Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU: Od stupanja Zakona na snagu pred sudovima se beleži porast predmeta o povredi tog prava, a sporove pokreću nezadovoljni radnici


U pravosuđe nema poverenja gotovo svaki drugi građanin Srbije, a tek svaki peti građanin veruje pravosuđu, pokazuje istraživanje koje je 2019. godine sprovela nevladina Platforma za monitoring socijalne situacije u Srbiji (MONS). Među najčešćim razlozima nepoverenja je dužina sudskog postupka.

Prema izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, koji je objavljen polovinom 2019. godine, pred sudovima u Srbiji nalazio se 732.991 nerešen stari predmet. Pred osnovnim sudovima na polovini prošle godine bilo je 634.270 nerešenih starih predmeta, a od toga su najveći broj bili izvršni predmeti - njih 587.047.

Najveći broj neizvršenih presuda tiče se povrede prava na imovinu - od toga su najčešće predmet spora neisplaćene zarade i slični sporovi koje su pokrenuli radnici protiv, u nekim slučajevima, odavno nepostojećih preduzeća.

Tu situaciju predsednica nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović opisuje kao "začarani krug".

"Zato što se uvek ceo teret prenosi na sudove. Sudovi su trpeli štetu time što su imali veliki broj izvršnih predmeta, a nisu mogli realno da ih okončaju jer ta preduzeća ne postoje", ističe Golubović.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je još 2008. godine doneo prvu presudu kojom je utvrdio da je država Srbija dužna da iz budžeta radnicima isplati zaostala potraživanja od društvenih, odnosno državnih preduzeća, na osnovu pravosnažnih presuda.

Zbog presuda protiv Srbije koje su se u tim slučajevima gomilale pred Evropskim sudom, Vlada je 2012. godine donela uredbu da se popišu sve sva dugovanja radnicima na osnovu neizvršenih presuda, a od Ministarstva finansija se u toj uredbi tražilo da predloži zakonsko rešenje za taj problem.

"Međutim, nikada ta uredba nije sprovedena. Bar mi nemamo informacije da je država zaista i popisala sva dugovanja", ističe Golubović i dodaje da iako izvršna vlast u kontinuitetu zna za ovaj problem, nije ništa učinila da ga reši i time skine deo "tereta" sa pravosuđa.

"Ne postoji razlog zbog čega građani čekaju na odluke sudova, na odluke Ustavnog suda, kada to jeste odgovornost Republike Srbije i kada će na kraju svi ti iznosi da se isplate ne od strane tih preduzeća, nego iz budžeta Republike Srbije", kaže predsednica YUCOM-a.

Vlada Srbije i resorna ministarstva nisu odgovorila na pitanja zašto se uredba ne sprovodi već gotovo osam godina, da li su popisana dugovanja državnih preduzeća radnicima i zašto se ne donosi zakon koji bi ovaj problem rešio van suda.

Umesto Vlade, dugovanja države prema radnicima izračunao je Savez samostalnih sindikata Srbije. Prema njihovim podacima, dug je veći od 350 miliona evra, a više od 80.000 radnika i danas čeka na izvršenje presuda.

"One se danas izvršavaju ili kroz postupak po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ili pred Ustavnim sudom, ili pred Evropskim sudom za ljudska prava kroz poravnanja", pojašnjava Golubović.

Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ("Sl. glasnik RS", br. 40/2015) stupio je na snagu 2016. godine. Od tada se pred sudovima u Srbiji beleži porast predmeta o povredi tog prava, a sporove pokreću nezadovoljni radnici. Na to ukazuje i Vrhovni kasacioni sud u svom izveštaju:

"U prvom polugođu 2018. godine primljeno je 32.894 ovakvih predmeta, a u prvom polugođu 2019. godine - 48.987 predmeta. Povećan je i broj parnica radi naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku sa 5.819 na 10.561 predmet u prvom polugođu 2019. godine, dok je višestruko povećan i broj parnica radi naknade materijalne štete po ovom osnovu sa 767 na 4.416 predmeta", navodi se u statistici o radu suda.

U tom izveštaju Vrhovni kasacioni sud navodi i da pravosuđe ne bi trebalo da bude adresa za isplatu zaostalih zarada:

"Sudovi nisu imali bilo kakav uticaj, niti su se sredstva od privatizacije slivala u sudski budžet, da bi se sada šteta isplaćivala iz budžetskih sredstava namenjenih za rad sudova, a obaveze insolventnih društvenih preduzeća prevaljivale na državu. Zato se ne mogu bez rezerve prihvatiti kritike da se enormna sredstva isplaćuju građanima zbog nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka uzrokovanih neažurnošću sudova", navodi se u izveštaju o radu sudova.

"Ako vi vodite slučajeve, gde unapred znate da ste izgubili kao država, onda činite ozbiljnu štetu i toj instituciji koja sprovodi te postupke i samom budžetu jer i sami postupci koštaju. Ne uključuje samo te sudske troškove nego se i ljudski resursi koriste", napominje Katarina Golubović.

Porast broja predmeta beleži se i pred Ustavnim sudom Srbije, a samo tokom 2019. godine, 120 građana Srbije dobilo je presudu protiv države pred Evropskim sudom za ljudska prava u slučajevima neisplaćenih zarada društvenih, odnosno državnih, preduzeća.

Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 54/2019), koji se primenjuje od 1. januara ove godine, veliki deo starih predmeta izvršenja iz osnovnih sudova prelazi na izvršitelje. Katarina Golubović ističe da ni to neće rešiti problem.

"Zapravo će onda samo taj broj predmeta da se reflektuje kod javnih izvršitelja. Pokazaće se zapravo da su sudovi bili potpuno nemoćni da to kroz taj redovni izvršni postupak reše. Zato što im zakon ili situacija to ne da", napominje ona.

Prema istraživanju MONS-a, pored građana, poverenje u pravosudni sistem Srbije nemaju ni zaposleni u pravosuđu.

Brzina rešavanja sporova izaziva potpuno nezadovoljstvo kod više od trećine ispitanika, gotovo četvrtina ispitanika izrazila je nezadovoljstvo načinom na koji sudije odolevaju spoljašnjim pritiscima, dok je petina nezadovoljna cenama advokatskih usluga, smatrajući da nisu primerene standardu građana Srbije.

Izvor: Vebsajt Radio Slobodna Evropa, Nevena Bogdanović, 28.01.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija