PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU: Izmene se odnose i na visokoškolske ustanove koje realizuju akademske studijske programe u oblasti teologije, u smislu da crkve daju saglasnost za predavanje i upis na akademijski studijski program
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je na dnevnom redu, propisuje da visokoškolske ustanove sa programima teologije mogu da propišu saglasnost crkve kao neophodan uslov za izbor nastavnika, izjavio je Ministar prosvete, Branko Ružić, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije.
U predlogu za izmenu tog zakona piše da: "lice koje ima stečeno zvanje nastavnika i saradnika u visokoškolskoj ustanovi koja ostvaruje akademske programe u oblasti teologije jedne od tradicionalnih crkava ili verskih zajednica, gubi to zvanje ukoliko nadležni organ tradicionalne crkve ili verske zajednice povuče saglasnost iz razloga što su aktivnosti, stavovi ili ponašanje toga lica u suprotnosti sa uverenjima koje ta crkva, odnosno verska zajednica propoveda, učenjem ili autonomnim pravom crkve, odnosno verske zajednice, ili ukoliko podrivaju njen ugled".
Ministar je rekao da se ta formulacija unosi radi očuvanja identiteta duhovnih vrednosti koji su i osnov identiteta crkve.
Takođe, važeći zakon sadrži specifične odredbe za visokoškolske ustanove za potrebe policijskog i vojnog obrazovanja, pa profesor koji treba da ide u penziju a postoji potreba za njegovim radom i rad mu je produžen za dve godine, ne može biti biran u organe visokoškolske ustanove.
Ružić je rekao da se izmene Zakona o visokom obrazovanju odnose i na rad Nacionalnog akreditacionog tela i obnavljanje punopravnog članstva u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA).
"Iako status ove asocijacije ni na koji način ne utiče na validnost i kvalitet diploma stečenih na našim visokoškolskim ustanovama, on je svakako od velikog reputacionog značaja za pozicioniranje Srbije u međunarodnom prostoru visokog obrazovanja", rekao je ministar.
Objasnio je da se direktor Nacionalnog akreditacionog tela bira na konkursu i postoji mogućnost da tu zasnuje radni odnos.
"Članove Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela bira narodna Skupština, a sada ih imenuje Vlada i povećava se broj članova UO sa sedam na devet, a broj članova Komisije za akreditaciju sa 17 na 19, od kojih je 17 iz redova nastavnika visokoškolskih ustanova, jedan iz reda studenata i jedan iz reda privrednika", rekao je Ružić.
Govoreći poslanicima o Predlogu zakona o studentskom organizovanju, Ružić je istakao da on treba da omogući studentima da učestvuju u odlučivanju i da usaglasi praksu na različitim visokoškolskim ustanovama.
On je obrazlažući zakon u Narodnoj skupštini rekao da postoje dva vida studentskih predstavničkih tela: studentske konferencije i studentski parlamenti.
"Postoje dve studentske konferencije: konferencija Univerziteta i konferencija Akademija strukovnih studija ili visokih škola i one predstavljaju najviši oblik studentskih predstavničkih tela i deluju na nacionalnom nivou", rekao je Ružić.
Propisano je da studentski parlamenti treba da imaju svoje poslovnike i pravilnike o izborima, a da će funkcionerima u Studentskom parlamentu biti omogućeno mirovanje studija kako bi se posvetili radu u parlamentu.
Izvor: Vebsajt Politika, 23.06.2021.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija