MEĐUNARODNI MONETARNI FOND: Doneta odluka o uspešnom završetku četvrtog razmatranja ekonomskog programa Srbije

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (Odbor MMF-a) doneo je 26. avgusta odluku o uspešnom završetku četvrtog, pretposlednjeg razmatranja rezultata ekonomskog programa Republike Srbije, koji je podržan Instrumentom za koordinaciju politike (The Policy Coordination Instrument – PCI).

Tom prilikom Odbor MMF-a ocenio je da Srbija nastavlja sa uspešnim sprovođenjem ekonomskog programa. U borbi protiv pandemije izazvane virusom korona, vlasti u Srbiji su u ranoj fazi usvojile stroge mere zaštite i donele veliki paket mera. Odbor MMF-a je izuzetno pozitivno ocenio takav odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji, navodeći da je snažan, pravovremen i sveobuhvatan.

Odbor MMF-a istakao je da su vlasti u Srbiji na pandemiju odgovorile odmah, velikim paketom fiskalnih i monetarnih mera, kao i merama usmerenim ka bankarskom sektoru. Ocenjuju da su mere dobro osmišljene i na pravi način usmerene na zaštitu i podršku domaćinstvima, podršku očuvanju radnih mesta, na veća ulaganja u zdravstvo, obezbeđenje dovoljne likvidnosti u bankarskom sistemu i olakšanje otplate obaveza po osnovu kredita.

Odbor MMF-a konstatuje da je u Srbiji očuvana niska inflacija i stabilan kurs. Narodna banka Srbije je ublažavala monetarnu politiku i donosila vanredne mere koje su pomogle očuvanju likvidnosti bankarskog sektora i podržale kreditnu aktivnost.

Odbor MMF-a ocenio je i da je fiskalni paket koji je donet kao odgovor na krizu jedan je od najvećih u regionu i da pruža potrebnu podršku domaćinstvima, preduzećima i zdravstvenom sistemu.

Guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da je odluka o uspešnom završetku četvrtog razmatranja ekonomskog programa očekivana. "Srbija sprovodi ekonomski program jačanjem domaćih faktora rasta, a niska inflacija i stabilan finansijski sektor bili su i ostaće značajna podrška javnim finansijama. U saradnji s Vladom, u proteklih osam godina stabilizovali smo našu ekonomiju i niskom inflacijom, relativno stabilnim kursom dinara, deviznim rezervama na rekordnom nivou, jačanjem finansijske stabilnosti i brojnim inovacijama doprinosili povoljnim izgledima za njen ubrzani rast. Takav, odgovoran pristup stvorio je i prostor za odbranu naše ekonomije od različitih izazova, i za donošenje obimnih paketa monetarnih i fiskalnih mera, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti, kao ni fiskalne pozicije države", poručila je guverner Jorgovanka Tabaković. Ona je podsetila i na to da je tokom jula misija MMF-a ocenila da je Narodna banka Srbije svojim reakcijama – smanjenjem referentne kamatne stope, obezbeđenjem likvidnosti, propisivanjem zastoja u otplati obaveza dužnika i drugim oblicima olakšanja u izmirivanju obaveza, kao i nizom drugih mera – nastavila da čuva neophodnu monetarnu i finansijsku stabilnost i u ovim uslovima ogromnih neizvesnosti na globalnom nivou.

Zahvaljujući ranije uspostavljenom uzlaznom trendu privrednog rasta i merama koje su preduzele vlasti u Srbiji, Odbor MMF-a projektuje da će u uslovima globalnog šoka koji je snažno uticao na eksternu tražnju i uslovio poremećaje u globalnim i regionalnim lancima snabdevanja, stopa realnog rasta BDP-a Srbije biti na nivou od –3% u 2020. godini. To je jedna od njihovih najboljih projekcija rasta za ovu godinu. Uprkos tome što su u junu dodatno smanjili projekcije rasta za ogroman broj zemalja u odnosu na april, za Srbiju su zadržali aprilsku projekciju upravo zbog snažnog, pravovremenog i sveobuhvatnog odgovora na krizu. Nakon toga, u uslovima već započetog ekonomskog oporavka, očekuju snažan privredni rast Srbije od 6% u 2021. i 2022. godini, što je jedan od najbržih oporavaka, kao i održiv rast od najmanje 4% u srednjem roku.

Odbor MMF-a očekuje i da će inflacija u Srbiji ostati pod kontrolom Narodne banke Srbije i u 2020. godini i u srednjem roku. Za ovu godinu projektuju prosečnu inflaciju na nivou od 1,5%, a nakon toga njeno postepeno približavanje centralnoj vrednosti cilja u srednjem roku. "Takav profil inflacije u skladu je i s projekcijom Narodne banke Srbije, kojem bi trebalo da doprinese i oporavak agregatne tražnje, podržan merama monetarne i fiskalne politike", rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.

S obzirom na projektovani ekonomski oporavak i privremen karakter mera fiskalne politike u ovoj godini, fiskalni deficit bi, prema oceni MMF-a, već u 2021. godini trebalo da bude na nivou od oko 2% BDP-a, a u godinama nakon toga na nivou od 0,5% BDP-a. To će obezbediti da se učešće javnog duga u BDP-u brzo vrati na silaznu putanju, pri čemu MMF projektuje da će i u ovoj, kriznoj godini, njegovo učešće ostati ispod 60% BDP-a. Odbor MMF-a procenjuje i da će Srbija nastaviti s dobrom politikom rasta javnih investicija i u 2021. godini, za koje očekuju da u periodu od 2021. godine budu na nivou iznad 5% BDP-a. S obzirom na veliku neizvesnost u vezi sa ekonomskim izgledima na globalnom nivou, preporuka MMF-a svim zemljama jeste da pažnju usmere i na praćenje fiskalnih rizika, kao i na razmatranje mera za vanredne situacije.

MMF očekuje i da će se deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjiti već u 2020. godini, da će zatim nastaviti da se postepeno smanjuje u srednjem roku, i da će zadržati potpunu pokrivenost neto prilivom stranih direktnih investicija.

Guverner Jorgovanka Tabaković ocenjuje da je srednjoročni makroekonomski okvir koji MMF projektuje za Srbiju dosta dobar, da projektuje dinamičan rast koji ima dobru strukturu, uz nisku inflaciju, dobre javne finansije i poverenje investitora koje se ogleda i u visokom prilivu stranih direktnih investicija. Za ovu godinu guverner smatra da će privredni rast Srbije biti i bolji od ocena MMF-a, o čemu se i tokom junskih i julskih sastanaka s misijom MMF-a detaljno razgovaralo. "Srbija je ovu krizu dočekala sa znatno boljom makroekonomskom pozicijom i većim kreditnim rejtingom u odnosu na krizu iz 2008. godine. Zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike u prethodnih osam godina i sprovođenju strukturnih reformi, unutrašnje i spoljne neravnoteže su smanjene, a poslovni ambijent poboljšan. To je omogućilo i da na šok kakav nije zabeležen u novijoj istoriji Narodna banka Srbije i Vlada odgovore ogromnim paketom ekonomskih mera. Bez te i takve reakcije usporavanje ekonomske aktivnosti u ovoj godini bilo bi znatno veće, a rast u 2021. skromniji. U Srbiji je ekonomski oporavak koji je započet u maju i nastavljen u junu prevazišao naše projekcije iz maja, a dodatne stimulativne mere monetarne i fiskalne politike, kao i bolji izgledi za poljoprivrednu sezonu, predstavljaju pozitivne rizike da bi usporavanje privredne aktivnosti ove godine moglo biti i manje od projektovanog", navela je guverner Jorgovanka Tabaković. Ona je podsetila i na to da su krizne mere pažljivo odmerene i usmerene na očuvanje privredne aktivnosti i zaposlenosti. "Mere koje smo i tokom pandemije donosili bile su pravovremene i dobro odmerene, usmerene na podršku bržem privrednom oporavku i očuvanju zaposlenosti i likvidnosti. Narodna banka Srbije je po brzini reakcije bila među prvim institucijama u zemlji i među prvim centralnim bankama u svetu, a to smo bili i po opsegu mera koje kontinuirano preduzimamo. Naš cilj je puna podrška u borbi za živote ljudi i za proizvodnju i radna mesta, a doneli smo i čitav paket mera kojima se obezbeđuje dodatna likvidnost i podržava kupovina stana i podstiče građevinska industrija. U narednom periodu nastavljamo pažljivo da pratimo kretanja, spremni smo da reagujemo i dodatno ako bi uslovi to nalagali. Naši prioriteti ostaju isti – stabilnost, kao i održiv i ubrzan privredni rast, uz dalji rast životnog standarda", istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.

(Instrument za koordinaciju politike odobren je Republici Srbiji u julu 2018. na period od 30 meseci, savetodavnog je karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Ekonomski program Srbije koji je MMF podržao svojim Instrumentom ima za cilj očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranje novih radnih mesta i dalji rast životnog standarda naših građana.)

Izvor: Vebsajt NBS, 27.08.2020.
Naslov: Redakcija