NACRT ZAKONA O IZBORU PREDSEDNIKA REPUBLIKE - Tekst propisa

I. OSNOVNE ODREDBE

Osnovna načela izbora za predsednika Republike

Član 1.

Građani biraju predsednika Republike na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava.

Izbori za predsednika Republike (u daljem tekstu: izbori) slobodni su i neposredni, a glasanje je tajno i lično.

Izborno pravo

Član 2.

Lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može da bira predsednika Republike i da bude birano za predsednika Republike ako sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije utvrdio da je nesposobno da vrši izborno pravo.

Sloboda glasanja

Član 3.

Birač je slobodan da odluči hoće li glasati i kako će glasati.

Niko nema pravo da sprečava ili primorava birača da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog toga što je glasao ili što nije glasao i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.

Nadležnost za sprovođenje izbora

Član 4.

Izbore sprovode organi koji sprovode izbore za narodne poslanike.

Sredstva za sprovođenje izbora

Član 5.

Sredstva za sprovođenje izbora obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Pravna sredstva u postupku sprovođenja izbora

Član 6.

Pravna sredstva u postupku sprovođenja izbora su zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu, prigovor i žalba.

Shodna primena drugih zakona

Član 7.

Odredbe zakona kojim se uređuje izbor narodnih poslanika shodno se primenjuju i na izbor predsednika Republike u pitanjima koja ovim zakonom nisu posebno uređena.

Odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak shodno se primenjuju na odlučivanje o zahtevu za poništaj glasanja na biračkom mestu i na odlučivanje o prigovoru.

Odredbe zakona kojim se uređuje upravni spor shodno se primenjuju na odlučivanje o žalbi na rešenje Republičke izborne komisije kojim je odlučeno o prigovoru.

II. RASPISIVANjE IZBORA

Nadležnost za raspisivanje izbora

Član 8.

Izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine.

Odluka o raspisivanju izbora stupa na snagu onog dana kada je objavljena u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Rokovi za raspisivanje izbora i glasanje

Član 9.

Odluka o raspisivanju izbora donosi se 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike.

Ako se mandat predsednika Republike produži zbog ratnog ili vanrednog stanja, izbori se raspisuju tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje.

Ako predsedniku Republike prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori se raspisuju tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku Republike prestane mandat.

Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana.

Sadržina odluke o raspisivanju izbora

Član 10.

Odlukom o raspisivanju izbora određuje se dan glasanja.

Kao dan glasanja određuje se neradni dan.

III. PREDLAGANjE KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE

Predlagač kandidata za predsednika Republike

Član 11.

Kandidata za predsednika Republike (u daljem tekstu: kandidat) može predložiti politička stranka upisana u Registar političkih stranaka (u daljem tekstu: politička stranka), koalicija političkih stranaka (u daljem tekstu: koalicija) i grupa građana.

Kandidata ne može predložiti koalicija koju čini politička stranka i grupa građana.

Rok za podnošenje predloga kandidata i njegova sadržina

Član 12.

Predlog kandidata podnosi se neposredno Republičkoj izbornoj komisiji u pismenom i elektronskom obliku na propisanom obrascu najkasnije 20 dana pre dana glasanja.

Predlog kandidata sadrži naziv predlagača, ime, prezime, jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG), zanimanje, mesto i adresu prebivališta kandidata, kao i ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona, adresu za prijem elektronske pošte i potpis lica koje podnosi predlog kandidata.

Dokumentacija koja se dostavlja uz predlog kandidata

Član 13.

Prilikom podnošenja predloga kandidata Republičkoj izbornoj komisiji, obavezno se dostavlja i sledeća dokumentacija:

1) pismena saglasnost kandidata da prihvata kandidaturu za predsednika Republike na obrascu koji propisuje Republička izborna komisija koja sadrži njegovo ime, prezime, JMBG, zanimanje, mesto i adresu prebivališta;

2) isprava o očitanoj ličnoj karti sa mikrokontrolerom (čipom), odnosno fotokopija lične karte bez mikrokontrolera za kandidata;

3) najmanje 10.000 pismenih izjava birača da podržavaju kandidata na obrascu koji propisuje Republička izborna komisija koje su overene pre isteka roka za podnošenje predloga kandidata i koje sadrže prezime, ime, JMBG, mesto i adresu prebivališta za svakog birača;

4) spisak birača koji su potpisali podnete izjave da podržavaju kandidata u elektronskom obliku na obrascu koji propisuje Republička izborna komisija, a koji sadrži ime i prezime birača, njegov JMBG i podatke o overitelju koji je overio potpis na izjavi;

5) ovlašćenje da se u ime političke stranke podnese predlog kandidata ako ga ne podnosi zastupnik upisan u Registar političkih stranaka, koje se daje u pismenom obliku, a koje sadrži ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta ovlašćenog lica;

6) koalicioni sporazum ako kandidata predlaže koalicija;

7) ovlašćenje da se u ime političke stranke zaključi koalicioni sporazum ako ga nije zaključio zastupnik upisan u Registar političkih stranaka, koje se daje u pismenom obliku, a koje sadrži ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta ovlašćenog lica;

8) sporazum o obrazovanju grupe građana ako kandidata predlaže grupa građana;

9) pismena saglasnost da se u nazivu koalicije, odnosno grupe građana upotrebi lično ime fizičkog lica ili naziv pravnog lica koja sadrži ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta fizičkog lica, odnosno naziv i sedište pravnog lica koje tu saglasnost daje ako koalicija, odnosno grupa građana u svom nazivu sadrži lično ime fizičkog lica, odnosno naziv pravnog lica i ako to fizičko lice nije potpisalo neki dokument koji se predaje uz predlog kandidata, a čije se potpisivanje smatra davanjem saglasnosti da se lično ime upotrebi u nazivu koalicije, odnosno grupe građana.

Povlačenje predloga kandidata

Član 14.

Predlagač kandidata može povući predlog kandidata najkasnije do dana kada se utvrđuje lista kandidata za izbor predsednika Republike.

Predlog kandidata koji je podnela koalicija može se povući ako se s tim saglase sve političke stranke koje su zaključile koalicioni sporazum, osim ako koalicionim sporazumom nije drugačije određeno.

Predlog kandidata koji je podnela grupa građana može se povući ako se s tim saglase svi birači koji su obrazovali grupu građana, osim ako sporazumom o obrazovanju grupe građana nije drugačije određeno.

Republička izborna komisija najkasnije do dana kada se utvrđuje lista kandidata za izbor predsednika Republike rešenjem konstatuje da je predlog kandidata povučen.

Odustanak od kandidature

Član 15.

Kandidat može Republičkoj izbornoj komisiji dostaviti overenu pismenu izjavu da odustaje od kandidature za predsednika Republike najkasnije do dana kada se utvrđuje lista kandidata za izbor predsednika Republike.

Republička izborna komisija najkasnije do dana kada se utvrđuje lista kandidata za izbor predsednika Republike rešenjem konstatuje da je proglašeni kandidat odustao od kandidature.

Lista kandidata za izbor predsednika Republike

Član 16.

Republička izborna komisija donosi odluku kojom utvrđuje listu kandidata za izbor predsednika Republike i objavljuje je u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ najkasnije 15 dana pre dana glasanja.

Lista kandidata za izbor predsednika Republike sadrži za svakog kandidata:

1) ime i prezime;

2) godinu rođenja;

3) zanimanje;

4) naziv predlagača.

U opštinama i gradovima u kojima je na dan raspisivanja izbora u službenoj upotrebi jezik nacionalne manjine, pored liste kandidata za izbor predsednika Republike koja se štampa na srpskom jeziku ćiriličkim pismom, izrađuje se i lista kandidata za izbor predsednika Republike na jeziku i pismu nacionalne manjine, istim oblikom i veličinom slova.

Redosled kandidata na listi kandidata za izbor predsednika Republike utvrđuje se prema redosledu kojim su proglašene njihove kandidature, a kandidature se proglašavaju po redosledu kojim su podneti predlozi kandidata ispunili uslove za proglašenje.

IV. GLASANjE I UTVRĐIVANjE REZULTATA IZBORA

Glasački listić

Član 17.

Glasački listić za izbor predsednika Republike sadrži:

1) naziv i datum izbora;

2) redni broj koji se stavlja ispred imena i prezimena kandidata;

3) ime i prezime kandidata i naziv predlagača kandidata;

4) napomenu da se glasa samo za jednog kandidata i to tako što se zaokruži redni broj ispred njegovog imena i prezimena;

5) napomenu da je glasanje tajno, da se obavlja iza paravana za glasanje i da nakon što popuni glasački listić, birač treba da ga presavije tako da se ne vidi kako je popunjen i da ga tako presavijenog ubaci u glasačku kutiju;

6) otisak pečata Republičke izborne komisije.

Zbirni izveštaj o rezultatima glasanja

Član 18.

Lokalna izborna komisija u roku od 72 časa od zatvaranja biračkih mesta donosi za sva biračka mesta koja se nalaze na njenoj teritoriji i bez odlaganja dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji zbirni izveštaj o rezultatima glasanja koji sadrži broj birača upisanih u birački spisak, broj birača koji je izašao na izbore, broj glasačkih listića koji se nalaze u glasačkim kutijama, broj nevažećih glasačkih listića, broj važećih glasačkih listića i broj glasova koji je dobio svaki kandidat.

Zbirni izveštaj o rezultatima glasanja u inostranstvu donosi Republička izborna komisija.

Ako je podneto pravno sredstvo zbog nepravilnosti tokom sprovođenja glasanja na biračkom mestu i ako je podneto pravno sredstvo protiv rešenja kojim se konstatuje da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja, odnosno rešenja kojim se poništava glasanje na biračkom mestu, rok za donošenje i podnošenje zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja računa se od dana kada su lokalnoj izbornoj komisiji dostavljene odluke o svim podnetim pravnim sredstvima.

Ako se na pojedinim biračkim mestima sprovodi ponovno glasanje, rok za donošenje i podnošenje zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja računa se od zatvaranja biračkog mesta na kojem je najkasnije ponovljeno glasanje.

Ako je podnet zahtev da se izvrši kontrola zapisnika o radu biračkog odbora po uzorku, rok za donošenje i podnošenje zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja računa se od završetka kontrole zapisnika o radu biračkog odbora.

Ukupan izveštaj o rezultatima izbora

Član 19.

Republička izborna komisija u roku od 48 časova od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja donosi i objavljuje za sva biračka mesta ukupan izveštaj o rezultatima izbora koji sadrži broj birača upisanih u birački spisak, broj birača koji je izašao na izbore, broj birača koji su glasali, broj nevažećih glasačkih listića, broj važećih glasačkih listića i broj glasova koji je dobio svaki kandidat.

Broj birača koji su glasali utvrđuje se na osnovu broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji.

Ako je podneto pravno sredstvo protiv zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja, rok za donošenje i objavljivanje ukupnog izveštaja o rezultatima izbora računa se od dana kada je Republičkoj izbornoj komisiji dostavljena odluka po pravnom sredstvu.

Kandidat koji je izabran za predsednika Republike

Član 20.

Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali.

Ponavljanje glasanja

Član 21.

Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora.

Ako je podneto pravno sredstvo protiv ukupnog izveštaja o rezultatima izbora, rok za ponavljanje glasanja računa se od dana kada je Republičkoj izbornoj komisiji dostavljena odluka po pravnom sredstvu.

Dan ponovljenog glasanja utvrđuje Republička izborna komisija odlukom, koja se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Kao dan ponovljenog glasanja određuje se neradni dan.

Kandidati na ponovljenom glasanju

Član 22.

Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.

Više od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju:

1) ako više od dva kandidata dele prvo mesto;

2) ako je jedan osvojio prvo mesto, a dva ili više kandidata dele drugo mesto.

Na glasačkom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova.

Redosled kandidata koji imaju isti broj glasova utvrđuje se prema redosledu na prvom glasanju.

Birački odbor za sprovođenje ponovljenog glasanja

Član 23.

Ponovljeno glasanje sprovodi isti birački odbor u stalnom sastavu.

Birački odbor u proširenom sastavu koji sprovodi ponovljeno glasanje čine članovi i zamenici članova koji su imenovani na predlog predlagača kandidata koji učestvuju u ponovljenom glasanju.

Na zahtev ovlašćenog predlagača, član, odnosno zamenik člana biračkog odbora može se promeniti najkasnije tri dana pre dana ponovljenog glasanja.

Ako predlagač kandidata koji učestvuje u ponovljenom glasanju nije predložio člana, odnosno zamenika člana biračkog odbora u proširenom sastavu, ima pravo da ih predloži za sprovođenje ponovljenog glasanja.

Posmatrači za praćenje ponovljenog glasanja

Član 24.

Dozvola koju je Republička izborna komisija dala za praćenje rada organa za sprovođenje izbora važi i za ponovljeno glasanje.

Svaki podnosilac prijave za posmatrača ima pravo da promeni svoje posmatrače za ponovljeno glasanje, a ako nije prijavio posmatrače za rad nekog organa za sprovođenje izbora, može ih prijaviti radi praćenja ponovljenog glasanja.

Kandidat koji je izabran za predsednika Republike na ponovljenom glasanju

Član 25.

Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio najveći broj glasova.

Ako na ponovljenom glasanju kandidati dobiju isti broj glasova, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana.

Gubitak izbornog prava kandidata između prvog i ponovljenog glasanja

Član 26.

Ako od dana prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi izborno pravo, ponavlja se ceo izborni postupak.

V. ISTOVREMENO ODRŽAVANjE IZBORA ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE

I IZBORA ZA NARODNE POSLANIKE

Koordinirano sprovođenje izbora

Član 27.

Ako se istog dana održavaju izbori za predsednika Republike i izbori za narodne poslanike, glasa se na istim biračkim mestima, a glasanje sprovode isti birački odbori.

Izborni materijal

Član 28.

Glasački listići, kao i kontrolni listovi za proveru ispravnosti glasačke kutije za izbor predsednika Republike i izbor narodnih poslanika ne mogu biti iste boje.

Za svako biračko mesto obezebeđuju se zasebni izvodi iz biračkog spiska i zasebne glasačke kutije za izbor predsednika Republike i za izbor narodnih poslanika.

Za svako biračko mesto obezbeđuju se zasebne vreće za pakovanje izbornog materijala za izbor predsednika Republike i za izbor narodnih poslanika koje ne mogu biti iste boje.

Poziv za glasanje

Član 29.

Ako se istog dana održavaju izbori za predsednika Republike i izbori za narodne poslanike, opštinska, odnosno gradska uprava dostavlja biraču jedan poziv za glasanje.

Organi za sprovođenje izbora u proširenom sastavu

Član 30.

Svaki predlagač proglašenog kandidata, odnosno podnosilac proglašene izborne liste kandidata za narodne poslanike (u daljem tekstu: izborna lista) ima pravo da predloži člana i zamenika člana organa za sprovođenje izbora u proširenom sastavu.

Ako je ista politička stranka, koalicija odnosno ista grupa građana predlagač proglašenog kandidata i podnosilac proglašene izborne liste, ona u organe za sprovođenje izbora u proširenom sastavu može predložiti samo jednog člana i jednog zamenika člana.

Ocena istovetnosti koalicija, odnosno grupa građana

Član 31.

Istovetnost koalicija, odnosno grupa građana u smislu predlaganja člana i zamenika člana organa za sprovođenje izbora u proširenom sastavu ne ceni se prema nazivu koalicije, odnosno grupe građana, već prema potpisnicima koalicionog sporazuma, odnosno sporazuma o obrazovanju grupe građana.

Koalicija koja je predlagač proglašenog kandidata i koalicija koja je podnosilac proglašene izborne liste smatraju se istom koalicijom ako je i jednu i drugu obrazovalo više od polovine istih političkih stranaka.

Grupa građana koja je predlagač proglašenog kandidata i grupa građana koja je podnosilac proglašene izborne liste smatraju se istom grupom građana ako je i jednu i drugu obrazovalo više od polovine istih birača.

Postupanje kada politička stranka na jednim izborima učestvuje samostalno, a na drugim u koaliciji

Član 32.

Ako dve ili više političkih stranaka na jednim izborima učestvuju samostalno, a na drugim u koaliciji, svaka od njih ima pravo da predloži po jednog člana i jednog zamenika člana organa za sprovođenje izbora u proširenom sastavu.

Položaj članova organa za sprovođenje izbora u proširenom sastavu

Član 33.

Član organa za sprovođenje izbora u proširenom sastavu koji je imenovan na predlog političke stranke, koalicije, odnosno grupe građana koja učestvuje na jednim izborima može glasati samo za one odluke organa za sprovođenje izbora koje su zajedničke za oba izborna postupka (npr. određivanje biračkih mesta, obrazovanje biračkog odbora u stalnom sastavu) i koje se odnose samo na onaj izborni postupak u kojem njegov predlagač učestvuje.

VI. PRELAZNE ODREDBE

Privremeno uvećanje broja članova u stalnom sastavu organa za sprovođenje izbora

Član 34.

Prve izbore za predsednika Republike koji budu raspisani nakon stupanja na snagu ovog zakona sprovodi Republička izborna komisija u čiji stalni sastav, pored članova i zamenika članova koji se imenuju na osnovu odredaba zakona kojim se uređuju izbori za narodne poslanike, ulazi još šest članova i njihovih zamenika koje imenuje Narodna skupština na predlog predsednika Narodne skupštine u roku od sedam dana od stupanja na snagu ovog zakona, a mandat im traje do donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora.

U sprovođenju prvih izbora za predsednika Republike koji budu raspisani nakon stupanja na snagu ovog zakona učestvuju lokalne izborne komisije u čiji stalni sastav, pored članova i zamenika članova koji se imenuju na osnovu odredaba zakona kojim se uređuju lokalni izbori, ulazi još po jedan član i zamenik člana koje imenuje Republička izborna komisija na predlog predsednika Narodne skupštine, a mandat im traje do donošenja zbirnog izveštaja o rezultatu glasanja.

U sprovođenju prvih izbora za predsednika Republike koji budu raspisani nakon stupanja na snagu ovog zakona učestvuju birački odbori u čiji stalni sastav, pored članova i zamenika članova koji se imenuju na osnovu odredaba zakona kojim se uređuju izbori za narodne poslanike, ulazi još po jedan član i zamenik člana koje imenuje Republička izborna komisija na predlog predsednika Narodne skupštine.

Ako se prvi izbori za predsednika Republike koji budu raspisani nakon stupanja na snagu ovog zakona održavaju istog dana kada i izbori za narodne poslanike, članovi organa za sprovođenje izbora u stalnom sastavu koji su izabrani na predlog predsednika Narodne skupštine za sprovođenje izbora za narodne poslanike učestvuju u radu organa za sprovođenje izbora za predsednika Republike.

VII. ZAVRŠNE ODREDBE

Propisi koji prestaju da važe

Član 35.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o izboru predsednika Republike (“Službeni glasnik RS”, br. 111/07 i 104/09 - dr. zakon).

Stupanje Zakona na snagu

Član 36.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II.RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Predlog zakona ima za cilj ustanovljavanje višeg stepena demokratičnosti i transparentnosti izbornog procesa, pre svega time što se postupak za izbor predsednika Republike usaglašava sa novim rešenjima u Zakonu o izboru narodnih poslanika, koji se istovremeno predlaže.

Potrebno je i ovde naglasiti da se može smatrati da je čitav proces koji bi trebalo da dovede do novog značajnog unapređenja izbornih uslova u skladu sa međunarodnim standardima otpočeo sa samim završetkom prethodnih parlamentarnih izbora, odnosno kada je Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju objavila Konačni izveštaj o parlamentarnim izborima u Republici Srbiji koji su održani 21. juna 2020, sa odgovarajućim preporukama za unapređenje izbornog procesa. Nakon toga, Vlada je na sednici od 3. decembra 2020. godine formiralna Radnu grupu za saradnju sa Organizacijom za evropsku bezbednosti i saradnju i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava, radi obezbeđenja primene datih preporuka. Imajući u vidu da je primarni zadatak Radne grupe bio da koordinira i prati primenu preporuka iz Izveštaja Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava o proceni izbora potrebno je bilo uspostaviti konsultativni proces sa političkim strankama o izbornom procesu koji će uključiti predstavnike Evropskog parlamenta. Imajući u vidu potrebu da se u konsultativni proces uključi što veći broj političkih stranaka, što bi moralo uključivati na ravnopravnim osnovama i one političke stranke koje žele dijalog o izbornim uslovima bez učešća stranih odnosno međunarodnih činilaca, organizovan je još jedan format dijaloga, u kome su učestvovale te stranke pod pokroviteljstvom Narodne skupštine, a bez učešća predstavnika Evropskog parlamenta.

Rezultat ta dva dijaloga, koji su se odvijali paralelno, jesu, sa jedne strane, Mere za unapređenje sprovođenja izbornog procesa koje su predložili kofasilitatori tokom procesa Međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta od 18. septembara 2021, a, sa druge strane, Sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora, koji su potpisali članovi Radne grupe za međustranački dijalog bez stranog posredovanja, 29. oktobra 2021. godine.

Na svim gore navedenim dokumentima, kao i na preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava zapravo se baziraju zakonska rešenja koja se predlažu u Zakonu o izboru narodnih poslanika, pa se rešenja u ovom zakonu usklađuju sa rešenjima iz Zakona o izboru narodnih poslanika.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

OSNOVNE ODREDBE (čl. 1. do 7)

Osnovnim odredbama uređuju se osnovna načela izbora, izborno pravo, pravo na slobodu odlučivanja u pogledu glasanja, nadležnost za sprovođenje izbora, obezbeđivanje sredstava neophodnih za sprovođenje izbora, pravna sredstva koja se mogu primeniti u postupku sprovođenja izbora i shodnu primenu drugih zakona koji uređuju postupke čija pravila će se primenjivati u postupku sprovođenja izbora za predsednika Republike.

Na početku, važno je napomenuti rešenje iz člana 2. kojim je dodatno precizirana definicija aktivnog i pasivnog izbornog prava u smislu Ustavne odredbe. Prema predloženom rešenju, izborno pravo ima i punoletna osoba koja je delimično poslovno sposobna ako sud u rešenju o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije izričito utvrdio da je nesposobna da vrši izborno pravo. Na taj način, delimično lišenje poslovne sposobnosti, samo po sebi, ne dovodi do gubitka izbornog prava. Takvim predloženim rešenjem uklanjaju se sva ograničenja izbornog prava po osnovu intelektualnih teškoća i psihosocijalnog invaliditeta i srpsko zakonodavstvo se usklađuje sa ciljevima Konvencije UN o pravima osobama sa invaliditetom.

Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima punoletni državljanin Republike Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti. Lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može da bira predsednika Republike i da bude birano za predsednika Republike ako sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije utvrdio da je nesposobno da vrši izborno pravo (član 2).

Kao što je to i do sada bio slučaj, izbore za predsednika Republike treba da sprovode organi koji su nadležni za sprovođenje i izbora za narodne poslanike. U tom smislu je značajno ukazati na to da se novim zakonom o izboru narodnih poslanika predviđa da će, osim Republičke izborne komisije i biračkih odbora, u krug organa za sprovođenje izbora biti uvrštene i izborne komisije jedinica lokalne samouprave i gradskih opština grada Beograda, koje se obrazuju u skladu sa zakonom koji uređuje izbor odbornika skupština jedinica lokalne samouprave.

Nacrtom zakona se i dalje zadržava rešenje prema kojem se na postupak sprovođenja izbora shodno primenjuju odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika, tako da se Nacrtom zakona samo definišu one radnje i instituti koji su specifični za izbore za predsednika Republike. S druge strane, Nacrtom zakona se, po prvi put, predviđa shodna primena Zakona o opštem upravnom postupku u postupcima po pojedinim pravnim sredstvima, što je, do sada, bilo uređeno Poslovnikom Republičke izborne komisije.

RASPISIVANjE IZBORA (čl. 8. do 10)

Drugom glavom Nacrta zakona uređuje se nadležnost za raspisivanje izbora, rokovi za raspisivanje izbora i održavanje glasanja, kao i sadržina odluke o raspisivanju izbora.

U skladu sa odredbom člana 114. stav 2. Ustava Republike Srbije, izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine, 90 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika Republike. Ustav propisuje da se izbori održavaju najkasnije 60 dana od dana raspisivanja izbora, a Nacrt zakona zadržava postojeće zakonsko rešenje u pogledu minimalnog roka za održavanje glasanja (30 dana).

Odlukom o raspisivanju izbora određuje se dan glasanja, tako da se održi u neradni dan.

PREDLAGANjE KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE (čl. 11. do 16)

Trećom glavom Nacrta zakona uređuju se pitanja koja se odnose na predlagače kandidata za predsednika Republike, rok u kojem se podnosi predlog kandidata, sadržina predloga i dokumentacija koja se dostavlja uz predlog, mogućnost povlačenja predloga kandidata i odustanka od kandidature, kao i sadržaj i način utvrđivanja liste kandidata za predsednika Republike.

Kandidata za predsednika Republike, kao i do sada, moći će da predlože političke stranke, samostalno ili u koaliciji, kao i grupe građana. Rok za podnošenje predloga kandidata ostaje 20 dana pre dana glasanja.

U odnosu na postojeći zakon, detaljnije i potpunije se uređuje podnošenje potrebne dokumentacije uz predlog kandidata (član 13).

Povlačenje predloga kandidata i odustanak od kandidature će biti i dalje moguć do dana utvrđivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike. U odnosu na postojeće rešenje, predviđa se da grupa građana može povući predlog kandidata ako se s tim saglase svi birači koji su obrazovali grupu građana, a ne većina tih birača, kako je propisano važećim zakonom. Naravno, zadržava se mogućnost da se sporazumom o obrazovanju grupe građana mogućnost povlačenja predloga kandidata drugačije uredi.

Može se smatrati da je značajna novina to što se odredbom člana 16. stav 3. Nacrta zakona predviđa da se redosled kandidata na listi kandidata za izbor predsednika Republike utvrđuje prema redosledu kojim su proglašene njihove kandidature, pri čemu se precizira da se kandidature proglašavaju po redosledu kojim su predlozi kandidata ispunili uslove za proglašenje. Sledstveno ovakvom rešenju, prema odredbi člana 22. stav 4. Nacrta zakona, redosled kandidata na ponovljenom glasanju koji imaju isti broj glasova utvrđuje se prema njihovom redosledu na prvom glasanju. To znači da se ukida postojeći institut korišćenja žreba u ovim situacijama, koji je predviđao zakon koji prestaje da važi.

GLASANjE I UTVRĐIVANjE REZULTATA IZBORA (čl. 17. do 26)

Četvrtom glavom Nacrta zakona uređuju se pitanja u vezi sa sadržinom glasačkog listića, utvrđivanjem zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja i ukupnog izveštaja o rezultatima izbora i načinu utvrđivanja koji kandidat je izabran za predsednika Republike, kao i pitanja od značaja za ponavljanje glasanja u slučaju da nijedan kandidat ne dobije većinu potrebnu za izbor prilikom prvog glasanja.

S obzirom na to da se novim zakonom o izboru narodnih poslanika u krug organa za sprovođenje izbora uvode i izborne komisije jedinica lokalne samouprave i gradskih opština grada Beograda, Nacrtom zakona se definiše obaveza lokalnih izbornih komisija da, u roku od 72 časa od zatvaranja biračkih mesta, donese zbirni izveštaj o rezultatima glasanja na svim biračkim mestima na njenoj teritoriji (član 18).

Na osnovu zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja koje dobije od svih lokalnih izbornih komisija, Republička izborna komisija, u roku od 48 časova od prijema tih izveštaja, donosi ukupan izveštaj o rezultatatima izbora. Za razliku od trenutno važećeg zakona, Nacrt zakona definiše i rezultate koji treba da budu sadržani u ukupnom izveštaju.

Kao i do sada, smatraće se da je za predsednika Republike izabran kandidat koji dobije većinu glasova birača koji su glasali, pri čemu je broj birača koji su glasali jednak broju glasačkih listića u glasačkoj kutiji.

U slučaju da na glasanju nijedan kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje će se ponoviti u roku od 15 dana od donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora. Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su na prvom glasanju dobila najveći broj glasova. U tom slučaju, za predsednika Republike je izabran kandidat koji je dobio najveći broj glasova.

Za razliku od važećeg zakona, Nacrt zakona posebno uređuje pitanje biračkih odbora koji treba da sprovedu ponovljeno glasanje. Naime, propisuje se da će ponovljeno glasanje sprovesti isti stalni sastav biračkih odbora, dok će prošireni sastav činiti samo predstavnici predlagača kandidata koji učestvuju u ponovljenom glasanju.

Nacrtom zakona se, takođe, definiše i status posmatrača na ponovljenom glasanju, tako što se propisuje da se dozvola za praćenje izbora odnosi i na ponovljeno glasanje.

ISTOVREMENO ODRŽAVANjE IZBORA ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE I IZBORA ZA NARODNE POSLANIKE (čl. 27. do 33).

Petom glavom Nacrta zakona uređuju se pojedina pitanja značajna za situaciju u kojoj se izbori za narodne poslanike i izbori za predsednika Republike sprovode istovremeno.

U tom slučaju, glasa se na istim biračkim mestima, a glasanje sprovode isti birački odbori (član 27). Glasački listići, kao i kontrolni listovi za proveru ispravnosti glasačke kutije ne mogu biti iste boje za izbor predsednika Republike i za izbor narodnih poslanika. Za svako biračko mesto obezebeđuju se zasebni izvodi iz biračkog spiska, zasebne glasačke kutije i zasebne vreće za pakovanje izbornog materijala za izbor predsednika Republike i za izbor narodnih poslanika koje ne mogu biti iste boje (član 28).

U slučaju istovremenog održavanja izbora, biračima se dostavlja jedan poziv za glasanje(član 29).

Svaki predlagač proglašenog kandidata i podnosilac proglašene izborne liste kandidata za narodne poslanike ima pravo da predloži člana i zamenika člana u organe za sprovođenje izbora u proširenom sastavu. Međutim, ako je ista politička stranka, koalicija odnosno ista grupa građana predlagač proglašenog kandidata i podnosilac proglašene izborne liste, u organe za sprovođenje izbora u proširenom sastavu ona može predložiti samo jednog člana i jednog zamenika člana (član 30).

Istovetnost koalicija, odnosno grupa građana u smislu predlaganja člana i zamenika člana u organe za sprovođenje izbora u proširenom sastavu ne ceni se prema nazivu koalicije, odnosno grupe građana, već prema potpisnicima koalicionog sporazuma, odnosno sporazuma o obrazovanju grupe građana. Da bi se koalicija koja je predlagač proglašenog kandidata smatrala istom koalicijom koja je podnosilac proglašene izborne liste, potrebno je da je više od polovine političkih stranaka koje su obrazovale koaliciju koja je predlagač proglašenog kandidata obrazovalo i koaliciju koja je podnela proglašenu izbornu listu. Da bi se grupa građana koja je predlagač proglašenog kandidata smatrala istom grupom građana koja je podnosilac proglašene izborne liste, potrebno je da je više od polovine birača koji su obrazovali grupu građana koja je predlagač proglašenog kandidata obrazovalo i grupu građana koja je podnela proglašenu izbornu listu (član 31). Ako dve ili više političkih stranaka na jednim izborima učestvuju samostalno, a na drugim u koaliciji, svaka od njih ima pravo da predloži po jednog člana i jednog zamenika člana u organe za sprovođenje izbora u proširenom sastavu (član 32).

Nacrtom zakona se precizira da član organa za sprovođenje izbora u proširenom sastavu koji je imenovan na predlog političke stranke, koalicije, odnosno grupe građana koja učestvuje na jednim izborima, može da glasa samo za one odluke organa za sprovođenje izbora koje su zajedničke za oba izborna postupka (npr. određivanje biračkih mesta, obrazovanje biračkog odbora u stalnom sastavu) i koje se odnose samo na onaj izborni postupak u kojem njegov predlagač učestvuje (član 33).

PRELAZNE ODREDBE (član 34)

Politički razgovori i konsultacije koje su doveli do novih zakonskih rešenja obuhvatali su i politički dogovor o uspostavljanju posebnih pravila o privremenom uvećanju broja članova u stalnom sastavu organa za sprovođenje izbora koja će važiti za prve izbore za predsednika Republike koji budu raspisani nakon stupanja na snagu ovog zakona (član 34).

Naime, prve izbore za predsednika Republike koji budu raspisani nakon stupanja na snagu ovog zakona sprovešće Republička izborna komisija u čiji stalni sastav će ući još šest članova i njihovih zamenika koje će imenovati Narodna skupština na predlog predsednika Narodne skupštine u roku od sedam dana od stupanja na snagu ovog zakona, sa mandatom koji će im trajati do utvrđivanja ukupnih rezultata izbora. U stalni sastav lokalnih izbornih komisija će ući još po jedan član i zamenik člana koje će imenovati Republička izborna komisija na predlog predsednika Narodne skupštine, sa mandatom koji će trajati do donošenja zbirnog izveštaja o rezultatu glasanja na biračkim mestima. U stalni sastav biračkih odbora ući će još po jedan član i zamenik člana koje će imenovati Republička izborna komisija na predlog predsednika Narodne skupštine. Ako se prvi izbori za predsednika Republike koji budu raspisani nakon stupanja na snagu ovog zakona budu održavali istog dana kada i izbori za narodne poslanike, članovi organa za sprovođenje izbora u stalnom sastavu koji budu izabrani na predlog predsednika Narodne skupštine za sprovođenje izbora za narodne poslanike učestvovaće u radu organa za sprovođenje izbora za predsednika Republike.

ZAVRŠNE ODREDBE (čl. 35. i 36)

Stupanjem na snagu novog zakona, prestaće da vaše trenutno važeći Zakon o izboru predsednika Republike, kako je to predviđeno članom 35. Nacrta zakona.

Odredbom člana 36. predviđa se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, 24.11.2021.