Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Aleksandra Trešnjev - intervju o Najnovije izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju
Email Print


Najnovije izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju

Aleksandra Trešnjev za PRAVNIK U PRAVOSUĐU

Paragraf intervju - MAJ 2019



Saglasni smo sa tim da je praksa nastala od primene važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju tj. od jula 2016. godine, nesumnjivo ukazala na potrebu za izmenama ovog Zakona, zbog neujednačenosti u njegovoj primeni kako od strane sudova, tako i od strane javnih izvršitelja i određenog broja spornih pitanja, koja do danas nisu razjašnjena. Suštinski od zakonskih izmena, pre svega očekujemo da otklone nedoumice koje postoje u praksi, kao i prepreke koje pojedine njegove norme predstavljaju za efikasnost i transparentnost izvršnog postupka. U tom smislu, manje je važno da li je forma zakonskih izmena donošenje novog zakona ili izmene i dopune postojećeg. Stoga, očekujemo da će u određenim delovima doći do pojednostavljenja izvršnog postupka, naročito u delu prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari, postupanja po pravnim lekovima i delu koji se odnosi na troškove postupka. Napomenula bih da se Komora javnih izvršitelja zalaže za donošenje posebnog Zakona o javnim izvršiteljima, jer smatramo da su se posle sedam godina postojanja javnoizvršiteljske delatnosti u pravosudnom sistemu Republike Srbije, stekli svi uslovi za donošenje ovog Zakona, kojim bi se na sveobuhvatan način regulisao položaj i delatnost ove pravosudne profesije, koja je u dosadašnjem periodu svojim postupanjem i rezultatima rada opravdala sva očekivanja. U praksi trenutno postoji niz nejasnih i nerešenih pitanja, u vezi sa statusom javnih izvršitelja i poslovanjem njihovih kancelarija, na koje se odgovori ne mogu pronaći u velikom broju posebnih propisa, kao i ni u samom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Zakon o izvršenju i obezbeđenju je po svojoj prirodi prosečni zakon, koji reguliše prvenstveno izvršni i postupak obezbeđenja, a manji broj njegovih odredaba koji uređuje položaj javnih izvršitelja, ne samo što ne obuhvata sva statusna i poslovna pitanja, nego s druge strane i dodatno opterećuje njegovu već obimnu sadržinu procesne prirode.


Apsolutno. Upravo je Komora javnih izvršitelja i prilikom donošenja važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju predlagala uvođenje elektronske prodaje u izvršni postupak 2015. godine, a tokom sadašnjeg rada na izmenama i dopunama Zakona, i zvanično smo podneli inicijativu Ministarstvu pravde za uvođenje elektronske prodaje, uz predlog da Komora bude nosilac i finansijer njene platforme, odnosno softvera. U prilog ovome govore i dobra iskustva u drugim zemljama, među kojima bismo izdvojili Mađarsku kao reprezentativan primer elektronske prodaje u izvršnom postupku. Smatramo da bi elektronska prodaja dovela do većeg stepena pravičnosti, transparentnosti i postizanja veće kupoprodajne cene, što je interes svih učesnika u izvršnom postupku, pa i javnog izvršitelja.


Nisam u mogućnosti da govorim o konkretnim izmenama Javnoizvršiteljske tarife, jer rad na ovim izmenama praktično nije ni započeo, ali verujem da će njihov donosilac sve eventualne izmene zasnovati na konkretnim pokazateljima iz prakse. U tom smislu, smatram da je pre izmena, nužno izvršiti analizu, koja bi na celovit način posmatrala procese u javnoizvršiteljskim kancelarijama i dala rezultate koji bi doveli do zaključka u kom pravcu bi eventualne izmene Javnoizvršiteljske tarife mogle da se kreću. Trenutno, određeni pokazatelji ukazuju da je ne mali broj javnoizvršiteljskih kancelarija na granici finansijske održivosti, imajući u vidu prilive predmeta i sve troškove kancelarija.


Ukoliko država, odnosno lokalne samouprave prenos prinudne naplate poreza u nadležnost javnih izvršitelja, prepoznaju kao svoj interes Komora će podržati takvu ideju. U tom slučaju, javni izvršitelji bi svoje kapacitete brzo prilagodili novim nadležnostima. Smatram da bi dosadašnji rezultati rada javnih izvršitelja, koji su nesumnjivo doveli do povećanja efikasnosti izvršnog postupka i stepena finansijske discipline građana i privrednih subjekata, imali isti takav doprinos u efikasnosti naplate i drugih potraživanja, za koje sada nisu nadležni javni izvršitelji. U pogledu uticaja eventualnog proširenja nadležnosti na prihode javnoizvršiteljskih kancelarija, ponavljam da prihodi kancelarija na teritoriji Republike nisu ni približno jednaki i da nasuprot jednom malom procentu onih kancelarija čiji su prihodi možda veliki, postoji veliki broj kancelarija čiji prihodi to nisu, a neki od ovih kancelarija posluju na granici rentabilnosti.


Razumljivo je da su zbog svoje prirode, slučajevi prinudnog iseljenja pod najvećom lupom javnosti, iako iseljenja i prodaje nepokretnosti čine manje od 1% svih predmeta u kojima javni izvršitelji postupaju. Ono što nije razumljivo jeste što su kritike u ovakvim slučajevima upućene prevashodno na račun javnih izvršitelja, koji su poslednja karika u postupku i koji izvršavaju već donete pravnosnažne sudske odluke, kojima je već određeno da će se neko iseljenje sprovesti ili neka nepokretnost prodati. Kada dobije pravnosnažnu i izvršnu sudsku odluku, javni izvršitelj ima obavezu da je sprovede, jer u suprotnom čini težu disciplinsku povredu, i on nema osnov ni mogućnost da postupa mimo granica sudskih odluka i mimo odredaba Zakona. Kada pitate o osnovanosti kritika, mislim da će na to najjasniji odgovor biti da su svi predmeti o kojima se u javnosti pisalo i govorilo u poslednje vreme, bili predmet sudske kontrole i/ili kontrole Ministarstva pravde i Komore javnih izvršitelja i da ni u jednom slučaju odlukom nadležnog organa nije utvrđena nepravilnost u radu javnih izvršitelja. S druge strane, ne bežimo od činjenice da kao u svakom poslu, postoji i određeni, ne tako veliki broj slučajeva u kojima su utvrđene određene nepravilnosti i u njima su javni izvršitelji procesuirani i izrečena im je odgovarajuća sankcija.

Što se tiče Vaših navoda da dužnici nisu upoznati da dolazi do prinudnog izvršenja, smatram da je u praksi gotovo nemoguće da dođe do takve situacije. Naime, svi mi znamo za obaveze koje imamo prema određenim subjektima, bilo da te obaveze imamo prema npr. komunalnim preduzećima ili one proističu iz određenog odnosa koji imamo sa drugim fizičkim ili pravnim licem. Ako je naš dug utvrđen sudskom odlukom, po prijemu te odluke imamo rok da dobrovoljno postupimo po njoj, i ako to ne uradimo poverilac koristi svoje pravo da pokrene postupak prinudne naplate, što je i navedeno u samoj odluci koju dobijemo da bismo prvo po njoj dobrovoljno postupili. Takođe, ako ne platimo račun za komunalije, mi znamo posle kog roka navedenog upravo na samom računu, postoji uslov da se pokrene mehanizam prinudne naplate. I dalje, tokom prinudnog izvršenja, koje ima više faza, javni izvršitelji u skladu sa Zakonom vrše dostavu akata koje donose u izvršnom postupku.


Ne postoji nijedna profesija, koja je pod većim stepenom kontrole od javnih izvršitelja. Svaki akt i faktički preduzeta radnja javnog izvršitelja podleže oceni pravilnosti od strane suda, putem korišćenja pravnih lekova u vidu prigovora i žalbe i pravnih sredstava kao što su prigovor trećeg lica i zahtev za otklanjanje nepravilnosti, zatim oceni ministarstva nadležnog za pravosuđe i Komore javnih izvršitelja, koji povodom pritužbi stranaka i učesnika u postupku obavljaju vanredni nadzor nad radom javnog izvršitelja i redovan nadzor najmanje jednom u dve godine i na kraju oceni organa gonjenja kroz ocenu krivičnih prijava koje nezadovoljni građani koji na bilo koji način učestvuju u postupku podnose protiv javnih izvršitelja. Posebno napominjem da javni izvršitelji na dnevnom nivou, dakle na kraju svakog radnog dana, podnose Ministarstvu pravde sveobuhvatan izveštaj o aktivnostima koje su preduzimane u radu javnoizvršiteljske kancelarije, uključujući i odluke donete u postupcima, kao i sredstva koja su ostvarena. Uz sve to za prouzrokovanu štetu javni izvršitelji odgovaraju celokupnom imovinom i obavezno su osigurani od profesionalne odgovornosti što je stepen kontrole i zaštite koji ne postoji kod bilo koje druge pravosudne profesije.

Osvrnuću se na deo Vašeg pitanja u kojem navodite da je stav javnih izvršitelja da je najveći broj pritužbi neosnovan, jer želim da pojasnim da se ne radi o stavu nego o činjenicama zasnovanim na podacima Komore javnih izvršitelja i Ministarstva pravde.


Savetovanja ovog tipa su nesumnjivo korisna, kako za javne izvršitelje, tako i za sve druge učesnike u izvršnom postupku, a značaj naših savetovanja potvrđuje to što iz godine u godinu imamo sve veći broj učesnika koje čine predstavnici različitih “delova” struke. Savetovanje je prilika da se učešćem predstavnika Ministarstva pravde, sudova, advokature, akademske i poslovne zajednice i dr. diskutuje o određenim spornim pitanjima, što rezultira određenim zaključcima, koji iako nemaju obavezujući karakter, daju određene smernice i doprinose otklanjanju pojedinih dilema u postupanju. Od strane članova Komore, naša savetovanja su prepoznata kao dobar vid edukacije, zbog čega oni i aktivno učestvuju u njima.


Danas je u našoj struci, a i u drugima, nemoguće zamisliti svakodnevni rad bez korišćenja elektronskih baza podataka. Mogućnost da brzo i jednostavno pronađete određeni propis, službeno mišljenje ili primer iz prakse, nemerljivo olakšava posao.



Email Print