta nisu. Često dolazi do zabune, a čak i da smo u pravu, ne znači da će inspektor tako isto smatrati. Ovo dalje dovodi do osporavanja predmetne fakture i nepravednog kažnjavanja poreskog obveznika ciframa koje nisu zanemarljive.

Smatram da bi propise trebalo donositi odgovornije, konsultovati struku o njima i pre njihovog usvajanja proveriti da li su u skladu sa već važećim propisima.

Šta biste izdvojili kao najveći problem srpske privrede za koji postoji rešenje, a koje bi dovelo do ostvarivanja boljih uslova poslovanja za sve?

Možda nije najveći, ali je svakako velik problem - drugačiji pristup predmetima odnosno strankama u istim ustanovama a različitim filijalama. Imamo situaciju da za istu vrstu posla (npr. predaja zahteva za ostvarivanje porodiljskog odsustva) u različitim filijalama traže drugačiju dokumentaciju sa tvrdnjom da im je baš tako “naložilo” Ministarstvo. Na ovaj način se bespotrebno izgubi dosta vremena na proučavanje internih pravila te filijale i ponovo prikupljanje dokumentacije. Drugi problem bi bio sporo rešavanje predmeta. Imamo slučaj da smo platili neki porez ili doprinos po jednom pozivu na broj a zadužen je na drugi broj. Poreska uprava šalje opomene za dug ali na toj opomeni se nigde ne pominje da po drugom osnovu imate preplatu i da možete napraviti preknjižavanje. Ukoliko previdite opomenu, Poreska uprava Vas blokira i prinudno naplaćuje ovu nerealnu obavezu kao i troškove prinudne naplate. Ovo sve utiče na Vaš rejting kod NBS a koji je važan za učešće u tenderima.

Kada na osnovu ove preplate podnesete zahtev za preknjižavanje, u nekim filijalama ćete čekati mesecima da se taj zahtev obradi. U međuvremenu, će Vam opet stizati opomene za taj dug, nećete moći dobiti uverenje potrebno za podizanje kredita, overu zdravstvene knjižice ili nešto treće. Mislim da bi filijale koje ovako posluju trebale da naprave reorganizaciju svog poslovanja ili da se bar omogući automatsko preknjižavanje u ovakvim slučajevima o čemu se već dugo i priča. Da ne bude da iznosim samo negativne stvari, moram pohvaliti filijalu Poreske uprave u gradu gde se nalazi moja agencija jer sa njima najviše i sarađujem i oni zaista brzo rešavaju svoje predmete. Nadam se da će se njihove kolege iz drugih gradova ugledati na njih i svima nama olakšati poslovanje.

Da li su žene i muškarci podjednako zastupljeni u Vašoj delatnosti?

Ovaj posao rade i muškarci i žene ali žena ipak ima mnogo više u odnosu na jači pol.

Opšte je poznato da je jedan od uslova za kvalitetno poslovanje saradnja pravnika i ekonomiste, da li, po Vašem iskustvu, postoji približavanje ove dve različite, ali kompatibilne delatnosti?

Na žalost, jako je mali broj agencija koje sarađuju sa pravnicima. Niske cene usluga ne dozvoljavaju angažovanje pravnika u okviru računovodstvene agencije. Idealno bi bilo kada bi svaka računovodstvena agencija imala bar jednog pravnika u radnom odnosu i na taj način zaokružila ponudu usluga koje pruža privrednicima.

Kakva je uloga računovođa i knjigovođa u privredi danas?

Naša uloga u privredi je veoma važna mada velik broj privrednika nije toga svestan. Dobar računovođa će Vam dati savet kako da na legalan način platite što manji porez i samim tim ostvarite veće prihode za sebe. Važno je ovaj posao poveriti nekome ko zna šta radi, ko prati propise i ko Vas neće uvesti u probleme zbog nepoznavanja struke. Svakako treba dati šansu i početnicima ali uz nadzor osobe sa iskustvom.

Da li mislite da bi trebalo uvesti licenciranje za fizička lica koja bi obavljala delatnost računovodstva?

Za obavljanje računovodstvene delatnosti nije potreban nikakav uslov pa čak ni srednja škola. Licence same po sebi ne bi bile dovoljne da dovedu našu struku u red. Tu se postavlja pitanje ko bi bio ovlašćen za dodelu licenci, na koji način i da li bi svi imali ravnopravne kriterijume. Smatram da je nama računovođama potrebna neka vrsta udruženja, komore ili neki drugi vid organizacije koji će stati ispred nas. Vrlo bitan faktor su i sami privrednici. Bitno je njima podići svest o tome koliko je važno kome poveravaju vođenje knjiga.

Koje su to nove obaveze koje računovođe i knjigovođe preuzimaju na sebe u poslednje vreme?

Sve je više obaveza koje su nametnute računovođama. U cilju “olakšanja” poslovanja, nametnuto nam je da velik deo obrazaca umesto u papiru predajemo elektronski preko portala APR-a, Poreske uprave, CROSO (PIO fond) i ostali. Ni jedan od ovih portala nije bio dovoljno testiran pre nego što je pušten u rad. Iz tog razloga, moje kolege i ja smo izgubili sate i sate pokušavajući da odradimo svoj posao. Često je za tako nešto trebalo raditi i po celu noć.

Drugi problem je što na tržištu ima mnogo računovođa i onih koji to pokušavaju da postanu a sve zahvaljujući činjenici da za to nisu potrebni nikakvi uslovi u pogledu obrazovanja i iskustva. Veća ponuda od potražnje dovodi do obaranja cene naših usluga kao i preuzimanje na sebe poslova koji nisu u delokrugu naše struke. Još gora je činjenica da se ti poslovi ne naplaćuju dodatno, nego se rade u okviru cene koja zna biti veoma niska.



Email Print