ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE: Poziv predsedniku Republike Srbije da ne potpiše Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji
Upravni odbor Advokatske komore Srbije dana 28.11.2021. na sednici održanoj elektronskim izjašnjavanjem, na osnovu člana 66 Zakona o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US), člana 8., 9. i 33. Statuta Advokatske komore Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 85/2011, 78/2012 i 86/2013) doneo je:
ODLUKU
Uputiti poziv predsedniku Republike Srbije da ne potpiše Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji sledeće sadržine:
POZIV ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE PREDSEDNIKU SRBIJE
Poštovani predsedniče,
Dana 04.11.2021 godine, u skupštinsku proceduru ušao je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, kao hitan. U razlozima donošenja ovog Zakona nisu obrazloženi razlozi hitnosti. Dana 26.11.2021.god. narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije usvojili su izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji. Advokatska komora Srbije smatra da je o predloženim izmenama i dopunama, morala, pre skupštinske procedure, biti vođena javna rasprava. Ova javna rasprava zbog velike zainteresovanosti javnosti, kako građana tako i stručne javnosti, nije smela izostati. I pored najbolje volje ne može se naći razlog za ovoliku hitnost u postupanju. Advokatska komora Srbije je i ranije ukazivala da postoji propisan redovan put koji jedan zakon mora da prođe. Pozivamo Vas da stanete u odbranu već propisanog načina donošenja zakona i podzakonskih akata.
U vezi usvojenih izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji postoji više odredbi koje izazivaju zabrinutost:
1. HITNOST U POSTUPANjU - Član 29 Zakona o eksproprijaciji je izmenjen te su ostavljeni rokovi od 3 odnosno 5 dana, u postupanju. Zabrinjavajuće je naročito što je sopstveniku nepokretnosti ostavljen kratak, krajnje neprimereni rok od 5 dana da se izjasni o predlogu za eksproprijaciju. Država kada zadire u imovinu sopstvenika ne sme da zanemari da se radi o zadiranju u pravo na imovinu koje zaštićeno kako Ustavom RS tako i Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u smislu člana 1 Protokola 1. Ustav Republike Srbije, u članu 20, propisuje u kojim slučajevima se ljudska prava mogu ograničiti i na koji način, a član 18 Ustava RS propisuje da se Zakonom ne mogu zajemčena ljudska prava ograničiti na način na koji se utiče na suštinu zajemčenog prava, u ovom slučaju, prava na imovinu. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji prekršena su osnovna ustavna načela.
Iako se u ovom slučaju radi o javnom interesu nasuprot pojedinačnom interesu, država mora da vodi računa da to ograničenje bude srazmerno. Ova srazmernost se ogleda upravo u pravu na naknadu i da li je lišenje i ograničenje imovine bilo potrebno. Iz principa srazmernosti dolazimo da sledeće primedbe na usvojene izmene i dopune a to je:
2. NAKNADA - Usvojenim izmenama napravljena je razlika u isplati naknade za eksproprisanu imovinu. Za legalne objekte država će isplaćivati tržišnu vrednost dok će za nelegalne objekte isplaćivati građevinsku vrednost. Primarno ukazujemo da je ovakvo zakonsko rešenje u suprotnosti sa Ustavom RS koji u odredbi člana 58 stav 2 koji kaže: „Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne“. Važno je napomenuti da je država u više navrata donosila zakone kojima je pokušavala da sprovede postupke legalizacije nelegalnih objekata. Trenutno je Zakon o ozakonjenju objekata pozitivni propis. Pre njega bilo je nekoliko zakona o legalizaciji. Ni jedan nije dao očekivane rezultate. Neki od postupaka legalizacije traju 10 i više godina. Država ne može posledice ovih neuspelih zakonskih rešenja da prebacuje na teret građana. Putem medija saznali smo da postoji ideja da se posebnim dekretom upišu sve nelegalne nepokretnosti izgrađene u Srbiji do 2015 godine. U slučaju da je ovo tačno redosled usvajanja propisa postaje još problematičniji.
3. POVEZIVANjE ZAKONA SA POSEBNIM PROPISOM – Narodna skupština Republike Srbije je u toku 2020.godine usvojila posebni propis (lex specialis) u odnosu na Zakon o eksproprijaciji. Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Ovim zakonom uvedene su u stvari najveće promene u pogledu eksproprijacije u Srbiji. Ovaj zakon je dao državi ovlašćenja koja su u poređenju sa redovnim postupcima gotovo nelimitirane. Država prema proceni svojih službi zaključuje međunarodne ugovore, bira strateške partnere i ne podleže javnim nabavkama. Povezivanje Zakona o eksproprijaciji sa ovim zakonom (član 20) je veoma opasno. Smatramo da postupci eksproprijacije nisu u toj meri hitni da idu na račun povrede prava na mirno uživanje imovine i bez primene principa srazmernosti.
4. PRIVREMENI ZASTUPNIK – Zakon o eksproprijaciji predviđa postavljanje privremenog zastupnika za sopstvenike koji su nepoznati, preminuli, a zaostavština nije raspravljena kao i za sve ostale slučajeve koji su pobrojani u članu 48 Zakona o opštem upravnom postupku. Advokatska komora Srbije ima već ustanovljeni sistem postavljenja advokata u postupcima odbrane po službenoj dužnosti, privremenih zastupnika u sudskim postupcima kao i za predmete besplatne pravne pomoći. Upravni odbor je doneo odluku da sva postavljenja advokata moraju biti realizovana putem postojećeg kol centra. Ukoliko bi organi uprave po svom nahođenju sami postavljali privremene zastupnike iz reda advokature, otvorili bi vrata korupciji i postupanju koje je u suprotnosti sa interesima sopstvenika imovine.
Na osnovu svega iznetog, pozivamo Vas da razmotrite naše primedbe i da ne proglasite Zakon o eksproprijaciji odnosno da odbijete da potpišete ukaz izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji. Smatramo da Zakon o eksproprijaciji treba da se vrati Narodnoj skupštini Republike Srbije na ponovno odlučivanje.
Izvor: Vebsajt Twitter nalog Advokatske komore Srbije, 28.11.2021.Naslov: Redakcija