PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18 i 86/19), u članu 15a st. 2, 4. i 5. reči: "16.300 dinara" zamenjuju se rečima: "18.300 dinara".

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Izuzetno od st. 1. do 5. ovog člana, osnovicu poreza na zarade lica za koje domaće pravno lice plaća porez saglasno članu 99. stav 3. ovog zakona, čini iznos koji je domaće pravno lice isplatilo poslodavcu iz druge države kao naknadu troškova za rad lica koje je upućeno, odnosno poslato na rad kod domaćeg pravnog lica.".

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

Član 2.

U članu 15v stav 3. menja se i glasi:

"Izuzetno od stava 2. ovog člana, kvalifikovanim poslodavcem smatra se bilo koji poslodavac rezident Republike, koji zasnuje radni odnos sa novonastanjenim obveznikom koji je od 1990. godine barem tri godine ispunjavao uslove iz člana 7. stav 2. tačka 1) ovog zakona da se smatra rezidentom Republike.".

Član 3.

U članu 21v stav 1. reči: "2020. godine" zamenjuju se rečima: "2021. godine".

Član 4.

U članu 21d stav 1. reči: "2020. godine" zamenjuju se rečima: "2021. godine".

Član 5.

U članu 21e stav 1. zapeta i reči: "koje je upisano u registar nadležnog organa," brišu se.

Član 6.

U članu 21ž stav 2. zapeta i reči: "pravno ili fizičko lice," brišu se.

Dodaje se stav 13, koji glasi:

"Poslodavcem u smislu stava 1. ovog člana smatra se pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, predstavništvo, ogranak stranog pravnog lica i fizičko lice.".

Član 7.

U članu 33a stav 2. reč: "preduzetnik" zamenjuje se rečju: "obveznik".

Stav 3. menja se i glasi:

"Obveznik iz stava 1. ovog člana koji se opredeli za isplatu lične zarade, dužan je da u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave dostavi obaveštenje o svom opredeljenju da vrši isplatu lične zarade.".

Posle stava 3. dodaju se novi st. 4. i 5, koji glase:

"Lice koje započne obavljanje delatnosti, obaveštenje o opredeljenju da vrši isplatu lične zarade podnosi isključivo u momentu registracije nadležnoj organizaciji koja vodi registar privrednih subjekata, koja će taj zahtev proslediti Poreskoj upravi.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, lica koja se ne registruju kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, obaveštenje o opredeljenju da vrše isplatu lične zarade podnose Poreskoj upravi u roku od pet dana od dana registracije, u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.".

Dosadašnji stav 4. postaje stav 6.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 7, reč: "Preduzetnikˮ zamenjuje se rečju: "Obveznikˮ.

Dosadašnji stav 6, koji postaje stav 8, menja se i glasi:

"Ako se obveznik iz stava 1. ovog člana opredeli da prestane sa isplatom lične zarade, dužan je da o tome u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave dostavi obaveštenje do 15. decembra tekuće godine.".

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 9, reči: "iz stava 6." zamenjuju se rečima: "iz stava 8.", a reč: "preduzetnikˮ zamenjuje se rečju: "obveznikˮ.

Član 8.

U članu 42. stav 1. reči: "nadležnom poreskom organu" brišu se.

Član 9.

U članu 61. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

"3) prihod od investicione jedinice otvorenog investicionog fonda;".

Posle tačke 3) dodaje se tačka 3a), koja glasi:

"3a) prihod po osnovu vlasništva nad investicionom jedinicom alternativnog investicionog fonda, osim naknade za prenos te investicione jedinice;".

Dodaje se stav 3, koji glasi:

"Dividendom iz stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se i preostala neto vrednost imovine otvorenog investicionog fonda, odnosno alternativnog investicionog fonda koji nema svojstvo pravnog lica, koja se nakon raspuštanja tog investicionog fonda raspodeljuje članovima srazmerno njihovim investicionim jedinicama, a koja je iznad dokumentovane nabavne vrednosti tih investicionih jedinica.".

Član 10.

U članu 72. stav 1. tačka 4) menja i glasi:

"4) investicione jedinice, osim investicionih jedinica dobrovoljnih penzijskih fondova, otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju otvoreni investicioni fondovi;".

Dodaju se tač. 5) i 6), koje glase:

"5) investicione jedinice alternativnog investicionog fonda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju alternativni investicioni fondovi;

6) digitalne imovine.".

Član 11.

U članu 72a stav 2. menja se i glasi:

"Pravo na poresko izuzimanje kod prodaje prava, odnosno udela iz stava 1. tačka 5) ovog člana, u slučaju kada je tokom perioda vlasništva dolazilo do promene procenta prava, odnosno učešća u kapitalu, obveznik može da ostvari u odnosu na procentualni deo prava koji je neprekidno najmanje deset godina imao u vlasništvu, odnosno deo udela po osnovu koga je neprekidno najmanje deset godina imao pravo učešća u kapitalu, u procentu koji je jednak procentu koji je inicijalno stečen najmanje deset godina pre prodaje prava, odnosno udela.".

Član 12.

U članu 74. stav 4. menja se i glasi:

"Nabavna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje, saglasno zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi.".

Posle stava 9. dodaju se novi st. 10. do 12, koji glase:

"Kod prenosa digitalne imovine nabavnom cenom smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, a u slučaju prenosa digitalne imovine koju je obveznik stekao učestvovanjem u pružanju usluga računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu (tzv. rudarenje digitalne imovine), nabavnom cenom smatra se iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem predmetne digitalne imovine i koje može da dokumentuje.

Izuzetno od stava 10. ovog člana, u slučaju prenosa digitalne imovine koju je obveznik stekao učestvovanjem u pružanju usluga računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu (tzv. rudarenje digitalne imovine), koja je bila predmet oporezivanja u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 16) ovog zakona, nabavnom cenom smatra se osnovica na koju je plaćen porez na drugi prihod u smislu člana 85. ovog zakona.

Izuzetno od stava 10. ovog člana, u slučaju prenosa digitalne imovine koju je obveznik stekao od poslodavca ili od povezanog lica sa poslodavcem bez naknade ili po povlašćenoj ceni, a koje primanje je bilo predmet oporezivanja u skladu sa članom 14. ovog zakona, nabavnu cenu čini zbir iznosa dokumentovane cene po kojoj je obveznik stekao digitalnu imovinu i osnovice na koju je plaćen porez na zarade u smislu člana 14. ovog zakona.".

Dosadašnji stav 10. postaje stav 13.

U dosadašnjem stavu 11, koji postaje stav 14, reči: "stava 10." zamenjuju se rečima: "stava 13.".

Dosadašnji stav 12. postaje stav 15.

Član 13.

U članu 75. stav 4. reči: "st. 9, 10. i 11." zamenjuju se rečima: "st. 13, 14. i 15.".

Član 14.

Posle člana 79. dodaje se član 79a, koji glasi:

"Član 79a

Obveznik koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva rezidenta Republike u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, odnosno u kapital investicionog fonda osnovanog u skladu sa zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi, a čiji se centar poslovnih i investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike, oslobađa se 50% poreza na kapitalni dobitak.

Obvezniku koji u roku od 12 meseci od dana prodaje digitalne imovine, novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine uloži za namene iz stava 1. ovog člana, izvršiće se povraćaj 50% plaćenog poreza na kapitalni dobitak.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, u slučaju da privredno društvo u čiji osnovni kapital su uložena novčana sredstva od prodaje digitalne imovine, u kalendarskoj godini u kojoj je registrovano ulaganje i u naredne dve kalendarske godine sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala, danom donošenja odluke o smanjenju osnovnog kapitala obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje i dužan je da podnese poresku prijavu saglasno članu 95. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Ministar bliže uređuje postupak i način ostvarivanja prava na poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana.".

Član 15.

Član 80. menja se i glasi:

"Član 80.

Ako obveznik u rešavanje stambenog pitanja u smislu člana 79. ovog zakona uloži samo deo sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti, odnosno ako u osnovni kapital privrednog društva, odnosno u kapital investicionog fonda u smislu člana 79a ovog zakona uloži samo deo sredstava ostvarenih prodajom digitalne imovine, poreska obaveza mu se srazmerno umanjuje.".

Član 16.

U članu 83. stav 4. tačka 2) menja se i glasi:

"2) ostvaren dobitak od posebnih igara na sreću uključujući i posebne igre na sreću kada se priređuju preko sredstava elektronske komunikacije, u smislu zakona kojim se uređuju igre na sreću.".

Član 17.

Posle člana 89. dodaje se član 89a, koji glasi:

"Član 89a

Obvezniku koji izvrši ulaganje u alternativni investicioni fond, odnosno u kupovinu investicione jedinice alternativnog investicionog fonda, priznaje se pravo na poreski kredit na račun godišnjeg poreza na dohodak građana najviše do 50% ulaganja izvršenog u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana.

Pravo na poreski kredit iz stava 1. ovog člana može se ostvariti samo po osnovu u potpunosti uplaćenih novčanih uloga kojima se stiču akcije ili udeli u alternativnom investicionom fondu, odnosno investicione jedinice alternativnog investicionog fonda.

Poreski kredit iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od 50% utvrđene poreske obaveze po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana.".

Član 18.

U članu 94. stav 1. reči: "odnosno opredeljenje da će isplaćivati ličnu zaradu," brišu se.

Član 19.

U članu 95. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1) dana kada je ostvario ili započeo ostvarivanje prihoda po osnovu prenosa stvarnih prava na nepokretnostima, autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, udela u kapitalu pravnih lica, digitalne imovine, kao i investicionih jedinica;".

U stavu 2. posle reči: "ovog zakona" dodaju se zapeta i reči: "odnosno od dana prodaje digitalne imovine po osnovu koje obveznik može da ostvari pravo na poresko oslobođenje saglasno članu 79a stav 1. ovog zakona".

Član 20.

U članu 99. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

"3) prihode od kapitala, ako je isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac ili otvoreni investicioni fond, odnosno alternativni investicioni fond koji nema svojstvo pravnog lica, a koji je organizovan u skladu sa dozvolom nadležnog organa;".

Dodaje se stav 3, koji glasi:

"Po osnovu prihoda lica iz člana 100a stav 5. ovog zakona obavezu obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku ima domaće pravno lice u momentu kada poslodavcu iz druge države isplati iznos za naknadu troškova za rad samo u slučaju kada se porez prethodno ne plati samooporezivanjem saglasno članu 100a stav 5. ovog zakona, bez obzira na to da li je istekao rok iz člana 95. stav 5. i člana 114. stav 1. ovog zakona.".

Član 21.

U članu 100a stav 5. menja se i glasi:

"Obavezu obračunavanja i plaćanja poreza ima i obveznik – lice koje je upućeno, odnosno poslato na rad kod domaćeg pravnog lica, po osnovu zarade i drugih primanja koje ostvaruje od poslodavca iz druge države koji ga je uputio, odnosno poslao na rad u Republiku kod domaćeg pravnog lica.".

Dodaje se stav 6, koji glasi:

"Izuzetno od stava 5. ovog člana, obveznik nema obavezu obračunavanja i plaćanja poreza kada je porez plaćen saglasno članu 99. stav 3. ovog zakona.".

Član 22.

U članu 109. st. 6. i 7. menjaju se i glase:

"Pravo na poresko oslobođenje iz člana 79. stav 1, člana 79a stav 1. i člana 80. ovog zakona utvrđuje se rešenjem nadležnog poreskog organa na osnovu dokumentacije o rešavanju stambenog pitanja, odnosno dokumentacije o ulaganju sredstava ostvarenih prodajom digitalne imovine, priložene uz poresku prijavu.

Povraćaj plaćenog poreza na kapitalne dobitke iz člana 79. stav 2. i člana 79a stav 2. ovog zakona ostvaruje se na zahtev obveznika, uz koji je priložena dokumentacija o rešavanju stambenog pitanja, odnosno dokumentacija o ulaganju sredstava ostvarenih prodajom digitalne imovine.".

Član 23.

Prvo usklađivanje neoporezivog iznosa zarade od 18.300 dinara godišnjim indeksom potrošačkih cena vrši se počev u 2022. godini.

Član 24.

U postupcima utvrđivanja, naplate i kontrole naplate poreza po odbitku kod domaćih pravnih lica po osnovu primanja obveznika – stranca upućenog na rad u Republiku Srbiju, po osnovu primanja koje ostvaruje od poslodavca u ili iz druge države, koji nisu pravnosnažno okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, poreska obaveza utvrdiće se u skladu sa ovim zakonom.

Član 25.

U postupcima utvrđivanja, naplate i kontrole naplate poreza na dobitke od igara na sreću koji nisu pravnosnažno okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, porez na dobitke od igara na sreću utvrdiće se u skladu sa ovim zakonom.

Član 26.

U postupcima utvrđivanja, naplate i kontrole naplate poreza na prihod od prenosa digitalne imovine koji nisu pravnosnažno okončani do dana početka primene odredaba čl. 10, 12, 14, 15, 19. i 22. ovog zakona, u delu koji se odnosi na digitalnu imovinu, porez na prihod od prenosa digitalne imovine utvrdiće se u skladu sa ovim zakonom.

Član 27.

Propis za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje digitalna imovina.

Član 28.

Odredbe ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2021. godine, osim odredaba čl. 10, 12, 14, 15, 19. i 22. ovog zakona, u delu koji se odnosi na digitalnu imovinu, koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje digitalna imovina.

Član 29.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

• Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se, u cilju obezbeđivanja uslova za dalje sprovođenje reforme poslovnog okruženja stvore uslovi za efikasnije suzbijanje nelegalnog rada fizičkih lica, dodatno poresko rasterećenje privrednih subjekata, zapošljavanje, priliv investicija i privredni rast.

S tim u vezi, u cilju stvaranja uslova za efikasnije suzbijanje nelegalnog rada fizičkih lica, zapošljavanje i privredni rast i omogućavanje povoljnijih uslova privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata predloženo je dalje fiskalno rasterećenje prihoda po osnovu rada povećanjem neoporezivog iznosa zarade sa 16.300 dinara na 18.300 dinara mesečno. Na ovaj način smanjuje se osnovica na koju se obračunava i plaća porez na zaradu, pa shodno tome i visina poreske obaveze po tom osnovu. Smanjenje poreske obaveze po osnovu zarade usmereno je ka motivisanju privrednih subjekata za daljim zapošljavanjem i kreiranjem novih radnih mesta.

U cilju daljeg podsticanja zapošljavanja i smanjivanja broja zaposlenih u sivoj zoni i njihovo prevođenje u status formalno zaposlenih, predlaže se dodatno produženje mera koje se odnose na poreske olakšice po osnovu zapošljavanja novih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade novozaposlenog lica u procentu od 65% do 75%. Predlaže se produženje perioda primene olakšica po osnovu zarada novozaposlenih lica koje su isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2021. godine.

Ovaj zakon se donosi i sa ciljem usaglašavanja sa zakonima kojima se uređuju otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi. S tim u vezi, predlaže se uređenje poreskog tretmana prihoda koji fizička lica ostvare po osnovu ulaganja u alternativne investicione fondove, odnosno prihoda od prenosa investicionih jedinica alternativnog investicionog fonda. Poreski aspekt prihoda koje fizička lica ostvare po navedenim osnovama uređuje se sa stanovišta poreza na prihode od kapitala i poreza na kapitalne dobitke. Pored toga, predlaže se pravo na poreski kredit kod godišnjeg poreza na dohodak građana po osnovu ulaganja u alternativni investicioni fond, odnosno investicione jedinice alternativnog investicionog fonda.

Precizira se način oporezivanja prihoda koji fizičko lice ostvari prenosom digitalne imovine, kao prihoda koji se oporezuje porezom na kapitalne dobitke. S tim u vezi, predlaže se poresko oslobođenje za obveznike koji novčana sredstva od prodaje digitalne imovine ulože u osnovni kapital privrednog društva, odnosno u kapital investicionog fonda.

U vezi sa primenom zakonskih rešenja koja se odnose na oporezivanje prihoda fizičkih lica stranaca koji su upućeni na rad u Republiku Srbiju, po osnovu primanja koja ostvaruju od poslodavca u ili iz druge države, predloženo je preciziranje odredaba koje se odnose na obavezu obračunavanja i plaćanja poreza samooporezivanjem, odnosno po odbitku u slučaju kada domaće pravno lice vrši isplatu poslodavcu iz druge države po osnovu naknade troškova za rad lica koje je upućeno, odnosno poslato na rad kod domaćeg pravnog lica.

Osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18 i 86/19 - u daljem tekstu: Zakon) odnosi se na:

- povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 16.300 dinara na 18.300 dinara mesečno;

- uređenje poreskog tretmana prihoda po osnovu vlasništva nad investicionom jedinicom alternativnog investicionog fonda, prihoda po osnovu njenog prenosa, kao i poreskog kredita kod godišnjeg poreza po osnovu ulaganja u alternativne investicione fondove, odnosno u kupovinu investicione jedinice alternativnog investicionog fonda;

- uređenje poreskog tretmana prihoda koje fizičko lice ostvari prenosom digitalne imovine i uvođenje poreskog oslobođenja po osnovu poreza na kapitalne dobitke za obveznika koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine uloži u osnovni kapital privrednog društva, odnosno u kapital investicionog fonda;

- proširenje poreskog oslobođenja po osnovu dobitaka od igara na sreću, na dobitke ostvarene od posebnih igara na sreću;

- produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica;

- preciziranje određenih odredaba u smislu stvaranja uslova za adekvatnu primenu Zakona.

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 i 72/19) uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje prihoda fizičkih lica i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.

• Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama Zakona.

Uređivanjem poreskopravne materije, ovim zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje javnosti dostupnost u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se ovaj zakon kao opšti pravni akt objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENjA

Uz član 1.

Izmenama člana 15a Zakona vrši se povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 16.300 na 18.300 dinara mesečno. Pored toga, precizira se osnovica poreza na zarade lica koje je poslodavac iz druge države poslao na rad kod domaćeg pravnog lica.

Uz član 2.

Predložena je izmena stava 3. člana 15v Zakona tako što se vrši izmena perioda koji je uslov za sticanje statusa novonastanjenog obveznika.

Uz čl. 3. i 4.

U čl. 21v i 21d Zakona kojima se uređuje pravo poslodavca na povraćaj dela plaćenog poreza, u procentu od 65% do 75%, po osnovu zarade novozaposlenih lica, predlaže se produženje perioda primene postojećih olakšica. Kako olakšice ističu zaključno sa 31. decembrom 2020. godine, predlaže se produženje perioda primene na 31. decembar 2021. godine.

Uz član 5.

U članu 21e Zakona brišu se reči koje se odnose na upis privrednog društva u registar nadležnog organa.

Uz član 6.

U članu 21ž Zakona novododatim stavom 13. vrši se preciziranje ko se smatra poslodavcem za potrebe primene odredbe kojom je uređena olakšica po osnovu zapošljavanja kvalifikovanog novozaposlenog lica.

Uz član 7.

Vrši se preciziranje člana 33a Zakona u vezi sa dostavljanjem obaveštenja o opredeljenju preduzetnika da vrši isplatu lične zarade.

Uz član 8.

Vrši se pravno-tehničko preciziranje odredbe člana 42. Zakona.

Uz član 9.

U članu 61. Zakona dodaje se nova tačka 3a) koja se odnosi na oporezivanje porezom na prihode od kapitala prihoda po osnovu vlasništva nad investicionom jedinicom alternativnog investicionog fonda. Takođe, novododatim stavom 3. vrši se preciziranje da se dividendom smatra i preostala neto vrednost imovine koja se nakon raspuštanja investicionog fonda raspodeljuje članovima fonda.

Uz član 10.

U članu 72. Zakona novododatim tač. 5) i 6) uređuje se oporezivanje porezom na kapitalni dobitak prihoda koji se ostvaruje u slučaju prenosa investicione jedinice alternativnog investicionog fonda i prenosa digitalne imovine.

Uz član 11.

U članu 72a Zakona vrši se preciziranje odredbe stava 2. tog člana.

Uz član 12.

U članu 74. Zakona novododatim st. 10, 11. i 12. uređuje se nabavna cena za svrhu određivanja kapitalnog dobitka kod prenosa digitalne imovine. Uređuje se nabavna cena kod prenosa digitalne imovine koju je obveznik stekao učestvovanjem u pružanju usluga računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu (tzv. rudarenje digitalne imovine). Pored toga, novododatim stavom 12. uređuje se nabavna cena u slučaju prenosa digitalne imovine koju je obveznik stekao od stranog poslodavca ili od povezanog lica sa tim poslodavcem bez naknade ili po povlašćenoj ceni. Primanja koja fizička lica ostvaruju od domaćeg poslodavca isplaćuju se u skladu sa domaćim zakonima.

Uz član 13.

U članu 75. Zakona vrši se pravno-tehničko usklađivanje u vezi sa pozivanjem na odredbe člana 74. Zakona.

Uz član 14.

Novododatim članom 79a uređuje se pravo na poresko oslobođenje po osnovu poreza na kapitalne dobitke za obveznika koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine, u propisanom roku uloži u osnovni kapital privrednog društva koje je rezident Republike Srbije, odnosno u kapital investicionog fonda čiji se centar poslovnih i investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike Srbije. Obveznik koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine uloži u navedene namene u roku od 12 meseci od dana prodaje, može da ostvari pravo na povraćaj plaćenog poreza na kapitalni dobitak u određenom procentu.

Uz član 15.

Vrši se dopuna člana 80. Zakona tako što se predlaže uvođenje prava na srazmerno umanjenje poreske obaveze po osnovu poreza na kapitalne dobitke ukoliko obveznik u osnovni kapital privrednog društva, odnosno u kapital investicionog fonda uloži samo deo sredstava ostvarenih prodajom digitalne imovine.

Uz član 16.

U članu 83. stav 4. Zakona menja se tačka 2) čime se poresko oslobođenje od poreza na dobitke od igara na sreću proširuje na ostvarene dobitke od posebnih igara na sreću, kao i od posebnih igara na sreću kada se priređuju preko sredstava elektronske komunikacije u smislu Zakona o igrama na sreću ("Službeni glasnik RS, broj 18/20).

Uz član 17.

Novododatim članom 89a uređuje se pravo na poreski kredit na račun godišnjeg poreza na dohodak građana koji, pod propisanim uslovima i u propisanom procentualnom iznosu, može da ostvari obveznik koji je u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana izvršio ulaganje u alternativni investicioni fond, odnosno u kupovinu investicione jedinice alternativnog investicionog fonda.

Uz član 18.

Vrši se pravno-tehničko preciziranje odredbe člana 94. stav 1. Zakona.

Uz član 19.

U članu 95. Zakona vrši se dopuna u stavu 1. tačka 1) u vezi sa rokom za podnošenje poreske prijave za porez na kapitalni dobitak u slučaju kada je obveznik ostvario prihod po osnovu prenosa digitalne imovine i prenosa investicionih jedinica.

Takođe, vrši se dopuna stava 2. u vezi sa rokom za podnošenje poreske prijave u slučaju ostvarivanja poreskog oslobođenja po osnovu poreza na kapitalne dobitke za obveznika koji sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine, u propisanom roku uloži u osnovni kapital privrednog društva, odnosno u kapital investicionog fonda.

Uz član 20.

Izmenom tačke 3) u članu 99. stav 1. Zakona vrši se preciziranje načina utvrđivanja i plaćanja poreza po odbitku na prihode od kapitala, u slučaju kada je isplatilac prihoda otvoreni investicioni fond, odnosno alternativni investicioni fond koji nema svojstvo pravnog lica, a koji je organizovan u skladu sa dozvolom nadležnog organa.

Novododatim stavom 3. vrši se preciziranje načina utvrđivanja i plaćanja poreza po odbitku po osnovu prihoda lica iz člana 100a stav 5. Zakona.

Uz član 21.

Vrši se preciziranje u članu 100a Zakona u delu koji se odnosi na obavezu obračunavanja i plaćanja poreza samooporezivanjem po osnovu zarade i drugih primanja lica koje je upućeno, odnosno poslato na rad kod domaćeg pravnog lica.

Uz član 22.

U članu 109. vrši se preciziranje u vezi sa ostvarivanjem prava na poresko oslobođenje, odnosno povraćaj plaćenog poreza na kapitalne dobitke u slučaju ulaganja sredstava ostvarenih prodajom digitalne imovine.

Uz član 23.

Navodi se da će se prvo usklađivanje neoporezivog iznosa zarade od 18.300 dinara godišnjim indeksom potrošačkih cena vršiti počev u 2022. godini.

Uz član 24.

Odredba se odnosi na primenu ovog zakona u postupcima utvrđivanja, naplate i kontrole naplate poreza po odbitku kod domaćih pravnih lica po osnovu primanja obveznika - stranca upućenog na rad u Republiku Srbiju.

Uz član 25.

Odredba se odnosi na primenu ovog zakona u postupcima utvrđivanja, naplate i kontrole naplate poreza na dobitke od igara na sreću koji nisu pravnosnažno okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Uz član 26.

Odredba se odnosi na primenu ovog zakona u postupcima utvrđivanja, naplate i kontrole naplate poreza na prihod od prenosa digitalne imovine koji nisu pravnosnažno okončani do dana početka primene odredaba ovog zakona, u delu koji se odnosi na digitalnu imovinu.

Uz član 27.

Navodi se da će se propis za izvršavanje ovog zakona doneti u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje digitalna imovina.

Uz član 28.

Odnosi se na početak primene odredaba ovog zakona.

Uz član 29.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Očekuje se da će po osnovu povećanja mesečnog neoporezivog iznosa zarade biti smanjenje prihoda po osnovu poreza na zarade u iznosu od 8 milijardi dinara.

1. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu

Predložena rešenja u Zakonu uticaće na lica koja se opredele da izvrše ulaganje u otvorene i alternativne investicione fondove, kao i na lica koja su vlasnici investicionih jedinica otvorenog ili alternativnog investicionog fonda. Kako se Zakonom o alternativnim investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", broj 73/19) uređuje materija koja se odnosi na alternativne investicione fondove, javila se potreba uređenja poreskog tretmana prihoda koje fizičko lice ostvari po osnovu vlasništva ili po osnovu prenosa investicione jedinice alternativnog investicionog fonda. Predloženo je da se prihod po osnovu vlasništva nad investicionom jedinicom alternativnog investicionog fonda oporezuje porezom na prihod od kapitala, a prihod koji fizičko lice ostvari po osnovu prenosa investicione jedinice alternativnog investicionog fonda svrstan je u prihode koji su predmet oporezivanja porezom na kapitalni dobitak. Istovremeno, predlaže se podsticaj za obveznike koji izvrše ulaganje u alternativni investicioni fond u vidu poreskog kredita na račun godišnjeg poreza na dohodak građana najviše do 50% ulaganja u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana.

Pored toga, predložena rešenja imaće uticaj i na fizička lica koja su imaoci digitalne imovine. Predloženo je da se prihod po osnovu prenosa digitalne imovine oporezuje porezom na kapitalni dobitak. Pored toga, predloženo je poresko oslobođenje za prihod obveznika koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine uloži u osnovni kapital privrednog društva, odnosno u kapital investicionog fonda. Na ovaj način podstiče se ulaganje u privredna društva, odnosno investicione fondove, pa se očekuje da će predložena rešenja imati uticaj i na privredne subjekte u čiji se kapital ulaže u smislu jačanja privredne aktivnosti i kao podsticaj za buduća investiciona ulaganja u poslovanje privrednih subjekata.

Predložena rešenja uticaće i na poslodavce. Kroz povećanje neoporezivog iznosa stvoriće se uslovi za dalje fiskalno rasterećenje zarade, čime se stvaraju pretpostavke za stimulisanje novih zapošljavanja. Takođe, produženjem postojećih poreskih olakšica poslodavcima iz privatnog sektora daje se mogućnost da nastave sa korišćenjem postojećih fiskalnih podsticaja, a sve u cilju stvaranja pretpostavki kako bi se investiralo u radna mesta i zapošljavalo više lica.

2. Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi

Predložena zakonska rešenja ne stvaraju dodatne troškove građanima i privredi.

Predloženo rešenje u delu povećanja neoporezivog iznosa zarade imaće za posledicu smanjenje troškova u privredi, jer se primenom te mere omogućava manje fiskalno opterećenje prihoda po osnovu rada. Predloženim rešenjem postići će se dalje smanjenje poreskog opterećenja rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, što je u skladu sa preporukom Programa ekonomskih reformi za period od 2020. do 2022. godine i Revidiranom fiskalnom strategijom za 2020. godinu sa projekcijama za 2021. i 2022. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 80/19).

Pored toga, očekuje se da će predloženi podsticaj po osnovu ulaganja u alternativne investicione fondove u vidu poreskog kredita na račun godišnjeg poreza na dohodak građana imati pozitivan efekat na ulaganje u alternativne investicione fondove, što će učiniti domaće tržište atraktivnijim za domaća i strana ulaganja. Predloženim rešenjem očekuje se stvaranje povoljne atmosfere za razvijanje fondova, a samim tim i razvoj mikro, malih i srednjih privrednih subjekata koji će moći da svoje poslovanje finansiraju iz fondova (jer često ne mogu da ispune stroge uslove za dobijanje bankarskih kredita), kao i za razvoj tržišta kapitala Republike Srbije u celini.

Predloženo poresko oslobođenje za obveznike koji sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine ulože u osnovni kapital privrednog društva, odnosno u kapital investicionog fonda trebalo bi da bude podsticaj da fizička lica investiraju u fondove i po osnovu te investicije ostvaruju prihode. Tako prikupljena sredstva u fondovima kroz plasiranje u nove investicije stvaraju pretpostavke za privredni rast.

3. Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvarati

Predložena rešenja ne stvaraju troškove ni građanima ni privredi, s obzirom da imaju za cilj dalje stvaranje uslova za priliv investicija.

Povećanje neoporezivog iznosa zarade imaće za posledicu smanjenje troškova u privredi, s obzirom da se omogućava manje fiskalno opterećenje po osnovu rada, što će podstaći zapošljavanje i privredni rast kroz obezbeđivanje povoljnijih uslova privređivanja. Pozitivne posledice donošenja ovog zakona odnose se i na nastavak suzbijanja "sive ekonomije", stvaranjem uslova za podsticanje legalnog zapošljavanja tj. za smanjivanje broja zaposlenih u sivoj zoni i njihovo prevođenje u status formalno zaposlenih.

Očekuje se da predloženi poreski podsticaj po osnovu ulaganja u alternativne investicione fondove u vidu poreskog kredita kod godišnjeg poreza na dohodak građana ima pozitivan efekat na ulaganje u alternativne investicione fondove. Na ovaj način motivišu se fizička lica da vrše ulaganja u alternativne investicione fondove, odnosno u kupovinu investicionih jedinica i na taj način doprinosi se razvoju investicionih potencijala u smislu ulaganja sredstava u finansiranje privrednih aktivnosti. Naime, razvoj ovih fondova trebalo bi da ima pozitivan uticaj i na razvoj mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, koji predstavljaju glavne aktere na tržištu Republike Srbije, s obzirom da jedan od glavnih izazova sa kojima se ovi privredni subjekti susreću jeste nemogućnost dobijanja pristupačnih finansijskih sredstava za dalji razvoj poslovanja. Jedan od efikasnih načina finansiranja mikro, malih i srednjih privrednih subjekata je putem fondova. Očekuje se da će predloženi poreski podsticaj uticati na razvijanje fondova, i potencijalno na razvoj mikro, malih i srednjih privrednih subjekata.

Obuhvatanjem digitalne imovine kroz jasno definisan način oporezivanja porezom na dohodak, doprinosi se pravnoj sigurnosti poreskih obveznika. Oporezivanjem prihoda po osnovu prenosa digitalne imovine omogućava se doslednije oporezivanje prema ekonomskoj moći obveznika imajući u vidu stvarni prihod (kao razliku između prodajne i nabavne cene) koji obaveznik ostvari po osnovu prenosa prava.

4. Da li se ovim zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Imajući u vidu da se ovim zakonom predlaže uvođenje poreskog podsticaja za fizička lica koja se opredele da izvrše ulaganje u alternativni investicioni fond, odnosno investicione jedinice alternativnog investicionog fonda, očekuje se da će predloženo zakonsko rešenje doprineti razvoju investicija i tržišta kapitala. U tom smislu moguće je da će predloženi podsticaj po osnovu ulaganja u alternativne investicione fondove dovesti do stvaranja novih privrednih subjekata u vidu investicionih fondova, društava za upravljanje fondovima i drugih privrednih subjekata koji bi bili korisnici investicionih sredstava fondova.

Mera koja se odnosi na povećanje neoporezivog iznosa zarade ima za cilj da doprinese stvaranju povoljnijih uslova privređivanja kroz rasterećenje privrednih subjekata, čime se takođe podstiče njihovo stvaranje. Smanjenjem cene rada stvaraju se preduslovi za poboljšanje konkurentnosti privrednih subjekata.

5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o ovom zakonu

Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da se izjasne o predloženom zakonu.

U postupku pripreme teksta Nacrta zakona razmotrene su pristigle inicijative za izmenu zakona.

Tekst Nacrta zakona objavljen je na sajtu Ministarstva finansija tako da su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne na zakon.

6. Koje će se mere tokom primene ovog zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se njegovim donošenjem namerava

Ministarstvo finansija nadležno je za sprovođenje predloženog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja o njegovoj primeni.

Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 27.11.2020.

http://www.parlament.gov.rs/akti/zakoni-u-proceduri/zakoni-u-proceduri.1037.html

Slika: 143

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST - Tekst propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST

Član 1.

U Zakonu o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18 i 72/19), u članu 4. stav 7. menja se i glasi:

"Sporednom isporukom dobara iz stava 6. ovog člana ne smatra se prenos prava raspolaganja na:

1) građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru građevinskog objekta koja se smatra nepokretnošću u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti;

2) pokretnim stvarima uz prenos prava raspolaganja na nepokretnosti iz tačke 1) ovog stava.".

Član 2.

U članu 5. posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:

"Sporednim pružanjem usluga iz stava 6. ovog člana ne smatra se usluga iznajmljivanja, odnosno davanja na korišćenje građevinskog objekta ili ekonomski deljive celine u okviru građevinskog objekta koja se smatra nepokretnošću u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti.".

Dosadašnji st. 7. i 8. postaju st. 8. i 9.

Član 3.

U članu 7a stav 1. reči: "isporučena dobra ili pružene usluge, ako su dobra koja se isporučuju, odnosno usluge koje se pružaju, identitet" zamenjuju se rečima: "isporuku dobara ili pružanje usluga, ako su dobra koja se isporučuju, odnosno usluge koje se pružaju ili identitet potencijalnih".

Član 4.

U članu 8. dodaje se stav 8, koji glasi:

"Obveznikom se smatra i otvoreni investicioni fond, odnosno alternativni investicioni fond, koji nema svojstvo pravnog lica, a koji je upisan u odgovarajući registar u skladu sa zakonom.".

Član 5.

U članu 10. stav 2. tačka 3) posle reči: "za promet izvršen od strane obveznika PDV" dodaju se zapeta i reči: "ako je vrednost tog prometa veća od 500.000 dinara, bez PDV".

Član 6.

U članu 17. stav 4. tačka 2) menja se i glasi:

"2) iznose koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog, ako te iznose prenosi licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu i ako su ti iznosi posebno evidentirani;".

Dodaje se tačka 3), koja glasi:

"3) iznose koje obveznik potražuje za izdatke koje je platio u ime i za račun primaoca dobara ili usluga, ako su ti iznosi posebno evidentirani.".

Član 7.

U članu 24. stav 1. posle tačke 7) dodaje se tačka 7a), koja glasi:

"7a) promet dobara koja su u postupku aktivnog oplemenjivanja za koja bi obveznik - sticalac imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao sa obračunatim PDV;".

Član 8.

U članu 25. stav 1. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

"1a) prenosa virtuelnih valuta i zamene virtuelnih valuta za novčana sredstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina;".

U stavu 2. tačka 2) reči: "(poljoprivrednog, šumskog, građevinskog, izgrađenog ili neizgrađenog)" brišu se.

Član 9.

U članu 30. stav 5. tačka 4) posle reči: "člana 25. stav 1." dodaju se reči: "i stav 2. tačka 5)".

U stavu 7. posle reči: "dva prometa usluga" dodaju se reči: "iz člana 25. stav 1. ovog zakona i dva prometa usluga iz člana 25. stav 2. tačka 5) ovog zakona".

Član 10.

Član 36. menja se i glasi:

"Član 36.

Obveznik koji se bavi prometom polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta, može da utvrdi osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra (u daljem tekstu: oporezivanje razlike), uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici.

Obveznikom iz stava 1. ovog člana smatra se obveznik koji, u okviru svoje delatnosti i s ciljem dalje prodaje, nabavlja u Republici ili uvozi dobra iz stava 1. ovog člana.

Osnovica iz stava 1. ovog člana primenjuje se ako kod nabavke dobara njihov isporučilac nije dugovao PDV ili je koristio oporezivanje razlike iz stava 1. ovog člana, kao i u slučaju uvoza dobara na koji je obračunat i plaćen PDV.

U slučajevima iz člana 4. stav 4. ovog zakona, kao prodajna cena za izračunavanje razlike smatra se vrednost iz člana 18. st. 1. i 3. ovog zakona.

Kod prometa dobara iz stava 1. ovog člana na koji se primenjuje oporezivanje razlike, obveznik ne može iskazivati PDV u računima ili drugim dokumentima.

Obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza za dobra iz stava 1. ovog člana koja su uvezena, kao i za dobra i usluge koji su u neposrednoj vezi sa dobrima iz stava 1. ovog člana, kod čijeg prometa primenjuje oporezivanje razlike.

Polovnim dobrima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se sekundarne sirovine iz člana 10. stav 2. tačka 1) ovog zakona.

Obveznik iz stava 2. ovog člana koji vrši promet dobara iz stava 1. ovog člana za koji utvrđuje osnovicu u skladu sa članom 17, odnosno članom 18. st. 1. i 3. ovog zakona i promet dobara iz stava 1. ovog člana za koji primenjuje oporezivanje razlike, dužan je da u svojoj evidenciji odvojeno iskaže podatke o tim prometima.

Ministar bliže uređuje šta se smatra polovnim dobrima, umetničkim delom, kolekcionarskim dobrom i antikvitetom iz stava 1. ovog člana.".

Član 11.

U članu 36a stav 5. tačka 3) reči: "st. 2. i 3." zamenjuju se rečima: "st. 2. i 4.".

Član 12.

U članu 36b stav 5. posle reči: "opredeli da će" dodaje se reč: "se".

Stav 8. menja se i glasi:

"Kada se obveznik PDV iz st. 5. i 7. ovog člana opredeli za obračunavanje PDV na promet investicionog zlata i promet usluga posredovanja kod prometa investicionog zlata, obračunavanje PDV vrši se počev od poreskog perioda po isteku poreskog perioda u kojem je dostavio obaveštenje nadležnom poreskom organu.".

Član 13.

U članu 38. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:

"Ako obveznik iz stava 1. ovog člana nije podneo evidencionu prijavu u roku iz stava 1. ovog člana, evidencionu prijavu može podneti i posle tog roka, odnosno podneće je nadležni poreski organ po službenoj dužnosti.

Obveznik iz stava 2. ovog člana ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom, za nabavku dobara i usluga, uključujući i avans, počev od dana podnošenja evidencione prijave.".

Dosadašnji st. 2 - 4. postaju st. 4 - 6.

Član 14.

U članu 40. stav 2. reči: "kao dugovani u poreskoj prijavi" zamenjuju se rečima: "u poreskoj prijavi kao ispravku odbitka prethodnog poreza".

Član 15.

U članu 42. stav 5. menja se i glasi:

"Obveznik može da izda račun u papirnom, odnosno u elektronskom obliku ako postoji saglasnost primaoca da prihvata račun u elektronskom obliku, osim u slučaju obaveze izdavanja računa u elektronskom obliku u skladu sa zakonom kada saglasnost primaoca nije potrebna.".

Posle stava 5. dodaju se novi stav 6. i stav 7, koji glase:

"Račun u papirnom obliku izdaje se u najmanje dva primerka, od kojih jedan zadržava izdavalac računa, a ostali se daju primaocu dobara i usluga.

Račun u elektronskom obliku izdaje se kao elektronski dokument u skladu sa zakonom.".

Dosadašnji stav 6. postaje stav 8.

Član 16.

U članu 44. stav 1. reči: "za isporučena dobra i usluge" brišu se.

Stav 2. menja se i glasi:

"Obveznik PDV iz stava 1. ovog člana ima pravo da ispravi iznos PDV ako je izdao novi račun sa ispravljenim iznosom PDV, odnosno račun u kojem nije iskazan PDV, odnosno ako je stornirao račun u slučaju kada račun nije trebalo da bude izdat i ako poseduje dokument primaoca računa – obveznika PDV ili lica koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa ovim zakonom u kojem je navedeno da PDV iskazan u računu iz stava 1. ovog člana nije korišćen kao prethodni porez, odnosno da za taj iznos PDV nije podnet zahtev za refakciju PDV, u slučaju kada je račun izdat obvezniku PDV ili licu koje ima pravo na refakciju PDV.".

Član 17.

U članu 49. stav 2. reči: "stav 1." zamenjuju se rečima: "stav 2.".

Član 18.

Ako je za promet dobara i usluga, koji se vrši od dana početka primene ovog zakona, naplaćena, odnosno plaćena naknada ili deo naknade pre dana početka primene ovog zakona, na taj promet primenjuje se Zakon o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18 i 72/19).

Član 19.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2021. godine, osim odredbe člana 8. stav 1. ovog zakona koja će se primenjivati od dana početka primene zakona kojim se uređuje digitalna imovina i odredbe koja sadrži ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta koja će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

● Problemi koje bi ovaj zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu

Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona, problemi koje bi ovaj zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu su usaglašavanje sa drugim zakonima Republike Srbije, usaglašavanje sa propisima Evropske unije koji uređuju oblast oporezivanja potrošnje PDV, pre svega sa Direktivom Saveta 2006/112/EZ o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost (u daljem tekstu: propisi EU), kao i unapređenje poslovnog ambijenta svih učesnika na tržištu Republike Srbije.

U cilju usaglašavanja sa zakonima kojima se uređuju otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi predlaže se da se otvoreni, odnosno alternativni investicioni fondovi, bez svojstva pravnog lica, smatraju poreskim obveznicima za svrhu oporezivanja prometa porezom na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV).

Najznačajnija rešenja predložena u cilju daljeg usaglašavanja sa propisima EU odnose se na izdavanje računa u elektronskom obliku i rešenja koja se odnose na poseban postupak oporezivanja polovnih dobara, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta u smislu omogućavanja obveznicima PDV koji se bave prometom tih dobara da se za svaku konkretnu transakciju (promet polovnog dobra, umetničkog dela, kolekcionarskog dobra i antikviteta) opredele da li će primeniti opšti ili poseban postupak oporezivanja.

Povoljniji poslovni ambijent stvoriće i predložena rešenja koja se odnose na propisivanje vrednosti prometa dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu primene pravila za određivanje poreskog dužnika (vrednost veća od 500.000 dinara, bez PDV), propisivanje poreskog oslobođenja za promet dobara koja su u postupku aktivnog oplemenjivanja za koja bi obveznik – sticalac imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao sa obračunatim PDV, utvrđivanje procenta srazmernog poreskog odbitka u smislu da se za izračunavanje ovog procenta ne uzimaju u obzir ni povremeni prometi određenih usluga za koje je propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza (npr. promet udela u kapitalu društva), preciznije uređivanje poreske osnovice u smislu da se u osnovicu za obračunavanje PDV ne uračunavaju iznosi koje je obveznik PDV platio u ime i za račun primaoca dobara ili usluga, ako su ti iznosi posebno evidentirani, kao i preciziranje pravila koja se odnose na mogućnost ispravljanja pogrešno obračunatog i iskazanog PDV.

Ako je obveznik u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara, a nije podneo evidencionu prijavu u propisanom roku, predlaže se da to može učiniti i posle tog roka, odnosno da će evidencionu prijavu podneti nadležni poreski organ po službenoj dužnosti. S tim u vezi, predlaže se da taj obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza za nabavku dobara i usluga, uključujući i avans, počev od dana podnošenja evidencione prijave.

Ovim zakonom, u cilju jednostavnije primene pravila koja se odnose na eventualnu ispravku odbitka prethodnog poreza, predlaže se da se sporednim prometom dobara ne smatra prenos prava raspolaganja na pokretnim stvarima koji se vrši uz prenos prava raspolaganja na građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru građevinskog objekta koja se smatra nepokretnošću u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti, kao i da se sporednim pružanjem usluga ne smatra usluga iznajmljivanja, odnosno davanja na korišćenje građevinskog objekta ili ekonomski deljive celine u okviru građevinskog objekta koja se smatra nepokretnošću u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti.

Takođe, uzimajući u obzir postojeći trend koji se odnosi na digitalnu imovinu i s tim u vezi postojanje virtuelnih valuta koje de facto predstavljaju vrstu imovine, ocenjeno je da bi trenutno, sa poreskog aspekta, propisivanje poreskog oslobođenja za prenos virtuelnih valuta i zamene virtuelnih valuta za novčana sredstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina, bio najadekvatniji pristup oporezivanju navedenog prometa.

Ovim zakonom predlažu se i određena unapređenja i tehničke korekcije.

● Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja ovog zakona

Nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koje ovaj zakon treba da postigne ostvare i bez njegovog donošenja, imajući u vidu da je reč o izmeni zakona kojim se uređuje oporezivanje potrošnje PDV, a koji se, saglasno odredbi člana 15. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 i 72/19), uvodi zakonom, pa se iz tog razloga i izmene ovog zakona mogu vršiti samo zakonom.

● Zašto je donošenje ovog zakona najbolji način za rešavanje problema

Donošenje ovog zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što je reč o zakonskoj materiji, koju je jedino moguće menjati odgovarajućim izmenama važećeg zakona.

Pored toga, uređivanjem poreskopravne materije ovim zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENjA

Uz član 1.

Prema postojećem zakonskom rešenju, sporednom isporukom dobara ne smatra se prenos prava raspolaganja na građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru građevinskog objekta koja se smatra nepokretnošću u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti.

Pored navedenog, ovim zakonom predlaže se da se sporednim prometom dobara ne smatra ni prenos prava raspolaganja na pokretnim stvarima koji se vrši uz prenos prava raspolaganja na građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru građevinskog objekta koja se smatra nepokretnošću u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti.

Navedeno rešenje predloženo je prvenstveno zbog jednostavnije primene pravila koja se odnose na eventualnu ispravku odbitka prethodnog poreza. Naime, ako bi obveznik PDV nabavio mašinu kao opremu za obavljanje delatnosti sa PDV i tu mašinu smestio u objekat u kojem obavlja delatnost, pa posle godinu dana izvršio promet tog objekta sa svom opremom koja se nalazi u objektu, promet opreme smatrao bi se sporednim prometom uz promet objekta, što znači da bi se smatralo da je izvršen samo promet objekta. Ukoliko bi se promet objekta izvršio uz poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza, obveznik PDV imao bi obavezu ispravke odbitka prethodnog za opremu u skladu sa propisanim rešenjima. Međutim, ako se promet opreme ni bi smatrao sporednim uz promet objekta, na promet opreme obračunao bi se PDV, ali ne bi postojala obaveza ispravke odbitka prethodnog poreza. Na taj način, princip neutralnosti bio bi doslednije sproveden.

Takođe, s obzirom da se prvi prenos prava raspolaganja na stanovima u okviru novoizgrađenih građevinskih objekata oporezuje po poreskoj stopi od 10%, a promet nameštaja po poreskoj stopi od 20%, predloženim rešenjem onemogućava se da se na promet nameštaja koji bi se eventualno izvršio kao sporedan promet uz prvi prenos prava raspolaganja na stanovima u okviru novoizgrađenih građevinskih objekata primeni poreska stopa od 10%.

Uz član 2.

Predlaže se da se sporednim pružanjem usluga ne smatra usluga iznajmljivanja, odnosno davanja na korišćenje građevinskog objekta ili ekonomski deljive celine u okviru građevinskog objekta koja se smatra nepokretnošću u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti.

Navedeno rešenje predloženo je prvenstveno zbog jednostavnije primene pravila koja se odnose na eventualnu ispravku odbitka prethodnog poreza.

Prema postojećem zakonskom rešenju, ukoliko bi obveznik PDV nabavio stan sa PDV, s ciljem da ga iznajmi fizičkom licu za potrebe stanovanja, po osnovu nabavke stana ne bi imao pravo na odbitak prethodnog poreza, s obzirom da je za promet te usluge propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza. S druge strane, ukoliko bi nabavio garažu za potrebe iznajmljivanja pravnim licima, mogao bi da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza. Međutim, ako bi iznajmio stan za potrebe stanovanja fizičkom licu sa garažom, iznajmljivanje garaže smatralo bi se sporednom uslugom tako da bi po osnovu nabavke garaže imao obavezu ispravke odbitka PDV. Ukoliko se iznajmljivanje garaže fizičkom licu ne bi smatralo sporednom uslugom koja se vrši uz uslugu iznajmljivanja stana za potrebe stanovanja, na promet usluge iznajmljivanja garaže postojala bi obaveza obračunavanja PDV, ali obveznik PDV ne bi imao obavezu ispravke odbitka prethodnog poreza po osnovu nabavke garaže.

Uz član 3.

Predlaže se preciznije definisanje vrednosnog vaučera kao instrumenta za koji postoji obaveza da se prihvati kao naknada ili deo naknade za isporuku dobara ili pružanje usluga, ako su dobra koja se isporučuju, odnosno usluge koje se pružaju ili identitet potencijalnih isporučilaca tih dobara, odnosno pružalaca tih usluga i uslovi upotrebe vrednosnog vaučera naznačeni na samom vrednosnom vaučeru ili povezanoj dokumentaciji.

Uz član 4.

Predlaže se da se obveznikom smatra i otvoreni investicioni fond, odnosno alternativni investicioni fond, koji nema svojstvo pravnog lica, a koji je upisan u odgovarajući registar u skladu sa zakonom. Na taj način vrši se usaglašavanje sa zakonima kojima se uređuju otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi.

Uz član 5.

U cilju pojednostavljenja pravila koja se odnose na određivanje poreskog dužnika za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, koji obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV, odnosno Republici, republičkim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravnim licima osnovanim zakonom, odnosno aktom organa Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave, predlaže se da se prometom dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika smatra promet u vrednosti većoj od 500.000 dinara, bez PDV.

Naime, s obzirom da je za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, koji obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV, odnosno Republici, republičkim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravnim licima osnovanim zakonom, odnosno aktom organa Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave, poreski dužnik primalac, a da je podzakonskim propisom bliže uređeno šta se smatra prometom dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu primene pravila koja se odnose na određivanje poreskog dužnika, propisivanjem da se tim prometom smatra promet u vrednosti većoj od 500.000 dinara, bez PDV, pojednostaviće se primena navedenih pravila.

Uz član 6.

Predlaže se preciznije definisanje iznosa koji se ne uračunavaju u poresku osnovicu u smislu da se u poresku osnovicu ne uračunavaju iznosi koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog, ako te iznose prenosi licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu i ako su ti iznosi posebno evidentirani.

Pored toga, predlaže se jasno propisivanje da se u poresku osnovicu ne uračunavaju iznosi koje obveznik potražuje za izdatke koje je platio u ime i za račun primaoca dobara ili usluga, ako su ti iznosi posebno evidentirani. Naime, ni prema postojećem rešenju ovi izdaci ne uračunavaju se u poresku osnovicu, ali ocenjeno je celishodnim da se to posebno i propiše.

Uz član 7.

Predlaže se propisivanje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara koja su u postupku aktivnog oplemenjivanja za koja bi obveznik - sticalac imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao sa obračunatim PDV.

Uz član 8.

Predlaže se propisivanje poreskog oslobođenja bez prava na odbitak prethodnog poreza za prenos virtuelnih valuta i zamenu virtuelnih valuta za novčana sredstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina, kao i preciziranje navedenog poreskog oslobođenja za promet i davanje u zakup zemljišta.

Uz član 9.

Predlaže se da se u promet dobara i usluga za utvrđivanje procenta srazmernog poreskog odbitka koje se vrši stavljanjem u odnos prometa dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza u koji nije uključen PDV i ukupnog prometa dobara i usluga u koji nije uključen PDV, izvršenog od 1. januara tekuće godine do isteka poreskog perioda za koji se podnosi poreska prijava, pored prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti, ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koje se naplaćuje naknada, povremenih prometa nepokretnosti koje izvrši obveznik kojem promet nepokretnosti nije uobičajena delatnost koju obavlja i povremenih prometa usluga koje se odnose na promet novca i kapitala, za koje je propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza, ne uračunavaju ni povremeni prometi određenih usluga (npr. promet udela u kapitalu društva) za koje je propisana ista vrsta poreskog oslobođenja.

Uz član 10.

Predlaže se drukčije uređivanje posebnog postupka oporezivanja prometa polovnih dobara, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta. S tim u vezi, postoje suštinske razlike između postojećeg i predloženog rešenja.

Naime, prema postojećem rešenju, obveznici koji se bave prometom polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta, utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra (u daljem tekstu: oporezivanje razlike), uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici. Navedeni način utvrđivanja osnovice primenjuje se ako kod nabavke dobara njihov isporučilac nije dugovao PDV ili je koristio oporezivanje razlike, pri čemu taj način utvrđivanja osnovice predstavlja obavezu za poreske obveznike koji se bave prometom polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta. Pored toga, ovi obveznici dužni su da pri prometu dobara, čiji je prenos prava svojine predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, izvrše upoređivanje iznosa PDV obračunatog po posebnom postupku oporezivanja i iznosa poreza koji bi bio obračunat u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu i da, ako bi iznos PDV bio manji od iznosa poreza koji bi bio obračunat u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, postupe u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu.

Predloženim rešenjem uvodi se pravo optiranja obveznika koji se bave prometom polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta, u smislu da mogu da utvrde osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra, uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici, pri čemu se taj način utvrđivanja osnovice primenjuje ako kod nabavke dobara njihov isporučilac nije dugovao PDV ili je koristio oporezivanje razlike, kao i u slučaju uvoza dobara na koji je obračunat i plaćen PDV. Navedeno optiranje odnosi se na svaki pojedinačni promet, pri čemu obveznici ne bi bili u obavezi da prilikom prometa navedenih dobara upoređuju iznos PDV i iznos poreza koji bi bio obračunat u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, što bi značajno olakšalo njihovo poslovanje.

Predlaže se definisanje obveznika koji se bavi prometom polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta kao obveznika koji, u okviru svoje delatnosti i s ciljem dalje prodaje, nabavlja u Republici ili uvozi predmetna dobra.

Pored toga, predloženo je da navedeni obveznici vode odvojenu evidenciju za promet za koji primenjuju opšti postupak oporezivanja i promet za koji primenjuju poseban postupak oporezivanja.

Uz član 11.

Predlaže se tehnička korekcija teksta.

Uz član 12.

Predlaže se preciziranje teksta u smislu da kada se obveznik PDV opredeli za obračunavanje PDV na promet investicionog zlata i promet usluga posredovanja kod prometa investicionog zlata, obračunavanje PDV vrši se počev od poreskog perioda po isteku poreskog perioda u kojem je dostavio obaveštenje nadležnom poreskom organu.

Uz član 13.

Predlaže se da ako obveznik nije podneo evidencionu prijavu u propisanom roku (najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave) da to može učiniti i posle tog roka, odnosno da će evidencionu prijavu podneti nadležni poreski organ po službenoj dužnosti. U ovom slučaju, predlaže se da obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza (uz ispunjenje propisanih uslova) za nabavku dobara i usluga, uključujući i avans, počev od dana podnošenja evidencione prijave.

Uz član 14.

Predlaže se tehničko unapređenje teksta.

Uz član 15.

Predlaže se propisivanje da obveznik može izdati račun i u elektronskom obliku ako postoji saglasnost primaoca da prihvata račun u elektronskom obliku, osim u slučaju obaveze izdavanja računa u elektronskom obliku u skladu sa zakonom kada saglasnost primaoca nije potrebna. Račun u elektronskom obliku izdaje se kao elektronski dokument u skladu sa zakonom.

Uz član 16.

Predlaže se detaljnije regulisanje mogućnosti ispravljanja pogrešno obračunatog PDV u većem iznosu.

Naime, predlaže se da ako je obveznik PDV u računu iskazao veći iznos PDV, da ima pravo da ispravi taj iznos ako je izdao novi račun sa ispravljenim iznosom PDV, odnosno račun u kojem nije iskazan PDV, odnosno ako je stornirao račun u slučaju kada račun nije trebalo da bude izdat i ako poseduje dokument primaoca računa – obveznika PDV ili lica koje ima pravo na refakciju PDV u kojem je navedeno da pogrešno iskazani PDV nije korišćen kao prethodni porez, odnosno da za taj iznos PDV nije podnet zahtev za refakciju PDV, u slučaju kada je račun izdat obvezniku PDV ili licu koje ima pravo na refakciju PDV.

Uz član 17.

Predlaže se tehnička korekcija teksta.

Uz član 18.

Predlaže se da ako je za promet dobara i usluga, koji se vrši od dana početka primene ovog zakona, naplaćena, odnosno plaćena naknada ili deo naknade pre dana početka primene ovog zakona, da se na taj promet primenjuje Zakon o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18 i 72/19).

Uz član 19.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Članom 41. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18) propisano je da se na organe državne uprave shodno primenjuje član 37. tog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.

S tim u vezi, analiza efekata ovog zakona nije sprovedena, jer se, pre svega, njime bitno ne menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa pravnih i fizičkih lica.

Pored toga, ovaj zakon zbog svog sadržaja, odnosno prirode, nije bio predmet konsultacija iz člana 44. stav 2. Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika ("Službeni glasnik RS", broj 8/19).

1. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu

Ovaj zakon će uticati na:

1) obveznike PDV koji:

- uz prenos prava raspolaganja na građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru građevinskih objekata koje se smatraju nepokretnostima u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) vrše i promet pokretnih stvari;

Naime, ako bi obveznik PDV nabavio mašinu kao opremu za obavljanje delatnosti sa PDV i tu mašinu smestio u objekat u kojem obavlja delatnost, pa posle godinu dana izvršio promet tog objekta sa svom opremom koja se nalazi u objektu, promet opreme smatrao bi se sporednim prometom uz promet objekta, što znači da bi se smatralo da je izvršen samo promet objekta. Ukoliko bi se promet objekta izvršio uz poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza, obveznik PDV imao bi obavezu ispravke odbitka prethodnog poreza za opremu u skladu sa propisanim rešenjima. Međutim, ako se promet opreme ni bi smatrao sporednim uz promet objekta, na promet opreme obračunao bi se PDV, ali ne bi postojala obaveza ispravke odbitka prethodnog poreza. Na taj način, princip neutralnosti bio bi doslednije sproveden.

- usluge iznajmljivanja, odnosno davanja na korišćenje građevinskog objekta ili ekonomski deljive celine u okviru građevinskog objekta koja se smatra nepokretnošću u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti vrše kao sporedne uz promet drugih usluga iznajmljivanja, odnosno davanja na korišćenje navedenih dobara;

Navedeno rešenje predloženo je prvenstveno zbog jednostavnije primene pravila koja se odnose na eventualnu ispravku odbitka prethodnog poreza.

- su otvoreni, odnosno alternativni investicioni fondovi, bez svojstva pravnog lica;

- će poslovati sa obveznicima PDV - otvorenim, odnosno alternativnim investicionim fondovima, bez svojstva pravnog lica;

Omogućavanjem da se otvoreni, odnosno alternativni investicioni fondovi, bez svojstva pravnog lica, koji su upisani u odgovarajući registar u skladu sa zakonom, smatraju poreskim obveznicima, obezbeđuje se njihovo ravnopravno učešće na tržištu i dosledno sprovođenje principa neutralnosti. Naime, ako se navedeni fondovi evidentiraju za obavezu plaćanja PDV, PDV koji je obračunat za promet izvršen od strane otvorenog, odnosno alternativnog investicionog fonda obveznik PDV kojem je taj promet izvršen moći će da odbije kao prethodni porez uz ispunjenje propisanih uslova.

- vrše promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva drugim obveznicima PDV, odnosno Republici, republičkim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravnim licima osnovanim zakonom, odnosno aktom organa Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave;

- vrše promet dobara koja su u postupku aktivnog oplemenjivanja za koja bi obveznik - sticalac imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao sa obračunatim PDV i obveznike PDV kojima je taj promet izvršen;

Propisivanjem navedenog poreskog oslobođenja omogućava se, s jedne strane, da obveznici PDV koji vrše promet dobara koja su u postupku aktivnog oplemenjivanja za koja bi obveznik - sticalac imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao sa obračunatim PDV nemaju obavezu obračunavanja PDV, a s druge strane, da obveznici PDV kojima je taj promet izvršen nabavljaju predmetna dobra bez PDV (što znači uz angažovanje manjeg iznosa novčanih sredstava).

- vrše prenos virtuelnih valuta i zamenu virtuelnih valuta za novčana sredstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina, imajući u vidu da je za navedeni promet predloženo propisivanje poreskog oslobođenja bez prava na odbitak prethodnog poreza;

- obavljaju delatnost sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza i po tom osnovu utvrđuju srazmerni poreski odbitak;

Naime, predlaže se da se u promet dobara i usluga za utvrđivanje procenta srazmernog poreskog odbitka koje se vrši stavljanjem u odnos prometa dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza u koji nije uključen PDV i ukupnog prometa dobara i usluga u koji nije uključen PDV, izvršenog od 1. januara tekuće godine do isteka poreskog perioda za koji se podnosi poreska prijava, pored prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti, ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koje se naplaćuje naknada, povremenih prometa nepokretnosti koje izvrši obveznik kojem promet nepokretnosti nije uobičajena delatnost koju obavlja i povremenih prometa usluga koje se odnose na promet novca i kapitala, za koje je propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza, ne uračunavaju ni povremeni prometi određenih usluga (npr. promet udela u kapitalu društva) za koje je propisana ista vrsta poreskog oslobođenja. Na taj način obezbeđuje se da, primera radi, dva prometa udela ili dva prometa akcija koje obveznik PDV izvrši u toku jedne kalendarske godine, nemaju uticaj na procenat, a samim tim ni na iznos srazmernog poreskog odbitka.

- se bave prometom polovnih dobara, uključujući i polovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta;

Naime, ovim zakonom predlaže se drukčije uređivanje posebnog postupka oporezivanja prometa polovnih dobara, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta. S tim u vezi, postoje suštinske razlike između postojećeg i predloženog rešenja. Prema postojećem rešenju, obveznici koji se bave prometom polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta, utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra (u daljem tekstu: oporezivanje razlike), uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici. Navedeni način utvrđivanja osnovice primenjuje se ako kod nabavke dobara njihov isporučilac nije dugovao PDV ili je koristio oporezivanje razlike, pri čemu taj način utvrđivanja osnovice predstavlja obavezu za poreske obveznike koji se bave prometom polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta. Pored toga, ovi obveznici dužni su da pri prometu dobara, čiji je prenos prava svojine predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, izvrše upoređivanje iznosa PDV obračunatog po posebnom postupku oporezivanja i iznosa poreza koji bi bio obračunat u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu i da, ako bi iznos PDV bio manji od iznosa poreza koji bi bio obračunat u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, postupe u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu. Predloženim rešenjem uvodi se pravo optiranja obveznika koji se bave prometom polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta, u smislu da mogu da utvrde osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra, uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici, pri čemu se taj način utvrđivanja osnovice primenjuje ako kod nabavke dobara njihov isporučilac nije dugovao PDV ili je koristio oporezivanje razlike, kao i u slučaju uvoza dobara na koji je obračunat i plaćen PDV. Navedeno optiranje odnosi se na svaki pojedinačni promet, pri čemu obveznici ne bi bili u obavezi da prilikom prometa navedenih dobara upoređuju iznos PDV i iznos poreza koji bi bio obračunat u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, što bi značajno olakšalo njihovo poslovanje.

- su u prethodnih 12 meseci ostvarili ukupan promet veći od 8.000.000 dinara, a nisu podneli evidencionu prijavu u propisanom roku;

Predlaže se da ako obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara, a nije podneo evidencionu prijavu u propisanom roku (najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave) da to može učiniti i posle tog roka, odnosno da će evidencionu prijavu podneti nadležni poreski organ po službenoj dužnosti. U ovom slučaju, predlaže se da obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza (uz ispunjenje propisanih uslova) za nabavku dobara i usluga, uključujući i avans, počev od dana podnošenja evidencione prijave.

- izdaju račune u elektronskom obliku;

- koji su u računu iskazali veći iznos PDV,

Predlaže se da ako je obveznik PDV u računu iskazao veći iznos PDV, da ima pravo da ispravi taj iznos ako je izdao novi račun sa ispravljenim iznosom PDV, odnosno račun u kojem nije iskazan PDV, odnosno ako je stornirao račun u slučaju kada račun nije trebalo da bude izdat i ako poseduje dokument primaoca računa – obveznika PDV ili lica koje ima pravo na refakciju PDV u kojem je navedeno da pogrešno iskazani PDV nije korišćen kao prethodni porez, odnosno da za taj iznos PDV nije podnet zahtev za refakciju PDV, u slučaju kada je račun izdat obvezniku PDV ili licu koje ima pravo na refakciju PDV.

2) otvorene, odnosno alternativne investicione fondove, bez svojstva pravnog lica, upisane u odgovarajuće registre u skladu sa zakonom, iz razloga što su svrstani u poreske obveznike, pa im je na taj način omogućeno i evidentiranje za obavezu plaćanja PDV, što ih izjednačava sa drugim poreskim obveznicima,

3) Poresku upravu, iz razloga propisivanja ovlašćenja za podnošenje evidencione prijave po službenoj dužnosti za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara, a u propisanom roku nije podneo evidencionu prijavu.

2. Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim pravnim licima)

Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi.

3. Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti

S obzirom da primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove, nije potrebno posebno obrazlagati da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti.

Nezavisno od navedenog, ukazujemo da su pozitivne posledice ovog zakona objašnjene u ovom obrazloženju.

4. Da li se ovim zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Ovaj zakon nema uticaj na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, ali se svrstavanjem otvorenih, odnosno alternativnih investicionih fondova u poreske obveznike podržava tržišna konkurencija.

5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu

U postupku pripreme ovog zakona nije sprovedena formalna javna rasprava, ali je Nacrt zakona objavljen na internet stranici Ministarstva finansija, čime je zainteresovanim licima pružena mogućnost da dostave svoje primedbe i sugestije. Ovaj zakon je dostavljen na mišljenje nadležnim ministarstvima.

6. Koje će se mere tokom primene ovog zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem ovog zakona namerava

Ministarstvo finansija je nadležno za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja u vezi njegove primene.

U cilju adekvatnog sprovođenja ovog zakona, ministar finansija će blagovremeno doneti podzakonske propise kojima će se bliže urediti određena pitanja.

Posebno ističemo, da će se periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbediti transparentnost, informisanost i dostupnost informacija, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem zakona.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 27.11.2020.