NACRT ZAKONA O FINANSIRANjU POLITIČKIH AKTIVNOSTI - Tekst propisa
I UVODNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1
Ovim zakonom uređuju se izvori i način finansiranja, evidencija i kontrola finansiranja političkih aktivnosti političkih stranaka, koalicija i grupa građana (u daljem tekstu: politički subjekti).
Značenje pojmova
Član 2
Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:
- ,,politička aktivnost” je redovan rad i izborna kampanja političkog subjekta kao podnosioca proglašene izborne liste i predlagača kandidata za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike i odbornike;
- ,,politička stranka” je organizacija građana upisana u Registar političkih stranaka kod nadležnog organa u skladu sa zakonom;
- ,,koalicija” je oblik udruživanja političkih subjekata radi zajedničkog učešća na izborima, koji svoje međusobne odnose uređuju ugovorom, overenim u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje potpisa;
- ,,grupa građana” je oblik udruživanja birača radi zajedničkog učešća na izborima, koji svoje međusobne odnose, uključujući i određivanje odgovornog lica, uređuju ugovorom, overenim u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje potpisa;
- ,,izborna kampanja” predstavlja skup aktivnosti političkih subjekata koje počinju od dana raspisivanja izbora i okončavaju se danom donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora, u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa i pozivanja birača da za njih glasaju, odnosno da ne glasaju za druge učesnike na izborima i koje obuhvataju: rad sa biračima i članstvom; organizovanje i održavanje skupova; promociju, izradu i podelu reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija; političko oglašavanje; istraživanje javnog mnjenja, medijske, marketinške, PR i konsultantske usluge; sprovođenje obuka za stranačke aktivnosti, kao i druge slične aktivnosti; ostale aktivnosti čiji su troškovi nedvosmisleno povezani sa izbornom kampanjom;
- ,,redovan rad” je politička aktivnost političkog subjekta koji se ne odnosi na izbornu kampanju;
- ,,izborno jemstvo” je garancija političkog subjekta koji učestvuje na izborima da će vratiti iznos sredstava dobijenih iz javnih izvora za finansiranje izborne kampanje ukoliko ne osvoji 1% važećih glasova, odnosno u slučaju političkog subjekta koji predstavlja i zastupa interese nacionalnih manjina ukoliko ne osvoji 0,2 % važećih glasova;
- ,,vrednost davanja” je ukupna vrednost svih davanja (članarina, prilog) koja jedno fizičko ili pravno lice daje političkom subjektu na godišnjem nivou;
- ,,prosečna mesečna zarada” je prosečna mesečna zarada u Republici Srbiji, bez poreza i doprinosa, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike za prethodnu godinu.
II IZVORI I NAČIN FINANSIRANjA
Izvori finansiranja političkih subjekata
Član 3
Politički subjekti finansiraju se iz javnih i privatnih izvora.
Sredstva iz izvora iz stava 1. ovog člana politički subjekti koriste za finansiranje troškova redovnog rada i troškove izborne kampanje.
Politički subjekti se mogu zaduživati isključivo kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji, koje su pod nadzorom Narodne banke Srbije.
Javni izvori
Član 4
Javne izvore finansiranja političke aktivnosti čine novčana sredstva i usluge i dobra koje daju Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, njihovi organi, kao i organizacije čiji su oni osnivači.
Novčana sredstva iz javnih izvora
Član 5
Novčana sredstva iz javnih izvora su sredstva budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, namenjena za finansiranje političke aktivnosti.
Usluge i dobra iz javnih izvora
Član 6
Usluge i dobra iz javnih izvora su usluge i dobra određene posebnim propisima, koje političkim subjektima daju organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i druge organizacije čiji su oni osnivači.
Usluge i dobra iz stava 1. ovog člana obavezno se daju pod jednakim uslovima svim političkim subjektima.
Organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i druge organizacije čiji su oni osnivači bliže uređuju davanje usluga i dobara iz stava 1. ovog člana.
Privatni izvori
Član 7
Privatne izvore finansiranja političke aktivnosti čine članarina, prilog, nasledstvo, legat, prihod od imovine i zaduživanje kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji.
Članarina
Član 8
Članarina je novčani iznos koji član političke stranke redovno plaća na način i pod uslovima utvrđenim statutom ili drugim opštim aktom političke stranke tako da maksimalni iznos članarine ne prelazi iznos od 3.000 dinara na godišnjem nivou.
Član političke stranke dužan je da uplatu članarine vrši isključivo sa svog tekućeg računa.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, članarina čiji iznos ne prelazi 1.000 dinara na godišnjem nivou može se platiti u gotovini ili putem uplatnice. Ako se članarina plaća u gotovini, odgovorno lice političke stranke dužno je da izda priznanicu o primljenoj članarini. Priznanicu potpisuje član političke stranke koji je članarinu uplatio i odgovorno lice političke stranke.
Odgovorno lice političke stranke je dužno da iznos članarine koji je plaćen u gotovini uplati na tekući račun političke stranke u roku od sedam dana od dana izdavanja priznanice.
Prilog
Član 9
Prilog je novčani iznos, osim članarine, koji fizičko ili pravno lice dobrovoljno daje političkom subjektu, poklon, kao i usluge pružene bez naknade ili pod uslovima koji odstupaju od tržišnih.
Prilog su i krediti, zajmovi i druge usluge banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji dati pod uslovima koji odstupaju od tržišnih, kao i otpis dugova.
Davalac priloga, koji obavlja privrednu delatnost, dužan je da prilikom davanja priloga, a najkasnije narednog dana od dana davanja priloga, dostavi političkom subjektu svoju izjavu ili potvrdu nadležnog organa da je izmirio sve obaveze po osnovu javnih prihoda, kao i izjavu da ne vrši niti da je u poslednje dve godine vršio delatnost od opšteg interesa po osnovu ugovora. Pravno lice - davalac priloga dužno je da dostavi i podatke o svojoj vlasničkoj strukturi. Davalac priloga dužan je da, najkasnije u roku od tri dana od dana davanja priloga, dostavi političkom subjektu svoju izjavu da nije prekoračio maksimalnu vrednost davanja iz člana 10. st. 1. i 2. ovog zakona.
Pravno i fizičko lice dužno je da uplatu novčanog iznosa iz stava 1. ovog člana vrši isključivo sa svog tekućeg računa.
Politički subjekat je dužan da primi uplatu novčanog iznosa iz stava 1. ovog člana isključivo sa tekućeg računa davaoca.
Politički subjekat je dužan da evidentira prilog iz stava 1. ovog člana.
Zabranjeno je vršenje bilo kakvog pritiska, pretnje, diskriminacije ili bilo koji drugi oblik neposrednog ili posrednog stavljanja u nepovoljniji položaj fizičkog ili pravnog lica koje daje prilog političkom subjektu.
Državni organi dužni su da spreče i kazne svako nasilje, kršenje prava ili pretnju fizičkom ili pravnom licu zbog činjenice da je dalo prilog političkom subjektu.
Maksimalna vrednost davanja
Član 10
Maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou, koje jedno fizičko lice može dati političkim subjektima za redovan rad, iznosi najviše 10 prosečnih mesečnih zarada.
Maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou, koje jedno pravno lice može dati političkim subjektima za redovan rad, iznosi najviše 55 prosečnih mesečnih zarada.
Davanje čija je vrednost na godišnjem nivou veća od jedne prosečne mesečne zarade javno se objavljuje.
Politički subjekat je dužan da davanje iz stava 3. ovog člana objavi na svom veb-sajtu u roku od osam dana od dana kada je vrednost davanja premašila iznos jedne prosečne mesečne zarade
Sticanje i prihod od imovine političke stranke
Član 11
Imovinu političke stranke čine nepokretnosti i pokretne stvari.
Imovina iz stava 1. ovog člana služi samo za političku aktivnost i druge dozvoljene aktivnosti političke stranke, u skladu sa zakonom.
Politička stranka stiče imovinu kupoprodajom, nasleđivanjem i legatom.
Politička stranka, koja stekne nepokretnu imovinu sredstvima iz javnih izvora, tu imovinu može koristiti isključivo za sprovođenje svojih političkih aktivnosti.
Prihod od imovine čine prihodi koje politička stranka ostvaruje od prodaje pokretne i nepokretne imovine, davanja u zakup nepokretne imovine u vlasništvu političke stranke i kamate na uloge datih kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji.
Zabrana finansiranja
Član 12
Zabranjeno je finansiranje političkog subjekta od: stranih država; stranih fizičkih i pravnih lica, osim međunarodnih političkih udruženja; anonimnih darodavaca; javnih ustanova, javnih preduzeća, privrednih društava i preduzetnika koji obavljaju usluge od opšteg interesa; ustanova i preduzeća sa učešćem državnog kapitala; drugih organizacija koje vrše javna ovlašćenja i pojedinaca kojima je po zakonu zabranjeno da budu članovi političkih stranaka; sindikata; udruženja i drugih nedobitnih organizacija; crkava i verskih zajednica; priređivača igara na sreću; uvoznika, izvoznika i proizvođača akciznih proizvoda; pravnih lica i preduzetnika koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.
Prilog koji međunarodna politička udruženja daju političkom subjektu ne može biti u novcu.
Zabranjeno je finansiranje političkog subjekta od strane pravnog ili fizičkog lica koje vrši delatnosti od opšteg interesa po osnovu ugovora sa organima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javnim službama čiji su oni osnivači, za vreme dok postoji takav ugovorni odnos i dve godine nakon prestanka ugovornog odnosa.
Zabranjeno je da politička stranka stiče udeo ili akcije u pravnom licu.
Zabranjeno je finansiranje političkog subjekta od strane zadužbine ili fondacije.
Nedozvoljeno prikupljanje sredstava
Član 13
Zabranjeno je vršenje bilo kog oblika pritiska na pravna i fizička lica prilikom prikupljanja sredstava za političkog subjekta.
Zabranjeno je davanje obećanja ili stavljanje u izgled bilo kakve privilegije ili lične koristi davaocu priloga političkom subjektu.
Zabranjeno je davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica.
Zabranjeno je prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa priloga.
Zabrana sticanja prihoda od komercijalne delatnosti
Član 14
Politički subjekat ne može sticati prihod od promotivne, odnosno komercijalne delatnosti.
Obaveza uplate nezakonito stečenih sredstava
Član 15
Novčana sredstva stečena suprotno članu 12. ovog zakona politički subjekat dužan je da vrati subjektu od koga je primio, u roku od 15 dana od dana prijema sredstava. U slučaju da je uplatilac sredstava prestao da postoji, politički subjekat je dužan da uplaćeni iznos prenese na račun budžeta Republike Srbije u roku od 15 dana od dana prijema sredstava.
Politička stranka je dužna da članarinu koja je primljena suprotno članu 8. st. 1 i 3. ovog zakona uplati na račun budžeta Republike Srbije u roku od 15 dana od dana prijema članarine.
Prilog za koji nije dostavljena dokumentacija propisana članom 9. stav 3. ovog zakona, novčani prilog primljen suprotno članu 9. stav 5. ovog zakona, kao i davanja preko iznosa propisanog u članu 10. ovog zakona politički subjekat je dužan da vrati davaocu u roku od 15 dana od dana prijema priloga.
Ako se sredstva iz stava 3. ovog člana ne mogu uplatiti na račun davaoca priloga, sredstva se uplaćuju na račun budžeta Republike Srbije
III FINANSIRANjE REDOVNOG RADA POLITIČKIH SUBJEKATA
Sredstva iz javnih izvora
Član 16
Sredstva iz javnih izvora koja se obezbeđuju za finansiranje redovnog rada političkih subjekata čiji su kandidati izabrani za narodne poslanike, poslanike, odnosno odbornike određuje se na nivou od 0,105% poreskih prihoda budžeta Republike Srbije, poreskih prihoda budžeta autonomne pokrajine, odnosno poreskih prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave.
Raspodela sredstava iz javnih izvora
Član 17
Sredstva iz člana 16. ovog zakona raspodeljuju se političkim subjektima koji su osvojili mandate u predstavničkim telima srazmerno broju glasova obračunatih na način propisan u stavu 2. ovog člana.
Broj glasova političkog subjekta koji se uzima kao osnovica za raspodelu sredstava obračunava se tako što se broj glasova do 3% važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom 1,5, a broj glasova preko 3% važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom 1.
Sredstva iz člana 16. ovog zakona koja dobije politički subjekat koji je na izborima nastupao kao koalicija dele se prema koalicionom ugovoru.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno nadležni organ uprave autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave, srazmerni deo sredstava iz stava 1. ovog člana prenosi političkim subjektima svakog meseca, do desetog dana u mesecu za prethodni mesec.
Račun za finansiranje redovnog rada
Član 18
Politička stranka može da ima više računa isključivo sa istim poreskim identifikacionim brojem, kao i devizni račun, preko kojih vrši sav promet sredstava namenjenih za finansiranje redovnog rada.
Računi preko kojih koalicija, odnosno grupa građana vrši sav promet sredstava namenjenih za finansiranje redovnog rada određuje se ugovorom o obrazovanju tih političkih subjekata.
Korišćenje sredstava za finansiranje redovnog rada
Član 19
Sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koriste se za funkcionisanje i propagiranje ideje političkog subjekta i podrazumevaju: rad sa biračima i članstvom, troškove prevoza i održavanja skupova, troškove promocije, reklamnog materijala i publikacija, troškove istraživanja javnog mnjenja, obuke, međunarodnu saradnju, troškove zarada i naknada zaposlenih, komunalne troškove, kao i troškove za druge slične aktivnosti.
Sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koriste se i za finansiranje troškova izborne kampanje, u skladu sa ovim zakonom.
Sredstva dobijena iz javnih izvora u iznosu od najmanje 5% ukupnih sredstava dobijenih za redovan rad na godišnjem nivou, politički subjekat je dužan da koristi za stručno usavršavanje i osposobljavanje, međunarodnu saradnju i rad sa članstvom.
IV. FINANSIRANjE TROŠKOVA IZBORNE KAMPANjE
Sredstva iz javnih izvora
Član 20
Sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje obezbeđuju se u godini u kojoj se održavaju redovni izbori, u iznosu od 0,07% poreskih prihoda budžeta Republike Srbije, poreskih prihoda budžeta autonomne pokrajine, odnosno poreskih prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave, za godinu za koju se budžet donosi.
U slučaju održavanja vanrednih izbora, nadležni organi su dužni da obezbede sredstva predviđena u stavu 1. ovog člana.
U slučaju privremenog finansiranja, nadležni organi su dužni da obezbede sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje u iznosu od 0,07% poreskih prihoda budžeta republike Srbije, poreskih prihoda budžeta autonomne pokrajine, odnosno poreskih prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave, iz prethodne fiskalne godine za koju je budžet donet.
Raspodela sredstava iz javnih izvora
Član 21
Sredstva iz člana 20. ovog zakona u visini od 30% raspoređuju se u jednakim iznosima podnosiocima proglašenih izbornih lista koji su prilikom podnošenja izborne liste dali izjavu da će koristiti sredstava iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje. Ova sredstva uplaćuju se u roku od pet dana od dana donošenja odluke kojom se utvrđuje zbirna izborna lista, onom političkom subjektu koji je položio izborno jemstvo u roku propisanom članom 25. stav 3. ovog zakona.
Preostali deo sredstava iz člana 20. ovog zakona (70%) dodeljuje se podnosiocima izbornih lista koje su osvojile mandate, srazmerno broju osvojenih mandata, u roku od pet dana od dana donošenja izveštaja o ukupnim rezultatima izbora, bez obzira da li su koristili sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje.
U slučaju održavanja izbora po većinskom izbornom sistemu, sredstva iz člana 20. ovog zakona u visini od 30% raspoređuju se u jednakim iznosima predlagačima kandidata koji su prilikom podnošenja kandidature dali izjavu da će koristiti sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje. Ova sredstva uplaćuju se predlagačima kandidata u roku od pet dana od dana donošenja odluke kojom se utvrđuje lista kandidata, ukoliko su položili izborno jemstvo u roku propisanom članom 25. stav 3. ovog zakona.
Ako podnosioci izbornih lista, odnosno predlagači kandidata koji su dali izjavu da će koristiti sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje ne polože izborno jemstvo u roku propisanom članom 25. stav 3. ovog zakona, deo sredstava raspoređen tim podnosiocima izbornih lista, odnosno predlagačima kandidata prenosi se u preostali deo sredstava iz st. 2. i 4.ovog člana i dodeljuje im se u skladu sa članom 25. stav 4.
Finansiranje izborne kampanje iz privatnih izvora
Član 22
Za finansiranje troškova izborne kampanje politički subjekat može prikupljati sredstva iz privatnih izvora.
Fizička i pravna lica, u jednoj kalendarskoj godini u kojoj se održavaju izbori mogu, pored davanja za redovan rad, dati i sredstva za troškove izborne kampanje do maksimalno propisanog iznosa na godišnjem nivou iz člana 10. st. 1. i 2. ovog zakona, bez obzira na broj izbornih kampanja u kalendarskoj godini.
Troškovi izborne kampanje
Član 23
Troškovi izborne kampanje su troškovi svih aktivnosti koje se smatraju izbornom kampanjom u smislu člana 2. alineja peta ovog zakona.
Za sprovođenje aktivnosti u okviru izborne kampanje, političkim subjektima je zabranjeno da koriste sredstva budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, kojima kandidati na izborima i izbornim listama, kao javni funkcioneri, državni službenici, službenici u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave ili neposredno izabrana lica, raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti.
Političkim subjektima je zabranjeno da u toku izborne kampanje, izuzev javnih usluga i dobara dodeljenih u skladu sa članom 6. stav 2. ovog zakona, koriste druge javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera.
Politički subjekt može da koristi za izbornu kampanju prostorije i usluge organa i organizacija iz člana 6. stav 1. ovog zakona ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, na osnovu javno dostupne odluke tih organa i organizacija i pod uslovom da oni mogu da obezbede korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje.
Sredstva prikupljena iz javnih i privatnih izvora za finansiranje troškova izborne kampanje mogu se koristiti samo za aktivnosti iz stava 1. ovog člana.
Na svako iznajmljivanje termina u medijima primenjuju se propisi i pravila kojima se uređuje postupanje medija u izbornoj kampanji.
Ukoliko politički subjekti vrše podelu reklamnog materijala, brošura, lifleta, publikacija dužni su da ovaj materijal obeleže sa preciznim podacima o nazivu subjekta koji pruža usluge izrade reklamnog materijala, brošura, lifleta, publikacija.
Poseban račun za finansiranje izborne kampanje
Član 24
U svrhu prikupljanja sredstava za finansiranje izborne kampanje, politički subjekat otvara poseban račun, koji se ne može koristiti u druge svrhe.
Politički subjekat, koji ne poseduje račun iz stava 1. ovog člana, dužan je da ga otvori nakon raspisivanja izbora, a pre proglašenja izborne liste.
Sva sredstva namenjena za finansiranje izborne kampanje uplaćuju se na račun iz stava 1. ovog člana i sva plaćanja troškova izborne kampanje vrše se sa tog računa.
Sredstva prikupljena za redovan rad, politički subjekat može koristiti za troškove izborne kampanje, pod uslovom da ih uplati na račun iz stava 1. ovog člana.
Otvaranje računa iz st. 1. i 2. ovog člana za koaliciju, odnosno grupu građana uređuje se ugovorom o obrazovanju tih političkih subjekata.
Izborno jemstvo
Član 25
Politički subjekat koji je dao izjavu da namerava da koristi sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje dužan je da položi izborno jemstvo u visini sredstava iz člana 21. st. 1. i 3. ovog zakona, raspoređenih tom političkom subjektu.
Izborno jemstvo iz stava 1. ovog člana sastoji se u polaganju gotovog novca, bankarske garancije, državnih hartija od vrednosti ili u stavljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretnoj imovini lica koje daje jemstvo.
Sredstva izbornog jemstva iz stava 2. ovog člana dostavljaju se ili polažu kod ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno nadležnog organa uprave autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, u roku od tri dana od dana proglašenja svih izbornih lista, odnosno utvrđivanja konačne liste kandidata.
Politički subjekat koji je dao izjavu da namerava da koristi sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje a ne položi izborno jemstvo, u roku od tri dana od dana proglašenja svih izbornih lista, odnosno utvrđivanja konačne liste kandidata, ima pravo na sredstava iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje, u istom iznosu koji je dodeljen političkom subjektu koji je položio izborno jemstvo, ukoliko na izborima osvoji najmanje 1% važećih glasova odnosno najmanje 0,2% važećih glasova ako politički subjekat predstavlja i zastupa interese nacionalne manjine, u roku od pet dana od dana donošenja izveštaja o ukupnim rezultatima izbora.
Povraćaj sredstava
Član 26
Izborno jemstvo se vraća političkom subjektu ukoliko na izborima osvoji najmanje 1% važećih glasova, odnosno najmanje 0,2% važećih glasova ako politički subjekat predstavlja i zastupa interese nacionalne manjine, u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata.
Politički subjekat koji ne osvoji broj glasova iz stava 1. ovog člana, dužan je da vrati dobijena sredstva za koja je položio izborno jemstvo, u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata.
Ako politički subjekat ne vrati dobijena sredstava za koja je položio izborno jemstvo u roku iz stava 2. ovog člana, Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave izvršiće povraćaj ovih sredstava iz sredstava izbornog jemstva.
V. VOĐENjE EVIDENCIJA I IZVEŠTAVANjE
Obaveza vođenja knjigovodstva i evidencija
Član 27
Politički subjekti koji imaju predstavnike u predstavničkim telima i registrovane političke stranke, dužni su da vode knjigovodstvo o svim prihodima i rashodima.
Knjigovodstvo se vodi po poreklu, visini i strukturi prihoda i rashoda, u skladu sa propisima koji uređuju računovodstvo i reviziju.
Nadležni organi svake godine kontrolišu knjigovodstvene evidencije prihoda i rashoda političkih subjekata iz stava 1. ovog člana.
Politički subjekti koji imaju predstavnike u predstavničkim telima i registrovane političke stranke dužni su da vode posebnu evidenciju o prilozima, poklonima i pruženim uslugama bez naknade, odnosno pod uslovima koji odstupaju od tržišnih, kao i evidenciju o imovini.
Sadržinu i način vođenja evidencija iz stava 4. ovog člana bliže uređuje direktor Agencije za sprečavanje korupcije (u daljem tekstu: Agencija).
Godišnji izveštaj o finansiranju političkog subjekta
Član 28
Politički subjekti koji imaju predstavnike u predstavničkim telima i registrovane političke stranke, dužni su da podnose Agenciji godišnji izveštaj o finansiranju političkog subjekta, koji sadrži i podatke o prilozima i imovini, uz prethodno pribavljeno mišljenje ovlašćenog revizora licenciranog u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji, do 15. aprila tekuće godine za prethodnu godinu.
Godišnji izveštaj o finansiranju političkog subjekta sadrži podatke o poreklu, visini i strukturi svih prikupljenih i utrošenih sredstava iz javnih i privatnih izvora.
Politički subjekti iz stava 1. ovog člana dužni su da u roku od osam dana od dana dostavljanja godišnjeg izveštaja o finansiranju političkog subjekta Agenciji, objave izveštaj na svom veb-sajtu.
Godišnji izveštaj o finansiranju političkog subjekta, u roku od sedam dana od dana prijema urednog i u propisanoj formi podnetog godišnjeg izveštaja o finansiranju političkog subjekta, objavljuje se i na veb-sajtu Agencije.
Sadržinu i način podnošenja godišnjeg izveštaja o finansiranju političkog subjekta bliže uređuje direktor Agencije.
Izveštaj o troškovima izborne kampanje
Član 29
Politički subjekat koji učestvuje u izbornoj kampanji dužan je da agenciji podnese preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje do sedam dana pre dana glasanja, kao i konačni izveštaj o troškovima izborne kampanje, koji se podnosi u roku od 30 dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora.
Izveštaji iz stava 1. ovog člana sadrže podatke o poreklu, visini i strukturi prikupljenih i utrošenih sredstava iz javnih i privatnih izvora.
Preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje odnosi se na period od dana raspisivanja izbora do 15 dana pre dana određenog za glasanje.
Konačni izveštaj o troškovima izborne kampanje odnosi se na period od dana raspisivanja izbora do dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora..
Preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje objavljuje se na veb - sajtu agencije u roku od tri dana od dana prijema urednog i u propisanoj formi podnetog izveštaja, a konačni izveštaji o troškovima izborne kampanje objavljuju se u roku od sedam dana od dana prijema urednog i u propisanoj formi podnetog izveštaja.
Sadržinu i način podnošenja izveštaja iz stava 1. ovog člana bliže uređuje direktor agencije.
Akt iz stava 6. ovog člana direktor agencije dužan je da donese u roku koji obezbeđuje da taj akt stupi na snagu najkasnije pet dana od dana raspisivanja izbora.
Izmene i dopune akta iz stava 6. ovog člana ne mogu se vršiti tokom trajanja izborne kampanje.
Povraćaj sredstava iz javnih izvora
Član 30
Sva sredstva iz javnih izvora koja nije potrošio u toku izborne kampanje, politički subjekat je dužan da uplati u budžet Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, do dana predviđenog zakonom za podnošenje izveštaja.
Sva sredstva iz privatnih izvora koja nije potrošio u toku izborne kampanje politički subjekat je dužan da prenese na račun koji koristi za redovan rad do dana predviđenog zakonom za podnošenje izveštaja.
Odgovorno lice političkog subjekta
Član 31
Statutom političke stranke, odnosno odgovarajućom odlukom političkog subjekta, mora biti određen način obavljanja unutrašnje kontrole finansijskog poslovanja i pravo članova, odnosno birača koji podržavaju izbornu listu, da se upoznaju sa prihodima i rashodima političkog subjekta.
Statutom političke stranke, odnosno odgovarajućom odlukom političke stranke, mora biti predviđeno imenovanje lica odgovornog za finansijsko poslovanje, podnošenje izveštaja, poštovanje obaveza, zabrana i ograničenja propisanih ovim zakonom, za vođenje knjiga i kontakt sa Agencijom (u daljem tekstu: odgovorno lice).
Ukoliko politička stranka nije obavestila agenciju o imenovanju ili promeni lica iz stava 2. ovog člana, u roku od tri dana od dana imenovanja, odnosno promene, zakonski zastupnik, upisan u registar političkih stranka koje vodi nadležno ministarstvo za poslove državne uprave, je lice odgovorno za finansijsko poslovanje, podnošenje izveštaja, poštovanje obaveza, zabrana i ograničenja propisanih ovim zakonom, za vođenje knjiga i kontakt sa aAencijom.
Ugovorom o obrazovanju koalicije određuje se politička stranka i odgovorno lice za finansijsko poslovanje, podnošenje izveštaja, poštovanje obaveza, zabrana i ograničenja propisanih ovim zakonom, za vođenje knjiga i kontakt sa Agencijom.
Ugovorom o obrazovanju grupe građana mora biti određeno odgovorno lice za zastupanje grupe građana, odnosno odgovorno lice iz stava 2. ovog člana, i na njega se primenjuju pravila o odgovornosti fizičkog lica u smislu zakona o prekršajima.
Koalicije i grupe građana su dužne da agenciju obaveštavaju o imenovanju ili promeni odgovornog lica, u roku od tri dana od dana njegovog imenovanja, odnosno promene.
Odgovorno lice potpisuje sve finansijske izveštaje političkog subjekta i odgovorno je za vođenje evidencije u vezi sa finansiranjem političkog subjekta.
Na zahtev agencije odgovorno lice je dužno da dostavi knjigovodstvene podatke iz člana
27. ovog zakona na uvid i u toku finansijske godine.
Politički subjekat čuva izveštaje iz čl. 28. i 29. ovog zakona najmanje šest godina od dana podnošenja agenciji.
Ovlašćenja agencije i kontrola finansiranja
Član 32
U obavljanju poslova propisanih ovim zakonom, Agencija ima pravo neposrednog i neometanog pristupa knjigovodstvenoj evidenciji i dokumentaciji i finansijskim izveštajima političkog subjekta, kao i da angažuje odgovarajuće stručnjake i institucije. Agencija ima i pravo na neposredan i neometan pristup knjigovodstvenoj evidenciji i dokumentaciji zadužbine ili fondacije čiji je osnivač politička stranka.
Politički subjekat je dužan da na zahtev Agencije, u roku koji odredi Agencija, koji ne može biti duži od 15 dana, dostavi sva dokumenta i informacije koje su Agenciji potrebne za obavljanje poslova propisanih ovim zakonom.
U toku izborne kampanje politički subjekat je dužan da na zahtev i u roku koji odredi Agencija, koji ne može biti duži od tri dana, dostavi podatke koje su Agenciji potrebne za obavljanje poslova propisanih ovim zakonom.
Organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, banke, kao i pravna i fizička lica koja finansiraju političke subjekte, odnosno koja su u njihovo ime i za njihov račun obavila određenu uslugu, dužni su da, na zahtev Agencije i u roku koji odredi Agencija, a koji u toku izborne kampanje ne može biti duži od tri dana, dostave sve podatke koji su Agenciji potrebni za obavljanje poslova propisanih ovim zakonom.
U pogledu obaveze dostave podataka utvrđene u stavu 4. ovog člana ne primenjuju se zabrane i ograničenja utvrđene drugim propisima.
Član 33
Kontrolu izveštaja političkih subekata iz člana 28. i 29. ovog zakona vrši agencija prema planu kontrole koji donosi Agencija.
Plan kontrole godišnjih izveštaja o finansiranju političkih subjekata objavljuje se na veb-sajtu agencije do 15. marta tekuće godine, a plan kontrole izveštaja o troškovima izborne kampanje objavljuje se na veb-sajtu Agencije pet dana od dana raspisivanja izbora.
Plan kontrole može biti izmenjen ili dopunjen i isti se objavljuje na veb-sajtu Agencije u roku od tri dana od dana izmene ili dopuna.
O rezultatima kontrole godišnjeg izveštaja o finansiranju političkog subjekta Agencija sačinjava izveštaj, koji se objavljuje na veb-sajtu agencije do 1. februara naredne godine.
O rezultatima kontrole konačnih izveštaja o troškovima izborne kampanje, koji sadrži i kontrolu preliminarnih izveštaja političkog subjekta, agencija sačinjava izveštaj, koji se objavljuje na veb-sajtu Agencije najkasnije do 120 dana od dana isteka roka za podnošenje konačnog izveštaja o troškovima izborne kampanje.
Obezbeđivanje sredstava potrebnih za obavljanje poslova kontrole
Član 34
Sredstva za obavljanje poslova kontrole troškova izborne kampanje za izbore za predsednika Republike, izbore za narodne poslanike, poslanike i odbornike, obezbeđuju se Agenciji u budžetu Republike Srbije.
Za namenu iz stava 1. ovog člana, u budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva u iznosu ne manjem od 1% ako su u pitanju izbori za predsednika Republike i narodne poslanike, 0,5% ako su u pitanju izbori za poslanike i odbornike u skupštini grada, odnosno 0,25% ako su u pitanju izbori za odbornike u skupštinama opština, od ukupnog iznosa sredstava koji se iz budžeta Republike Srbije izdvaja za izbornu kampanju za izbore za narodne poslanike.
Ako se u jednoj kalendarskoj godini održava više izbora, procenat iz stava 2. ovog člana primenjuje se za svake izbore.
Revizija od strane državne revizorske institucije
Član 35
Program revizije državne revizorske institucije svake godine obuhvata odgovarajući broj političkih subjekata koji imaju predstavnike u narodnoj skupštini.
Prilikom određivanja političkih subjekata koji će biti obuhvaćeni programom revizije državna revizorska institucija će uzeti u obzir visinu sredstva koja politički subjekt dobija iz javnih izvora i učestalost prethodnih revizija
Agencija nakon obavljene kontrole finansijskih izveštaja političkog subjekta, može uputiti državnoj revizorskoj instituciji zahtev za obavljanje revizije tih izveštaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje nadležnost državne revizorske institucije.
Član 36
Godišnji plan poreske kontrole, koji se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, obuhvata kontrolu davaoca finansijskih sredstava, odnosno roba i usluga političkim subjektima.
Izbor davaoca finansijskih sredstava, odnosno roba i usluga iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu izveštaja Agencije za sprečavanje korupcije.
VI POSTUPANjE I ODLUČIVANjE U SLUČAJU POVREDE ZAKONA
Postupak
Član 37
Postupak u kome se odlučuje da li postoji povreda ovog zakona i izriču mere u skladu sa ovim zakonom, pokreće i vodi agencija po službenoj dužnosti i na osnovu prijave fizičkog ili pravnog lica.
Postupak u kome se odlučuje da li postoji povreda ovog zakona u izbornoj kampanji može se pokrenuti po službenoj dužnosti, po prijavi lica iz stava 1. ovog člana, kao i na osnovu prijave političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koja je podnosilac proglašene izborne liste, odnosno predlagač kandidata na izborima.
O pokretanju postupka iz stava 1. ovog člana Agencija obaveštava političkog subjekta protiv kojeg je postupak pokrenut, a o postupku iz stava 2. obaveštava političkog subjekta protiv koga je postupak pokrenut u roku od 24 časa od prijema prijave.
Agencija može da pozove odgovorno lice, kao i lice na osnovu čije prijave je pokrenut postupak, radi pribavljanja informacija, kao i da traži dostavljanje potrebnih podataka u cilju odlučivanja o postojanju povrede ovog zakona.
Agencija je dužna da po prijavi koja se odnosi na povredu ovog zakona u izbornoj kampanji, u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekt obavešten o prijavi iz stava 2. ovog člana i, ako su traženi, nakon isteka roka za dostavu podataka iz člana 32. st. 3. i 4. ovog zakona, donese rešenje kojim se utvrđuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji.
Agencija je dužna da rešenje iz stava 5. ovog člana objavi na svom veb-sajtu u roku od 24 časa od donošenja.
Shodna primena propisa
Član 38
U postupku iz člana 37. ovog zakona, koji nije uređen ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.
Mera
Član 39
Agencija izriče meru upozorenja političkom subjektu ukoliko u postupku kontrole utvrdi nedostatke koji se mogu otkloniti.
Ukoliko politički subjekat ne postupi po meri upozorenja, do isteka roka koji je u odluci određen, Agencija podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
VII KAZNENE ODREDBE
Krivično delo
Član 40
Ko daje, odnosno u ime i za račun političkog subjekta pribavi sredstva za finansiranje političkog subjekta protivno odredbama ovog zakona u nameri da prikrije izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava političkog subjekta, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Ako su izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana data ili primljena sredstva u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ko izvrši nasilje ili preti nasiljem, dovodi u neravnopravan položaj ili uskrati neko pravo ili na zakonu zasnovani interes fizičkom ili pravnom licu zbog činjenice da je dalo prilog političkom subjektu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Sredstva iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.
Prekršaji političkog subjekta
Član 41
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj politička stranka, ako:
1) ne objavi davanje u skladu sa članom 10. st. 3. i 4. ovog zakona;
2) otvori više računa suprotno članu 18. ovog zakona;
3) ne objavi godišnji izveštaj o finansiranju političkog subjekta na veb-sajtu u roku propisanom u članu 28. stav 3. ovog zakona;
4) ne imenuje odgovorno lice, ne prijavi promenu odgovornog lica ili o tome ne obavesti agenciju, u skladu sa članom 31. ovog zakona;
Za prekršaje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u političkoj stranci ili drugom političkom subjektu novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.
Član 42
Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj politička stranka, ako:
1) postupi suprotno odredbi člana 3. stav 3. ovog zakona
2) primi sredstva suprotno članu 8. stav 3. ovog zakona;
3) postupa suprotno članu 11. ovog zakona;
4) stiče nenovčana sredstva suprotno članu 12. stav 1. i 3.
5) postupa protivno zabrani iz člana 12. stav 4. ovog zakona;
6) postupa protivno zabrani iz člana 13. ovog zakona;
7) stiče prihod suprotno članu 14. ovog zakona;
8) ne vrati sredstva u skladu sa članom 15. ovog zakona;
9) koristi sredstva suprotno čl. 19. i 23. i članu 24. st. 3. i 4. ovog zakona;
10) postupi suprotno odredbi člana 23. stav 7. ovog zakona;
11) ne otvori poseban račun za finansiranje izbornih kampanja u skladu sa članom 24. ovog zakona;
12) ne vodi evidenciju u skladu sa članom 27. ovog zakona
13) ne postupi u skladu sa članom 28. stav 1. ovog zakona;
14) ne dostavi preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje u skladu sa članom 29. ovog zakona;
15) ne dostavi konačni izveštaj o troškovima izborne kampanje u skladu sa članom 29. ovog zakona;
16) postupi suprotno članu 30. ovog zakona;
17) ne omogući Agenciji pristup u skladu sa članom 32. stav 1. ovog zakona;
18) ne dostavi Agenciji dokumenta, informacije i podatke u skladu sa članom 32. st. 2. i 3. ovog zakona;
19) ne postupi po izrečenoj meri upozorenja (član 39. stav 2).
Za prekršaje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u političkoj stranci ili drugom političkom subjektu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.
Sredstva pribavljena izvršenjem prekršaja iz stava 1. tač. 2), do 9) i 16) ovog člana oduzeće se.
OSTALI PREKRŠAJI
Član 43
Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se pravno lice ako:
1) da prilog političkom subjektu suprotno čl. 9. 10. 12. st. 1.3. i 5 i članu 22. stav 2. ovog zakona;
2) ne omogući Agenciji pristup u skladu sa članom 32. stav 1. ovog zakona;
3) ne dostavi podatke Agenciji u skladu sa članom 32. stav 4. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.
Sredstva pribavljena izvršenjem prekršaja iz stava 1. tačka 1) ovog člana oduzeće se.
Zastarelost pokretanja prekršajnog postupka
Član 44
Prekršajni postupak za prekršaje iz čl. 41, 42 i 43 ovog zakona ne može se pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.
Gubitak prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora
Član 45
U slučaju osude za krivično delo iz člana 40. ovog zakona ili ako politička stranka ili odgovorno lice u političkom subjektu budu kažnjeni za prekršaj propisan u čl.
41. i 42 ovog zakona, politički subjekat gubi pravo na dobijanje sredstava iz javnih izvora namenjenih finansiranju političkog subjekta, u iznosu određenom na način propisan u st. 2. do 4. ovog člana.
Iznos sredstava iz stava 1. ovog člana ne može biti manji od iznosa sredstava pribavljenih izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja, a najviše do 100% iznosa sredstava iz javnih izvora namenjenih za finansiranje redovnog rada političkog subjekta za narednu kalendarsku godinu.
Ako je iznos sredstava pribavljenih izvršenjem krivičnog dela, odnosno prekršaja manji od 10% sredstava iz javnih izvora namenjenih za finansiranje redovnog rada političkog subjekta za narednu kalendarsku godinu, iznos sredstava iz stava 1. ovog člana ne može biti manji od 10% sredstava iz javnih izvora namenjenih za finansiranje redovnog rada političkog subjekta za narednu kalendarsku godinu.
Iznos sredstava iz stava 1. ovog člana određuje se srazmerno izrečenoj kazni za učinjeno krivično delo ili prekršaj, u skladu sa pravilima propisanim u st. 2. i 3. ovog člana.
Rešenje o gubitku prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora namenjenih za finansiranje redovnog rada političkog subjekta za narednu kalendarsku godinu, u kome se utvrđuje i njihov iznos, donosi Agencija i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Član 46
Političke stranke dužne su da, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, zaključe ugovor o otuđenju vlasništva nad udelima ili akcijama koje su stekli pre stupanja na snagu zakona o finansiranju političkih aktivnosti, podnesu zahtev nadležnom registru za upis promene vlasništva nad udelima ili akcijama i u roku od 15 dana obaveste agenciju o svim preduzetim radnjama.
Član 47
Političke stranke koje, u roku predviđenom u članu 46. ovog zakona ne zaključe ugovor o otuđenju vlasništva nad udelima ili akcijama, odnosno ne podnesu zahtev nadležnom registru za upis promene vlasništva nad udelima ili akcijama, gube pravo na finansiranje redovnog rada iz javnih izvora
Zaključivanjem ugovora iz člana 46. ovog zakona i podnošenjem zahteva nadležnom registru za upis promene vlasništva nad udelima ili akcijama, politička stranka ponovo stiče pravo na finansiranje redovnog rada iz javnih izvora.
Rešenje o gubitku prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora iz stava 1. ovog člana koje donosi agencija je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Obustava prenosa sredstava iz javnih izvora
Član 48
Posle pokretanja krivičnog postupka za krivično delo iz člana 40. ovog zakona ili prekršajnog postupka za prekršaj iz člana 41i 42. ovog zakona, na zahtev Agencije, ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno nadležni organ uprave autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, donosi odluku o privremenoj obustavi prenosa sredstava iz javnih izvora političkom subjektu do donošenja pravnosnažne odluke u krivičnom, odnosno prekršajnom postupku.
Protiv odluke nadležnog organa uprave autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave iz stava 1. ovog člana, može se izjaviti žalba nadležnom organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Protiv odluke ministarstva iz stava 1. ovog člana i odluke nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave iz stava 2. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.
Upravni sud je dužan da odluči u roku od 30 dana od dana dostavljanja tužbe u upravnom sporu iz stava 3. ovog člana.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 49
Postupci kontrole rada političkih subjekata započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama Zakona o finansiranju političkih stranaka (,,Službeni glasnik RS”, br. 43/2011, 123/2014 i 88/2019)
Član 50
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o finansiranjupolitičkih aktivnosti (,,Službeni glasnik RS”, br. 43/2011, 123/2014 i 88/2019)
Član 51
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije",
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Važeći Zakon o finansiranju političkih aktivnosti donet je 2011. godine. Ovaj zakon je izmenjen 2014. jer su tokom njegove dvogodišnje primene uočene određene manjkavosti, nedorečenosti međusobna neusaglašenost pojedinih njegovih odredaba, a posebno se kao razlog za izmene Zakona imalo u vidu postupanje u skladu sa Ključnim preporukama iz Zajedničkog mišljenja Venecijanske komisije usvojenog na 100. plenarnoj sednici održanoj 10-11. oktobra 2014. godine. Takođe, 2019. godine, izvršene su izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti iz razloga što je Vlada Republike Srbije obrazovala Radnu grupu za saradnju sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (KDILjP) u koordinaciji i praćenju sprovođenja primene preporuka za unapređenje izbornog procesa čiji je zadatak bio da u saradnji sa OEBS i KDILjP koordinira i prati sprovođenje preporuka iz izveštaja misija OEBS/KDILjP o proceni izbora, nakon čega je radna grupa izvršila početnu analiza svih preporuka izveštaja misija OEBS/KDILjP u periodu od 2003. do 2017. godine i kao jednu od preporuka koja se ponavlja izdvojila preporuku koja se odnosi na finansiranje izborne kampanje i koja glasi: “Odredbe o finansiranju stranaka i izborne kampanje se moraju dodatno poboljšati u skladu s ranijim preporukama OEBS/KDILjP-a u cilju uvođenja strožih propisa i veće transparentnosti”. Radna grupa je pripremila tekst Inicijative izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti sa ciljem pojačavanja odgovornosti političkih subjekata koje su učesnici izbora kako u smislu korišćenja i raspolaganja javnim resursima, ali tako i obaveza Agencija za sprečavanje korupcije u pogledu sankcionisanja političkih subjekata koji ne poštuju odredbe zakona u izbornoj kampanji. Ministarstvo finansija razmatralo je tekst Inicijative, pa je u potpunosti istu prihvatilo i predložilo donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Ova Radna grupa je nastavila sa radom i u 2020. godini, i nakon što je izvršila analizu svih preporuka iz Konačnog izveštaja Specijalne misije KDILjP-a za procenu izbora, od 7. oktobra 2020. godine, i to kako Prioritetnih tako i Ostalih preporuka, koje je ugradila u tekst Zakona, predložila je donošenje novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Takođe obaveza donošenja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti proizilazi iz Akcionog plana za Poglavlje 23, usvojenog u julu 2020. godine.
Naime, u meri 2.2.2.1. utvrđeno je da se izmeni Zakon o finansiranju političkih aktivnosti tako da se jasno utvrde i razgraniče obaveze Agencije za za sprečavanje korupcije i Državne revizorske institucije i drugih organa u postupku kontrole političkih aktivnosti i subjekata i precizno utvrde obaveze i mehanizmi za transparentnost finansiranja političkih subjekata u skladu sa kvalitativnom analizom primene odredaba Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Mera
2.2.2.2. uvodi obavezu Ministarstvu nadležnom za poslove finansija da kao odgovorni subjekata za izvršenje ove mere propiše da se programom revizije obavezno obuhvati revizija parlamentarnih političkih stranaka na republičkom nivou kao i da se uvede obaveza direktora Poreske uprave da u godišnji ili vanredni plan poreske kontrole obavezno uvrsti davaoce finansijskih sredstava i drugih usluga političkim subjektima u skladu sa izveštajem Agencije za sprečavanje korupcije o finansiranju političkih aktivnosti i subjekata.
Iz navedenih razloga, Vlada je predložila donošenje Zakona o finansiranju političkih aktivnosti
III.OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Čl. 1. i 2. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti (u daljem tekstu: Zakon), su uvodne odredbe kojima se propisuje predmet zakona i značenje pojmova koji se upotrebljavaju u zakonu. Članom 1. Zakona propisano je da se ovim zakonom uređuju izvori i način finansiranja, evidencija i kontrola finansiranja političkih aktivnosti političkih stranaka, koalicija i grupe građana.
Odredbama Glave P. uređuju se izvori i način finansiranja političkih subjekata. Zakon propisuje dve vrste izvora iz kojih se finansiraju politički subjekti i to javne i privatne izvore. Politički subjekti se mogu zaduživati i kod banaka, pa se u odredbi člana 3. Zakona, propisuje da se zaduživanje političkih subjekata vrši isključivo kod banaka i drugih finansijskih organizacija, kojima je to osnovna delatnost. Na taj način se politički subjekti obavezuju da zaduživanje vrše pod redovnim i zakonom propisanim uslovima, te se sprečava mogućnost zaduživanja kod fizičkih i pravnih lica, koja bi davanjem pozajmice mogla da ostvare uticaj na političke subjekte.
Javne izvore finansiranja čine novčana sredstva budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, namenjena za finansiranje političke aktivnosti, kao i određene usluge i dobra, određena posebnim propisima, koja političkim subjektima bez naknade i pod jednakim uslovima daju organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kao i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Članom 7. Zakona propisano je da privatne izvore finansiranja političkog subjekta čine članarina, prilog, nasledstvo, legat i prihod od imovine, i zaduživanje kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji.
Odredba člana 8. Zakona se odnosi na članarine koje član političke stranke redovno plaća, tako da maksimalni iznos članarine ne prelazi iznos od 3.000 dinara na godišnjem nivou.
Član 9. Zakona uređuje pitanje u vezi sa prilozima koji se daju političkim subjektima od strane pravnih i fizičkih lica, a kako bi se sprečila mogućnost zloupotrebe prilikom davanja i prijema priloga, utvđeno je da su pravna i fizička lica dužna da uplatu novčanog iznosa vrše isključivo sa svog tekućeg računa.
Članom 10. Zakona propisano je da je maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou, koje jedno fizičko lice može dati političkim subjektima za redovan rad iznosi najviše 10 prosečnih mesečnih zarada, odnosno kada je u pitanju pravno lice, najviše 55 prosečnih mesečnih zarada. Radi boljeg uvida javnosti u finansiranje političkih subjekata propisana je obaveza za političke subjekte da sva davanja čija je vrednost na godišnjem nivou veća od jedne prosečne mesečne zarade javno objavi na svom veb-sajtu.
Članom 11. Zakona propisano je da imovinu političkog stranke čine nepokretnosti i pokretne stvari, koje služe za političku aktivnost i druge dozvoljene aktivnosti. Politička stranka može steći imovinu kupoprodajom, nasleđivanjem i legatom pri čemu ukoliko nepokretnu imovinu stekne sredstvima iz javnih izvora, tu imovinu može koristiti isključivo za sprovođenje svojih političkih aktivnosti.
Odredbom člana 12. Zakona, koja je eksplicitna i jasna u pogledu zabrane finansiranja političkih subjekata između ostalih i od stranih država, stranih fizičkih i pravnih lica, javnih preduzeća,koja obavljaju usluge od opšteg interesa, i drugih organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kao i pojedinaca kojima je po zakonu zabranjeno da budu članovi političkih stranaka, a iz razloga što u našem pravnom poretku postoji i mogućnost da na pojedinca budu preneta javna ovlašćenja (npr. javni beležnici, javni izvršitelji) opravdano je, sprečiti mogućnost da se oni javljaju kao finansijeri političkih subjekata.
Čl. 13. do 15. Zakona propisane su zabrane vršenja pritiska, odnosno davanja privilegije, prilikom prikupljanja sredstava za finansiranje političkih subjekata, kao i zabrana ostvarivanja prihoda političkog subjekta od komercijalnih delatnosti. Takođe, propisano je da je politički subjekt dužan da sredstva prikupljena suprotno odredbama ovog zakona uplati u budžet ili na račun davaoca sredstava.
Čl. 16. do 19. Zakona uređeno je finansiranje redovnog rada političkog subjekta. Članom 16. Zakona propisano je da se iz javnih izvora, sredstva za finansiranje političkih subjekata koji imaju svoje predstavnike u predstavničkim telima, određuje na nivou od 0,105 % poreskih prihoda budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Članom 17. Zakona predviđen je način raspodele sredstava iz javnih izvora za finansiranje redovnog rada političkih subjekata, a u cilju pravilnije raspodele ovih sredstava. Ovaj član Zakona je usklađen sa izmenama izvršenim u Zakonu o izboru narodnih poslanika i Zakonu o lokalnim izborima, u delu koji se odnosi na smanjivanje izbornog cenzusa sa 5% na 3%.
Čl. 20. do 26. Zakona uređeno je finansiranje troškova izborne kampanje. Član 20. Zakona propisuje iznos sredstava koja se obezbeđuju iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje u slučaju održavanja redovnih i vanrednih izbora, kao i iznos koji su nadležni organi dužni da obezbede za pokriće troškova izborne kampanje za vreme privremenog finansiranja (0,07% poreskih prihoda budžeta Republike Srbije, poreskih prihoda budžeta autonomne pokrajine, odnosno poreskih prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave, prethodne fiskalne godine za koju je budžet donet). Članom 21. Zakona utvrđen je način raspodele sredstava podnosiocima proglašenih lista koji su dali izjavu da će koristiti sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje kao i način raspodele preostalog dela sredstava onim podnosiocima izbornih lista koje su osvojili mandate. Ovaj član propisuje i kako se sredstva raspoređuju u slučaju održavanja izbora po većinskom izbornom sistemu.Takođe, u članu 25. Zakona predviđeno je polaganje izbornog jemstva od strane političkog subjekta, ukoliko namerava da koristi sredstva iz javnih izvora za finansiranje troškova izborne kampanje, rok dodele sredstava nakon položenog jemstva kao i mogućnost da politički subjekt koji je dao izjavu da želi sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje, a ne položi izborno jemstvo, ima pravo na sredstava iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje, u istom iznosu koji je dodeljen političkom subjektu koji je položio izborno jemstvo, ukoliko na izborima osvoji najmanje 1% važećih glasova odnosno najmanje 0,2% važećih glasova ako politički subjekat predstavlja i zastupa interese nacionalne manjine, i to u roku od pet dana od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata.
Čl. 27. do 34. Zakona uređuje se vođenje knjigovodstva i evidencije i podnošenje Godišnjeg izveštaja o finansiranju političkog subjekta. Članom 27. Zakona propisano je da su politički subjekti koji imaju predstavnike u predstavničkim telima i registrovane političke stranke, dužni da vode knjigovodstvo o svim prihodima i rashodima, koje se vodi po poreklu, visini i strukturi prihoda i rashoda, u skladu sa propisima koji uređuju računovodstvo i reviziju. Član 28. Zakona uvodi obavezan sadržaj Godišnjeg izveštaja o finansiranju političkog subjekta. Na taj način se Godišnji izveštaj čini uporedivim sa izveštajem o troškovima izborne kampanje, postaje transparentniji, što jača disciplinu u trošenju javnih i privatnih sredstava. Promeni naziva Godišnji finansijski izveštaj u Godišnji izveštaj o finansiranju političkog subjekta, čiju sadržinu i način podnošenja propisuje direktor Agencije za sprečavanje korupcije, pristupilo se kako bi se istakla i formalna razlika od izveštaja koji se podnosi Agenciji za privredne registre. Godišnji izveštaj koji propisuje direktor Agencije za sprečavanje korupcije sadrži elemente koji su neophodni za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti političkih subjekata i razlikuje se od APR-ovog izveštaja po tome što u obrascima koje politički subjekat podnosi APR-u nije moguće utvrditi opšte podatke o političkom subjektu, lične podatke o odgovornom licu koje je Statutom političke stranke imenovano kao lice odgovorno za finansijsko poslovanje, podnošenje izveštaja, vođenje knjiga i kontakt sa Agencijom, podatke o poslovnim računima političkog subjekta, naziv zadužbine/fondacije čiji je osnivač politički subjekat, kao i naziv međunarodnog političkog udruženja čiji je politički subjekt član. U obrascu Bilans uspeha navode se samo poslovni prihodi zbirno, kao i finansijski prihodi i ostali prihodi. Takođe, nije moguće prikazati nenovčane priloge koje politički subjekti ostvaruju u zemlji i iz inostranstva (međunaroda politička udruženja). U delu izveštaja koji se odnosi na rashode političkog subjekta, koji se u izveštaju APR-a prikazuje sintetički, ne vidi se struktura rashoda. U obrascu bilansa uspeha navode se samo poslovni rashodi zbirno, kao i finansijski rashodi i ostali rashodi. Ovom odredbom bi se ispunio cilj mere broj 2.2.2.1 utvrđene u Akcionom planu za Poglavlje 23.
Član 29. Zakona osigurava transparentnije praćenje troškova izborne kampanje (preporuka ODIHR-a).U skladu sa preporukom, bilo je potrebno da se politički subjekti obavežu da u toku izborne kampanje Agenciji podnose preliminarne izveštaje o troškovima izborne kampanje.Ovom odredbom je definisano na koji period se odnose preliminarni izveštaji o troškovima izborne kampanje, u kom roku se preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje podnosi Agenciji i u kom roku Agencija ove izveštaje objavljuje na svom veb-sajtu.Takođe, ovom odredbom su politički subjekti obavezani da Agenciji podnose i konačni izveštaj o troškovima izborne kampanje. Definisan je rok za njihovo podnošenje, kao i rok u kojem je Agencija obavezana da konačni izveštaj o troškovima izborne kampanje objavi na svom veb-sajtu.
Član 30. Zakona se odnosi na povraćaj sredstava iz javnih izvora, pa se politički subjekt obavezuje da sredstva iz javnih izvora koja nije potrošio u izbornoj kampanji uplati u budžet Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili prenese na račun za redovan rad, ukoliko su sredstva iz privatnih izvora, a do dana predviđenog zakonom za podnošenje izveštaja.
Članom 33. Zakona se utvrđuje da Agencija, prema planu kontrole koji donosi, vrši kontrolu izveštaja političkih subjekata, i da se izveštaji o kontroli finansiranju političkih subjekata objavljuju na veb-sajtu Agencije u određenim rokovima. Rokovi za objavljivanje izveštaja o kontroli godišnjih izveštaja i izveštaja o troškovima izborne kampanje su definisani u skladu sa dosadašnjom praksom Agencije.
Član 35. Zakona ispunjava cilj mere broj 2.2.2.2 utvrđene u Akcionom planu za Poglavlje 23, tako da se programom revizije Državne revizorske institucije svake godine obuhvata odgovarajući broj političkih subjekata koji imaju predstavnike u Narodnoj skupštini. Prilikom određeđivanja političkih subjekata koji će biti obuhvaćeni programom revizije DRI će uzeti u obzir visinu sredstava koja politički subjekt dobija iz javnih izvora i učestalost prethodnih revizija.
Odredbom člana 36. Zakona tokođe se ispunjava mera broj 2.2.2.2. utvrđena u Akcionom planu za Poglavlje 23, tako da godišnji plan poreske kontrole koji se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, obuhvati i kontrolu davaoca finansijskih sredstava, odnosno roba i usluga političkim subjektima.
Član 37. odnosi se na postupak koji pokreće i vodi Agencija po službenoj dužnosti ukoliko postoji povreda ovog zakona kao i izricanje mera u skladu sa ovim zakonom. S obzirom na to da Agencija obaveštava politički subjekt o postupku koji je pokrenut i po službenoj dužnosti i po svim prijavama pravnih i fizičkih lica, kao i po prijavama podnetim od strane političkih subjekata koji su podnosioci proglašene izborne liste, to se jasno definiše da Agencija u svakom slučaju obaveštava politički subjekt o pokretanju postupka, s tim što je određen rok za obaveštavanje o pokretanju postupka po prijavi političkih subjekata kojima su izborne liste proglašene 24 časa od prijema te prijave.
Član 41. do 43. Zakona izvršena je podela prekršajnih sankcija za političke stranke i odgovorna lica, prema težini povrede Zakona. Za lakše povrede Zakona propisana je novčana kazna za političku stranku u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara, a za odgovorna lica u iznosu od 20.000 do 100.000 dinara. Takođe je propisana novčana kazna za političku stranku u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara, a za odgovorna lica u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara. Sredstva pribavljena izvršenjem prekršaja iz stava 1. tač. 2) do 9) i tačke 16) člana 42, će se oduzeti.
Članom 44. Zakona propisan je poseban rok za zastarelost prekršajnog gonjenja od pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.
Članom 45. Zakona utvrđeno je da u slučaju osude za krivično delo iz člana 40. ovog zakona ili ukoliko politička stranka i odgovorno lice u političkom subjektu bude kažnjeno za prekršaje propisan ovim zakonom, politički subjekt gubi pravo na dobijanje sredstava iz javnih izvora namenjenih finansiranju političkog subjekta u iznosu i na način propisan ovim članom.
Odredbama čl, 46. i 47. Zakona se propisuje da su političke stranke dužne da, akcije i udele koje su stekle pre stupanja na snagu ovog Zakona otuđe. Navedene odredbe nisu u suprotnosti sa ustavnim načelom zabrane povratnog dejstva zakona, iz razloga
što je ovaj zakon ustanovio zabranu vlasništva političkih stranaka nad udelima i akcijama, a navedenom odredbom člana 46. se propisuje rok u kojem su političke stranke dužne da otuđe vlasništvo nad udelima i akcijama koje su stekli pre stupanja na snagu ovog Zakona. Političkim strankama koje su vlasništvo nad udelima i akcijama stekle pre stupanja na snagu ovog Zakona propisan je razuman rok u kojem su političke stranke dužne da otuđe vlasništvo nad udelima i akcijama, čime je omogućeno da prenos vlasništva izvrše u roku dovoljnom za postizanje pravične naknade prilikom otuđenja udela i akcija. Na taj način stvorena je mogućnost da se sve postojeće političke stranke finansiraju pod jednakim uslovima i funkcionišu u jedinstvenom pravnom režimu. Takođe, prilikom predlaganja navedene odredbe imala se u vidu ustavna uloga političkih stranaka da se “političkim strankama jemči i priznaje uloga u demokratskom oblikovanju političke volje građana (član 5. stav 1. Ustava), zatim primena utvrđenih standarda u regulisanju finansiranja političkih stranaka, antikoruptivnih standarda međunarodnih institucija, kao i sam koncept finansiranja političkih stranaka iz javnih izvora, što im garantuje značajan iznos iz budžetskih sredstava, kao i pravo na sredstva koja stiču davanjima pravnih i fizičkih lica, pa bi u skladu sa javnim interesom, ograničavanje finansiranja političkih stranaka preko vlasništva nad udelima i akcijama, dakle učestvovanjem u lukrativnim poslovima, značilo i preventivno onemogućavanje koruptivnog finansiranja političkih stranaka kroz poslove i učešće u privrednim aktivnostima. Dakle, političkim strankama je omogućeno da same, svojom voljom, izvrše otuđenje vlasništva, dok je gubitak prava na finansiranje iz javnih izvora ustanovljen kao direktna mera zbog nepoštovanja propisane zakonske obaveze.
Članom 51. Zakona predviđa se stupanje na snagu ovog zakona.
Izvor: