SUDSKI POSLOVNIK: Zaštitnik građana traži izmenu Sudskog poslovnika zbog zaštite prava deteta

Zaštitnik građana zatražio je od Ministarstva pravde, posle postupka pokrenutog zbog javnog objavljivanja detalja o maloletnoj žrtvi obljube, da izmeni Sudski poslovnik ("Sl. glasnik RS", br. 110/2009, 70/2011, 19/2012, 89/2013, 96/2015, 104/2015, 113/2015 - ispr., 39/2016, 56/2016, 77/2016, 16/2018, 78/2018, 43/2019 i 93/2019) na način koji bi propisivao da se javnosti ne mogu dostavljati informacije koje na neposredan ili posredan način čine prepoznatljivim identitet deteta, posebno kada su u pitanju deca žrtve krivičnih dela.

U mišljenju upućenom Ministarstvu pravde, Zaštitnik građana navodi i da informacije koje se dostavljaju javnosti u vezi sudskih postupaka u kojima je učesnik dete ne bi trebalo da sadrže ni informacije koje mogu ugroziti zagarantovana prava ili slobode deteta ni informacije čije objavljivanje nije u skladu sa najboljim interesom deteta.

Zaštitnik građana ističe da pravo dece na zaštitu od svih oblika nasilja i zaštitu privatnosti, kao i pravo deteta žrtve nasilja na oporavak i reintegraciju, podrazumeva i obavezu nadležnih državnih organa da sa najvišim stepenom opreza objavljuju informacije o izvršenom nasilju nad decom.

U konkretnom slučaju sudovi bi ovu obavezu izvršili na taj način što prilikom obaveštavanja javnosti o radu sudova ne bi objavljivali lične podatke o detetu, žrtvi krivičnog dela, kao i druge podatke koji bi mogli da dete učine prepoznatljivim i izlože ga dodatnoj traumatizaciji, naglašava Zaštitnik građana.

Zaštitnik građana je u septembru 2020. godine po sopstvenoj inicijativi a posle saznanja da su mediji objavili detalje presude za obljubu deteta preuzete iz saopštenja Višeg suda u Novom Sadu, pokrenuo postupak kontrole Ministarstva pravde, sa zahtevom da obavi nadzor nad radom uprave tog suda.

Predsednik Višeg suda u Novom Sadu je u izjašnjenju na zahtev resornog ministarstva naveo da je konkretno saopštenje dato upravo u funkciji zaštite konkretnog oštećenog deteta, ali i svih potencijalnih maloletnih žrtava krivičnih dela kojima se ugrožava polna sloboda, na način da se pošalje jasna poruka o strogom kažnjavanju svih koji su povredili prava deteta na najteži način.

Međutim, Zaštitnik građana smatra da to saopštenje nije u potpunosti zaštitilo identitet deteta jer su u njemu navedeni podaci iz porodičnog života deteta, a zatim su opisane radnje izvršenja krivičnih dela i time maloletno oštećeno dete, kao žrtva nasilja, izloženo sekundarnoj viktimizaciji jer je saopštenje objavljeno u medijima.

Zbog svega navedenog, Zaštitnik građana smatra da je neophodno da Ministarstvo pravde izmeni i dopuni odredbe postojećeg Sudskog poslovnika.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 22.12.2020.
Naslov: Redakcija