Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU: Zakonom je predviđeno da se agencijski zaposlenima obezbede jednaka zarada i drugi osnovni uslovi rada poput radnog vremena i odmora, kao i bezbednost i zdravlje na radu i drugi uslovi rada koji se primenjuju na zaposlene koje neposredno zapošljava poslodavac


Umesto da popravi status radnika i obezbedi im makar za nijansu više sigurnosti, novi Zakon o agencijskom zapošljavanju ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019 - dalje: Zakon)koji je počeo da se primenjuje od marta doveo je do novih nelogičnosti i otvorio vrata poslodavcima da nastave sa starom praksom.

Nov zakonski okvir izrodio je nove ideje za njegovo izbegavanje, tako je deo radnika koji su u jednoj fabrici radili preko agencije koja iznajmljuje radnike, od marta "prebačen" u drugu firmu. Firma je registrovana u Beogradu, na istoj adresi kao i agencija koja je iznajmljivala radnike toj kruševačkoj kompaniji, ali ovoga puta radnici nisu iznajmljeni ovoj kompaniji, već rade za drugo preduzeće.

"Gotovo svi koji su imali ugovore sa agencijom pozvani su u martu da potpišu nove ugovore. Niko nam nije objasnio kakvi su to novi ugovori, ni za koga sada radimo. Ljudi su bili ubeđeni da je to isto, jer su obe firme na istoj adresi, da je samo ime drugo, ali smo posle videli da nije. Ne da nismo dobili veća prava, već smo odjednom u firmi postali treće lice. Umesto crvenih, dobili smo zelene majice koje moramo da nosimo", priča jedan od zaposlenih.

I dok su radili preko agencije radnici su, kako kažu, bili u neizvesnosti za dalje produženje ugovora o radu i nisu imali ni približno ista prava kao radnici zaposleni u firmi, a ni približno iste zarade za isti rad, već daleko manje. Novi Zakon im je doneo malo nade, ali je ona, napominju, kratko trajala.

"Kako je počela primena novog Zakona pozvani su svi koji su radili preko agencije da potpišu ugovor sa novom firmom. Nijednom radniku nije rečeno, niti objašnjeno, zašto se potpisuju novi ugovori o radu, koja je razlika u odnosu na prethodne, čime se bavi firma koja je osnovana krajem januara i zašto su propisana nova, mnogo stroža pravila ponašanja na radnom mestu, a sve, navodno, u cilju bezbednosti na radu", ističu.

U stvari, kako im je objašnjeno oni ne rade u toj kompaniji, već za firmu koja radi uslužno pakovanje za ovu poznatu kompaniju.

Iako je nov Zakon napravljen da bi prava radnika koja se zapošljavaju preko agencija bila izjednačena sa pravima onih koji rade na neodređeno očigledno je da je na ovaj način pronađena rupa u Zakonu.

Zakonom, koji je usvojen krajem prošle godine, predviđeno je, a to je i ministar rada Zoran Đorđević objašnjavao da se agencijski zaposlenima obezbedi jednaka zarada i drugi osnovni uslovi rada poput radnog vremena i odmora, kao i bezbednost i zdravlje na radu i drugi uslovi rada koji se primenjuju na zaposlene koje neposredno zapošljava poslodavac.

"Odmore ne znamo kada ćemo imati, nekada se dešava da saznamo danas da su nam slobodna naredna dva dana. Tu nema pravila i ne može ništa da se planira", napominju zaposleni.

Ono na čemu su insistirali sindikati, a što nije uvaženo i nije se na kraju našlo u ovom Zakonu, sada stiže na naplatu. Sindikati su tražili još prošle godine u ovo vreme da se ograniči broj angažovanja agencijski zaposlenih na 10 odsto u odnosu na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca. To, međutim, nije uvaženo.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Duško Vuković kaže da su oni upozoravali da bi ovako nešto moglo da se desi.

"Ako ljude koji rade u agencijama zaposlite na neodređeno onda vi možete da ih ustupite nekoj drugoj firmi i to bez obzira na broj zaposlenih, ograničenja nema. Ovde su se dosetili i doskočili Zakonu, napravili su novu firmu, dogovorili se sa poslodavcem. Da je Zakon napravljen bolje, ovoga ne bi moglo da bude", ističe Vuković. Ovo nije, napominje on, mimo Zakona, ali je svakako manipulativno i devijantno ponašanje koje su sindikati želeli da izbegnu boljim zakonskim rešenjem.

On kaže da i u ovoj situaciji poslodavac mora da obezbedi u takvim preduzećima svim zaposlenima pravo na jednaku zaradu za isti posao, da im garantuje bezbednost i zdravlje na radu, omogući sindikalno organizovanje. Međutim, kako kaže, i u ovom slučaju može da se "izvrda" jer preduzeća mogu da zbog toga menjaju svoja akta, uvedu minimalnu zaradu.

"Zato apelujemo na sve radnike koji primete da problemi postoje, da obaveste sindikate kako bismo mogli da im pomognemo", naglašava Duško Vuković.

Prema podacima sindikata tokom prošle godine je preko agencija u Srbiji radilo između 80.000 i 100.000 ljudi, a više od 100 agencija ima dozvolu za rad. Sindikati su insistirali da se, osim ograničenja na 10 odsto, uvede i bankarska garancija od 50.000 evra koja bi omogućila radnicima da budu zaštićeni u slučaju da agencija prestane da radi. To nije usvojeno, kao ni zahtev da se prekršajne kazne predviđene ovim Zakonom izjednače sa onima iz Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje). Ono što jeste predviđeno ovim Zakonom jeste ograničenje broja agencijskih zaposlenih, ali samo onih koji imaju ugovor na određeno, ne i na neodređeno vreme. Tako poslodavac ne može angažovati više od 10 odsto agencijskih zaposlenih u radnom odnosu na određeno vreme u odnosu na ukupan broj zaposlenih.

 Predsednica ASNS Ranka Savić kaže da i ovaj primer samo govori u prilog onome što su sindikati tražili, a što nije usvojeno.

 "Zakon je napravljen tako da sada oni koji imaju agencije mogu radnika kod sebe za stalno da zaposle i da posle u dogovoru sa kompanijom naprave novu firmu. I ovo kao i pandemija pokazuju koliko su radnici zaštićeni, prvi su na udaru", ističe Savić. Sindikati bi zato trebalo da se bore protiv agencijskog zapošljavanja ili makar na tome da se limitira broj zapošljavanja preko agencije u jednoj firmi na 10 odsto kao što je i traženo.

Izvor: Vebsajt Danas, Lj. Bukvić, 24.06.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija