ZAKONI O JAVNOM TUŽILAŠTVU I O VISOKOM SAVETU TUŽILAŠTVA: Neprimereni uticaj na tužioce izričito je zabranjen, uključujući i onaj koji dolazi iz izvršne i zakonodavne vlasti. Novi zakoni omogućavaju i zaštitu tužilaca od ove nelegalne prakse

Godišnja konferencija Udruženja tužilaca Srbije (UTS) tradicionalno je mesto otvorenih i žustrih kolegijalnih rasprava koje se tiču statusa i rezultata rada javno-tužilačke organizacije. Te epitete ima i ovogodišnja konferencija, održana 17. novembra u hotelu “Metropol”, posvećena razgovoru o tome kako novi tužilački zakoni pomažu borbi protiv korupcije.

Otvarajući konferenciju, Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva UTS, rekla je da je cilj konferencije da ukaže na postojanje uzročno posledične veze između samostalnog javnog tužilaštva kao državnog organa i samostalnog javnog tužioca i efikasne borbe protiv korupcije.

 “Kako može samostalan javni tužilac, koji rukovodi policijom u predistražnom postupku, da obavlja svoj posao ako sa druge strane imamo policiju koja ne može da ostvari operativnu nezavisnost?”, upitala se ona i podsetila javnost da nemamo direktora policije već dve godine.

Ona je govorila o tome da novi tužilački zakoni donose normativni okvir za jačanje samostalnosti tužilaca ali da je, kao i uvek kod nas, problem u - primeni zakona. Javni tužioci, rekla je ona, treba da prihvate činjenicu da su samostalni i da sami utiču na promenu pravne kulture. Otvoreno je govorila o “velikom otporu i opstrukciji koja dolazi iz vrha javno tužilačke organizacije” podsetivši da pozivi Vrhovnom tužiocu da govori na konferenciji UTS godinama ostaju bez odgovora.

“Posebno naglašavam unutrašnji pritisak koji se pokazao kao posebno problematičan, nakon početka primene novih zakona. Očekujemo od Poverenika za samostalnost Visokog saveta tužilaštva (VST) da počne da primenjuje standarde Saveta Evrope i njenih savetodavnih tela, prvenstveno Konsultativnog veća evropskih tužilaca”, dodala je Komlen Nikolić.

Ocene Visokog saveta tužilaštva, Ministarstva pravde, Kancelarije OEBS i Delegacije EU

Docent dr Miroslav Đorđević, potpredsednik VST, vrlo aktivan učesnik konferencije, u uvodnoj reči je govorio generalno o položaju tužilaca i radu VST, istakavši da veruje da početak rada Saveta “trasira dobru praksu” čiji je cilj da se “javno tužilaštvo učini atraktivnijim mestom za rad za buduće mlade kadrove”.

“Visoki savet tužilaštva treba da ima krovnu i zaštitnu ulogu za sve tužioce. Savet ima značajno veće nadležnosti i, da bismo mogli efikasno da radimo, treba da rešimo niz problema u normativnom okviru i u faktičkom načinu rada”, rekao je on. VST aktivno učestvuje, to se čulo i od drugih članova ovog tela koji su učestvovali na konferenciji, u radnim grupama za izradu podzakonskih akata (16 pravilnika koji regulišu različite oblasti rada javno-tužilačke organizacije, prim.aut).

Dr Đorđević je govorio i o praktičnim problemima sa kojima se susreću tužioci, od kojih svakako nezanemarljiv jeste taj da u nekim tužilaštvima nema pravosudne straže a da većina tužilaca nema službenu legitimaciju.

Kako temu konferencije - novi tužilački zakoni i borba protiv korupcije - vidi Ministarstvo pravde, iznela je Bojana Šćepanović, državna sekretarka u Ministarstvu pravde. Ona je podsetila na niz predloga zakona koji su u fazi izrade a koji treba da doprinesu strateškoj borbi protiv korupcije:

“Ministarstvo pravde ulaže napore u unapređenje normativnog ali i strateškog okvira za borbu protiv korupcije. U toku je izrada nacrta izmena i dopuna zakona o sprečavanju korupcije, Krivičnog zakonika, Zakona o krivičnom postupku, Zakona o oduzimanju imovine proistekle izvršenjem krivičnog dela, kao i nove Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije”, podsetila je Šćepanović.

Reformu pravosuđa u celini, OEBS u Srbiji podržava duže od 20 godina. I u poslednjim izmenama ustavnog i zakonskog okvira Kancelarija OEBS-a je dala konstruktivnu podršku.

“Sad ste na ključnoj tački reforme pravosudnog sistema jer je sad trenutak primene novog zakonskog okvira. Dva nova tužilačka zakona su donela mnoge pozitivne promene od kojih je najbitnije formiranje Vrhovnog saveta tužilaštva koje sada, umesto Narodne skupštine, bira tužioce. Reč je o depolitizaciji tužilaštva. Po prvi put je neprimereni uticaj na tužioce izričito zabranjen, uključujući i onaj koji dolazi iz izvršne i zakonodavne vlasti. Novi zakoni omogućavaju i zaštitu tužilaca od ove nelegalne prakse”, rekao je Jan Bratu, ambasador OEBS u Srbiji.

Plamena Halačeva, zamenica ambasadora Evropske unije u Srbiji, podsetila je prisutne da je Godišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU, koji je početkom meseca objavljen, ocenio da je ostvaren “ograničeni napredak” u pravosudnoj reformi. Razlog za to je i usvajanje dva tužilačka zakona koja, kako je istakla, ključno utiču na jačanje samostalnosti tužilaca i njihove rezultate u borbi protiv korupcije. Posebno je apostrofirala to što su novim zakonima usvojene i neke važne “GRECO preporuke” (preporuke Grupe država protiv korupcije, prim.aut), kao i da se nada da će biti usvojene i ostale.

“Kao što smo i naglasili u poslednjem Izveštaju o napretku postoji potreba za pokazivanjem političke volje za borbu protiv korupcije i najvećeg kriminala na visokom nivou. Ono što će zaista napraviti promenu jeste uspostavljanje nove pravne kulture”, dodala je Halačeva.

Nakon uvodnih obraćanja, održana su dva radna panela. Prvi panel je bio posvećen uticaju novog Zakona o javnom tužilaštvu na borbu protiv korupcije.

Tužilac je hijerarhijski iznad policajca, gde je problem u saradnji tužilaštva i policije?

Otvarajući panel, Svetlana Nenadić, tužilac u Tužilaštvu za ratne zločine, govorila je o pet ključnih izazova pred kojima se nalazi javno tužilaštvo. Po njoj, glavni izazovi su: veze javnog tužilaštva sa politikom, raskid sa kulturom monokratskog uređenja tužilaštva, potom odnos javnog tužilaštva i policije, apatija javnih tužilaca i ljudski resursi u tužilaštvu.

Kako se neretko u profesionalnim krugovima, a i u javnosti, pominju problemi u saradnji tužilaštva i policije, bili smo vrlo zadovoljni što je Ministarstvo unutrašnjih poslova pozitivno odgovorilo na naš poziv da učestvuju u debati. Dr Željko Brkić, državni sekretar MUP, izazvao je pažnju učesnika i novinara:

“Javni tužilac je stariji brat policije i mi smo i u, da tako kažemo, rodbinskom odnosu ali i u hijerarhijskom odnosu, u kom je tužilac iznad policije. Policija mora da razume potrebu tužioca da odgovori visokim zahtevima u pogledu kredibiliteta dokaznog materijala. Kad tužilac insistira na sprovođenju dodatnih radnji on to čini jer želi da svoj optužni akt odbrani na sudu kako treba. Sam javni tužilac je limitiran u pogledu neposrednog preduzimanja radnji s obzirom na kriminalistička znanja i tehničke mogućnosti za veštačenje, što je posao policije”, rekao je dr Brkić, koji duže od 25 godina radi u MUP i koji je i doktor pravnih nauka u krivično pravnoj oblasti.

On je govorio o tome i koliko korupcija u institucijama narušava poverenje građana u institucije i pravnu državu, o tome da policajci treba da budu ljudi od integriteta i časti i da je to jedina prepreka korupciji. “Svesni smo koliko je korupcija opasna jer nikada država ne može da plati policajca koliko može da ga plati kriminalac ako ima interes da ga plati”, slikovito je opisao on.

Svestan je, kaže, i da se često pominje predlog uspostavljanja tužilačke policije, ali kaže da se mora voditi otvorena rasprava o tome jer je naše tradicionalno nasleđe u MUP-u da javnost očekuje da policija bude ta koja rasvetljava slučaj i hapsi učinioca.

Kako da tužioci brane svoju samostalnost, šta je italijanski model pune nezavisnosti tužilaca?

O samostalnosti tužilaca na prvom panelu je govorila i Jasmina Paunović, tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu, poznata po svom javnom istupanju protiv odluka glavnog tužioca Višeg tužilaštva i sukoba koji je taj otpor proizveo.

“Samostalnost, zabrana neprimerenog uticaja, obavezno uputstvo i zabrana političkog delovanja - to su, po meni, najvažniji instituti novog zakona koji nam daju mogućnost da samostalno delujemo i borimo se za svoj položaj. Ja spadam među one koji su među prvima osetili udar na te institute, tj. njihovo nepoštovanje. Onda kad smo Bojana (Savović, prim.aut) javno istupile bile smo hrabre, ali je vredelo, ne samo zbog nas već zbog svih onih koji su pred nama i iza nas”, rekla je Paunović.

Da je borba za samostalnog tužioca deo veće, međunarodne priče, znamo to odavno i zato smo duže od 10 godina članica internacionalnog udruženja sudija i tužilaca MEDEL.

Gošća je bila i predsednica ovog tela, italijanska tužiteljka, Mariarozaria Giljelmi koja je govorila o italijanskom iskustvu u borbi protiv korupcije i o položaju tužilaca u Italiji.

“Funkcionalna nezavisnost tužilaca mora postojati na svim nivoima. U Italiji je tužiocima omogućeno da rade samostalno, bez političkog i unutrašnjeg pritiska”, rekla je Giljelmi i podsetila na čuvenu akciju italijanskog tužilaštva s početka devedesetih, “Manipulita” ili “Čiste ruke” koja je preokrenula pravnu kulturu u zemlji.

Italijanski model je poznat kao model pune nezavisnosti tužioca.

Zašto izostaje proaktivnost tužilaca za slučajeve koji se pominju u javnosti?

Kako izgleda pogled na rad tužilaštva sa strane, iz ugla nekoga ko nije deo javno-tužilačke organizacije ali ko prati njen rad, saznajemo uvek od kolega i saradnika iz civilnog sektora. U prvom panelu govorio je Nemanja Nenadić iz organizacije “Transparentnost Srbija”, koja je specijalizovana za pitanja korupcije.

On je rekao da je jasno da su tužiocima potrebni određeni uslovi da bi ostvarivali bolje rezultate u borbi protiv korupcije, ali da postoji i pitanje proaktivnosti samih tužilaca i njihove volje da rade na nekim predmetima za koje u javnosti postoji veliki interes.

“Kako podići proaktivnost tužilaca, kako ih podstaći da rade na slučajevima za koje nisu podnete krivične prijave a cirkulišu u javnom mnjenju, objavljeni su u medijima, ili u izveštajima nevladinih organizacija ili čak nekih državnih organa?”, upitao se on.

S obzirom na to da smo trenutno u izbornoj kampanji, bilo je zanimljivo čuti i njegovu opasku da se iz civilnog sektora svaki put pred izbore sugeriše tužilaštvu da obznani javnosti šta nije dozvoljeno u vezi sa izbornim procesom, da jasno kažu šta je zloupotreba službenog položaja i podstaknu građane da im se obrate ako imaju sumnje na takva dela. No, ti apeli iz tužilaštava uvek izostaju.

Drugi panel, nešto dinamičniji od prvog, makar kad je reč o diskusiji i komentarima, ticao se uloge i rezultata rada Visokog saveta tužilaštva.

Zašto VST nije obavio svoju osnovnu funkciju - nije izabrao tužioce?

Otvorio ga je i moderirao Aleksandar Radosavljević, tužilac Višeg tužilaštva u Nišu, u Odeljenju za korupciju. Bio je vrlo kritičan prema radu VST, posebno na račun izbornog procesa kojim su birani tužioci što će, i u nastavku diskusije, biti najveća zamerka na rad Saveta.

“U Savetu svi članovi, osim dvojice, i dalje jednako glasaju i svaki suprotan stav se dočekuje “na nož”. Glavni problem je što Savet ne obavlja svoju glavnu funkciju a to je izborna funkcija. Pratim sednice Saveta i primetio sam da, tokom izbora, nisu kao kriterijum uzimali rezultate rada kandidata što bi, po meni, trebalo da bude jedan od glavnih kriterijuma”, rekao je Radosavljević.

O radu VST na njega se nadovezao član Predrag Milovanović, takođe i član Saveta, jedan od onih dvojice koji glasaju i drugačije od većine.

Predrag je istakao važnu pozitivnu stvar u radu Saveta a to je da su sednice javne i da se mogu uživo pratiti. I ne manje bitnu, da se sada ipak održavaju jer, u ranijem periodu dogodilo se da skoro dve godine nije zasedalo ovo najvažnije telo (tada Državno veće tužilaca, prim.aut).

“Međutim, mi svoj osnovni zadatak nismo uradili a to je nismo izabrali tužioce. Mislim da treba da budemo u permanentnom konkursu za izbor tužilaca jer je to način da nadoknadimo propušteno”, rekao je Predrag.

On je ponovio da VST nije jedna osoba, iako je, kako je rekao, “ta jedinka već predugo na istom mestu” te da je ovo kolektivno telo koje treba da ima pluralizam mišljenja.

U odbranu rada Saveta, da to tako nazovemo, ustao je docent dr Đorđević, njegov potpredsednik, koji je i sam priznao da je bilo problema u izbornom procesu ali je naglasio pozitivne strane rada Saveta: jednom mesečno sastanci, otvoreni za javnost da se uživo prate sa više platformi, mogućnost učešća na sednici i onlajn.

S druge strane, istakao je i da problema ima mnogo, da su uslovi u kojima radi Savet i administrativna kancelarija loši, da imaju više nadležnosti, nedovoljno ljudi u administraciji, da treba da zaposle bar još dvadesetak ljudi.

I na drugom panelu imali smo “pogled sa strane”, tj. iz civilnog sektora, za šta je bila zadužena advokatica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Ona je, u posmatračkom svojstvu, posmatrala ranije izborne postupke (za Državno veće tužilaca, prim. aut) i zaključila da se povećalo interesovanje tužilaca za njihov položaj i nadležnosti i da su počela da rastu njihova očekivanja od ovog tela.

“To jeste napredak u javnoj kulturi jer su tužioci počeli da obraćaju pažnju na svoja prava”, rekla je ona.

I ona se osvrnula na izbor članova VST iz redova istaknutih pravnika i upitala se zašto je starosna granica postavljena na 65 godina.

Nakon izlagača na drugom panelu, razvila se žustra diskusija, kolege su imale vrlo različite utiske o tome kakvi su rezultati rada VST.

Zašto VST uvek glasa 9:2? Šta kažu članovi Saveta, šta tužioci?

Boris Pavlović, član VST iz redova javnih tužilaca, vrlo rezignirano je replicirao dr Đorđeviću, kolegi iz VST.

“Rezultati rada su nula. Imali smo jedan izbor, sa kandidatima za apelaciona i viša tužilaštva, odluka je bila katastrofalna. Kandidati su podneli žalbe Ustavnom sudu koji o tome još nije odlučio. U međuvremenu VST je poništio odluku i na istoj sednici doneo - istu odluku! Posle pet meseci nemamo okončan izbor osim za ona mesta za koja se niko nije žalio”, rekao je kolega Pavlović.

“Uvek je 9:2 na sednicama Saveta i kad ja i kolega Milovanović pokušavamo da objasnimo zašto te odluke nisu dobre, obrazloženja mi vređaju inteligenciju”, oštar je bio on.

Dr Đorđević se složio da ima problema u radu ali je ponovo istakao da je bolje nego što je bilo ranije i da je za promenu potreban proces. Kao jednu od pozitivnih promena istakao je to što su naknade za zakupnine za tužioce koji su upućeni na rad na druga mesta sada znatno povećane, pa umesto 200, sada iznose 400, 500 ili više evra.

Raspravi se priključila i Jelena Glušica, članica VST, iz reda istaknutih pravnika koje bira parlament.

Ona je istakla da je izborni postupak, ipak, pozitivno završen za određeni broj tužilaca, da su oni izabrani i da su počeli da rade. “Zar je trebalo da ne izaberemo nikoga dok se ne reše žalbe na Ustavnom sudu za kandidate koji su podneli žalbe?” pitala se ona.

Replicirao joj je Radovan Lazić, član Predsedništva UTS, konstatacijom da većina u VTS “brani neodbranjivo” i kritikujući sam njihov postupak izbora.

“Ne postoje postupci u kojima prvostepeni organ može odbiti žalbu i potvrditi odluku a to ste vi uradili. Stavili ste van snage odluku i odmah doneli istu odluku. Šta ste promenili u njoj? Lepše ste je napisali?”

I Goran Ilić, iz UTS, izrazio je nezadovoljstvo rezultatima rada VTS:

 “Dok god se na sednicama glasa 9:2 i uvek istih 9 članova glasa na isti način a dvoje na drugi - nismo uspeli. To govori da se odluke donose pre sednice a da sednica služi kao fasada za nešto što je već odlučeno.”

Izvor: Vebsajt Udruženje tužilaca Srbije, 23.11.2023.
Naslov: Redakcija