ODLUKA O PRIVREMENIM MERAMA ZA OČUVANJE STABILNOSTI FINANSIJSKOG SISTEMA: Moratorijum prestaje 1. jula, ali klijenti kojima rata dospeva 30. juna 2020. godine, treba da provere u filijalama svojih banaka, hoće li morati da izmire tu ratu ili ne
Dužnici za razne bankarske kredite i lizinge koji su prihvatili tromesečnu pauzu u otplati obaveza, ne nastavljaju sa otplatom 1. juna! Mnogo klijenata je poslednjih dana kontaktiralo sa filijalama finansijskih ustanova sa ovim pitanjem. Tromesečni moratorijum se primenjuje od 1. aprila prema odluci Narodne banke Srbije, kao mera pomoći građanima i privredi, tokom krize i vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona. Zastoj prestaje da važi od jula, ali ne za svakog klijenta u isto vreme!
Iz NBS kažu da moratorijum traje 90 dana, a klijenti kojima rata dospeva baš 90. dana, 30. juna, treba da provere u filijalama svojih banaka, hoće li morati da izmire tu ratu ili ne.
Još nije odlučeno da li će za najugroženije oblasti privrede moratorijum nastaviti i posle ovih 90 dana.
Kako u NBS kažu, ova privremena mera se nastavlja i nakon 1. juna i traje sve do isteka roka od 90 dana od kada je počeo da proizvodi pravno dejstvo za konkretnog dužnika. Tačan datum njegovog prestanka, međutim, nije istovetan u svim slučajevima.
- Banke i davaoci finansijskog lizinga su bile dužne da u roku od tri dana od stupanja Odluke o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema ("Sl. glasnik RS", br. 33/2020) na snagu, objave na svojim internet-prezentacijama obaveštenja o ponudi moratorijuma - kažu u NBS. - To je bilo najkasnije 21. marta 2020. godine, dok je dužnik imao rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a ako to nije učinio - smatra se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana. Moratorijum je počeo da proizvodi pravno dejstvo istekom roka od deset dana od dana objavljivanja ponude. U interesu korisnika, banke i davaoci lizinga omogućili su primenu moratorijuma i pre isteka tog roka, ako je klijent to izričito zahtevao.
Zastoj u otplati duga, kažu u NBS, prema poslednjim informacijama dobijenim od banaka prihvatilo je 93 odsto dužnika pravnih lica, dok je moratorijum prihvatilo 94 odsto dužnika fizičkih lica.
Iz Udruženja banaka objašnjavaju da u tom roku banke ne naplaćuju ništa od obaveza klijentima koji su prihvatili moratorijum, poput rata za stambene i gotovinske kredite, kamate na dozvoljene, pa čak i nedozvoljene minuse. Po isteku moratorijuma, neplaćene obaveze biće pridodate osnovnom dugu i biće naplaćivane tokom trajanja obaveza koje klijent ima prema banci sa produžetkom od tri meseca.
Prema podacima UBS, svega sedam odsto građana i oko 10 odsto privrednika odbilo je mogućnost moratorijuma. Kako kažu, među srednjim, malim i mikro preduzećima, veći je procenat onih koji su prihvatili zastoj u otplati, dok je kod velikih kompanija, taj procenat mnogo manji.
Izvor: Vebsajt Novosti, B. Caranović, 26.05.2020.Naslov: Redakcija