PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SREDNJEM OBRAZOVANJU I VASPITANJU – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 – dr. zakon, 6/20, 52/21, 129/21 i 129/21 – dr. zakon), u članu 12. stav 6. menja se i glasi:

“Dodatnu podršku iz stava 4. ovog člana mogu da pružaju i ustanove koje su, u skladu sa zakonom, stekle status model ustanove u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.”.

St. 7–9. brišu se.

Član 2.

U članu 17. stav 1. menja se i glasi:

“Program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, kao što su, naročito, upotreba alkohola, duvana, psihoaktivnih supstanci, zavisnost od interneta, video igrica i igara na sreću, maloletnička delinkvencija, sastavni su deo školskog programa i ostvaruju se u skladu sa Zakonom.”

St. 4–6. brišu se.

Član 3.

U članu 27. posle stava 17. dodaje se stav 18, koji glasi:

“Srednja škola osnovana za potrebe unutrašnjih poslova ne organizuje nastavu za učenike na kućnom i bolničkom lečenju, nastavu kod kuće i nastavu na daljinu.”.

Član 4.

U članu 29. u stavu 1. reči: “do 30 učenika” zamenjuju se rečima: “do 28 učenika”.

Član 5.

U članu 30. u stavu 4. posle reči: “zaštita” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “kao ni ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove kod kog se realizuje praktična nastava (i profesionalna praksa) za učenike srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova.”.

Član 6.

U članu 40. posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

“Izuzetno od st. 1–3. ovog člana, učenik srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova može sticati obrazovanje samo u svojstvu redovnog učenika.”.

Član 7.

U članu 41. stav 5. briše se.

Član 8.

Član 43. menja se i glasi:

“Član 43.

Redovan učenik, njegov roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da podnese pismeni zahtev za izdavanje ispisnice, u toku školske godine.

Učenik iz stava 1. ovog člana može da se upiše u drugu školu u roku od sedam dana od dana uručenja ispisnice.

Učenik iz stava 1. ovog člana, koji se ne upiše u školu u propisanom roku, ima pravo da naredne školske godine izvrši ponovni upis u istu školu i u isti razred, osim učenika srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova.

Ukoliko u toku trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik srednje škole, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik podnese zahtev da se učenik ispiše iz škole, škola će doneti rešenje kojim se izdavanje ispisnice odlaže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka, u skladu sa Zakonom.

Na rešenje iz stava 4. ovog člana učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo žalbe.

Rešenje iz stava 4. ovog člana škola donosi u roku od dva radna dana od dana podnošenja zahteva.

Prilikom upisivanja učenika u drugu školu u toku školske godine, podaci o izrečenim vaspitnim i vaspitno-disciplinskim merama moraju biti uneti u odgovarajući deo obrasca ispisnice.

Škola u kojoj učenik nastavlja školovanje je u obavezi da prati ponašanje učenika i sprovodi pojačan vaspitni rad, u skladu sa Zakonom.”.

Član 9.

U članu 49. stav 5. posle reči: “nedovoljan (1)” zapeta se zamenjuje tačkom, a reči: “a sve ocene su osim ocene nedovoljan (1) prelazne.” zamenjuju se rečima: “Ocena nedovoljan (1) nije prelazna.”.

Stav 10. menja se i glasi: “Vladanje učenika ocenjuje se brojčano u toku prvog i drugog polugodišta i na kraju školske godine i utiče na opšti uspeh.”

Posle stava 10. dodaje se novi stav 11. koji glasi: “Učenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu iz vladanja.”

Dosadašnji st. 11–14. postaju st. 12–15.

Član 10.

Član 50. menja se i glasi:

“Član 50.

Učenik može biti privremeno ili za određenu školsku godinu oslobođen od praktičnog dela nastave fizičkog, odnosno fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u celini ili delimično, osim učenika srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova.

Direktor donosi odluku o oslobađanju učenika od praktičnog dela nastave fizičkog, odnosno fizičkog i zdravstvenog vaspitanja na osnovu predloga izabranog lekara.

Učenik koji je oslobođen praktičnog dela nastave fizičkog, odnosno fizičkog i zdravstvenog vaspitanja ocenjuje se na osnovu teorijskih znanja, u skladu sa programom predmeta.”.

Član 11.

U članu 51. stav 1. posle reči: “predviđenog” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “osim učenika srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova.”.

Član 12.

U članu 52. stav 1. reč: “predmeta” zamenjuje se rečima: “obaveznih predmeta, izbornih programa izuzev verske nastave i građanskog vaspitanja”.

Član 13.

U članu 56. stav 2. reči: “koji polaže popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku,” zamenjuje se rečima: “iz stava 1. ovog člana,”.

Član 14.

Naslov iznad člana 57a i član 57a menja se i glasi:

“Državna i međunarodna ispitivanja

Član 57a

Škola je dužna da obezbedi testiranje učeničkih postignuća na državnim ispitivanjima, kao i na međunarodnim ispitivanjima na koja se država obavezala ugovorima.

Bliže uslove za sprovođenje ispitivanja iz stava 1. utvrđuje ministar.”.

Član 15.

U članu 58. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Učenici srednjih bogoslovskih škola tradicionalnih crkava i verskih zajednica mogu da pristupe polaganju ispita kojim se završava srednje obrazovanje, i to polaganjem srpskog, odnosno maternjeg jezika i književnosti i dva predmeta sa liste opšteobrazovnih predmeta.”

Dosadašnji st. 2–4. postaju st. 3–5.

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reči: “Ispiti iz stava 1. ovog člana” zamenjuju se rečima: “Ispiti iz st. 1. i 2. ovog člana”.

Član 16.

U članu 60. posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

“Pravo na polaganje opšte mature ima i lice koje je završilo program iz člana 63a stav 1. ovog zakona.”.

Član 17.

U članu 62. stav 1. reč: “stručnih” briše se, a posle reči: “vaspitanja” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “u skladu sa standardom kvalifikacije.”

U stavu 2. reč: “umetničkih” briše se, a posle reči: “vaspitanja” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “u skladu sa standardom kvalifikacije.”

Član 18.

Naslov iznad člana 63a i član 63a menjaju se i glase:

“Program za polaganje opšte mature

Član 63a

Polaznik programa za polaganje opšte mature može biti lice koje je završilo srednje stručno obrazovanje u trogodišnjem trajanju, lice koje je steklo kvalifikaciju na nivou 3 NOKS u neformalnom obrazovanju, lice kome je priznata ekvivalencija, u skladu sa članom 35a Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije.

Program iz stava 1. ovog člana realizuje se u gimnaziji u trajanju od dve godine, nakon čega polaznik stiče pravo da polaže opštu maturu, u prvom narednom roku u kojem se organizuje.

Troškove pohađanja programa iz stava 1. ovog člana i polaganja opšte mature snosi polaznik.

Polazniku koji je završio program iz stava 1. ovog člana i položio opštu maturu izdaje se javna isprava o položenoj opštoj maturi u skladu sa ovim zakonom, bez sticanja nivoa 4 NOKS/srednjeg obrazovanja u četvorogodišnjem trajanju.

Program iz stava 1. ovog člana, način prijave ispita u izbornom delu opšte mature i ostala pitanja od značaja za pohađanje programa utvrđuje ministar.”.

Član 19.

U članu 64. stav 3. menja se i glasi:

“Na osnovu položene stručne, odnosno umetničke mature učenik može da se upiše na studije izvan oblasti iz stava 2. ovog člana, uz polaganje ispita iz određenih opšteobrazovnih nastavnih predmeta koje polaže u izbornom delu stručne, odnosno umetničke mature, a koje utvrdi samostalna visokoškolska ustanova umesto prijemnog ispita, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.”

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

“Na osnovu položene opšte mature nakon savladanog programa iz člana 63a ovog zakona, kandidat može da se upiše na studije u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana bez sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja u četvorogodišnjem trajanju.”.

Član 20.

U članu 71. reči: “nastavnih predmeta” zamenjuju se rečima: “obaveznih predmeta, izbornih programa”, a posle reči: “zaključne ocene iz” dodaju se reči: “obaveznih predmeta, izbornih programa”.

Član 21.

U članu 79. stav 5. posle tačke 5) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 6) koja glasi:

“6) položenoj opštoj maturi u skladu sa ovim zakonom, bez sticanja nivoa 4 NOKS/srednjeg obrazovanja u četvorogodišnjem trajanju.”

Član 22.

U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik PC”, broj 52/21), član 7. menja se i glasi:

“Član 7.

Zaključno sa školskom 2024/2025. godinom u školi se polaže maturski ispit za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, u skladu sa ovim zakonom i Zakonom.

Počev od školske 2025/2026. godine u školi se polažu stručna, umetnička i opšta matura, u skladu sa ovim zakonom i Zakonom.”

Član 23.

Kandidati koji su položili maturski ispit po propisima kojima je uređeno polaganje maturskog ispita za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, kao i drugi kandidati, mogu da pristupe polaganju stručne, umetničke i opšte mature, u svrhu rangiranja za upis na visokoškolsku ustanovu.

Bliže uslove od značaja za polaganje ispita iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministar.

Član 24.

Podzakonski akt iz člana 18. stav 5. i člana 23. stav 2. ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 25.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (u daljem tekstu: Zakon), čiji je Nacrt pripremilo Ministarstvo prosvete, predviđa unapređivanje primene pojedinih zakonskih rešenja u cilju obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta, dostupnosti i pravednosti srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju vrši se terminološko usklađivanje sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i dopuna tog zakona, koja se odnosi na institute koji su propisani Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Usklađivanje se vrši, s obzirom na to da je osnovni tekst Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju donet 2013. godine, a osnovni tekst Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja donet 2017. godine, te se ukazala potreba za usklađivanjem tekstova oba zakona.

Ovim izmenama trebalo bi da budu obuhvaćene odredbe koje se odnose na rokove polaganja završnog ispita za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u trogodišnjem trajanju, maturskog ispita za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, završnog ispita srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i stručne, umetničke i opšte mature (izmene koje se odnose na član 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, broj 52/21)).

Uz odredbe o polaganju mature i završnog ispita, određene izmene neophodne su u članovima Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju kojima su uređene javne isprave koje izdaje srednja škola, u članovima koji propisuju ocenjivanje, odredbe kojima se prepoznaju specifičnosti srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova, u članovima u kojima se vrši terminološko usklađivanje sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlogm zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona predložena je izmena člana 12. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (u daljem tekstu: Zakon), na taj način da se izbrišu odredbe koje se odnose na lica kompetentna u oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i škole koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa mišljenjem Državne revizorske institucije.

Državni revizor je sproveo reviziju svrsishodnosti iz oblasti Prevencija i suzbijanje vršnjačkog nasilja u školama (izveštaj o sprovođenju preporuka radi otklanjanja nesvrsishodnosti otkrivenih u reviziji prevencija i suzbijanje vršnjačkog nasilja u školama broj i datum izveštaja o reviziji: broj: 400-390/2022-03/24, beograd, 19. decembar 2022. godine). U okviru preporuka koje je dao revizor navodi se primena pomenutih članova tj. utvrđivanje liste lica obučenih za intervenciju i prevenciju nasilja i liste škola primera dobre prakse. U skladu sa navedenim Ministarstvo smatra da navedene stavove članova treba brisati jer:

Sva lica u ustanovama obrazovanja i vaspitanja koja rade sa decom moraju da prolaze obuke u cilju prevencije i zaštite od nasilja (nastavno osoblje, stručni saradnici, sekretar ustanove, stručni saradnici). Takođe, obuka lica za podršku ustanovama u prevenciji i zaštiti je već realizovana kroz institut savetnika spoljnih saradnika za zaštitu od nasilja i diskriminacije tako da takva lica postoje po drugom osnovu.

Listu škole koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju programa zaštite od nasilja nije moguće utvrditi zbog složenosti varijabli koje utiču na ovu praksu (npr. nemaju sve škole jednake resurse i identične polazne uslove važne za prevenciju, a na koje ne mogu da utiču, takođe nije moguće utvrditi listu koja bi važila za svaku školsku godinu jer praksa pokazuje da postoje razlike u primeni programa prevencije u okviru istih škola na godišnjem nivou). Dakle, nije moguće utvrditi listu koja je pouzdana, objektivna i relevantna zbog složenosti samog fenomena nasilja.

Umesto toga ministarstvo će prikupljati primere dobre prakse i upućivati ustanove na horizontalno učenje i razmenu bez pravljenja posebne liste ustanova.

Predložene izmene člana 12. Zakona odnose na stručnu pomoć u oblasti realizacije inkluzivnog obrazovanja, dok je obrazloženje ovih izmena (obrazloženje Predloga zakona) dato iz ugla prevencije i zaštite od nasilja, uz pozivanje na izveštaj Državne revizorske institucije. Prevencija i suzbijanje vršnjačkog nasilja u školama.

Predložene izmene iz člana 1. Predloga zakona imaju svrhu da se obezbedi dodatna podrška u realizaciji inkluzivnog obrazovanja od strane ustanova obrazovanja i vaspitanja koje su razvile dobre prakse, s obzirom da je takva podrška od izuzetnog značaja za sprovođenje i unapređenje inkluzivnog obrazovanja posebno za decu iz osetljivih grupa.

Dodatno, predloženom izmenom prepoznaje se uloga model ustanova, između ostalog, razvoj, podržavanje, promovisanje i prenošenje primera izuzetne obrazovne prakse u različitim oblastima, uključujući i realizaciju inkluzivnog obrazovanja.

Članom 2. Predloga zakona predložena je izmena člana 17. Zakona, kao i brisanje odredaba koje se odnose na listu lica obučenih za prevenciju i intervenciju u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugih oblika rizičnog ponašanja i listu škola koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse, u skladu sa mišljenjem Državne revizorske institucije.

Umesto toga Ministarstvo će prikupljati primere dobre prakse i upućivati ustanove na horizontalno učenje i razmenu bez pravljenja posebne liste ustanova.

Kao jednu od posledica Covid-19 pandemije Institut za mentalno zdravlje identifikuje značajan porast prekomerne upotrebe interneta, video igrica i igara na sreću koje ometaju dnevno funkcionisanje dece i mladih. Zato je od izuzetno važnosti da se ovaj izazov prepozna i adresira kroz programe. Dodatno, uvođenjem očuvanja psihološkog i emocionalnog zdravlja kao pojam ovaj član se u potpunosti usklađuje sa članom 111. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Na ovaj način bi se psihološko i emocionalno zdravlje po prvi put prepoznalo u okviru Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Predložene izmene iz člana 2. Predloga zakona imaju za svrhu da se obezbedi dodatna podršku realizaciji prevencije i zaštite od nasilja i diskriminacije od strane ustanova obrazovanja i vaspitanja koje su razvile dobre prakse, s obzirom da je takva podrška može biti od izuzetnog značaja za razvoj mehanizama prevencije i intervencije u situacijama nasilja i diskriminacije.

Članom 3. Predloga zakona predviđena je dopuna člana 27. Zakona, kako bi se srednja škola osnovana za potrebe unutrašnjih poslova izuzela u organizaciji nastave za učenike na kućnom i bolničkom lečenju, nastave kod kuće i nastave na daljinu. Dopuna je predložena zbog specifičnosti ove srednje škole.

Članom 4. Predloga zakona predviđena je izmena član 29. Zakona, tako što bi u stavu 1. tog člana smanjio broj učenika sa 30 na 28. Izmena je predložena u sklopu usklađivanja sa merama koje su preporučene za borbu protiv vršnjačkog nasilja.

Članom 5. Predloga zakona predviđena je dopuna člana 30. Zakona, na tak nači da je u stavu 4. izuzeto ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove kao poslodavac kod kog se realizuje praktična nastava (i profesionalna praksa) za učenike srenje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova. Dopuna je predložena zbog specifičnosti ove srednje škole.

Članom 6. Predloga zakona predviđena je dopuna člana 40. Zakona, u delu u kome je propisano da učenik srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova može sticati obrazovanje samo u svojstvu redovnog učenika, što predstavlja izuzetak od odredbe da učenik srednje škole može da stiče obrazovanje i u svojstvu vanrednog učenika. Dopuna je predložena zbog specifičnosti ove srednje škole.

Članom 7. Predloga zakona predviđena je izmena u članu 41. Zakona, kojim je propisano sticanje svojstva učenika. Stav 5. koji se briše bio je u suprotnosti sa stavom 4. tog člana i ova izmena doprinosi primeni norme u punom obimu.

Članom 8. Predloga zakona predviđena je izmena člana 43. Zakona, kojim je propisano pravo učenika na izdavanje ispisnice i upis u drugu školu. Izmena člana usklađena je sa Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je predviđeno da se učeniku protiv koga je pokrenut disciplinski postupak, a koji podnese zahtev za izdavanja ispisnice, zaključkom odlaže izdavanje ispisnice do završetka disciplinskog postupka. Podatak da je protiv učenika sproveden disciplinski postupak unosi se u odgovarajući deo ispisnice. Od odredbe da učenik iz stava 1. ovog člana, koji se ne upiše u drugu školu u propisanom roku od sedam dana, ima pravo da naredne školske godine izvrši ponovni upis u istu školu i u isti razred, izuzeti su učenici srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova.

Članom 9. Predloga zakona predviđena je izmena člana 49. Zakona, na taj način da se taj član uskladi sa odredbama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u delu koji se odnosi na ocenjivanje i ocenjivanje vladanja.

Članom 10. Predloga zakona predložena je izmena člana 50. Zakona, na taj način da je predviđeno oslobađanje od nastave fizičkog, odnosno fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Predložene su izmene tog člana kako bi se usaglasio sa odredbama zakona kojim se uređuje osnovno obrazovanje i vaspitanje. Takođe, od odredbe su izuzeti učenici srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova, zbog specfičnosti škole.

Članom 11. Predloga zakona predviđena je dopuna u članu 51. Zakona, kojom su od odredbe o završavanju srednjeg obrazovanja i vaspitanja u roku kraćem od predviđenog izuzeti učenici srednje škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova, zbog specifičnosti škole.

Članom 12. Predloga zakona predviđena je izmena u članu 52. Zakona, koji glasi: “obaveznih predmeta, izbornih programa izuzev verske nastave i građanskog vaspitanja.” Izmena je izvršena zbog terminološkog usklađivanja sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Članom 13. Predloga zakona predviđena je izmena u članu 56. Zakona. Izmenom u stavu 2. obezbeđeno je da svi učenici koji polažu popravni ispit, bez obzira da li taj ispit polažu u junskom ili avgustovskom roku, imaju pravo na pripremnu nastavu, u skladu sa zakonom.

Članom 14. Predloga zakona predviđena je izmena naslova iznad člana 57a i člana 57a Zakona. Naslov iznad člana glasi: “Državna i međunarodna ispitivanja.” Član glasi: “Škola je dužna da obezbedi testiranje učeničkih postignuća na državnim ispitivanjima, kao i na međunarodnim ispitivanjima na koja se država obavezala ugovorima. Bliže uslove za sprovođenje ispitivanja iz stava 1. utvrđuje ministar.” Izmena je izvršena zbog terminološkog usklađivanja sa Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju.

Članom 15. Predloga zakona predviđena je izmena u članu 58. Zakona. Dodavanjem novog stava 2. omogućeno je da učenici srednjih bogoslovskih škola tradicionalnih crkava i verskih zajednica mogu da pristupe polaganju ispita kojim se završava srednje obrazovanje, i to polaganjem srpskog, odnosno maternjeg jezika i književnosti i dva predmeta sa liste opšteobrazovnih predmeta. Izmena je izvršena zbog obezbeđivanja jednoksti u sticanju obrazovanja.

Članom 16. Predloga zakona predviđena je dopuna u članu 60. Zakona u kome je dodat stav 5. koji glasi: “Pravo na polaganje opšte mature ima i lice koje je završilo program iz člana 63a stav 1. ovog zakona.” Ova izmena omogućava bliže određivanje uslova za polaganje opšte mature završavanjem programa za polaganje opšte mature može biti lice koje je završilo srednje stručno obrazovanje u trogodišnjem trajanju, lice koje je steklo kvalifikaciju na nivou 3 noks u neformalnom obrazovanju, lice kome je priznata ekvivalencija, u skladu sa članom 35a Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija.

Članom 17. Predloga zakona predviđene su izmene u članu 62. st. 2. i 4. Zakona kojima se predviđa da se na stručnoj i umetničkoj maturi proveravju kompetencije u skladu sa standardom kvalifikacije.

Članom 18. Predloga zakona predviđena je izmena člana 63a Zakona koji glasi: “Polaznik programa za polaganje opšte mature može biti lice koje je završilo srednje stručno obrazovanje u trogodišnjem trajanju, lice koje je steklo kvalifikaciju na nivou 3 noks u neformalnom obrazovanju, lice kome je priznata ekvivalencija, u skladu sa članom 35a Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija. Program iz stava 1. ovog člana realizuje se u gimnaziji u trajanju od dve godine, nakon čega polaznik stiče pravo da polaže opštu maturu, u prvom narednom roku u kojem se organizuje. troškove pohađanja programa iz stava 1. ovog člana i polaganja opšte mature snosi polaznik. Polazniku koji je završio program iz stava 1. ovog člana i položio opštu maturu izdaje se javna isprava o položenoj opštoj maturi u skladu sa ovim zakonom, bez sticanja nivoa 4 NOKS/srednjeg obrazovanja u četvorogodišnjem trajanju. Program iz stava 1. ovog člana, način prijave ispita u izbornom delu opšte mature i ostala pitanja od značaja za pohađanje programa utvrđuje ministar.”. Izmena je predložena u skladu sa predloženim izmenama Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija.

Članom 19. Predloga zakona predviđena je dopuna u članu 64. Zakona, gde je predložena izmena stava 3. i dodat stav 4. koji glase: “Na osnovu položene stručne, odnosno umetničke mature učenik može da se upiše na studije izvan oblasti iz stava 2. ovog člana, uz polaganje ispita iz određenih opšteobrazovnih nastavnih predmeta koje polaže u izbornom delu stručne, odnosno umetničke mature, a koje utvrdi samostalna visokoškolska ustanova umesto prijemnog ispita, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje. Na osnovu položene opšte mature nakon savladanog programa iz člana 63a ovog zakona, kandidat može da se upiše na studije u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana bez sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja u četvorogodišnjem trajanju.”. Izmenama je izvršeno usklađivanje sa Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija, u delu koji se odnosi na mogućnost upisa u visokoškolsku ustanovu.

Članom 20. Predloga zakona predviđene su izmene u članu 71. kojim je izvršeno terminološka usklađivanja sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja.

Članom 21. Predloga zakona predviđena je dopuna u članu 79. kojom je u stavu 5. dodata tačka 6) kojom se propisuje da škola izdaje javnu ispravu (uverenje) za lice koje položi program iz člana 63a Zakona.

Članom 22. Predloga zakona predviđene su dopune u samostalnom članu 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, broj 52/21), kojima je usklađen režim polaganja opšte, stručne i umetničke mature i završnog ispita u srednjem obrazovanju, sa odredbama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Preduslov za kvalitetno sprovođenje ispita kojima se završava srednje obrazovanje (državne mature) je da se u potpunosti obezbede uslovi za njihovo sprovođenje. U prethodnom periodu obavljeni su mnogobrojni različiti poslovi i aktivnosti u cilju obezbeđivanja uslova za sprovođenje državne mature: izmenjeni su propisi iz oblasti obrazovanja radi definisanja poslova Centra za ispite pri Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pripremljeni su zadaci iz predmeta koji se polažu na državnoj maturi, obavljeni razgovori sa rektorima i dekanima, sprovedena prva proba polaganja državne mature (koja je bila zakazana za kraj maja i početak juna 2023. godine) kroz koju će se nastavnici i učenici svih srednjih škola upoznati sa načinom i procedurama sprovođenja državne mature, sve aktivnosti su predstavljene u medijima i svakodnevno se radi na navedenim poslovima. Ipak, da bi državna matura bila sprovedena u punom kapacitetu i omogućila ostvarivanje svih prava kandidata koji pristupe polaganju, potrebno je sprovesti dodatne poslove u narednom periodu. Potrebno je ojačati kapacitete Centra za ispite (prostorne, kadrovske i materijalne), na čemu je dosad urađeno dosta, ali je potrebno uložiti i dodatne napore. Zatim, da bi se ostvarila prava iz Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju o upisu na visokoškolsku ustanovu bez polaganja prijemnog ispita posle položene državne mature, neophodno je bilo da se po Zakonu o visokom obrazovanju visokoškolske ustanove izjasne koji se ispiti sa opšte, stručne i umetničke mature vrednuju prilikom upisa na studije i kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis na studije, do 31. avgusta 2022. godine, što većina visokoškolskih ustanova nije ispoštovala u zadatom roku. Većina visokoškolskih ustanova koje prvi put uvode ispite sklonosti nisu javno objavile šta ti ispiti podrazumevaju niti šta je sadržaj tih ispita. Takođe, softver koji izrađuje Comtrade, čija je uloga da podrži sve poslove vezane za sprovođenje državne mature i upis učenika na visokoškolske ustanove, još uvek je u fazi razvoja i povezivanja sa registrima koji se vode u okviru JISP-a, gde se svakodnevno rešavaju situacije koje otežavaju rad softvera. Zbirke zadataka čiji je cilj vežba i pomoć učenicima u pripremi državne mature su još uvek u pripremi, radi se na odabiru zadataka koji bi postignuća učenika u srednjem obrazovanju prikazali u najboljem svetlu. Priprema zbirki je takođe u nadležnosti Centra za ispite i potrebna su finansijska sredstva, koja će biti obezbeđena u Zakonu o budžetu Republike Srbije za određenu godinu. Pripremaju se i podzakonski akti i uputstva za detaljno upoznavnje svih učesnika o svim procedurama i aktivnostima u sprovođenju državne mature, kroz roditeljske sastanke, sastanke sa učenicima i obuku nastavnika za sprovođenje državne mature. Istovremeno se analiziraju i pitanja ko će štampati testove, kako i gde će se pakovati i distribuirati po školama i kolika je cena obavljanja tih poslova. Imajući u vidu sve navedene razloge, predlaže se da se rok za početak sprovođenja državne mature pomeri za školsku 2025/2026. godinu. Do tog trenutka će se neprekidno obavljati svi poslovi pripreme polaganja državne mature i obaviće se i dodatna probna testiranja za učenike koji će i polagati državnu maturu, sa pripremljenim zbirkama i logistikom koja prati sprovođenje državne mature, u cilju što kvalitetnije pripreme svih učesnika. Obavljeni su i sastanci sa svim direktorima srednjih škola, koji su obavezani da kontinuirano obavljaju sastanke sa zaposlenima, u svrhu pripreme za sprovođenje državne mature. Nastavlja se i saradnja sa visokoškolskim ustanovama i dodatno uređivanje svih akata koji se primenjuju u postupku sprovođenja državne mature. Napominjemo da završni ispit u trogodišnjem srednjem obrazovanju počinje sa sprovođenjem na kraju školske 2022/2023. godine.

Članom 23. Predloga zakona predložena je odredba da kandidati koji su položili maturski ispit po propisima kojima je uređeno polaganje maturskog ispita za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, kao i drugi kandidati, mogu da pristupe polaganju stručne, umetničke i opšte mature, u svrhu rangiranja za upis na visokoškolsku ustanovu. Stavom 2. propisano je da bliže uslove od značaja za polaganje ispita iz stava 1. utvrđuje ministar.

Članom 24. Predloga zakona predviđene su prelazne odredbe. Stavom 1. propisano je da će se podzakonski akti iz čl. 18. i 23. ovog zakona (član 63a stav 5. i član 22.) doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Stavom 2. propisano je da do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Članom 25. Predloga zakona predviđeno je stupanje na snagu Zakona osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

U skladu sa odredbama člana 40. stav 2. i člana 46. stav 6. Poslovnika Vlade (“Službeni glasnik RS”, br. 61/06 - prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13, 76/14 i 8/19 - dr.uredba), uz Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Analiza efekata zakona nije priložena uz ostale dokumente prilikom slanja na mišljenje Republičkom sekretarijatu za javne politike. Republički sekretarijat za javne politike je mišljenjem broj: 011-00-85/2023-02 od 17.07.2023. godine zaključio da ne treba da se priloži izveštaj o sprovedenoj analizi efekata, s obzirom na to da se vrši usaglašavanje sa Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, uz koje su dostavljeni izveštaji o sprovedenoj analizi efekata propisa.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 28.08.2023.