ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Postojeći institucionalni model zaštite potrošača je neefikasan, najviše zbog problema u pravosuđu. Neophodno je uvođenje Zaštitnika potrošača po evropskom modelu
Institucionalni mehanizmi za zaštitu potrošača u Srbiji nisu dovoljno efikasni ni snažni, najviše zbog problema u pravosuđu, ocenjuje Centar za evropske politike (CEP) i predlaže uvođenje institucije Zaštitnika potrošača po modelu koji postoji u nekim evropskim zemljama.
CEP ocenjuje da, iako Srbija već 10 godina ima Zakon o zaštiti prava potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014, 6/2016 - dr. zakon i 44/2018 - dr. zakon) koji je u velikoj meri usklađen sa pravilima koja važe u Evropskoj uniji, u praksi ta pravila nisu uvek efektivna.
"Potrošači u Srbiji su ustavna kategorija, i Ustavom su zabranjene nečasne radnje na tržištu. Ali, u stvarnosti, borba sa trgovcima je najčešće borba sa vetrenjačama", kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
CEP navodi da su učestale poslovne prakse trgovaca kojima se narušavaju prava i interesi potrošača, kao što su nepravične ugovorne odredbe, nepoštene poslovne prakse, sistematsko odbijanje reklamacija potrošača. Trgovci, dodaje se u saopštenju, ne zaziru od povrede Zakona i procenjuju da takva ponašanja neće biti sankcionisana.
Postojeći institucionalni model zaštite se pokazao neefikasan, najviše zbog problema u pravosuđu, ocenjuje CEP i dodaje da institucionalni mehanizmi nisu dovoljno snažni ili uopšte ne funkcionišu.
"Kada trgovac odbije reklamaciju potrošača, opravdano ili ne, prvi sledeći korak u zaštiti prava potrošača je sud. Međutim, pristup sudu je vrlo otežan, troškovi su često mnogo veći od vrednosti spora, parnice dugo traju, a odlikuje ih i velika pravna nepredvidljivost", kaže Dušan Protić iz CEP-a.
Kao moguća rešenja Protić predlaže jačanje ili proširenje nadležnosti postojeće Komisije za zaštitu konkurencije, jačanje vansudskog rešavanja sporova, naročito osnivanjem specijalizovane potrošačke arbitraže i uvođenje institucije Zaštitnika potrošača, kao institucije koja bi reagovala po potrošačkim prigovorima i davala naloge trgovcima da otklone povrede koje su uočene u njihovoj poslovnoj praksi.
"Institucije opšteg i specijalizovanih ombudsmana su se pokazale uspešne u Srbiji, bar kada je u pitanju ugled koji uživaju u javnosti i spremnosti građana da im se obraćaju. Posebno je važna praksa Zaštitnika građana, Poverenika za ravnopravnost i Poverenika za informacije od javnog značaja na informisanju građana o njihovim pravima i načinu zaštite tih prava. Zato smatram da bi uvođenje Zaštitnika potrošača, po ugledu na ove institucije bilo najbolji korak ka jačanju potrošačkih prava", smatra Nebojša Lazarević, član Užeg pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU, zadužen za pitanje zaštite potrošača.
Lazarević dodaje da potrošački ombudsman postoji u pojedinim zemljama Evropske unije, i da bi ta tela mogla da budu model prilikom uvođenja slične institucije u Srbiji.
Papović takođe smatra da bi uvođenje Zaštitnika potrošača bilo dobro rešenje.
Zaštitnik bi, prema njegovim rečima, mogao da donosi smernice, vodi postupke kolektivne zaštite i podnosi prijave sudijama za prekršaje za slučaj nepoštovanja naloga koje izdaje trgovcima.
Izvor: Vebsajt Danas, 24.06.2020.Naslov: Redakcija