Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O MATIČNIM KNJIGAMA - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o matičnim knjigama ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009 i 145/2014) član 1. menja se i glasi: "Ovim zakonom uređuju se vrsta i sadržina matičnih knjiga; Registar matičnih knjiga; nadležnost za njihovo vođenje i rešavanje u upravnom postupku u oblasti matičnih knjiga; način čuvanja matičnih knjiga i spisa i vršenje uvida u matične knjige; obnavljanje matičnih knjiga; upis u matične knjige na osnovu isprava inostranog organa; vrste izvoda iz matičnih knjiga i izdavanje izvoda i uverenja na osnovu matičnih knjiga; razmena i korišćenje podataka iz registra matičnih knjiga; uslovi za obavljanje poslova matičara; nadzor nad primenom propisa o matičnim knjigama i druga pitanja u vezi s vođenjem postupka koji prethodi upisu u matične knjige."

Član 2.

U članu 8. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi: "Ministarstvo bliže uređuje kriterijume za obrazovanje matičnih područja."

Član 3.

"U članu 10. stav 2. briše se".

Član 4.

U članu 13. stav 1. reči "je dužan" zamenjuju se rečima "ima pravo i dužnost".

Član 5.

U članu 14. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: " Zaposleni iz stava 1. ovog člana može biti lice koje ima položen poseban stručni ispit za matičara".

Član 6.

U članu 15. stav 1. posle reči "vode se" dodaju se reči: "u elektronskom i papirnom obliku" a reči "u dva primerka" brišu se.

U članu 15. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: "Matične knjige u elektronskom obliku vode se u Registru matičnih knjiga".

Član 7.

U članu 22. stav 2. posle reči "podneta" dodaju se reči "elektronskim, pisanim ili usmenim putem", a reči "pismeno ili usmeno" brišu se.

Član 22. stav 3. menja se i glasi "O prijavi podnetoj usmenim putem sačinjava se zapisnik na propisanom obrascu."

Član 8.

U članu 24. stav 1. posle reči "knjigu" dodaju se reči,,povodom prijave podnete usmenim putem".

U članu 24. stav 6. menja se i glasi: "Upis u matičnu knjigu u papirnom obliku matičar overava svojim potpisom, a upis u matičnu knjigu u elektronskom obliku, matičar digitalno potpisuje kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, čime se taj upis smatra zaključenim."

Član 9.

"U članu 27. stav 1. menja se i glasi: Ako matičnu knjigu u koju treba uneti zabelešku o promeni podatka o ličnom stanju građana (u daljem tekstu: naknadna zabeleška) vodi drugi matičar, matičar koji je izvršio upis dužan je da bez odlaganja dostavi o tome elektronski izveštaj u Registar matičnih knjiga matičaru koji vodi matičnu knjigu u koju treba uneti naknadnu zabelešku."

U članu 27. stav 2. posle reči "unese" dodaju se reči "bez odlaganja" a reč "odmah", briše se.

U članu 27. stav 3. posle reči "Ministarstvu" dodaju se reči "bez odlaganja" a reč "odmah", briše se.

Član 10.

U članu 31. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:,,Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je u Registar matičnih knjiga pogrešno upisan podatak zbog tehničke ili očigledne greške ili greške u prijavi, organ iz člana 6. st. 2 i 4. ovog zakona vrši ispravku greške nastale nakon zaključenja elektronskog upisa, a pre upisa u papirni oblik, s tim da se datum i tekst ispravke beleži u okviru Registra matičnih knjiga."

Član 11.

"Naziv odeljka 5. menja se i glasi: Registar matičnih knjiga"

Član 12.

"Član 33. menja se i glasi: Registar matičnih knjiga je jedinstvena baza podataka o ličnom stanju građana koja se vodi u elektronskom obliku.

Ministarstvo obezbeđuje uslove za vođenje Registra matičnih knjiga, koji može biti smešten i izvan sedišta ministarstva."

Član 13.

"Član 34. menja se i glasi: Matične knjige u Registru matičnih knjiga za tekuću godinu vodi matičar ovlašćen za vođenje matične knjige u papirnom obliku.

Matičar je dužan da bez odlaganja, sa upisom u Registar matičnih knjiga izvrši upis u matičnu knjigu u papirnom obliku, odnosno sa upisom u matičnu knjigu u papirnom obliku, bez odlaganja izvrši upis u Registar matičnih knjiga."

Član 14.

"Član 35. menja se i glasi: Ministarstvo je dužno da obezbedi neprekidno funkcionisanje informacionog sistema formiranjem sekundarne baze podataka i sekundarnog računarskog sistema, koji mora biti udaljen od mesta na kome se nalazi primarni informacioni sistem, čime se obezbeđuje kontinuitet njegovog rada u slučaju poplave, požara i drugog vida uništavanja.

Procedure čuvanja, zaštite i sigurnosti podataka u okviru Registra matičnih knjiga bliže uređuje ministar."

Član 15.

Posle člana 35. dodaju se član 35a i 35b koji glase:

"35a

Registar matičnih knjiga povezuje se sa službenim evidencijama, odnosno registrima u kojima se vode podaci koji se izvorno upisuju u matične knjige, ako za to postoji pravni osnov i tehnički uslovi za povezivanje sa Registrom matičnih knjiga.

Registar matičnih knjiga obezbeđuje podatke za potrebe upravnih postupaka iz nadležnosti državnih organa, organa autonomnih pokrajina, lokalnih samouprava i imaoca javnih ovlašćenja.

35b

Ministarstvo preuzima podatke iz Registra matičnih knjiga potrebne za redovno ažuriranje evidencija i drugih elektronskih baza podataka, koja su u nadležnosti ministarstva, kao i radi obrade, analize podataka, (izdavanja podataka) i izrade izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti. "

Član 16.

"Član 36. menja se i glasi: Podaci, kao i ispravke podataka unetih u Registar matičnih knjiga čuvaju se u sistemu sa datumom i vremenom unosa, kao i podacima o matičaru koji je izvršio unos, odnosno ispravku podataka."

Član 17.

Član 37. briše se.

Član 18.

 "Član 38. menja se i glasi: Matične knjige u papirnom obliku čuva matičar".

Član 19.

"U članu 41. stav 1. menja se i glasi: Uvid u matične knjige, kao i spise na osnovu kojih je izvršen upis u matične knjige, dozvoliće se licu na koje se ti podaci odnose, supružniku, krvnom srodniku u pravoj liniji i licu koje je u drugom stepenu krvnog srodstva u pobočnoj liniji, usvojitelju ili staratelju, a drugim licima na način i pod uslovima utvrđenim zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti i zakonom koji uređuje prava na pristup informacijama od javnog značaja."

Član 20.

"U članu 44. stav 1. menja se i glasi: Ako se matična knjiga uništi ili nestane, obnavlja se na osnovu sačuvanog oblika matične knjige na način i u roku koji odredi ministar."

U članu 44. stav 2. reči: "Ako su oba primerka matične knjige uništena ili nestala i zarez" brišu se.

Član 21.

Posle člana 45. dodaju se član 45a i 45b koji glase:

"Član 45a

 U matičnu knjigu rođenih može se upisati podatak o nacionalnoj pripadnosti.

Podatak o nacionalnoj pripadnosti se upisuje na zahtev roditelja na osnovu njihove zajedničke izjave, koja se unosi u prijavu iz člana 47. stav 1. ovog zakona, odnosno date na zapisnik, pred matičarom koji vodi matičnu knjigu rođenih.

Ukoliko jedan od roditelja nije živ ili nije poznat, drugi roditelj može odrediti nacionalnu pripadnost deteta.

Ukoliko se roditelji ne saglase u pogledu nacionalne pripadnosti deteta, upis tog podatka se neće izvršiti, a dete sticanjem punoletstva može tražiti da se izvrši upis.

Na promenu ili brisanje podatka o nacionalnoj pripadnosti deteta shodno se primenjuju odredbe o upisu.

Punoletno lice, kome u matičnoj knjizi rođenih nije upisan podatak o nacionalnoj pripadnosti ili ukoliko želi da se taj podatak briše ili promeni, može to učiniti na osnovu izjave date na zapisnik pred matičarom koji vodi matičnu knjigu rođenih.

Član 45b.

U matičnu knjigu rođenih može se upisati podatak o promeni pola na osnovu rešenja organa iz člana 6. st. 2 i 4. ovog zakona, koje se donosi na osnovu propisane potvrde zdravstvene ustanove.

Ministar i ministar nadležan za poslove zdravlja sporazumno propisuju postupak izdavanja i obrazac potvrde iz stava 1. ovog člana.

45 v

U slučajevima kada u matične knjige nije upisan jedinstveni matični broj građana, organ iz člana 6. st. 2 i 4. ovog zakona preuzima podatke iz službene evidencije jedinstvenih matičnih brojeva građana koju vodi ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Podaci se preuzimaju na osnovu upita, a prema podacima iz izvoda iz matične knjige rođenih.

Podatak o jedinstvenom matičnom broju građana upisaće se u matične knjige samo ako je organ na nesumnjiv i nesporan način utvrdio da se taj podatak odnosi na lice za koje se vrši upis. "

Član 22.

U članu 47. stav 1. posle reči "ustanova" dodaju se reči:" elektronskim putem", a posle reči "obrascu" dodaju se reči: "a bez odlaganja i putem pošte".

"U članu 47. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: Po izvršenom upisu na osnovu elektronski podnete prijave obaveštava se lice na koga se taj upis odnosi, a matičar dostavlja izvod iz matične knjige rođenih.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3. "

Član 23.

U članu 60. stav 1. posle reči "matičaru" reči "usmeno i pismeno" brišu se.

Član 24.

U članu 61. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: "Činjenicu smrti lica koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi dužna je da prijavi zdravstvena ustanova elektronskim putem na propisanom obrascu, a bez odlaganja i putem pošte."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3. i u njemu reči "zdravstvenoj ustanovi i zarez" brišu se.

Član 25.

U članu 63. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: "Ako je lice umrlo u zdravstvenoj ustanovi, potvrdu o smrti zdravstvena ustanova izdaje elektronskim putem, a bez odlaganja i putem pošte."

 Dosadašnji stav 2. postaje stav 3."

Član 26.

Posle člana 69. dodaje se član 69a koji glasi:

"Član 69a

Diplomatsko-konzularno predstavništvo, u kom su vođene matične knjige po ranijim propisima, nastavlja da u te knjige upisuje zabeleške o promeni podataka o ličnim stanjima građana (naknadne zabeleške) i ispravci greške, shodno odredbama ovog zakona."

Član 27.

Član 72. menja se i glasi:,, Diplomatsko-konzularno predstavništvo vodi matične knjige u Registru matičnih knjiga, a vodi i čuva matične knjige u papirnom obliku."

Član 28.

"Član 73. menja se i glasi: Ako se matična knjiga koja se vodi u diplomatsko-konzularnom predstavništvu u papirnom obliku, uništi ili nestane, obnavlja se na osnovu podataka iz Registra matičnih knjiga na način i u roku koji odredi ministar nadležan za spoljne poslove."

Član 29.

U članu 76. posle stava 3. dodaju se novi stavovi 4. i 5. koji glase:

"Ako na području, na kojem je nastala činjenica rođenja, zaključenja braka ili smrti državljanina Republike Srbije, Republika Srbija nema diplomatsko-konzularno predstavništvo, prijava za upis ovih činjenica podnosi se preko najbližeg diplomatsko-konzularnog predstavništva.

Diplomatsko-konzularna predstavništva iz stava 3. i 4. ovog člana prijavu za upis činjenice rođenja, zaključenja braka i smrti državljana Republike Srbije nastale van njene teritorije prosleđuju elektronskim putem nadležnom organu iz člana 6. st. 2 i 4. ovog zakona, a bez odlaganja i putem pošte uz dostavljanje izvoda iz stava 2. ovog člana.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 6."

Član 30.

U članu 81. stav 1. reči "izvorniku matične knjige" zamenjuju se rečima "u Registru matičnih knjiga".

 "Registru matičnih knjiga", a reči " izvorniku matične knjige" brišu se.

U članu 81. stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2, menja se i glasi: " Izvode iz stava 1. ovog člana može izdati ovlašćeni matičar, odnosno ovlašćeno lice iz člana 70. ovog zakona, za bilo koje matično područje opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, odnosno diplomatsko-konzularnog predstavništva."

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi: ".Uverenja koja se izdaju na osnovu matičnih knjiga koje vode organi iz člana 6. st. 2. i 4. ovog zakona, izdaje ovlašćeni matičar."

Član 31.

Član 84. briše se.

Član 32.

U članu 85. posle stava 3. dodaju se stavovi 4. i 5. koji glase: "Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona u delu koji se odnosi na matične knjige koje se vode u diplomatsko-konzularnim predstavništvima vrši ministarstvo nadležno za spoljne poslove.

Inspekcijski nadzor vrši Upravni inspektorat preko Generalnog inspektorata ministarstva nadležnog za spoljne poslove."

Član 33.

U članu 86. stav 1. posle tačke 9) dodaju se tačke 9a) – 9g), i glase:

"9a) način upisa podatka o nacionalnoj pripadnosti, kao i o promeni pola;

9b) način ispravke greške iz člana 31. stav 2. ovog zakona;

9v) kriterijume za određivanje matičnih područja iz člana 8. stav 3. ovog zakona;

9g) procedure čuvanja, zaštite i sigurnosti podataka u okviru Registra matičnih knjiga iz člana 35. stav 2, kao i čuvanje ispravki podataka unetih u Registar matičnih knjiga iz člana 36. ovog zakona;

U članu 86. stav 2. posle reči "inostranstvu " dodaju se reči: "sadržinu zapisnika o određivanju ili promeni nacionalne pripadnosti."

Član 34.

U članu 87. stav 3. tačka 2) menja se i glasi: "bez odlaganja ne postupi u skladu sa članom 34. stav 2. ovog zakona;"

U članu 87. stav 3. posle tačke 2) dodaju se tačke 2a) i 2b) i glase:

"2a) bez odlaganja ne postupi u skladu sa članom 27. ovog zakona, odnosno ne unese naknadnu zabelešku ili ispravku u Registar matičnih knjiga i u papirni oblik matične knjige;

2b) ne izvrši upis ličnog imena pripadnika nacionalne manjine prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine (član 17. stav 1.)."

U članu 87. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"Novčanom kaznom do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj organ iz člana 6. st. 2. i 4. ovog zakona ukoliko ne obezbedi vođenje matičnih knjiga u Registru matičnih knjiga zaključno sa 30.06.2018. godine."

Prelazne i završne odredbe

Član 35.

Centralni sistem za elektronsku obradu i skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga, u skladu sa novim funkcionalnostima, menja naziv u registar matičnih knjiga.

Organi iz člana 6. st. 2. i 4. ovog zakona obezbediće tehničke uslove za vođenje matičnih knjiga u registru matičnih knjiga za sva matična područja za koja se, u skladu sa odlukom o matičnim područjima, vode matične knjige do početka primene ovog zakona.

Član 36.

Odluku o činjenici rođenja, zaključenja braka i smrti i promenama u vezi sa tom činjenicom, nadležni organ iz člana 28. ovog zakona, dužan je da dostavi registru matičnih knjiga (nadležnom matičaru) radi upisa u matičnu knjigu, elektronskim putem, u roku od 12 meseci od dana početka primene ovog zakona.

Član 37.

Upis podatka o promeni pola u matičnu knjigu rođenih iz člana 45b ovog zakona, može se ivršiti tek pošto se prethodno reše pitanja vezana za lično ime, jedinstveni matični broj građana, postojanje braka, postojanje usvojenja i starateljstva i druga prava koja proističu iz zakona koji reguliše porodične odnose, a koja se upisuju u matične knjige.

Član 38.

Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja će obezbediti uslove za izdavanje elektronske potvrde o smrti u roku od 12 meseci od dana početka primene ovog zakona.

Član 39.

Dok se ne steknu tehnički i drugi uslovi za elektronsko povezivanje diplomatsko-konzularnih predstavništava sa registrom matičnih knjiga iz člana 72. ovog zakona, drugi primerak matičnih knjiga čuva se i vodi u ministarstvu nadležnom za spoljne poslove u skladu sa odredbama zakona o matičnim knjigama ("Službeni glasnik RS", br. 20/09 i 145/14).

Član 40.

Dok se ne steknu uslovi za postupanje diplomatsko-konzularnih predstavništava na način opisan u članu 76. prijave za upis činjenica rođenja, braka ili smrti prosleđivaće se samo u papirnom obliku.

Član 41.

Ako su oba primerka matične knjige koja su su se vodila po ranijim propisima potpuno ili delimično uništena ili nestala obnoviće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona.

Član 42.

Podzakonski propisi iz člana 86. ovog zakona biće doneti do početka primene ovog zakona.

Član 43.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se počev od 01.01.2019.godine, izuzev odredaba čl. 45a i 45b ovog zakona, koje će se primenjivati počev od 01.07.2019. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Jedan od prioritetnih ciljeva Vlade jeste uspostavljanje moderne, uređene, efikasne i delotvorne države. U tom smislu, uvođenje informacionih tehnologija u rad javne uprave, odnosno u vođenje službenih evidencija je preduslov za razvoj efikasne uprave. Sagledane u tom kontekstu, odredbe važećeg Zakona o matičnim knjigama bilo je potrebno usaglasiti sa savremenim tendencijama. Pre svega, potreba za izmenama i dopunama Zakona utvrđena je Zaključkom Vlade broj: 021-11839/2016 od 15.12.2016. godine kojim je usvojen Plan prioritetnih aktivnosti za smanjenje administrativnih tereta u Republici Srbiji 2016-2018. godine. Navedenim aktom, se između ostalog, ukazuje na neophodnosti unapređenja stanja u oblasti matičnih knjiga u pogledu novog koncepta vođenja matičnih knjiga, odnosno kao jedan od ciljeva navodi se potpuni prelazak na rad u vođenju matičnih knjiga u centralnom sistemu matičnih knjiga – Registru matičnih knjiga. Registar će služiti ne samo kao registar podataka o ličnom stanju građana, nego i kao aplikacija za upisivanje svih činjenica u matične knjige koja će se voditi u elektronskoj formi. Matičari će imati obavezu da sve upise (činjenice rođenja, braka ili smrti i druge zakonom predviđene činjenice i promene u vezi sa njima vrše u centralnom sistemu. Cilj je i da se sve prijave koje podnose institucije (zdravstvene ustanove i druge) vrše i elektronski, što znatno olakšava rad matičara.

Pored toga, Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina predviđena je obaveza dopune Zakona o matičnim knjigama radi uređenja načina upisa podatka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih.

U smislu napred navedenog, izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama predviđena su sledeća rešenja:

- obaveza jedinica lokalnih samouprava da pređu na rad (vršenje upisa) u Registar matičnih knjiga, što uključuje i kompletiranje prenosa podataka u Registar;

- propisivanje kriterijuma za obrazovanje matičnih područja;

- obaveza zdravstvenih ustanova da sve prijave (rođenje, smrt) podnose i elektronskim putem;

- mogućnost upisa podatka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih;

- mogućnost upisa promene pola u matičnu knjigu rođenih;

- jasno definisanje kruga lica koja mogu ostvariti uvid u matične knjige;

- unifikacija rešenja o vođenju matičnih knjiga u diplomatsko-konzularnim predstavništvima i u Republici Srbiji;

- izdavanje izvoda i matičnih knjiga bez obzira na mesnu nadležnost sada postaje pravilo i proširuje se i na diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije u inostranstvu;

Dakle, svrha zakonskih izmena i dopuna se sastoji u uspostavljanju jedinstvene baze podataka koji se upisuju u matične knjige, pojednostavljenju procesa upisa u matične knjige, podizanju nivoa efikasnosti i ujednačenog postupanja organa u praksi. Takođe, njima se obezbeđuje ušteda vremena za građane – korisnike usluga, kao i ušteda vremena i ljudskih resursa za JLS.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

U Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama kao osnovna novina predviđa se uspostavljanje Registra matičnih knjiga u kome će se jedinstveno voditi matične knjige u elektronskom obliku, uz pisani oblik matičnih knjiga, te obezbediti jedinstven registar o ličnom stanju građana, mogućnost korišćenja i razmene podataka koji su sadržani u njemu, obavezna elektronska prijava u zakonom određenim situacijama, mogućnost upisa podatka o nacionalnoj pripadnosti i promeni pola, te precizno definisanje kruga lica koja mogu ostvariti uvid u matične knjige, te a shodno novom sistemu vođenja, izdavanje izvoda iz matičnih knjiga u svim matičnim područjima, kao i diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Ovim zakonom se obezbeđuje sigurnost elektronske baze podataka, te obaveza lokalnih uprava da obezbede uslove za rad u Registru matičnih knjiga. Uvođenjem Registra matičnih knjiga stvoren je pravni osnov za efikasno funkcionisanje elektronske uprave u oblasti matičnih knjiga, povezivanje službenih evidencija u pogledu kojih su postojale značajne razlike i protivrečnosti, olakšan pristup javnim evidencijama, ali u isto vreme samim zakonom je garantovano da će to biti u skladu sa zakonskim rešenjima koja garantuju pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Osnovne odredbe (član 1)

Član 1. Nacrta zakona – S obzirom na to da je obezbeđenje jedinstvenog vođenja matičnih knjiga, u elektronskom obliku osnovni predmet izmena i dopuna, u Nacrtu se, pored pitanja koja su i do sada bila predmet uređivanja, član 1. Zakona dopunjuje, te se kao predmet uređivanja navodi i Registar matičnih knjiga, te način razmene i korišćenja podataka sadržanih u Registru.

Zajedničke odredbe (čl. 2 – 10)

Član 2. Nacrta zakona - Imajući u vidu da se uvodi jedinstveno vođenje matičnih knjiga u elektronskom obliku u svim matičnim područjima, član 8. Zakona se menja, te je kao uslov obrazovanja matičnih područja predviđeno obezbeđenje odgovarajućih kriterijuma. Nacrt zakona propisuje da se matična područja obrazuju odlukom skupštine opštine, grada i grada Beograda, po pribavljenom mišljenju Ministarstva nadležnog za poslove uprave, pod uslovom da su obezbeđeni odgovarajući kriterijumi za rad u Registru matičnih knjiga. Kriterijume bliže uređuje Ministarstvo. Oni se mogu odnositi na ispunjenje tehničkih, kadrovskih i drugih uslova, odgovarajući broj korisnika, prostorni opseg i slično, što se uređuje podzakonskim aktom, te onemogućava osnivanje matičnih područja bez obezbeđenja prvenstveno tehničkih, a zatim i drugih pretpostavki za efikasno vođenje matičnih knjiga na način koji je uređen ovim zakonom. Pored toga, predviđa se i mogućnost da se za jedno matično područje odredi i više matičara. Umesto potpuno slobodne procene lokalnih skupština o potrebi za obrazovanjem određenog broja matičnih područja, koje se moglo pravdati drugačijim načinom vođenja, bez potrebe za obezbeđenjem specifičnih uslova, nova rešenja predviđaju da Ministarstvo bliže uređuje kriterijume za obrazovanje matičnih područja, te daje prethodno mišljenje o njihovoj ispunjenosti prilikom donošenja odluke opštinske, odnosno gradske skupštine ili Skupštine grada Beograda o obrazovanju matičnog područja. Mišljenje Ministarstva o odluci lokalne skupštine treba da se temelji na usaglašenosti sa utvrđenim kriterijumima u navedenom podzakonskom aktu. Naime, određivanje matičnih područja ne bi trebalo potpuno prepustiti arbitrernoj oceni lokalnih skupština. Osnovni razlog za to je promena koncepta njihovog vođenja i nužnost postojanja odgovarajućih uslova tehničkog karaktera, te se kao suštinski kriterijum u odlučivanju nameće osposobljenost za vođenje ovih poslova, određeni broj korisnika ovih javnih usluga, teritorijali osnov i sl. Imajući u vidu stanje i navike u donošenju odluka na lokalnom nivou, moglo bi se doći u situaciju da se taj faktor ne uzima u obzir na zadovoljavajući način, te da odluka o broju matičnih područja uzima u obzir drugu vrstu potreba, a ne one koje proizilaze iz zakonom utvrđenog načina vođenja. Za jedno matično područje se određuje jedan ili više matičara i jedan ili više njihovih zamenika, koji dobijaju ovašćenje za obavljanje poslova matičara od ministra nadležnog za poslove uprave uz ispunjenost zakonom propisanih uslova. (član 2). Briše se odredba prema kojoj se izuzetno može odrediti da matične knjige za više matičnih područja vodi jedan matičar, jer nije saglasna sa novim rešenjima prema kojima se propisuju kriterijumi za obrazovanje matičnih područja, a matičar dobija ovlašćenje da obavlja poslove matičara (član 3).

Dosadašnja obaveza matičara da se da se stručno usavršava i da učestvuje u svim oblicima stručnog usavršavanja koje organizuje Ministarstvo je definisana kao njegovo "pravo i dužnost", čime se vrši terminološko usklađivanje sa odredbama zakona koji regulišu državnu upravu, državne i službenike u organima lokalnih samouprava i autonomnih pokrajina (član 4). Pored toga, u slučaju sprečenosti matičara ili njegovog zamenika da obavljaju poslove, privremeno će iste obavljati lice koje na predlog funkcionera koji rukovodi organom iz člana 6. st. 2. i 4. Zakona o matičnim knjigama ovlastiti Ministar. Zakonom o izmenama i dopunama se, imajući u vidu sve specifičnosti ovih poslova i uslove koje njihovo obavljanje nužno podrazumeva, predviđa obaveza da i to lice ima položen poseban stručni ispit za matičara (član 5).

Najznačajnija i suštinska novina u Nacrtu zakona predstavlja rešenje prema kome se matične knjige vode u elektronskom i papirnom obliku, s tim da se matične knjige u elektronskom obliku vode u Registru matičnih knjiga. Registar matičnih knjiga je definisan kao jedinstvena baza podataka o ličnom stanju građana koji se vodi elektronskim putem. Na ovaj način se obezbeđuje jedinstven registar podataka o ličnom stanju građana koji se, shodno Zakonu, unose u matične knjige, olakšava njihovo vođenje i korišćenje, obezbeđuje veći nivo tačnosti, te dostupnosti građanima. Elektronsko vođenje matičnih knjiga predstavlja najveći domet u primeni elektronske uprave, sa brojnim prednostima, sa stanovišta efikasnosti, upotrebljivosti, ekonomičnosti, ali i sigurnosti, uz istovremeno zadržavanje papirnog oblika, čime se obezbeđuje maksimalna sigurnost, kao i tačnost i pouzdanost sistema vođenja matičnih knjiga. Za matične knjige koje se vode u papirnom obliku zadržavaju se stara rešenja o načinu vođenja i zaključenja (član 6).

U Osnovnim odredbama se navodi da prijava može biti podneta elektronskim, pisanim i usmenim putem, ali, imajući u vidu razloge donošenja ovog zakona, te potrebu za elektronskim vođenjem podataka u jedinstvenom registru, kao prva mogućnost prijave podataka koji se upisuju u matične knjige navodi se prijava elektronskim putem, s tim da se ona u drugim delovima Nacrta, u vezi sa određenim situacijama, predviđa kao obavezna. To se prvenstveno odnosi na prijave koje vrše nadležni organi i zdravstvene ustanove. Dakle, generalno se zadržavaju sva tri načina prijave, ali se u nekim slučajevima u vezi sa subjektima koji je vrše, predviđaju specifična rešenja (član 7).

Imajući u vidu vođenje matičnih knjiga i u jedinstvenoj elektronskoj bazi, predviđeno je da upis u papirni oblik matične knjige matičar overava svojim potpisom, a upis u elektronskom obliku matičar digitalno potpisuje kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, koji je uslov pristupa i rada u elektronskom sistemu, čime se taj upis smatra zaključenim (član 8).

Shodno elektronskom načinu vođenja matičnih knjiga i postojanju jedinstvenog Registra, na osnovu koga se i vrše izdavanja izvoda, te olakšane komunikacije između matičara i potrebe za potpunom ažurnošću podataka, regulisan je i način upisa naknadne zabeleške ovim putem, sa obavezom matičara da pri svakom upisu, bez odlaganja o tome dostavlja elektronski izveštaj u Registru matičaru koji vodi matičnu knjigu u koju treba uneti naknadnu zabelešku. Ako matičar koji je izvršio upis vodi i matičnu knjigu u koju treba uneti naknadnu zabelešku, dužan je da naknadnu zabelešku unese bez odlaganja, a najkasnije sledećeg radnog dana (član 9).

Nacrt zakona zadržava rešenje prema kom greške u matičnim knjigama koje su uočene posle zaključenja upisa, matičar može ispraviti samo na osnovu rešenja nadležnog organa (gradske, odnosno opštinske uprave). Međutim, zakon predviđa izuzetak od ovog pravila koji je determinisan elektronskim načinom vođenja i mogućnošću grešaka koje prate novi način prijave, kao i elektronskog upisa, koje ne bi trebalo da vode nepotrebnom sprovođenju upravnog postupka i gubitku vremena. Dakle, ukoliko je pogrešno upisan podatak zbog tehničke ili očigledne greške ili greške u prijavi, nadležni organ, bez donošenja rešenja, vrši ispravku greške nastale nakon zaključenja elektronskog upisa, a pre upisa u papirni oblik, uz obeležavanje vremena i teksta ispravke, koje se čuvaju u sistemu, čime se obezbeđuje potreban nivo sigurnosti i mogućnost kontrole i eventualne zaštite (član 10).

Registar matičnih knjiga (čl. 11-16)

Kao najvažnije unapređenje postojećih rešenja može se smatrati preciznije regulisanje elektronskog vođenja matičnih knjiga - Registra matičnih knjiga. Registar matičnih knjiga predstavlja jedinstvenu bazu podataka o ličnom stanju građana koja se vodi u elektronskoj formi. Njegovo obezbeđenje i funkcionisanje za cilj ima da obezbedi jedinstvenost, modernizaciju, kao i racionalizaciju sistema vođenja matičnih knjiga koje, kao takvo, može biti upodobljeno i kompatibilno sa vođenjem drugih evidencija, odnosno registara. Na ovaj način se, uz postojanje odgovarajućeg pravnog osnova, omogućava veća upotrebljivost podataka koji se upisuju u matične knjige, njihova ažurnost i tačnost. Vođenje matičnih knjiga u Registru i papirnom obliku zamenjuje staro rešenje o vođenju matičnih knjiga u dva primerka (izvornik i drugi oblik), čime se ukidaju sva rešenja koja su pratila stari koncept vođenja, odnosno uređivala su pitanja koja se tiču drugog primerka matičnih knjiga (član 11 i 12).

Matične knjige u Registru matičnih knjiga za tekuću godinu vodi matičar ovlašćen za vođenje matične knjige u papirnom obliku. S obzirom na to da se matične knjige vode u elektronskom i pisanom obliku, a zavisno od toga da li je prijava relevantnog podatka elektronska, pisana ili usmena, matičar je dužan bez odlaganja po upisu u registar matičnih knjiga izvršiti upis u matičnu knjigu koja se vodi u papirnom obliku, odnosno bez odlaganja po upisu u matičnu knjigu u papirnom obliku, izvršiti upis u Registar matičnih knjiga, čime se obezbeđuje njihova ujednačenost i ažurnost oba oblika upisa. Korišćenje formulacije "bez odlaganja" za cilj ima da obezbedi sukcesivan upis u oba oblika, neposredno jedan posle drugog, bez proteka vremena između dva upisa, odnosno sa minimalnim protekom kada to okolnosti određenog slučaja nužno nametnu, što je sankcionisano i u odgovarajućim kaznenim odredbama. Usled eventualnih teškoća tehničkog karaktera (funkcionisanje elektronskog sistema, sprečenost matičara i sl.) nije celishodno predvideti istovremenost upisa, koja ni tehnički nije izvodljiva, te se, imajući u vidu kaznene odredbe koje sankcionišu svaki slučaj neopravdanog odlaganja drugog upisa, obezbeđuje da se ono izvrši u najkraćem mogućem roku, po pravilu neposredno posle prvog upisuje se drugi bez proteka vremena (član 13).

Za obezbeđenje, nesmetano i kontinuirano funkcionisanje i zaštitu ovog sistema je odgovorno Ministarstvo državne uprave, na način koji će podzakonskim aktima biti bliže uređen. Rešenjima o sekundarnoj bazi podataka i bližem uređivanju procedura čuvanja, zaštite i sigurnosti podataka u Registru, obezbeđuje se najveći nivo sigurnosti sistema, koji u svim situacijama njegovog ugrožavanja može nesmetano da funkcioniše. Na ovaj način se, pored obezbeđenja veće sigurnosti sistema i podataka, preglednosti i dostupnosti, obezbeđuje i mogućnost jedinstvenosti sistema vođenja javnih evidencija, olakšava se razmena i korišćenje podatka koji se izvorno vode u matičnim knjigama, te eliminišu brojni problemi praktične prirode u ostvarivanju prava, vođenju upravnih postupaka pred organima državne uprave, automnih pokrajina, lokalne samouprave i imaocima javnih ovlašćenja. To je od suštinske važnosti za racionalnije ostvarivanje prava, efikasnije vođenje upravnih postupaka. Pored toga, jasno je naglašena odgovornost nadležnog ministarstva za uspostavljanje i funkcionisanje Registra matičnih knjiga, što podrazumeva i obezbeđenje složenih tehničkih pretpostavki za funkcionisanje sistema.

Zakon naznačava neophodnost postojanja odgovarajućeg pravnog osnova za uvezivanje različitih registara, kao i zaštitu podataka o ličnosti (u skladu sa članom 42. Ustava). Ministarstvo nadležno za poslove uprave je, shodno odredbama ovog zakona, dužno da obezbedi neprekidno funkcionisanje informacionog sistema koje podrazumeva nužnost formiranja sekundarne baze podataka i sekundarnog računarskog sistema. Taj sistem, zbog potreba veće sigurnosti, mora biti udaljen od mesta na kome se nalazi primarni informacioni sistem. Na taj način se, pored obezbeđenja sigurnosti sistema, obezbeđuje i kontinuitet njegovog rada, za slučaj poplave, požara i drugog oblika ugržavanja funkcionisanja sistema. Pored toga, ministar bliže uređuje procedure čuvanja, zaštite i sigurnosti podataka u okviru registra matičnih knjiga (član 14).

Registar matičnih knjiga povezuje se sa službenim evidencijama, odnosno registrima u kojima se vode podaci koji se izvorno upisuju u matične knjige, ako za to postoji pravni osnov i odgovarajući tehnički uslovi za povezivanje sa Registrom. Registar na ovaj način obezbeđuje i podatke za potrebe upravnih postupaka iz nadležnosti državnih organa, organa autonomnih pokrajina, lokalnih samouprava i imalaca javnih ovlašćenja, čime se vrši usklađivanje rešenja sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. Na ovaj način se može olakšati vođenje upravnih postupaka i položaj stranke u postupku, a istovremeno obezbeđuje veći nivo pravne sigurnosti, jer se neretko dešavalo da između različitih registara, usled neažuriranja podataka u njima i međusobnog neusaglašavanja, postoji nepodudaranje, posebno u delu koji se odnosi na podatke koji se izvorno upisuju u matične knjige. Upotrebljivost podataka koji su upisani u matične knjige, uz odgovarajući pravni osnov i ispunjene tehničke prepostavke, se podiže na veći nivo, čime se izbegava nepotrebno gubljenje vremena i troškovi do kojih može doći u vezi sa utvrđivanjem činjenica koje se već vode u javnom registru. Neophodno postojanje pravnog osnova obezbeđuje da ne dođe do neovlašćenog korišćenja ili zloupotrebe podataka koji se nalaze u Registru, odnosno onemogućava njihovo korišćenje u svrhe koje nisu predviđene zakonom. Takođe, Ministarstvo preuzima podatke iz Registra matičnih knjiga potrebne za redovno ažuriranje evidencija i drugih elektronskih baza podataka, koje su u nadležnosti ministarstva, kao i radi obrade, analize podataka, (izdavanja podataka) i izrade izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti (član 15).

Čuvanje matičnih knjiga i uvid u matične knjige (čl. 17-19)

Novi način vođenja matičnih knjiga – u elektronskom i papirnom obliku – nalaže i drugačija rešenja o načinu čuvanja i uvida u matične knjige, te se ukidaju rešenja o čuvanju različitih primeraka u postojećim rešenjima. Ukidaju se odredbe prema kojima se izvornik matične knjige i drugi primerak matične knjige ne smeju čuvati u istoj zgradi (član 17). Matične knjige u papirnom obliku čuva organ iz člana 6. Zakona o matičnim knjigama (opštinska, gradska uprava, gradska uprava grada Beograda), (član 18), dok se elektronski oblik uređuje u delu o Registru matičnih knjiga.

Značajna novina u Nacrtu zakona je jasno definisanje kruga lica koja mogu ostvariti uvid u matične knjige i spise. Potreba za obezbeđenjem veće pravne sigurnosti i zaštitom podataka o ličnosti, čije je ugrožavanje identifikovano u praksi kroz krajnje liberalan pristup starih rešenja u pogledu prava na uvid u matične knjige, što može dovesti do zloupotrebe podataka koji se u njih upisuju, uslovila je ograničenje kruga lica koja mogu ostvariti uvid u matične knjige i odgovarajuće spise u vezi sa njima. Uvid u matične knjige, kao i spise na osnovu kojih je izvršen upis u njih, prema odredbama ovog zakona, dozvoliće se licu na koje se ti podaci odnose, supružniku, krvnom srodniku u pravoj liniji (preci i potomci neograničeno) i krvnom srodniku koji je u drugom stepenu srodstva u pobočnoj liniji (braća i sestre), usvojitelju, staratelju, a drugim licima na način i pod uslovima utvrđenim zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti i zakonom koji uređuje prava na pristup informacijama od javnog značaja. Na ovaj način matičar unapred nedvosmisleno zna kome može dozvoliti uvid, odnosno izdati izvod, umesto ostavljanja mogućnosti procene o bliskosti i povezanosti lica sa licem na koje se ti podaci odnose (član 19).

Obnavljanje matičnih knjiga (čl. 20)

Eventuana mogućnost uništenja ili nestanka matične knjige je uređena tako da se ona obnavlja na osnovu sačuvanog primerka matične knjige, a zadržava staro rešenje da način i rok obnovljanja određuje ministar. Imajući u vidu postojanje papirnog oblika i Registra matičnih knjiga kao jedinstvene elektronske baze, te postojanje sekundarne baze i propisanih načina čuvanja koji su prethodno opisani, koji onemogućavaju ugrožavanje elektronskog sistema, jasno je da nije zamisliva situacija u kojoj bi oba primerka mogla biti uništena, te se ovo rešenje prvenstveno odnosi na papirni oblik, s tim da njegovo obnavljanje ne bi moglo da predstavlja problem.

Matična knjiga rođenih (čl. 21-23)

Jedno od najznačajnijih pitanja koje postaje predmet regulisanja ovog zakona, jeste mogućnost upisa podatka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih. Ovo pitanje do sada nije bilo regulisano, niti je ovaj podatak mogao biti unet u matičnu knjigu. Imajući u vidu Ustavom utvrđeni koncept slobode nacionalnog izražavanja (čl. 47. stav 1. Ustava), Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina predviđena je obaveza dopune Zakona o matičnim knjigama radi uređenja načina upisa podatka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih (mera 1.2). Polazeći i od potrebe usklađivanja među zakonima koji regulišu prava pripadnika nacionalnih manjina, unošenje podatka o nacionalnoj pripadnosti u sve javne evidencije i registre po principu dobrovoljnosti predstavlja najznačajniju novinu u delu o matičnim knjigama rođenih. Zakon se opredelio za liberalan pristup ovom pitanju, prema kome je ovaj podatak fakultativan, upisuje se na zahtev, saglasnom voljom roditelja, koji zajedničkom izjavom na zapisnik određuju nacionalnu pripadnost deteta. U odsustvu saglasnosti taj podatak se ne može uneti. Pravo je punoletnog lica da taj podatak promeni ili unese, ako nije prethodno unet. Svaka mogućnost ograničavanja promene ili unosa ne bi bila u skladu sa ustavnim konceptom ovog prava. Unošenje podatka o nacionalnoj pripadnosti zavisi isključivo od volje roditelja i volje punoletnog lica, koje se može opredeliti da upisani podatak izbriše, promeni ili da ga upiše ukoliko to nije bio slučaj. Svaki oblik ograničenja ovih mogućnosti bila bi suprotna ustavnom konceptu slobode nacionalnog izjašnjavanja. Pravo na upis podatka o nacionalnoj pripadnosti se ostvaruje izjavom datom na zapisnik pred matičarom koji vodi matičnu knjigu rođenih. Unošenje ovog podatka će usloviti promenu u obrascu matične knjige rođenih, a podrazumevaće i mogućnost upoznavanja roditelja o pravu na unošenje ovog podatka (član 21, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama kojim se unosi član 45a).

Uočavajući da je u praksi prisutna situacija u vezi sa promenom pola, Zakonom je uvedena i mogućnost njenog evidentiranja, koja je uslov za ostvarivanje velikog broja drugih prava. Nepostojanje odgovarajućeg rešenja doprinosi pravnoj nesigurnosti lica koja se opredele za ovu pravno priznatu mogućnost. Iako je ovo jedno najsloženijih pitanja koje povlači čitav niz materijalnopravnih i procesnih implikacija, mera zakonskog uređenja je ostala na nižem, ali neophodnom nivou, predviđajući uslove pod kojima se promena pola može uneti, akte ili isprave koji se u tu svrhu donose, odnosno izdaju, te upućivanje u prelaznim odredbama na neophodne materijalnopravne pretpostavke koje moraju biti ispunjene, kao što je promena JMBG-a, bračni status ili druga prava iz oblasti porodičnih odnosa. Na ovaj način je stvorena mogućnost koja je u ingerenciji i opsegu matičnih knjiga, a čija će puna realizacija zavisiti od propisa koji uređuju samo pitanje promene pola, kao i druga relevantna pitanja koja iz nje proizlaze. Zakonom je propisano da se upis promene pola vrši na osnovu rešenja matičara koje se donosi na osnovu potvrde zdravstvene ustanove, čiji obrazac i postupak izdavanja sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove uprave i ministar nadležan za poslove zdravlja. Takođe, Nacrt zakona predviđa da u slučajevima kada u matične knjige nije upisan jedinstveni matični broj građana, organ iz člana 6. st. 2 i 4. ovog zakona preuzima podatke iz službene evidencije jedinstvenih matičnih brojeva građana koju vodi ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove. Podaci se preuzimaju na osnovu upita, a prema podacima iz izvoda iz matične knjige rođenih. Podatak o jedinstvenom matičnom broju građana upisaće se u matične knjige samo ako je organ na nesumnjiv i nesporan način utvrdio da se taj podatak odnosi na lice za koje se vrši upis (čl. 21).

Rođenje deteta u zdravstvenoj ustanovi dužna je da prijavi zdravstvena ustanova elektronskim putem na propisanom obrascu, ali ona je dužna da bez odlaganja izvrši prijavu putem pošte, čime se zadržava rešenje o prijavi pisanim putem (čl. 22). Da bi se obezbedio veći nivo sigurnosti u pogledu upisa prijavljenih činjenica, kao i blagovremenost postupanja matičara, Nacrt zakona predviđa, zbog definisanih načina prijave koji u praksi mogu proizvesti određeni nivo neizvesnosti (elektronska prijava), da se po svakom izvršenom upisu u matičnu knjigu rođenih na osnovu elektronski podnete prijave obaveštava lice na koje se taj upis odnosi, a matičar dostavlja izvod iz matične knjige rođenih, čime se se tom licu čini pogodnost i obezbeđuje ušteda u vremenu i izbegavaju troškovi (čl. 22).

Matična knjiga umrlih (čl. 24-26)

Iako su u zajedničkim odredbama predviđena tri načina prijave činjenica koje se upisuju u sve matične knjige, prijava činjenice smrti od strane zdravstvene ustanove predstavlja specifičnost. Stoga se, kao suvišne, izostavljaju odredbe o "usmenom i pismenom" načinu prijave činjenice smrti, jer je obuhvaćena zajedničkim odredbama koji uređuju prijavu činjenica koje se upisuju u matične knjige (član 24). Osnovna novina u ovom delu predstavlja uvođenje obavezne elektronske prijave činjenice smrti lica ukoliko je ona nastupila u zdravstvenoj ustanovi, na propisanom obrascu (član 25), kao i izdavanje potvrde o smrti elektronskim putem na propisanom obrascu. Nacrtom se zadržava i prijava pisanim putem (putem pošte, bez odlaganja), uz prijavu elektronskim putem (član 25) čime se povećava nivo sigurnosti.

Matične knjige u diplomatsko-konzularnim predstavništvima (čl. 26-28)

Izmenama i dopunama Zakona predviđeno je da diplomatsko–konzularna predstavništva Republike Srbije u inostranstvu, u okviru ovlašđenja koja imaju, vode matične knjige u Registru matičnih knjiga.

Dodaje se član 69a prema kojem diplomatsko-konzularno predstavništvo, u kom su vođene matične knjige po ranijim propisima, nastavlja da u te knjige upisuje zabeleške o promeni podataka o ličnim stanjima građana (naknadne zabeleške) i ispravci greške, shodno odredbama ovog zakona (član 26). Ukidaju se odredbe o drugom primerku matičnih knjiga, a dodaje da matične knjige diplomatsko-konzularnih predstavništava vode se u Registru matičnih knjiga, a matične knjige u papirnom obliku vode se i čuvaju u diplomatsko-konzularnom predstavništvu (član 27). U slučaju uništenja ili nestanka papirnog oblika matične knjige ona se obnavlja na osnovu Registra, na način i u roku koji odredi ministar nadležan za spoljne poslove (član 28). Do obezbeđenja uslova za vođenje matičnih knjiga, prelaznim odredbama je predviđeno vođenje po starim rešenjima.

Upis u matične knjige na osnovu isprava inostranih organa (čl. 29)

U slučaju da diplomatko-konzularnog predstavništva nema u državi u kojoj je nastala činjenica rođenja, braka ili smrti, prijava će se podnositi preko najbližeg predstavništva. Ona se prosleđuje elektronskim putem nadležnom matičaru u Republici Srbiji, a do sticanja uslova za to prijavljivanje će se vršiti u pismenoj formi.

Nacrtom je predviđeno i da diplomatsko-konzularna predstavništva prijavu za upis činjenice rođenja, braka ili smrti državljanina Republike Srbije nastale van njene teritorije prosleđuju elektronskim putem nadležnom matičaru u Republici Srbiji, a bez odlaganja i u papirnom obliku. Do sticanja uslova za prosleđivanje elektronske prijave, prosleđivaće se samo u papirnom obliku.

Vrste izvoda iz matičnih knjiga i izdavanje izvoda i uverenja na osnovu matičnih knjiga (čl. 30)

Značajnu novinu, shodno novom konceptu vođenja matičnih knjiga, rezultat obezbeđenja jedinstvenosti registra podataka o ličnom stanju građana i izvoda i uverenja koji se na osnovu njega izdaju predstavlja rešenje prema kome se izvodi i uverenja izdaju na osnovu podataka sadržanih u Registru matičnih knjiga. Naime, nova rešenja ne poznaju izvornik i drugi primerak matične knjige, nego Registar, kao centralnu bazu podataka, u koji se upisuju podaci koji se vode u matičnim knjigama, a koji se vodi elektronskim putem i pisani oblik matične knjige, između kojih se obezbeđuje jedinstvenost i jednovremeni upis i ažuriranje, te se član 81. Zakona o matičnim knjigama menja. U tom smislu, od posebnog značaja za građane sa stanovišta lakšeg pristupa matičnim knjigama i lakšeg ostvarivanja prava jeste da se mogućnost izdavanja izvoda iz matičnih knjiga u svim matičnim područjima, bez obzira na to u kome se od njih matična knjiga vodi, sada proširuje i na diplomatsko-ќonzularna predstavništva. To je praktična posledica elektronskog vođenja matičnih knjiga i postojanja jedinstvenog, ažuriranog i urednog sistema javnih evidencija o ličnom stanju građana. Kod ovih rešenja praktično se potvrđuju sve prednosti elektronskog vođenja, odnosno upotrebe informacionih tehnologija u vođenju javnih evidencija i postojanja Registra.

Nadzor (čl. 32)

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona u delu koji se odnosi na vođenje matičnih knjiga u diplomatsko-konzularnim predstavništvima vršiće ministarstvo nadležno za spoljne poslove. Inspekcijski nadzor će vršiti upravni inspektorat preko generalnog inspektorata ovog ministarstva.

Ovlašćenje za donošenje podzakonskih propisa (čl. 33)

U cilju primene Zakona, te ostvarivanja svih efekata koji se očekuju od njegovog donošenja, predviđeno je donošenje više podzakonskih propisa kojima će se bliže urediti pojedina pitanja, uglavnom tehničkog karaktera, od kojih zavisi pravilna i potpuna primena Zakona, a kojima se obezbeđuje veća sigurnost sistema elektronskog vođenja matičnih knjiga i njegovo lakše funkcionisanje. U njegovim odredbama su jasno naznačena pitanja koja zahtevaju bliže uređenje, te određeni rokovi za njihovo donošenje u prelaznim odredbama. Reč je uglavnom o pravilnicima ili uputstvima kojima će ministarstvo bliže urediti čitav niz pojedinačnih pitanja koja ne spadaju u zakonsku materiju, jer bi njihovim normiranjem putem zakona njegov tekst bio nepotrebno opterećen, a uz to, kao čisto tehnička pitanja, podložna su češćim promenama. Podzakonskim propisima se bliže uređuje način upisa podatka o nacionalnoj pripadnosti, promeni pola, način ispravki grešaka pre upisa u papirni oblik, a nakog zaključenja elektronskog upisa, procedure čuvanja, zaštite i sigurnosti podataka u okviru Registra, čuvanje ispravki podataka koji su uneti u Registar, kriterijumi za obrazovanje matičnih područja, sadržinu zapisnika o određenju ili promeni podatka o nacionalnoj pripadnosti.

Kaznene odredbe (čl. 34)

Predviđaju se nove kaznene odredbe saobrazne novom konceptu vođenja matičnih knjiga, odnosno obavezi matičara u vezi sa vođenjem različitih oblika matičnih knjiga.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara kazniće se za prekršaj matičar ukoliko bez odlaganja ne unese svaku narednu zabelešku ili ispravku bez odlaganja u Registar i u papirni oblik matične knjige, kao i obrnuto.

Takođe, prekršaj je ukoliko se ne omogući upis ličnog imena prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine.

Za prekršaj će se kazniti i gradska ili opština uprava, odnosno gradska uprava grada Beograda ukoliko ne obezbede vođenje matičnih knjiga u Registru, u propisanom roku.

Prelazne i završne odredbe

U prelaznim i završnim odredbama je utvrđena odložna primena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama (član 43). Imajući u vidu da je ispunjenje odgovarajućih tehničkih uslova neophodna pretpostavka za njegovu primenu, ona će početi nakon obezbeđenja uslova za upis u Registar matičnih knjiga.

Centralni sistem za elektronsku obradu i skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga prerasta u Registar matičnih knjiga, te je propisan rok u kojem su opštinske, gradske i gradska uprava grada Beograda dužni da obezbede tehničke uslove za upis podataka u Registar matičnih knjiga za sva matična područja u kojima se one vode (član 35). Takođe, nadležni organi koji su po odredbama Zakona dužni da elektronskim putem prijavljuju podatke koji se upisuju u Registar tu obavezu će izvršavati u roku od 12 meseci od početka primene Zakona (član 36).

Kako se putem upisa u matičnu knjigu ne bi prejudicirala pitanja materijalnopravnog karaktera, upis podatka o promeni pola će biti moguć tek kad se prethodno reše pitanja jedinstvenog matičnog broja građana, postojanja braka, usvojenja i starateljstva, kao i druga prava koja se tiču porodičnih odnosa, a koja se upisuju u matične knjige (član 37).

Zdravstvene ustanove će u roku od 12 meseci od početka primene ovog zakona obezbediti uslove za prijavu činjenice smrti elektronskim putem i izdavanje elektronske potvrde o smrti, jer većina zdravstvenih ustanova još uvek takve uslove ne obezbeđuje (član 38), te se prijavljivanje smrti i izdavanje potvrde o smrti vrši samo pisanim putem.

S obzirom na to da će povezivanje diplomatsko-konzularnih predstavništava sa Registrom matičnih knjiga, podrazumevati duži rok i dodatne uslove koje će biti potrebno obezbediti, predviđena je primena starih rešenja o vođenju drugog primerka matičnih knjiga. On će se voditi i čuvati u ministarstvu nadležnom za spoljne poslove (član 39). Do obezbeđenja tehničkih uslova za elektronsko prosleđivanje, prosleđivanje prijava za upis činjenice rođenja, braka ili smrti na način opisan u članu 76. Zakona će se vršiti samo pisanim putem (član 40).

Predviđena je i primena pojedinih rešenja koja se stavljaju van snage ovim zakonom u određenim situacijama - u slučaju da su uništena ili nestala oba primerka matičnih knjiga, koja su se vodila po ranijim propisima, obnoviće se prema propisima koji su na snazi do početka primene novog zakona (član 41).

Takođe, propisan je i rok u kome će se doneti podzakonski propisi, koji su uslov za primenu određenih rešenja (član 42).

Izvor: Vebsajt Ministarstva državne uprave, 25.01.2018.