Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Nacrt zakona proširuje ovlašćenja Poverenika


Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je korak unapred, proširiće ovlašćenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ali će njegova primena i dalje u mnogome zavisiti od ponašanja najviših zvaničnika, zajednički je zaključak panelista tribine koju je organizovala organizacija Partneri Srbija.

Novi zakon daće veća ovlašćenja instituciji Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja, rekao je poverenik Milan Marinović.

"Ja sam zadovoljan rezultatom rada. Nismo uradili idealan zakon, ali smo uradili optimalno koliko je u ovom trenutku bilo moguće", istakao je Marinović.

Neke od glavnih izmena odnose se na proširenje kruga organa vlasti kojima zakon nameće obaveze da na zahtev dostavljaju informacije od javnog značaja.

"Dobili smo i mogućnost da podnosimo optužni akt, da podnosimo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za koje procenimo da su učinili prekršaj, a to procenimo u postupku po žalbi", rekao je Marinović.

Eksperti iz inicijative SIGMA David Šešćilo (Dawid Sześciło) i Primož Vehar ocenili su da je Nacrt zakona koji je objavljen u julu veliki pomak u odnosu na tekst izmena koje su bile dostupne javnosti pre tri godine.

Međutim, oni su istakli da je neophodno još više insistirati na proaktivnoj transparentnosti institucija.

Kako je Vehar istakao, potrebno je detaljno i precizno popisati sve informacije koje institucije, bez obzira na poslate zahteve, moraju da objavljuju javno. Te informacije bi, na primer, morale da obuhvataju i objavljivanje svih ugovora koje su institucije potpisale.

Ipak, bez obzira što zakon proširuje obim organa koji su dužni da javno dostavljaju i objavljuju informacije koje poseduju i ovaj nacrt će, ukoliko bude usvojen, van domašaja ostaviti privatna preduzeća u kojima je država manjinski vlasnik.

"Nismo rešili sve probleme. Sve veći deo javnog posla ne obavljaju državne institucije već zajednička preduzeća koja su osnovana sa privatnim partnerima gde je država manjinski vlasnik", rekao je Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić.

Ova preduzeća neće biti u obavezi da odgovaraju na zahteve niti da proaktivno objavljuju informacije.

Nenadić ističe i da je zamerka što se povećao broj organa na čije odluke neće biti moguće ulaganje žalbe Povereniku već jedino tužbe Upravnom sudu. Na primer, novi nacrt predviđa da na odluke Narodne banke Srbije da određenu informaciju ne objavi ili ne dostavi neće biti moguće uložiti žalbu Povereniku već će jedini način da se do informacije dođe biti da se uloži tužba Upravnom sudu.

Nenadić dodaje da od novih izmena očekuje da će zaživeti mehanizam novčanih kazni, ali da će to verovatno uticati na samo jedan deo organa. Kad je reč o onima kojima namerno i uporno ne danju informacije to verujem da će ipak pre svega zavisiti od toga da li će neki drugi organi kao što su Narodna skupština i Vlada zauzeti drugačiji stav prema ovom zakonu.

"Možemo čak i da razumemo nekog ministra ili direktora javnog preduzeća ili gradonačelnika koji neće da da informacije, ako Vlada koja treba da ga na to natera, čini to isto", zaključuje Nenadić.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 27.09.2021.
Naslov: Redakcija